Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Sonda�a javnog mnjenja pokazuje da DOS mo�e ra�unati na 71 odsto glasova iza�lih na birali�te ili na lagodnu ve�inu od �ak 186 poslanika, ali to jo� ne odre�uje brzinu kojom bi se u�lo u bolne reforme

Trenutak verifikacije, dobro, "overe" oktobarske politi�ke promene, izborni 23. decembar, pribli�ava se u atmosferi nade, egzistencijalne strepnje, uverenja da je izborni rezultat poznat.

Na pitanje "Za koga �ete glasati na izborima za Skup�tinu Srbije", po istra�ivanju Strated�ik marketinga (SMMRI) sprovedenom od 19. do 22. novembra me�u 2.160 ispitanika, za DOS �e glasati 61,4 odsto bira�kog tela; za SPS 16,1 odsto; za SRS 4,9 odsto; za SPO 2,6, odsto. Ostalih 15 odsto �ine oni koji nameravaju da glasaju za druge male partije (1 odsto), koji ne�e iza�i na izbore (3,5 odsto); ne znaju, nisu odlu�ili za koga da glasaju (10 odsto).

Kad se iz te kvote izdvoje opredeljeni bira�i, ispada da DOS mo�e ra�unati na 71 odsto glasova iza�lih na birali�te; SPS na 18,6 odsto; SRS na 6,7 odsto; a ostale stranke na 4,7 � od toga SPO na 3 odsto.

Ako se, dalje, izdvoje samo stranke koje prolaze cenzus, DOS mo�e ra�unati na 74,5 odsto; SPS na 19,5 odsto; SRS na 5,9 odsto. Po novom ("radikalskom") republi�kom izbornom zakonu glasa se u jednoj izbornoj jedinici, a 250 mandata se deli po D' Ontovom proporcionalnom sistemu me�u partijama koje pro�u cenzus od 5 odsto. To zna�i da bi DOS mogao imati lagodnu ve�inu od 186 poslanika.

To je rezultat sli�an onom koji je pre dve nedelje nagovestio Sre�ko Mihailovi� u okviru istra�iva�kog tima Centra za prou�avanje alternativa (CPA). Prema odredbama izbornog zakona, izborna lista se dostavlja Republi�koj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 15 dana pre odr�avanja izbora. Krajnji rok da stranke i koalicije koje �ele da u�estvuju na predstoje�im republi�kim parlamentarnim izborima podnesu izborne liste sa kandidatima za poslanike isti�e onog dana kada �italac "Vremena" bude imao ovaj broj u rukama, 7. decembra u pono�, a do 5. decembra, kada nastaje ovaj tekst, liste su podneli samo Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove, a SPS je poneo listu od 250 kandidata na �ijem �elu �e biti Slobodan Milo�evi�. �etvrti po redosledu bi�e DOS, koji ranije utvr�ene liste predaje u sredu 6. decembra. Zoran �in�i� najavljuje spisak kandidata za ministre u budu�oj srpskoj vladi. Po onome �to se zna i najavljuje, u vladu �e u�i mnogi �efovi stranaka, da bi, kako se obja�njava, svojim autoritetom zalegli za budu�i program.

DOS-ovim Programom za demokratsku Srbiju, po potpisanoj obavezi trebalo bi u prvih 100 dana nove vlade da bude predlo�en:

1. Paket reformskih ekonomskih zakona
2. Anti-korupcijski zakon
3. Zakoni o vojsci i policiji
4. Zakon o sudovima i sudijama
5. Zakon o javnom tu�ila�tvu
6. Krivi�ni zakon i zakon o krivi�nom postupku
7. Zakon o javnom informisanju
8. Zakon o univerzitetu
9. Zakon o lokalnoj samoupravi
10. Paket izbornih zakona

