Avramovo unu�e
Pre tri godine iz parlamenta je isteran
guverner-reformator Dragoslav Avramovi�. Dana�nji guverner Mla�an Dinki�
obe�ao je reforme i spreman je da ih brani svim
sredstvima
"Da
l� �e onaj Dinki� da uspe? Mali nije lo�, samo mora da se pazi da ne
pro�e kao deda Avram." Ovako jedno od najva�nijih dr�avnih pitanja
vidi majstor �ura, autolimar sa Zvezdare, nameran da investira u pro�irenje
svoje radionice, ali jo� nesiguran u isplativost takvog ulaganja dok ne
vidi ho�e li nova vlast zauzeti "reformski kurs", kako je obe�ala
u predizbornoj kampanji. �ura, kao i ve�ina gra�ana Srbije, jo� �ivi
od emocija sve se nadaju�i u njihovu skoru remonetizaciju u nov�aniku i
ku�nom bud�etu svakog pojedina�nog stanovnika ove zemlje. Bez obzira na
te�ak �ivot, majstor �ura ima razumevanja i strpljenja za novu vlast,
ali o�ekuje da �e ve� na prole�e Dinki� i "onaj Labus" da
"naprave �udo".
"Tvrde pazar" � bio je �urin komentar
u subotu, dok su jo� trajala politi�ka okapanja oko Vuka Ognjanovi�a,
nesu�enog zamenika guvernera Narodne banke Jugoslavije koga su ponudili
Crnogorci iz Socijalisti�ke narodne partije, a Dinki� glatko odbio i
svoj zahtev isterao do kraja uz veliku graju iz politi�kog tabora odakle
je to najmanje o�ekivao � iz Demokratske opozicije Srbije.
MIRAN
PO�ETAK: Obi�ni ljudi s pa�njom su pratili pro�lonedeljna
doga�anja u vezi sa Narodnom bankom Jugoslavije, instiktivno naslu�uju�i
da se u naizgled formalnom kadrovskom sporu mo�da ipak kriju neka mnogo
va�nija pitanja koje �e u krajnjem ishodu imati zna�ajne reperkusije i
na svakodnevni �ivot. To interesovanje naj�ire javnosti sasvim je
razumljivo i nije samo plod puke znati�elje, po�to nas je iskustvo iz
Milo�evi�evog perioda nau�ilo da se politi�ka gibanja oko vrhovne
monetarne vlasti u zemlji nekako uvek lo�e zavr�e � obezvre�ivanjem
nacionalne valute, obesmi�ljavanjem dr�ave i plja�kom njenih gra�ana.
Jednostavnije re�eno � hiperinflacijom.
Najnoviji spor oko Narodne banke Jugoslavije po�eo
je sasvim obi�no, kako i prili�i nadmudrivanjima politi�kih partnera
koji u iznu�enoj koaliciji tra�e modalitete konstituisanja nove savezne
vlasti. Kad je na dnevni red stiglo ekipiranje jugoslovenske Centralne
banke, Demokratska opozicija Srbije smatrala je logi�nim da potvrdi
"zate�eno" stanje � izvr�ni direktor Grupe 17 plus Mla�an
Dinki� je na osnovu ste�enih zasluga iz vremena predizborne kampanje,
ali i obe�anja DOS-a, ve� bio u�etao u guvernerski kabinet i (po sili
revolucionarnih zakona) sebe proglasio za savetnika, koordinatora, vr�ioca
du�nosti... (tada�njeg) guvernera (Du�ana Vlatkovi�a).
Socijalisti�koj narodnoj partiji, prema
koalicionom dogovoru, preostalo je da predlo�i kandidata za zamenika
guvernera i ona se odlu�ila za poznato lice i "starosedeoca"
Narodne banke � Vuka Ognjanovi�a. Osta�e nejasno da li je Dinki� pre
svog imenovanja u Skup�tini Jugoslavije znao, ili je od njega (kako
tvrdi) skrivano, ko �e mu biti desna ruka. Tek, bruka je nastala kad je
trebalo izabrati zamenika guvernera, Dinki� je rekao "puj pike, ne
va�i", spakovao torbu (kao '97. deda Avram svoj legendarni ceger), a
Dragoljub Mi�unovi� br�e-bolje priveo kraju skup�tinsko zasedanje uz
obja�njenje da �e zamenik guvernera biti izabran na slede�eoj sednici.
