Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Ko�tuni�ina poseta Hilandaru najavljena je kao privatna i o tome se ne bi imalo �ta re�i da su i svi oni ministri tamo i�li svaki za sebe i kad je kome odgovaralo. Ovako je ispalo kao da je ta molitva neka dr�avna obaveza

Kad �ef dr�ave s gotovo celom vladom SRJ ode u manastir i tamo provede celu no� u molitvenom bdenju, to izgleda kao dovoljan razlog da se gra�ani zabrinu. Ne verujem da �e se neko setiti sli�nog primera iz zemalja u kojima je crkva odvojena od dr�ave. Ako se tome dodaju sve glasniji zahtevi da se u �kole uvede veronauka, ispada da bi proizvodnja tamjana uskoro mogla postati glavna orijentacija privrede u Srbiji.

Me�utim, ma koliko neobi�no izgledala Ko�tuni�ina poseta u pratnji ministaru Hilandaru, rekao bih da su svakako peuranjeni strahovi da Srbiji preti pravoslavni fundamentalizam. Pre svega, do sada se nije moglo uo�iti da novi predsednik zanemaruje svoje svetovne obaveze i preteruje u oslanjanju na bo�ju pomo�. Bog, uostalom, ka�u upu�eni, ne voli kad se od njega previ�e o�ekuje i ne deli svoju milost srazmerno nadanjima vernika. Bog ne pla�a svake subote, nego kad je njemu volja, ka�e jedna stara poslovica.

U kontaktima s kolegama iz sveta, iz razvijenih zemalja na koje bismo hteli da se ugledamo, Ko�tunica je pokazao da ume da komunicira u najmanju ruku ravnopravno i da govori istim jezikom, bez ikakvih egzoti�nih "�umova" kakve je umeo da pravi, recimo, Vuk Dra�kovi�. Osim toga ni sa zapadne politi�are, osim onih koji su �vrsto na levici, nije nimalo neobi�no da povremeno uprili�e posetu crkvi. U Americi, na primer, mnogi politi�ki govori zavr�avaju se sa "Bo�e blagoslovi Ameriku", a sada�nji predsednik, u vreme poznatog skandala koji ga je prikazao u svetlu ne ba� uzornog vernika, skru�eno je pose�ivao sve�tena lica i pokazivao se s ogromnom Biblijom u ruci.

U su�tini, za ve�inu dana�njih politi�ara crkva je deo obavezne, rutinske demagogije, a ono �ime se stvarno bave nema mnogo veze s bilo kakvom duhovno��u. Kad god se pozovu na Boga ili kakve moralne imperative, deluju krajnje sumnjivo, licemerno i kao da smeraju kakvu krupnu prljav�tinu. Ali, to na Zapadu prolazi lak�e, po�to su i katoli�ka a pogotovu protestantska crkva znatno modernije i otvorenije prema svetovnom �ivotu. Pravoslavlje je, me�utim, najkonzervativnija varijanta hri��anstva, te�ko trpi inovacije i sklonije je mistici nego, na primer, tra�enju bo�jeg sajta na internetu.

Ovo bi, dakle, moglo biti jedno obja�njenje. Ako je zapadnom politi�aru dovoljno da se ponekad, pred kamerama, na brzinu prekrsti, Ko�tunica mora da provede celu no� u molitvi. Ali, on je po svoj prilici istinski vi�e religiozan nego ve�ina dana�njih politi�ara, i �ini se da ova poseta Hilandaru nije neki marketin�ki potez, kao �to ni on sam ne izgleda kao proizvod promi�ljene reklamne strategije. Mo�da je smatrao da je du�an da na taj na�in zahvali Bogu za zbilja �udesnu promenu u Srbiji, ili da tako obele�i kraj poluvekovnog bezbo�ni�tva.

Ako bi se ovde radilo o nekom krupnom zaokretu i o nameri da se crkva vrati u svetovni �ivot, slu�aj bi bio mnogo ozbiljniji. I u Srbiji i u svetu postoje mnogi koji govore o te�koj moralnoj krizi i optu�uju ateizam za najve�a zla ovog veka, na �ta ateisti podse�aju na zla po�injena u ime Boga. Za tu polemiku nema mesta u ovom tekstu, ali nema sumnje da je hri��anski deo sveta jasno smestio religiju u oblast privatnosti.

Ko�tuni�ina poseta Hilandaru najavljena je kao privatna i o tome se ne bi imalo �ta re�i da su i svi oni ministri tamo i�li svaki za sebe i kad je kome odgovaralo. Ovako je ispalo kao da je ta molitva neka dr�avna obaveza, obred moralnog pro�i��avanja ili, recimo, dodirivanja korena verskog i nacionalnog bi�a, �to bi vladi nekako trebalo da pomogne u boljem obavljanju poslova. Ovakva inicijacija je malo �udna, pogotovu za tu �arenu vladu koja bi trebalo da je privremena, i sve �e to sigurno izazvati mnoge negativne reakcije u Crnoj Gori; ali ako im celono�ne molitve ne bi pre�le u naviku, �ini mi se da od ovog slu�aja ne bi trebalo praviti veliko pitanje.

Mo�e biti da nam zbilja, pored svega ostalog, nedostaje i malo hri��anskih vrlina, pa ako ovaj gest mo�e da nas na to podseti, neka mu bude. Ako se veruje da nas je komunizam i u moralnom pogledu unazadio i udaljio od sveta, hajde da nadoknadimo zaostatak. Ali, ne bi marilo da najpre pogledamo kako taj svet stoji s moralom, po�to bi se lako moglo desiti da naglo isprednja�imo, pa da opet izbiju razni nesporazumi.

�to se ti�e uvo�enja veronauke u �kole, to bi moglo ispasti vrlo r�avo, ali pre �e ispasti nikako. Toga na Zapadu uglavnom nema, a to je bila jedna od prvih stvari koje su padale na um svim biv�im komunisti�kim zemljama, pa se uglavnom odustalo. Razume se da postoji velika praznina u obrazovanju iz istorije hri��anstva bez koje se ne mo�e razumeti najve�i deo evropskog kulturnog nasle�a. Ali, gde su u Srbiji ti u�eni crkveni ljudi koji bi to umeli da prenesu deci? I �ta s nehri��anskom i nepravoslavnom decom?

Ko �to znamo, veronauka nije spre�ila mnoge omladince da se svojevremeno opredele za revolucionarni ateizam, a vidimo da ni parola o religiji kao opijumu za narod nije crkvu zauvek dotukla. Razumem da neko sad pomi�lja da je do�ao trenutak za povratak Bogu, ali dr�ava ne mo�e, ne ume i nema �ta da tra�i u bo�jim poslovima, te joj nema druge nego da svakome prepusti na volju da sam vidi kako �e se prema tome odnositi, ho�e li se, kad i gde sresti s Bogom, i kako �e s tom prilikom provesti.

Stojan Cerovi