Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Ekonomija: Slovenija i Jugoslavija
Maline iz srpske boce

Da li �e i kada Srbi ponovo piti Fructalov sok od svog vo�a? Ovim pitanjem ne obele�avamo jubilej "patriotskog" bojkota slovena�ke robe. Ko se jo� se�a Smolea i Rade Lambade?

Nakon jedanaest godina blokade i zabrane carinjenja slovena�ke robe, od 23. novembra po�eli su da duvaju novi vetrovi u odnosima izme�u Beograda i Ljubljane. Tog dana, naime, u Beogradu su se po prvi put sreli Anton Grabelje�ek, dr�avni sekretar u slovena�kom ministarstvu za ekonomske odnose i razvoj, i Boran Kara�ole, pomo�nik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, i obavestili javnost "da se od danas bez ograni�enja i administrativnih prepreka odvija ekonomska saradnja izme�u Slovenije i SRJ, dok �e se na slovena�ke proizvode primenjivati normalan spoljnotrgovinski re�im".

Da li ste slu�ajno videli neki slovena�ki proizvod koji je prisutan na srpskom tr�i�tu? Mo�da vas ovih dana greje jakna marke "mont". Mo�da pu�ite cigarete "BOSS" ili "F 57". Mnogi se tako�e pitamo kako je pre�ivelo tranziciju Gorenje iz Velenja, monopolista na tada�njem zajedni�kom tr�i�tu. Danas je to veliki slovena�ki koncern. Naime, Grupu Gorenje �ini 13 firmi u Sloveniji i 24 k�eri u inostranstvu, sa oko 6800 zaposlenih. Drugi je na listi slovena�kih izvoznika, odmah iza Revoza (Renault iz Novog Mesta), i lane je ostvario izvoz u visini 321 milion USD. Predvodi slovena�ke izvoznike i na srpskom tr�i�tu.

"Javljaju nam se kupci koji ve� dvadeset godina imaju na�e aparate i jo� uvek su u funkciji. Interesuju se da li postoji mogu�nost zamene, staro za novo", ekskluzivno za "Vreme" izjavio je Jure Toplak, direktor Goretrade, beogradskog predstavni�tva Gorenja iz Velenja.

COME BACK NA MALA VRATA: Zvani�no, Gorenje se vratilo na ovo tr�i�te u prole�e 1997. godine. Zbog neregulisanih odnosa izme�u SRJ i Slovenije preduze�e nije moglo biti registrovano kao slovena�ko. Jedino re�enje je bilo da se to uradi preko holdinga Gorenja sa sedi�tem u Be�u, koji je ujedno i vlasnik svih preduze�a u inostranstvu, obja�njava Toplak.

Poslednje dve godine Gorenje nije bilo prisutno na beogradskom sajmu tehnike. O razlozima neu�estvovanja na� sagovornik ka�e: "Pre dve godine bili smo prisutni na majskom sajmu tehnike, dok prethodne dve godine to nije bilo izvodljivo. Nije bilo sporno da li �emo dobiti sajamski prostor. Beogradski sajam nam je uvek i�ao naruku i sa njima dobro sara�ujemo. Nije nam, naime, dozvoljen uvoz eksponata." Istina je da proizvodi Gorenja nisu u znatnoj meri prisutni na srpskom potro�a�kom prostoru, ali je zato pripremljena i formirana dilerska i servisna mre�a. U Goretradu nam je re�eno da trenutno imaju 60 ugovornih servisnih organizacija po Srbiji.

"Nije nikakva tajna da se o poslovnoj saradnji dogovaramo sa EI � Ni�, kao i sa Slobodom iz �a�ka", ka�e Toplak, "odnosno sa Severom iz Subotice, Magnohromom iz Kraljeva..." Sa IKL-om je dogovorena izrada velike prese vredne oko milion DM. Re�eno nam je da �e jedna takva, ali manja presa biti do kraja godine montirana u pogonu Gorenje u mati�nom Velenju. Nekada je Staklara iz Pan�eva bila dobar partner Gorenju za izradu stakala za �tednjake? Na to Toplak ka�e: "Mi tragamo za svakom varijantom da se delovi proizvedeni u srpskim fabrikama ugrade u aparate Gorenje."

Ina�e, Toplak sumnja i u verodostojnost statisti�kih podataka o robnoj razmeni izme�u Slovenije i Srbije. Naime, na primeru Gorenja ocenjuje da je u poslednje dve godine oko 30.000 aparata marke "gorenje" do�lo na srpsko tr�i�te nelegalnim kanalima, dok je istovremeno zvani�no uvezeno oko �est hiljada aparata za koje je pla�ena carina i porezi na promet. Istina je, prvo su �vercerski kanali kretali preko Makedonije, kasnije i preko Bosne, a u novije vreme i sa Kosova.

STI�E I MERCATOR: "Sredinom 2001. godine planiran je po�etak izgradnje hipermarketa na Novom Beogradu. Ina�e, beogradska investicija je 'te�ka' oko 50 miliona maraka, dok Mercator u Srbiji planira da ulo�i �ak 200 miliona maraka", izjavio je za "Vreme" Vladimir Krav�uk, predstavnik Mercatora. Tako, nakon Pule, Zagreba i Sarajeva ovaj ljubljanski trgovac sti�e i do srpske metropole. "Vreme", tako�e, saznaje da su uspostavljeni kontakti sa potencijalnim strate�kim partnerom, kao �to je Poljoprivredni kombinat Beograd, sa trgovinskom mre�om Pekabeta. Agresivnu ekspanziju na istok prvi �ovek Mercatora Zoran Jankovi� obrazla�e sloganom: "Budimo evropski most za SRJ."

Sve je u redu, kao na Bledu, ka�u neki, ali name�e se pitanje reciprociteta. Ukoliko beogradski Mercator u svojoj ponudi ima oko tre�inu slovena�ke robe, onda bi se moralo to isto u�initi kada su u pitanju srpski proizvodi na slovena�kom tr�i�tu.

Na kraju krajeva name�e se i pitanje: da li bi srpsko "Jelen pivo" moglo da se na�e u ljubljanskim radnjama po ceni od 12 dinara, odnosno �etrdeset pfeniga. Naime, slovena�ki "Zlatorog" tamo ko�ta �ak 1,35 DM i mala je verovatno�a da bi to dozvolio doma�i pivarski lobi! Ili, za�to se na slovena�kom tr�i�tu nudi samo "Munchmallow" iz Crvenke, u odnosu na ostale keksove istog kvaliteta, po najni�oj ceni.

Zmagoslav Herman

prethodni sadr�aj naredni