"TE�KA
ARTILJERIJA": Od tog trenutka Mla�an Dinki�,
svakako jedna od najzanimljivijih li�nosti u javnom �ivotu Jugoslavije,
seo je na politi�ko rende ose�aju�i sve neugodnosti bavljenja tom
vrstom delatnosti. Koalicioni sporazum DOS-a i SNP-a nije ostavljao suvi�e
manevarskog prostora politi�kom "mlado�enji" koji je zaseo u
presti�nu fotelju guvernera Centralne banke. Na prvi pogled, ponuda je
glasila � uzmi ili ostavi, po�to koalicioni "paket aran�man"
(suprotno zakonu o Narodnoj banci) nije dozvoljavao guverneru da sam
izabere svoj tim. Crnogorci su se dr�ali principijelno, dakle branili su
pravo po koalicionom sporazumu da im se niko ne me�a u izbor li�nosti
predvi�ene za zamenika guvernera. Dinki� nije hteo ni da �uje za
Ognjanovi�a koga je optu�ivao kao glavnog u�esnika hiperinflacije iz
'92/'93. godine i vernog slugu Milo�evi�evog re�ima. "Prihvatanjem
Vuka Ognjanovi�a za svog zamenika obesmislio bih i sav svoj dosada�nji
rad i ekonomsku struku i doveo u pitanje kredibilitet najavljenih
reformi" � bio je kategori�an Dinki�, poku�avaju�i da ba� na
ovom kadrovskom re�enju demonstrira svoju spremnost i spremnost novih
vlasti da raskinu svaku vezu sa starim sistemom. Dinki�eva
"baza" � Demokratska opozicija Srbije � me�utim, nije imala
sluha za njegove argumente. U prvom trenutku ve�ina lidera DOS-a
upozoravala je novog guvernera da se mora po�tovati koalicioni sporazum i
pravo SNP-a da kandiduje svoje kadrove. A onda je iz DOS-a iznenada izvu�ena
"te�ka artiljerija" kojom je Dinki� napadnut iz svih oru�ja.
U jednom trenutku mogao se ste�i utisak da Mla�an Dinki� nije bio
kandidat Demokratske opozicije Srbije za guvernera NBJ i da je ta politi�ka
koalicija jedva �ekala priliku da ga ocrni u javnosti. Vrhunac je
dostignut saop�tenjem za javnost Demokratske stranke Srbije � partije
jugoslovenskog predsednika Ko�tunice � u kojem je Dinki� nazvan
"nedokazanom univerzalnom sveznalicom".
