Jugoslavija, uprkos svemu
Sada
je to ime sinonim za modernu i ka budućnosti usmerenu politiku, ono
asocira na civilizovanu i hrabru građansku pobunu protiv diktature,
nenasilno raskidanje sa pogrešnom antievropskom politikom
Pre
mesec dana preovlađujuće raspoloženje u Srbiji bilo je "mi nismo
za razlaz, ali ako Crna Gora hoće razlaz, hoćemo i mi". Govorilo se
o "preutemeljenju" i eventualnom preimenovanju države u –
Srbija i Crna Gora. U međuvremenu, mnogo pozitivne enregije je
zapljusnulo ime Jugoslavije i, ono je može se reći, vaskrslo u većoj
snazi nego što je iko mogao pretpostaviti. Vlasti Crne Gore su odgovorile
još snažnijom odlučnošću u rastakanju federacije i rešenošću da se
Crne Gora odredi kao suverena država, subjekt međunarodnog prava.
Lako je moguće da je crnogorski predsednik Milo Đukanović ipak
napravio pogrešan izbor. On gura rivalski SNP u saradnju sa srpskim
pro-demokratskim strankama iz DOS-a. Ljudi iz SNP-a su shvatili da im je
jedini način da opstanu – da sarađuju sa DOS-om. To SNP-u daje novi
legitimitet. Dok njihova transformacija još nije potpuna, ukoliko SNP ne
uskladi potpuno svoju politiku pre sledećih saveznih izbora za Crnu Goru,
koji će svakako biti organizovani za 16 meseci najkasnije, a može i
ranije, SNP će nestati i sa savezne i sa crnogorske političke scene. U koaliciji
sa DOS-om, SNP ima šanse da uspe u toj tranziciji. Đukanović im
je dao tu šansu. Nedavno je DPS Mila Đukanovića
odbio ponudu Narodne stranke i Dragana Šoća da
naprave konstruktivan napor i podrže federaciju do novih saveznih izbora
za Crnu Goru. Realno je očekivati da će Narodna stranka izazvati krizu
crnogorske vlade, kao i da će za eventualne prevremene izbore u Crnoj
Gori napraviti starteški savez sa najuticajnijim strankama iz DOS-a. Time
će Narodna stranka osvojiti najveći procenat glasova onih građana Crne
Gore koji žele opstanak Jugoslavije. To bi moglo da bude čitavih 25
procenata, pa i 30. Matematika je očigledna i neumoljiva, to bi stranku
Mila Đukanovića dovelo u poziciju ili da pravi koaliciju sa Narodnom
strankom, ili da pređe u opoziciju. Nažalost, čini se da je Milo Đukanović
definitivno izabrao suprotan put, politički opasan i po njega samoga i po
njegovu stranku. Sada, da bi opstao, moraće da pravi koaliciju sa
liberalima Slavka Perovića, koje je nazivao crnogorskim JUL-om, pa čak i
sa njima da ima samo manjinsku vladu. Time će biti uništeni ostaci
reputacije koju je opravdano stekao započinjući ozbiljne reforme u Crnoj
Gori, podržavajući DOS i promene u Srbiji. Ekonomski kolaps njegove
zemlje i sumnjivi poslovi sa cigaretama i navodni poslovi sa mafijom već
su doveli u pitanje kredibilitet Đukanovića u međunarodnim krugovima.
Neočekivana koalicija protiv reformista koji traže prevremene izbore
samo bi pojačala međunarodne i domaće sumnje.
Rastakanje federacije dovodi do novih zemljotresa. Srbija i Crna
Gora bi bili u poziciji da ponovo grade dobro ime. Gubi se momentum
pozitivne zainteresovanosti Zapada, što je preduslov za ekonomsku podršku
za brz razvoj. Morao bi se započeti novi ciklus građenja pozitivnog imidža,
sa opasnošću da se u tome ne uspe. To je previše veliki rizik.
Na kraju, valja podsetiti, da je dugo vremena, skoro celu
deceniju, ime "Jugoslavija" izazivalo isključivo loše
asocijacije. Bilo je sinonim za politiku potpuno neusklađenu sa modernim
vremenom, izazivalo je asocijacije na rat, nasilje, zločine. Preokret je
usledio brzo. Sada je to ime sinonim za modernu i ka budućnosti usmerenu
politiku, ono asocira na civilizovanu i hrabru građansku pobunu protiv
diktature, nenasilno raskidanje sa pogrešnom antievropskom politikom.
Slike odlučne narodne odbrane izbornog rezultata od 5. oktobra postale su
deo kolektivne globalne svesti. Malo je takvih pozitivnih događaja, poput
pada Berlinskog zida, koji izazivaju dobre asocijacije.
Ono
što je zadivilo čitav slobodoljubiv svet nije samo rušenje vlasti, koja
je tek u poslednjim mesecima svoga decenijskog trajanja dobila oblik
otvorene diktature, već je to bio i način na koji je to učinjeno, bez
ljudskih žrtava i bez velikih materijalnih razaranja, primenom
demokratskih pravila ponašanja. Presudnu ulogu u toj pobedi imali su
nezavisni mediji, slobodni gradovi i ujedinjenje političkih snaga sa
snagama civilnog društva.
Novi
ugled imena "Jugoslavija" predstavlja jedan veliki kapital.
Treba ga iskoristiti pametno. Glupo bi bilo proćerdati ga – bilo
rastakanjem Jugoslavije, bilo lošim potezima novih vlasti. Povećana
osetljivost građana na poštovanje načela pravičnosti i demokratske
vlasti i stalna kontrola javnosti, koje simboliše jasna pretnja upotrebe
bagera ako treba, čine da će vlasti dva puta promisliti pre nego što učine
bilo šta što bi izneverilo velika očekivanja.
Autor je koordinator East-West Institute u Pragu