Neki od tih paketa su ve� pripremljeni u ekspertskim krugovima, dono�enje tih zakona ve� je odre�eno �injenicom da su predsednik Ko�tunica i vrh savezne dr�ave Jugoslaviju prakti�no vratili u okrilje me�unarodnih institucija i time �to je put ka Evropskoj uniji trasiran. Taj okvir odre�uje i po�eljnu politiku vlade i brzinu dono�enja odluka. Me�utim, odustajanje od ekspertske formule pri formiranju te vlade navodi na zaklju�ak da �e politi�ka kalkulacija ipak odre�ivati ritam igre mnogo vi�e nego �to je to do sada obe�avano. Eksperti bi mo�da vi�e brinuli o tome da zavr�e posao, a manje bi mislili na slede�e izbore. Ekspertima bi, o�ito, rasle i politi�ke ambicije... Ima i ona nema�ka izreka "f�rzen Profesoren Vaterland ferloren", ali opet, name�e se sumnja da �e brzina na�eg oporavka u velikoj meri zavisiti od komplikovane igre raspolo�enja javnog mnjenja i podzemnih struja u politi�kom establi�mentu. Svi smo mi pomalo eksperti, re�i �e vam poneki od partijskih lidera, ministarskih kandidata � sa istom lako�om sa kojom se ranije izgovaralo ono "Svi smo mi pomalo socijalisti!"

Ta DOS-ova poslani�ka (kao i ministarska) lista ima zanimljivu predistoriju. Predstavnici stranaka �lanica Demokratske opozicije Srbije potpisali su 28. novembra Koalicioni sporazum o zajedni�kom predlaganju izborne liste za izbor narodnih poslanika u Narodnu skup�tinu. Koalicioni dogovor precizira da zajedni�ka lista nosi naziv "Demokratska opozicija Srbije � Vojislav Ko�tunica", da Zoran �in�i� bude prvi na listi, te da �e �in�i�, kao mandatar budu�e vlade, objaviti sastav tog budu�eg kabineta. Usagla�avanje o toj stvari trajalo je desetak dana � najpre su se (17. novembra 2000) predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica i lideri Demokratske opozicije Srbije principijelno usaglasili da Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka imaju jednak procenat na listi DOS-a za decembarske izbore, ali se DSS nije slagao da mandat za sastav republi�ke vlade unapred bude poveren Zoranu �in�i�u.

Ko�tunica je 19. novembra 2000. izjavio da �e pristati da bude nosilac izborne liste Demokratske opozicije Srbije ako se �elnici tog bloka pismeno obave�u da �e posle 23. decembra "zavladati zakon i pravna dr�ava u Srbiji" i, �to je va�nije, da �e se o budu�nosti zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore izja�njavati gra�ani, odnosno da �e biti po�tovan ustavni put za redefinisanje odnosa izme�u Srbije i Crne Gore. SPS-u naklonjen list "24 �asa" neki od medija prvobora�ki naklonjenih DOS-u, neki od nenagra�enih komentatora, pa i neki od DOS-ovih politi�ara prerano zaklju�uju o rascepu DOS-a na liniji �in�i� � Ko�tunica. Politi�ari na srpskoj sceni lako su cepali koalicione ugovore, ali ko je tako naivan da olako cepa pobedni�ku listu?

Sr�an Bogosavljevi� (SMMRI) procenjuje da �e u narednih mesec dana DOS verovatno sa�uvati svoj visoki rejting � mo�e ga smanjiti samo ukoliko usledi cepanje ove koalicije. Ako bi bira�i morali da se opredele za pojedina�nu stranku, ogromna ve�ina bi optirala za DSS (39 odsto bira�kog tela). Slede sa daleko ni�im rejtinzima SPS, SRS, SPO, DS, NS, LSV, GSS, a me�u anketiranima grupa eksperata G17 plus pojavljuje se kao potencijalna stranka koja bi mogla da se plasira relativno visoko.

Tu se u pri�i, kao pu�ka u �ehovljeom prvom �inu, pojavljuje "tre�i �ovek", ambiciozni Mla�an Dinki�, za guvernera sigurno previ�e eksponiran, za sada�nju situaciju previ�e samouveren, koji uz to previ�e obe�ava, oslonjen na jak ucenjiva�ki kapital i programsku inicijativu G17 plus, �to se videlo u guvernerskoj krizi u kojoj je pobedio � odbiv�i da predlo�i Vuka Ognjanovi�a za svog zamenika. Nekoliko politi�ara iz DS-a i DSS-a je (namirisav�i njegove politi�ke ambicije a i zbog odr�anja te koalicije iz nu�de sa SNP-om) ukorilo Dinki�a zbog ucenjiva�kog odnosa prema koalicionom partneru, ali je opet, na kraju, posle intervencije potpredsednika savezne vlade Labusa i �in�i�a postalo jasnije da bi produ�etak guvernerske krize ugrozio ve� odlo�ene pregovore sa MMF-om i spor se nekako primicao razre�enju. Dinki�eva prednost je bila u tome �to u sukobu guvernera s politi�arima javnost, �ak i ova na�a, �ak i kad ne misli o guverneru ono �to on o sebi misli, staje na stranu samostalnosti guvernera.

SINDROM GORBA�OV: Unutra�nja dinamika �ini DOS bitno razli�itim od prethodnog monolitnog sistema li�ne vlasti. Ljiljana Ba�evi� iz Centa za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka, zapa�a da Vojislav Ko�tunica, na primer, u�iva popularnost ve�u nego �to je Slobodan Milo�evi� ikad imao, ali ona, istovremeno, ukazuje da Ko�tuni�ina politi�ka budu�nost nije tako izvesna kao �to je velika podr�ka koju u�iva. Ta dijagnoza asocira na tzv. "sindrom Gorba�ov" � ako bi se Zoran �in�i� i Milo �ukanovi�, na primer, trgova�ki dogovorili da sasvim "isprazne od sadr�aja" saveznu dr�avu, pitanje je �ta bi Ko�tunica radio sa svojim zna�ajnim presti�om. On se pro�log leta pojavio kao potencijalni kandidat za predsednika pre nego �to su ga formalno predlo�ili, ali po sistemu spojenih posuda, Ko�tunica je pobedio na izborima zato �to ga je predlo�io DOS i sada se DOS oslanja na njegov visok rejting.

Bira�ko telo DOS-a, ka�e Bogosavljevi�, nije ono isto telo koje je glasalo za DOS 24. septembra. Sagovornici anketara, biv�i pripadnici SPS-a u Ni�u ili Pirotu, na primer, za Ko�tunicu su govorili "moj predsednik" (ne "predsednik svih nas"). Novi bira�i DOS-a regrutuju se prakti�no iz svih stranaka. Svaki osmi biv�i �lan SPS-a, svaki sedmi SRS-a, svaki tre�i SPO-a, skoro svaki drugi glasa� koji je bio za neke manje stranke sada se opredeljuje za DOS.

Bogosavljevi� pokazuje kako se u avgustu 2000. godine 29,4 odsto bira�kog tela u anketama opredeljivalo za DOS, u sonda�i SMMRI od 13-15. septembra procenat opredeljenih za DOS iznosio je 32,2 odsto, pribli�no toliko bira�kog tela je i glasalo za ovu koaliciju, (ta�nije 33,84, po izve�taju SIK-a). Sada Bogosavljevi� nalazi da bi DOS sa 2.040.646 glasova osvojenih na saveznim parlamentarnim izborima, mogao da sko�i na 3.400. 000 do 3.600. 000 glasova na republi�kim!

U proseku u javnosti, dakle, vlada uverenje da je rezultat izbora poznat. Sr�an Bogosavljevi� procenjuje, a takvu procenu ima i Ljiljana Ba�evi�, da samo DOS, SPS i SRS imaju dovoljno bira�a da pre�u kvotu od 5 odsto za ulazak u parlament. Uz oma� �lanovima SPO-a zbog njihovog aktivizma u prethodnom periodu, zbog njihove volje da juri�aju na pendreke i da se sukobljavaju s policijom Ljiljana Ba�evi� ka�e kako je tu�no to kako je SPO prakti�no izvr�io kolektivno politi�ko samoubistvo: "�teta je �to jedna ovakva stranka na ovakav na�in odlazi sa politi�ke scene, ali to je stvar njenih politi�kih odluka."

PERCEPCIJA: Zanimljivo je kako su u sada�njoj atmosferi raspore�eni odgovori na pitanje o tome �ta bira�i misle, ko �e na izborima pobediti:

Svi
DOS 79,2 odsto; SPS 12,5 odsto; SRS 3,2 odsto; SPO 1,4 odsto
DOS
DOS 99,6 odsto
SPS-SRS
DOS 28 odsto, SPS 52,7 odsto, SRS 14,6 odsto
SPO
DOS 46,4 odsto; SPO 43,5 odsto

Me�utim, kod nekih od aktera se vidi ono �to bi se negde nazvalo "wishful thinking", o �emu svedo�e odgovori na "kontrolno pitanje":

Da li poverenje u novu vlast raste?
DOS
Raste 42,8 odsto; ne menja se 74,7 odsto
SPS-SRS
Opada, 54,1 odsto; ne menja se 39,6 odsto

REVOLUCIJA RESTAURACIJE: U takvoj situaciji strategija reanimacije starog sistema, za koju se opredelio SPS, ta�nije �ef ove stranke, izgleda prili�no bezizgledno, s obzirom na to da se desilo ne�to krupno posle �ega vi�e ne mo�e biti kao pre. Odluka da se glasa za novu opciju, po oceni Ljiljane Ba�evi�, prakti�no je doneta 1997 � da je postojala neka kredibilna politi�ka opcija, neki demokratski savez mogao je ve� tada da dobije izbore, jer ve� u to vreme tradicionalna opcija (SPS � SRS) nije u javnom mnjenju bila dominantna. SPS, jednostavno, nije imao od koga da izgubi izbore.

Stjepan Gredelj anegdotski ka�e da su u Institutu za filozofiju i dru�tvenu teoriju, gde on radi, pre neki dan raspravljali o tome kakvo je ime te promene koja se desila 5. oktobra: "revolucija", "revolucija restauracije" (izraz Hane Arent), "preokret", "smena vlasti", ili "cirkulacija elita"...

Karakteristika ovih izbora je bila da su bira�i glasali, a i mnogi opozicioni juri�ali s namerom da "sru�e Milo�evi�a". On jeste "pao" u aferi krivotvorenja izbora, ali njegova partija, po izbornom rezultatu gledano, u tom trenutku, nije (jo� nije) izgubila bira�e koje je u poslednjih nekoliko turnusa imala.

Na republi�kim izborima '97 za SPS je, na primer, glasalo 1.416.779, u izborima za Ve�e gra�ana 2000. SPS je osvojio 1.532.841 glas.

Socijalisti�ka partija je u sonda�i od 26-30. avgusta 2000. bila "te�ka" 26,3 odsto, u septembarskoj sonda�i � 26,7 odsto, izborni rezultat je iznosio 24,1... Bekstvo je po�elo posle bruke i poraza. U postizbornoj aferi SPS je na putu da izgubi pola miliona glasa�a jer novembarski rejting ove partije iznosi samo 16,1 odsto. Na osnovu toga sledi:

Projekcija za decembar 2000.: za SPS oko 1.000.000 glasova

Politi�ki prijatelj Slobodana Milo�evi�a dr Jovan Ra�kovi� rekao je jednom prilikom da je ovaj pogre�io zato �to nije na Vidovdan 1989, pred dva miliona ljudi (Milo�evi�: "dva miliona i �etristo hiljada!"), zatra�io op�te vi�estrana�ke izbore u Srbiji i u Jugoslaviji (Milo�evi�: "Nisam se setio"). Slobodan Milo�evi� se na vanrednom kongresu SPS-a opet trkao sam sa sobom i ostao na �elu SPS-a, �to mo�da onemogu�uje reformu ove partije, njenu budu�nost �ini neizvesnom, ali s druge strane gledano, verovatno u trenutku poraza i raspada nomenklature to onemogu�uje gubitni�ku borbu oko naslednika i rascep te do sada velike partije.

Ljiljana Ba�evi� konstatuje da se, sude�i po sonda�ama javnog mnjenja mo�e zaklju�iti da ipak nije bilo rascepa u SPS-u, ve� da su neki disidenti formirali male stranke s malim izbornim �ansama (vidi antrfile: Novoro�en�ad). Sam SPS, ka�e Bogosavljevi�, ima ve�e �anse da do izbora pokvari svoj rejting nego da ga popravi.

"LJUBI�ICU MIRISATI NE�E": �to se ti�e o�ekivanja od novih vlasti, istra�iva�i uo�avaju tri politi�ke grupacije: jednu �ine pristalice DOS-a koje karakteri�e optimisti�ko strpljenje, drugu �ine pristalice SPS-a, JUL-a i SRS-a koje karakteri�e razo�arenje, mada je �udno da je razo�aranje u politi�ke protivnike ve�e od rezigniranog stava da se od njih nije boljem nadati. Tre�u grupu �ine pristalice SPO-a, koje su, kao i u drugim pitanjima, negde izme�u, mada bli�e DOS-u nego SPS-u. U op�toj populaciji, �to se ti�e toga da li su ispunjena o�ekivanja bira�a, preovla�uje odgovor "promene na bolje" (34 odsto) i "sada je te�ko, ali se nadam da �e biti bolje" (32 odsto); da je "jo� je rano" smatra 21 odsto, da da je sve ovo "promena na gore", smatra 13 odsto ispitanika.

Da li su ispunjena o�ekivanja?
DOS
Da, delimi�no 32,1 odsto; da u potpunosti 18,1 odsto; rano je, ne mogu da procene 43,4 odsto
SPS-SRS
Potpuno razo�arani 36,3 odsto, ni�ta nisu ni o�ekivali 29,4 odsto
SPO
Rano je 55 odsto; ni�ta nisu ni o�ekivali 46 odsto; da, delimi�no 11 odsto

Pitanje je da li �e masivna podr�ka koja se primi�e DOS-u ohrabriti ovu grupaciju da u slu�aju ako osvoji vlast krene u brze i bolne reforme, ili �e ta podr�ka delovati kao ko�nica, ili kao sredstvo za spavanje. Zadaci su tako te�ki da neki od analiti�ara smatraju da �e politi�ki sukobi, ako ve� ne bude relevantne opozicije, nu�no preneti unutar DOS-a.

U najnovijim istra�ivanjima javnog mnjenja s jedne strane uo�avaju da je rasprostranjena svest da su promene neophodne, a s druge strane obi�ni gra�ani pokazuju veliki strah od promena, strah da �e oni delom biti i �rtve tih promena, kako ka�e Ljiljana Ba�evi�. S jedne strane modernizaciji se daje velika podr�ka, a s druge strane ljudi se suo�avaju sa li�nom nezavidnom ekonomskom situacijom i sa sopstvenom nevericom da se ona mo�e brzo izvesti.

Po re�ima Sr�ana Bogosavljevi�a, na op�tem planu gra�ani su ipak optimisti. Oni o�ekuju da �e se promenom vlasti otvoriti perspektiva razvoja dru�tva, ali su na li�nom planu pesimisti. Ve�ina ispitanika se pla�i da �e im u predstoje�em periodu �ivotni standard nu�no biti pogor�an. Ispitanici veoma brzo po�nu da govore o li�nim problemima koji su te�ko re�ivi. Prvi njihov problem je siroma�tvo ("ili male plate, ili visoke cene"), strah od bolesti, strah od skupih lekova...

Bogosavljevi�, me�utim, procenjuje da radikalna reformska politika (recimo privatizacija, zatvaranje velikih fabrika itd.) ne bi nai�la na masovnu blokiraju�u reakciju zato �to ljudi vide do koje mere je privreda upropa��ena. Neki ukazuju na paradoks da je jugoslovenska privreda, u kojoj je proizvodnja pala na 50 odsto nivoa s po�etka devete decenije, zapravo u stanju "potpune iskori��enosti upotrebljivih kapaciteta" � ostalo je ruinirano. Ljudi manje-vi�e veruju da �e se ne�to desiti i u osnovi veruju u vlast.

Stjepan Gredelj, me�utim, kao �lan istra�iva�kog tima Centra za prou�avanje alternativa (CPA) uo�ava vi�e zebnje i zabrinutosti nego entuzijazma � na primer, dilemu "posao koji je manje pla�en, ali siguran" ili "vi�e pla�en rizi�an posao" 2 � 3 ispitanika re�ava u korist sigurnosti i stabilnosti.

Milan Milo�evi�

Za mesec dana nastalo je desetak stranaka. Tri nove stranke nastale su osipanjem SPS-a, a jedna zbog rascepa u SPO-u. U Registar politi�kih organizacija u Ministarstvu pravde Srbije je 7. novembra, kao predsednik Srpske socijal-demokratske partije (SSDP), upisan Vladica Stamenkovi�, ali je 16. novembra 2000. za predsednika te partije izabran biv�i predsednik SRJ Zoran Lili�. Jedan od po�asnih �lanova te stranke je i biv�i na�elnik Resora dr�avne bezbednosti MUP-a Srbije Jovica Stani�i�. Potpredsednici nove stranke su Milo� Bani�evi� i lekar Marija Mihajlovi�, poslanik SPS-a, popularna u Skup�tini 1991. Po Lili�evoj tvrdnji ovoj stranci pri�li su neki odbori SPS-a, pre svega oni sa Kosova, me�u kojima i �akova�ki. Lili�u je 23. novembra pri�la i partija Preporod Srbije, �iji je predsednik bio nekada�nji vojni komentator SPS-a Milorad Drecun, koji je postao potpredsednik SSDP-a.

Nekada�nji potpredsednik SPS-a i direktor RTS-a Milorad Vu�eli� je 16. novembra 2000. najavio osnivanje Demokratske socijalisti�ke partije (DSP), a potom je i registruje. Pored Vu�eli�a, me�u osniva�ima nove partije i biv�i visoki funkcioneri SPS-a Borislav Jovi�, Slobodan Jovanovi� i drugi.

Posle postizbornih sporova u SPO-u formirana je Narodna stranka "Pravda" �iji je predsednik Borivoje Borovi�, a zastupnici te stranke su Milan Mikovi� i Milica �urkovi�. Ona se ne�e nadmetati u ovoj izbornoj utakmici kako ne bi vitalno ugrozila SPO u trenutku duboke krize ove stranke. Bogosavljevi� smatra da nove stranke, pa i one koje su nastale otcepljenjem od SPS-a i SPO-a, zasad nemaju ozbiljnije rejtinge, ali njihovi lideri se do�ivljavaju kudikamo pozitivnije od lidera stranaka iz kojih su nastali. Upravo zato se mo�e re�i da postoji prostor za rast novoformiranih stranaka, pre svega na ra�un mati�nih stranaka, ali taj rast ne bi trebalo da bude toliki da bi ovim strankama bio omogu�en ulazak u parlament. Ljiljana Ba�evi� tako�e ka�e da novoformirane stranke ne mogu realno ra�unati da �e osvojiti minimalnih pet odsto (a to zna�i 300.000 glasova)

Sumnja
Da li �e predstoje�i izbori biti fer i demokratski?

DOS: Bi�e fer i demokratski 65,8 odsto odgovora; poku�a�e SPS da vara 16,7; poku�a�e dr�ava da vara 2,9; poku�a�e DOS da vara 0,9 odsto.
SPS: Poku�a�e DOS da vara 45,2 odsto; bi�e fer i demokratski 20,5; poku�a�e dr�ava da vara 8,7; poku�a�e SPS da vara 1,3 odsto.
SPO: Bi�e fer i demokratski 36,7 odsto; poku�a�e dr�ava da vara 14,3; poku�a�e SPS da vara 7,1; poku�a�e DOS da vara 7,1 odsto

Revan�izam

Svi: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 39,3 odsto; neki zaslu�uju i da ostanu 39,3; ne treba ih smenjivati 10,1 odsto
DOS: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 56,8 odsto; neki zaslu�uju i da ostanu 36,2; ne treba ih smenjivati 1 odsto
SPS: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 3,8 odsto; neki zaslu�uju i da ostanu 45,6; ne treba ih smenjivati 33,8 odsto
SPO: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 44,1 odsto; neki zaslu�uju i da ostanu 27,3; ne treba ih smenjivati 2,9 odsto

Sudovi

SVI: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 19,5; samo oni koji su kreirali politiku 11,6; samo oni koji su se ogre�ili o zakon 60,9; niko ne treba da odgovara 8,1 odsto
DOS: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 27,7 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 16,1; samo oni koji su se ogre�ili o zakon 55,3; niko ne treba da odgovara 0,9 odsto
SPS: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 1,5 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 2,3; samo oni koji su se ogre�ili o zakon 68,5; niko ne treba da odgovara 27,7 odsto
SPO: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 29 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 14,5 odsto; samo oni koji su se ogre�ili o zakon 53,6; niko ne treba da odgovara 2,9 odsto

Izborna pravila "Vremena"

U toku predizborne kampanje "Vreme" �e na uobi�ajeni na�in analizirati politi�ka zbivanja i poteze pojedinih aktera tih zbivanja.

Pod uobi�ajenim finansijskim uslovima redakcija "Vremena" �e omogu�iti strankama i grupama gra�ana da zakupom prostora u listu predstave javnosti svoj politi�ki program i svoje vo�e, da slobodno agituju za izlazak na izbore ili protiv izlaska na izbore.

Poruke �e biti posebno grafi�ki prezentirane i vidno �e se razlikovati od dela lista za koji odgovornost snosi redakcija "Vremena".

U toku izborne kampanje Redakcija ne�e ulaziti u to da li onaj ko objavi vlastitu poruku u delu lista koji zakupi la�e ili iznosi istinu, odnosno da li se la�no predstavlja, po�to je to stvar koju bira�i moraju sami da doku�e. Drugim re�ima, stvar je odgovornosti bira�a prema sebi da li �e dozvoliti da budu obmanuti.

Redakcija "Vremena" zadr�ava pravo da ne objavi poruke:

*koje izazivaju rasnu, versku, nacionalnu ili polnu netrpeljivost
*koje pozivaju na li�no ili kolektivno nasilje
*koje izazivaju strah kod pojedinaca, starosnih, klasnih ili etni�kih grupa
*koje su usmerene protiv humanosti
*koje su usmerene protiv �ivota
*koje su usmerene protiv tolerancije
*koje vre�aju moralne norme
*koje sadr�e elemente uvrede ili klevete
*koje su bazirane na zloupotrebi dece
*koje su bazirane na rasnoj, nacionalnoj, kulturnoj, religioznoj ili polnoj diskriminaciji.

Redakcija "Vremena"