Ma koliko se svaki od lidera DOS-a trudio da u
javnosti poka�e kako podr�ava Dinki�a, ali ne prihvata njegove mladala�ke
hirove, bilo je jasno da je ve� prvog radnog dana novog guvernera zapo�eo
rat sa njegovim doju�era�njim politi�kim saveznicima �ijom je voljom i
do�ao na mesto prvog �oveka Centralne banke. I da taj sukob nije
uzrokovan kandidaturom Vuka Ognjanovi�a za zamenika guvernera ve� da su
u pozadini ozbiljna koncepcijska i politi�ka neslaganja. Od tog trenutka
sudbina Mla�ana Dinki�a umnogome po�inje da podse�a na zlopa�enje
jednog drugog guvernera-reformatora � Dragoslava Avramovi�a. I Dinki�
(kao svojevremeno Avramovi�) smatra Narodnu banku nezavisnom
institucijom, u�iva nepodeljene simpatije i poverenje �irokih narodnih
masa, deli zaostale de�ije dodatke i nov�anu pomo� penzionerima, omogu�ava
kupovinu hiljadu maraka na �alterima ZOP-a, zala�e se za ekonomske
reforme i ima program kako to brzo i radikalno uraditi, vra�a
konvertibilnost nacionalnoj valuti, uvodi nove nov�anice, stavlja pod
kontrolu �tampanje para i suvereno vlada medijskom scenom. Za razliku od
deda Avrama, Dinki� ne koristi samo naklonost medija da bi odbranio svoju
poziciju, ali i pozicije Narodne banke i nacionalne valute. Na pretnju iz
DOS-a i SNP-a da �e biti smenjen ukoliko ne prihvati Vuka Ognjanovi�a za
svog zamenika, Dinki� pokazuje da je mnogo nau�io iz slu�aja �ut-karte
koje je svojevremeno dobio deda Avram i povla�i poteze iz kojih se vidi
da je vrlo brzo nau�io sve tehnike politi�kog nadmudrivanja. Prvo,
manjim takti�kim potezom izbacuje iz igre Vuka Ognjanovi�a, prete�i mu
sa "tisu�u bezobraznih podataka" koje je izvukao iz arhiva
Narodne banke Jugoslavije i koji (izgleda) Ognjanovi�a mogu prili�no da
kompromituju. Pomalo komi�no delovao je u nedelju uve�e na televiziji
Studio B nesu�eni zamenik guvernera koji se iz petnih �ila trudio da
svoje iznu�eno povla�enje upakuje sa �to principijelnijim ma�nicama,
pozivaju�i se na Zakon o narodnoj banci koji je napravio i u kome je
zapisano da guverner samostalno bira svoje saradnike. U tom pakovanju
nesebi�no mu je pomagala nekada�nja slu�benica Dafine Milanovi�,
"srpske bankarske majke", o kojoj, ina�e, Ognjanovi� nije
izrekao ni jednu kriti�ku re� iako su papiri na stolu bili vi�e nego
inspirativni. Kad se re�io Ognjanovi�a, Dinki� zatim u politi�ko
odmeravanje snaga sa DOS-om uklju�uje i jedan ja�i argument � svog
"starijeg brata", potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa,
uz otvorenu pretnju da ukoliko on kao guverner bude smenjen, Labus napu�ta
�i�i�evu vladu. Tek na godi�njoj Skup�tini Grupe 17 plus Miroljub
Labus otkriva ozbiljnu naprslinu izme�u ove nevladine organizacije i
Demokratske opozicije Srbije koja se, izgleda, pojavila oko koncepta na�ina
i brzine primene ekonomskih reformi. "Nas ne interesuje vlast, nego
reforme", poslao je potpredsednik Savezne vlade va�nu poruku novom
politi�kom establi�mentu Jugoslavije i jasno stavio do znanja:
"Dinki� i ja samo zajedno u poslu mo�emo da sprovedemo ekonomske
reforme, ako nismo zajedno od tog posla nema ni�ta."
Da
bi DOS-ovcima pokazali koliko su ozbiljni igra�i, tandem Dinki� �
Labus bacio je na pregovara�ki sto strate�ku "kartu" � Me�unarodni
monetarni fond u �ije �lanstvo je Jugoslavija trebalo da se vrati
sredinom ovog meseca. Nema sumnje da su njih dvojica preko svojih
ozbiljnih veza u Va�ingtonu uspeli da izdejstvuju "zabrinutost"
MMF za brzinu procesa reformi Beogradu i da potpisivanje sporazuma o
povratku SRJ u MMF odlo�e za poslednji dan ove godine.
Koliko je to bio mo�an potez pokazuje reakcija
najja�eg igra�a sa druge strane stola � Zorana �in�i�a. On
izjavljuje da ne�e prihvatiti ucene sa bilo �ije strane da dolaze. �lanstvo
u MMF-u, Narodna banka i dr�ava ne smeju biti igra�ke u rukama
pojedinaca kako je to bilo u Milo�evi�evom re�imu, rekao je �in�i� i
potom izrazio svoju razo�aranost ekspertskim grupama koje se ne bave
poslom kojim im je poveren, nego vlastitom medijskom promocijom. Istog
dana kad je �in�i� (ponedeljak, 4. decembar) izrazio svoje neslaganje
sa ponekad zaista preteranim Dinki�evim samoreklamerstvom, oglasio se jo�
jedan od �elnika DOS-a � Vladan Bati�. Na novinarsko pitanje "da
li �e eksperti Grupe 17 plus biti uklju�eni i u novu srpsku vladu",
Bati� je rekao da me�u liderima DOS-a ima dovoljno stru�nih ljudi. Da
li bi to trebalo da sugeri�e kako se ovaj politi�ki blok ve� opekao kad
je ljudima iz Grupe 17 plus ponudio poslove na saveznom nivou, zna�e se
kad �in�i� (kao mandatar budu�e srpske vlade) bude saop�tio sastav
svog kabineta.
SPOR OKO KONCEPTA: Tada ve� ni
suprotna strana ne sedi skr�tenih ruku, mada tako otkriva ko je MMF-u iz
Beograda doturio informacije o stanju reformi zbog kojih je ta me�unarodna
finansijska organizacija "izrazila zabrinutost". Novi predsednik
Upravnog odbora Grupe17 plus Predrag Markovi� saop�tava javnosti kako
postoji opasnost da se u Jugoslaviji odustane od reformskog kursa i kako
njegova organizacija u tome (odustajanju) ne�e u�estovati jer je gra�anima
obe�ala brze i radikalne pomene: "Postoje ozbiljne razlike oko toga
kojom brzinom bi trebalo da se odvijaju reforme u ovoj zemlji i koliko bi
one trebalo da budu radikalne. Grupa 17 plus smatra da je brzina i
radikalnost ekonomskih i dru�tvenih reformi presudna za ovo dru�tvo, ali
veliki deo javnosti, veliki deo stru�ne javnosti, ne misli tako nego da u
reforme treba i�i korak po korak". Novi predsednik Upravnog odbora
Grupe 17 plus rekao je da �e ta nevladina organizacija i na predstoje�im
parlamentarnim izborima u Srbiji bezrezervno podr�ati Demokratsku
opoziciju Srbije kao trenutno jedinu ozbiljnu politi�ku snagu koja mo�e
da zapo�ne istinske ekonomske i dru�tvene reforme.
Svi akteri "slu�aja NBJ" u fazi njegovog
raspleta upadljivo su se trudili da ubede javnost kako spora (ili, nedaj
bo�e, sva�e) nije ni bilo i kako se kreativna saradnja nastavlja na
obostrano zadovoljstvo i zadovoljstvo svih gra�ana. Jer, ti isti gra�ani
koliko sutra odlu�uju kome �e poveriti glas da vlada Srbijom u naredne
�etiri godine. Jedan, ali manji i bezna�ajniji razlog za otvaranje
"slu�aja NBJ" nastao je kao posledica procene pojedinih politi�ara
da bi novi guverner Mla�an Dinki� mogao "neovla��eno" da
prigrabi previ�e vlasti i uticaja na osnovu popularnosti koju u�iva u
javnosti i da to nije dobro (za politi�are) u kampanji pred decembarske
izbore. Dakle, da guvernera (koji je u delu javnosti ve� stekao nadimak
"buldo�er") treba na vreme ograni�iti i kontrolisati. Svojim
medijskim nastupima, neobuzdanim ambicijama i ponekad nepristojnim
samoreklamerstvom Dinki� nije stekao naklonost nove politi�ke
nomenklature, koja u svom "habitus kodu" jo� nema zapisan fajl
o mogu�nosti u�e��a nezavisnih eksperata iz civilnog sektora u politi�ko-dr�avnim
poslovima. Najve�a zamerka kolega iz struke odnosila se na Dinki�evu �elju
da sebi pribavi imid� novog spasioca dr�ave- nacije-dinara i �arobnjaka
koji sve �to dodirne pretvara u dolare i marke. Tako ne�to je pre �est
godina radio i Milo�evi�, proizvode�i "biblijskog Avrama" i
njegova �udotvorna svojstva.
Su�tinski problem u "slu�aju NBJ" je,
�ini se, zaista jo� jedan (da li je mogu�e) sukob politike i struke oko
najvitalnijih ta�aka ekonomske tranzicije. I golim okom mo�e se videti
da pojedincima u novoj dr�avnoj aministraciji vlast ba� prija, da su im
usta i dalje puna predizbornih obe�anja ali da se ne bi pretrgli da
radikalno menjaju sistem. Takve je lako prepoznati po demago�kim izjavama
da u procesu ekonomskih reformi treba sa�uvati radna mesta za "na�u"
radni�ku klasu i "na�e" fabrike (uz obavezno obja�njenje
"da su ih gradile generacije") od jeftine prodaje, da sa
reformama ne treba �uriti i sve odlo�iti u neku nedefinisanu budu�nost.
Za njih su brze i radikalne ekonomske reforme najlep�e kad su samo deo
predizbornih obe�anja ili kad u prodaji dr�avnih preduze�a mogu samo
oni da u�estvuju.
Dinki�,
Labus i eksperti iz Grupe 17 nezavisnih ekonomista i Grupe 17 plus
otvoreno i beskompromisno zala�u se, neoptere�eni politi�kim obavezama,
za brze i radikalne ekonomske reforme, koje podrazumevaju nezavisnu
Centralnu banku, stabilnu valutu, transparentnu privatizaciju... Za taj
posao privoleli su i uspeli da u Jugoslaviju dovedu "na�e" stru�njake
(Radovana Jela�i�a, Bo�idara �eli�a...) koji su radili na veoma zna�ajnim
mestima po svetu. To �to su takve reforme bolne, �to u po�etku
rezultiraju nezaposleno��u i malim platama a visokim cenama obi�no vi�e
brine politi�are koji moraju da vode ra�una o raspolo�enju bira�a.
Ekonomistima je jasno da je ovo dr�ava sa uni�tenom privredom, pokidanim
vezama sa svetom, lo�om valutom... i da bi svako odlaganje radikalne
terapije dovelo do jo� ve�ih nevolja obi�nih gra�ana. Ako jedna
privreda proizvede godi�nje 200 milijardi dinara gubitaka, ko onda od
politi�ara uop�te mo�e govoriti o tome da na�a preduze�a ne�to vrede
i da ih ne treba jeftino prodavati strancima.
INDIKATIVNA
PORUKA: Danas se, ipak, ne mo�e decidirano govoriti o
jasno profilisanom antireformskom lobiju u novoj politi�koj nomenklaturi
Jugoslavije. To, na�alost, ne zna�i da on i ne postoji. Novoizabrani
guverner Narodne banke Jugoslavije ne bi trebalo previ�e da se raduje
pobedi koju je izvojevao povodom postavljenja svog zamenika. Reforme koje
je zapo�eo za sada nisu ugro�ene, ali je dobio indikativnu poruku.
Politi�ki konzervativci i ekonomski dogmati�ari (koji su sve glasniji i
prisutniji na stru�nim tribinama) �ekaju na prvoj slede�oj krivini,
sanjaju�i da "unuka" sa kravatom, olovkom i kompjuterom ispra�e
kao onomad deda Avrama sa cegerom. Za obi�ne gra�ane i dr�avu bila bi
to jo� jedna tragedija, a za politi�are... Oni ionako o gra�anima misle
samo pred izbore.
Ko je sve "tvrdio pazar" oko Narodne
banke Jugoslavije a ko odneo "�njur" -za sada je te�ko izra�unati.
Iz "slu�aja NBJ" svi akteri, �ini se, iza�li su sa pomalo
potro�enim kreditom kod obi�nih gra�ana koji su (mo�da naivno)
verovali da �e "medeni mesec" politi�ara i eksperata u novoj
vlasti ipak trajati du�e od dva meseca. Kadrovska kriza oko jugoslovenske
Centralne banke zavr�ena je happy endom, ali gotovo niko nema razloga da
bude sre�an i zadovoljan. Otvorena su mnoga pitanja i dileme, a od
odgovora na njih zavisi�e sudbina ekonomske tranzicije Jugoslavije.
Mi�a Brki�
