Godine koje �e pojesti skakavci
Svi arhivski stru�njaci ukazuju na ovda�nju
tradiciju uni�tavanja dokumentacije u svakom politi�kom previranju ili
prevratu. Okolnosti pri tome ne moraju biti ratne
Nacionalna
komisija za �uvanje i rukovanje arhivom Sekuritatee, �au�eskuove tajne
policije, objavila je da za �etrdesetak od 4500 kandidata za najvi�e dr�avne
funkcije u Rumuniji postoje podaci o saradnji sa zloglasnom politi�kom
policijom. Ko god da je bio ili je u isku�enju da se sa tajnim policijama
povezuje, valjalo bi da ima na umu Bulgakovljevu poruku: "Rukopisi ne
gore!"
�to se Srbije ti�e, izvesno je da nikakvi spiskovi
saradnika ne�e biti objavljivani pre 23. decembra, a za posle se � ne
zna. Milo�evi�ev �ef SDB-a Rade Markovi� jo� je na du�nosti � mada
mu u opisu zadataka cepanje DOS-a mo�da nije izri�ito navedeno; za
njegovog prethodnika Jovicu Stani�i�a jedino �to se �ulo, otkako je
smenjen, bilo je da je u novoosnovanu Srpsku socijaldemokratsku partiju
Zorana Lili�a u�ao kao "prvi po�asni �lan". Kao i svi drugi
profesionalci koji se bave prikupljanjem "osetljivih"
infomacija, oni dobro znaju vrednost �utanja i, jo� bolje, cenu
lojalnosti samo jednom gazdi u jednom trenutku.
NE�TO SASVIM
DRUGO: Za pri�u o dokumentima i "tajnim
arhivima" � i sistem njihove selekcije � zanimljivo je da nadle�ni
"ne znaju" ili "te�ko mogu jednozna�no odgovoriti je li
netko kopirao dokumentaciju i iznio je, te danas ima svoj privatni
arhiv". S druge strane, me�utim, "sre�ena dokumentacija bit �e
i va�an dio tu�be Republike Hrvatske protiv SR Jugoslavije. Ti dokumenti
sigurno �e pridonijeti dokazivanju RH da je i vojni i politi�ki vrh SRJ
od Milo�evi�a nani�e imao izravan utjecaj na ratna doga�anja u
Hrvatskoj! To je dokumentacija koju je zaplijenila protivni�ka strana i
iz nje se vidi da je vrh SRJ imao izravan utjecaj i na formiranje ratnih
postrojbi, na njihove zapovijedi i na sva stradanja koja su se doga�ala u
vrijeme agresije na Hrvatsku", tvrdi Mladen Ru�man, pomo�nik
ministra obrane Hrvatske.
Po�to Srbija, kako je poznao, nije bila ni u jednom od
ratova u poslednjih deset godina � osim pobede protiv NATO alijanse 1999
� moglo bi se, mo�da, naivno o�ekivati da su stvari u pogledu
dokumentacije i arhiva sre�enije. U razgovoru za "Vreme" Vesna
Petrovi�, vi�i arhivista u Arhivu Srbije, ka�e da je Zakonom o
kulturnim dobrima regulisano da arhivska gra�a 30 godina ostaje u
organizaciji koja je stvara. Razvrstavanje registraturskog materijala
obavlja se po internom pravilniku, osim u organima uprave koji � od op�tinskog
do saveznog nivoa � to �ine po posebnom pravilniku o kancelarijskom
radu. "Preko slu�be za�tite arhivske gra�e
van arhiva, Arhiv bi trebalo da nadzire taj posao i
da", ka�e Vesna Petrovi�, "u saradnji sa stvaraocem
dokumentacije utvr�uje vrednost registraturnog materijala. Zakon o
knjigovodstvu, na primer, propisuje da se nalozi za knji�enje �uvaju pet
(ranije: deset) godina. Neke organizacije dokumentaciju stariju od pet
godina uni�tavaju bez re�enja nadle�nog arhiva, �to zna�i da su u
velikom broju slu�ajeva uni�tena dokumenta o finansijskom poslovanju sve
do 1996. Neke firme dokumentaciju �uvaju i dalje, uprkos stvarno postoje�em
problemu sme�taja. U svakom slu�aju, pri odluci o uni�tavanju
dokumentacije organizacije su du�ne da pozovu Arhiv, koji daje re�enje o
uni�tavanju. Bez toga, svako uni�tavanje dokumentacije povla�i zakonsku
odgovornost."
TRADICIJA UNI�TAVANJA:
Deo dokumentacije koji je progla�en trajno vrednim postaje arhivska gra�a
koju, 30 godina od nastanka, preuzima Arhiv. Od tog trenutka ona bi, pod
izvesnim ograni�enjima, trebalo da je dostupna javnosti i istra�iva�ima.
Me�utim, �ak i u slu�ajevima raspolo�ive gra�e, �esto se doga�a da
se na zahtev za uvid ili istra�ivanje odgovara sa: "To je na sre�ivanju."
A, dodaje Vesna Petrovi�, "u nekim slu�ajevima, gra�a je uni�tena":
"To je slu�aj sa 1948. godinom. Arhiv sada preuzima gra�u do 1970:
na Beogradskom univerzitetu, na primer, postoji obiman registraturni
materijal i arhivska gra�a � ali je 1968. svedena na mali broj
registratora." Ukratko: "Zakon ne omogu�ava sistematsku
kontrolu rada stvaraoca arhivske gra�e, ne pru�a nadle�nom arhivu mogu�nost
aktivne legitimacije, ve� to prepu�ta organu uprave, a stanje u kom se
on nalazi ponekad upu�uje na pretpostavku o uni�tavanju, uprkos �esto
izuzetno lo�im uslovima u
kojima se ona dr�i i �uva."
�to se ovda�nje situacije ti�e, iskustvo govori da
je �uvanje dokumenata zaista zametan posao. Veliki deo arhivske gra�e
nestao je tokom povla�enja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U slede�em,
Nemci su se uselili u zgradu Arhiva, da bi 1944. sa sobom poneli veliki
deo arhivske gra�e koja se sada nalazi u Be�u. Kako popisi gra�e nisu
vo�eni ili su nestali, ponovno preuzimanje veoma je komplikovano i
zahteva gotovo policijsku istragu.
Svi arhivski stru�njaci ukazuju na ovda�nju tradiciju
uni�tavanja dokumentacije u svakom politi�kom previranju ili prevratu.
Okolnosti pri tome ne moraju biti ratne: u vreme izme�u smrti Josipa
Broza i raspada SFR Jugoslavije �lanovi kolektivnog predsedni�tva �ini
se da su uobi�ajili razvla�enje "svoje", republi�ke gra�e iz
dokumentacija i arhiva dr�avnih i partijskih organizacija. Savez
komunista Jugoslavije je svoju dokumentaciju � ili ono �to je od nje
ostalo � predao Arhivu Jugoslavije; odlukom vlade SRJ stru�njaci Arhiva
ovla��eni su da u�u u sve savezne institucije i preuzmu dokumenta do
1992. godine; registraturska gra�a Saveza komunista Srbije do 1990.
predata je Arhivu Srbije. A �ta ima posle, mo�e se samo naga�ati.
JO� O TOME:
"Ukr�tanje" arhivskih izvora spada u opis posla istori�ara,
bez obzira na to da li mu prekopavanje tona i tona papira donosi otkri�e
da je Prvi svetski rat u Nema�koj pripreman bar deceniju pre no �to je
Gavrilo Princip pucao u autrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda � �to
bitno menja istorijsku sliku epohe, ili se otkri�e da je povla�enje neke
armije izazvao ludak ostavljen na brdu, sa topom. U oba slu�aja nu�no je
postojanje dokumentacije, �iju kompletnost neki arhivski stru�njaci mogu
da procene i "po njuhu".
Arhivski stru�njaci, me�utim, sa istom stra��u
govore i o stvarima koje �itaoce, slu�aoce ili gledaoce ne privla�e
istom (skandaloznom) snagom. Vesna Petrovi� kao primer pominje slu�aj
Klini�kog centra Srbije, odnosno dokumentacije koju svake godine uve�ava
nekoliko hiljada istorija bolesti. Nevolja je �to Klini�ki centar, osim
svega, dokumentaciju odla�e na tavane gde �ivi i oko 200 porodica koje
se normalno ogra�uju, pregra�uju i zazi�uju (potencijalnu arhivsku gra�u,
ako se na nju i ne greju). Usput, ure�ivanje direktorskih i na�elni�kih
kabineta dovelo je do bacanja
ili uni�tavanja medicinske dokumentacije koja bi, i po najbla�im
kriterijumima � nasledne, psihijatrijske ili po brigu o narodnom
zdravlju va�ne bolesti � morala biti sa�uvana.
DR�AVA,
VOJSKA I POLICIJA: "Vojska ima svoj arhiv,
a policijsku dokumentaciju prati Arhiv", ka�e Vesna Petrovi�.
"�to se ti�e Ministarstva inostranih poslova, materijal iz slu�bi
je nekada bio redovno dostavljan arhivi.
Pri�a se da, otkako je Vladislav Jovanovi� do�ao na mesto ministra
inostranih poslova, ni�ta va�no nije stiglo u arhiv SMIP-a. Uop�te",
dodaje na�a sagovornica, "od 1990. sve ide do �avola, sve zavisi od
pojedinca." Njenu sumnju da uop�te postoje dokumenta klju�na za
razumevanje na�ina na koji je vo�ena dr�ava, otkako je Slobodan Milo�evi�
do�ao na vlast, sna�no podupiru sada�nje izjave nekada�njih njegovih
saradnika.
Kategoriju "tajnosti" dokumenata trebalo bi
da zajedni�ki odre�uju organizacija koja proizvodi registraturski
materijal i nadle�ni arhiv. �to se posebnih dr�avnih slu�bi ti�e,
kada je lista kojom se vrednuje dokumentacija stvorena u nekoj
organizaciji usagla�ena sa Arhivom, one svoju dokumentaciju mogu i dalje
�uvati ako je "trajno operativna". I tako, eto nas ponovo u
policiji. Dosijei su
veoma �irok pojam; policija vodi svoje prekr�ajne i krivi�ne evidencije
o po�iniocima i to joj je glavni alat. Dr�avna bezbednost vodi svoje
arhive i na njih se obi�no misli kada je re� o "otvaranju
dosijea". �esto dolazi do pro�imanja informacija izme�u resora: dr�avna
bezbednost (DB) �e od javne bezbednosti (JB) tra�iti informaciju prolazi
li neko lice kroz njihove evidencije. Na� sagovornik dobro upu�en u
policijska posla dodaje: "Javna bezbednost, verujem, ne sme ni da se
usudi da tra�i ne�to od DB-a."
Za ovda�nje prilike va�no
je da mnogo podataka ulazi u arhive mimo propisane prekr�ajne i krivi�ne
evidencije: razne slu�bene bele�ke ili sopstvene bele�nice organa,
knjige zapa�anja sektorskih radnika itd. To sve �ini jedan poveliki
korpus podataka o raznim ljudima, koji su ina�e pred zakonom nevini. U na�elu,
svi ti podaci su slu�bena tajna i ne smeju se koristiti na sudu, niti
objavljivati. Ve�ina "dosijea" politi�kih policija � u
komunizmu, ali i u parlamentarnim demokratijama � sastoji se, u stvari,
od raznih cedulja i bele�aka, izve�taja poput onog o Slavku �uruviji,
tra�eva i glasina, izve�taja saradni�kih veza. Sve je to materijal
haoti�an i uglavnom neorganizovan; naj�e��e je re� o
"indicijama", tj. neproverenim podacima; kad provere po�nu, to
onda vodi u kriminalisti�ku obradu, pa u prijavu i u tu�ila�tvo.
DORADA
I OBRADA: U
"sirovom" stanju, ti su podaci jednostavno nepouzdani. Svaka
vlast poku�a�e da iskoristi svoj SDB, MI-5, BfV, DST, FBI, DGSE i njima
sli�ne za �pijuniranje i nadzor politi�kih protivnika. Problem �to
napolju postoji pravilo igre dokle se sme i�i, a ko bude uhva�en, zavr�io
je karijeru. Procedura "sastavljanja dosijea" zavisi od
zainteresovanosti �efova da se, na primer, prati osoba X. Ona se sastala
sa osobom Y: �ef odeljenja ili na�elnik uprave zatra�i da se za Y
otvori dosije koji obuhvata generalije, adresu, zanimanje, porodi�no
stanje, li�ni opis, slike, prola�enje kroz evidencije. Ako se nastavi sa
obradom, osoba Y upada u jednu od kategorija "interesantnosti":
malo, srednje, mnogo, jako mnogo. U praksi, to zna�i da Y ili ostaje sa
prvobitnim, tankim dosijeom do ko zna koje prilike (na primer: zameri se
novom premijeru, koji upita "Imamo li ne�to na njega?"), ili se
DB zainteresuje vi�e, pa osobu Y prati, prou�ava, skuplja o njemu
podatke od saradni�kih veza. Sve to mo�e da ide do danono�nog video i
audio nadzora, ali jo� uvek spada u pasivne mere. Aktivne su kad osobi Y
nameste ljubavnicu koja ga presli�ava s mikrofonom ispod kreveta, puste
intrigu, slikaju u "nedoli�nom" pona�anju, ucene�
�TA
SA "DOSIJEIMA": Kako
se radi zavisi uvek i isklju�ivo od profesionalnosti slu�be. Ako se radi
po�teno, onda se radi i dobro, jer je u tom zanatu autenti�nost podatka
vrhunska vrednost, a ispravna analiza smisao posla. Bitno je i kakva je
politika slu�be � a nju, naravno, odre�uju politi�ari: na koga imaju
pik i �ta vide kao opasnost. �to se uvida u "dosijea" ti�e,
podaci slu�be se u analitici pretvaraju u finalni proizvod za naru�ioca:
ministre, premijera, �efa dr�ave, sestrinsku slu�bu. To su redovni
dnevni, nedeljni, mese�ni, polugodi�nji, ili posebni izve�taji po
specifi�noj narud�bini, potonji naj�e��e u vezi sa trendovima i
aferama, re�e o pojedincima. Prirodno, uvid u dosijee odnosno arhive slu�be,
bio je i ostao jedna od najve�ih privilegija u vlasti. Po pravilu, svako
ko dobije uvid u sirovi materijal iz arhive ili u izve�taje analitike
mora biti upisan u prate�i distribucioni list tog predmeta. Podrazumeva
se da ili ima ovla��enje za taj stepen tajnosti, ili da je upozoren na
�uvanje tajne.
Iskustva sa
"otvaranjem dosijea" proizvela su, generalno, dva pristupa tom
osetljivom problemu. Moralisti�ki zahteva da se sve uni�ti bez gledanja;
"pragmati�ki" ka�e da valja sve pro�itati, baciti �ubre a
zadr�ati ono �to bi se u budu�nosti moglo pokazati korisnim. Na�
sagovornik pla�i se da �e u "na�im uslovima" ovaj drugi
preovladati, mada je pitanje kome bi se ukradeni kompjuterski diskovi �
kako se dogodilo sa delom �tazijevih podataka � mogli ponuditi na
prodaju po ceni od pet miliona maraka. Kako god bilo, odluka o sudbini
"dosijea" i ovde �e zavisiti od onoga ko odluku donosi:
trenutni pobednik na politi�koj sceni, ili konsenzus svih igra�a na
njoj. Ako se natezanje oko toga �ta �initi sa Radetom Markovi�em odu�i
jo� malo, najverovatniji ishod � po proceni sagovornika
"Vremena" � bi�e "tajanstveni nestanak" manjih ili
ve�ih delova postoje�e dokumentacije: "U ovakvim okolnostima svako
gleda da mazne najdragoceniji materijal, radi �uvanja guzice."
Aleksandar �iri�
�ef Matice iseljenika Srbije Branislav Crn�evi�
osnovao je 1991. godine Fond "Toma Maksimovi�", nazvan po
jednom od rukovodilaca Nedi�evog Komesarijata za izbeglice. U vreme
osnivanja fonda istorijsko-politi�ki kvalifikativi su menjani: "doma�i
izdajnici" postajali su preko no�i "srpske majke" (i vice versa, da ne bude zabune). Nevolja je, me�utim, �to je
postojanje Fonda slu�beno registrovano tek 1993. U dvogodi�njem periodu
od osnivanja do prijavljivanja fonda, Matica iseljenika je od srpske
dijaspore o�ekivala, tra�ila, stimulisala i dobijala novac o �ijim koli�inama
i raspodeli � nema nikakve dokumentacije. U me�uvremenu, sedi�te
Matice u Nu�i�evoj ulici se preure�uje na dostojan, njenoj ulozi
primeren, dakle, reprezentativan na�in. Tom prilikom, dokumentacija se
seli na Sajmi�te gde, nekako u sticaju okolnosti, nestaju (kra�om,
navodno) kompjuterski podaci o donacijama Matici iseljenika i, tako�e, iz
nekog razloga na putu za Bosnu, nestaje ceo kamion papira o aktivnostima
Matice.
Dragan Vuk�i�,
pukovnik u penziji
Otimanje arhiva
Pouzdano znam, kao biv�i
na�elnik Uprave za me�unarodnu vojnu saradnju, da smo dokumentaciju
redovno predavali, da je ona mikrofilmovana i da je u raspolo�ivom stanju
Pukovnik Dragan Vuk�i� napustio je Vojsku Jugoslavije
(VJ) posle 35 godina provedenih u njoj, da bi se politi�ki anga�ovao u
Pokretu za demokratsku Srbiju. U Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i VJ
obavljao je funkcije u kabinetu saveznog sekretara za narodnu odbranu, bio
zamenik i na�elnik Uprave za me�unarodnu vojnu saradnju. Radi se o
deceniji izme�u 1988. i 1998, godinama koje �e, kako ka�e, "u
mnogo �emu ostati sporne u vezi sa situacijom u celini i postupanjem
pojedinaca i grupa". U razgovoru za "Vreme" Dragan Vuk�i�
potvr�uje sumnje u nepostojanje dokumentacije o aktivnostima Slobodana
Milo�evi�a kao predsednika Srbije i, potom, Jugoslavije. "U radu
Slobodana Milo�evi�a i oko njega vladala je posebna atmosfera i
psihologija. On je na razgovore pozivao samo one koje nije mogao izbe�i,
samo onda kada to nije mogao izbe�i, samo u meri u kojoj to nije mogao
izbe�i ili, pak, samo one za koje je znao da su mu potpuno lojalni i da
�e jednostavno odobravati i aplaudirati onome �to uradi", ka�e na�
sagovornik.
VREME:
Kako to obja�njavate?
VUK�I�:
Na pitanje o tome za�to mi u vojsci nemamo povratnih informacija o Milo�evi�evim
razgovorima sa ljudima koji, hteli mi to ili ne, uti�u i utica�e na
sudbinu zemlje, �ef njegovog kabineta Goran Milinovi� odgovorio je:
"�udi me takvo pitanje. Znate li vi da predsednik odgovara samo
narodu?!" Tom formulacijom je, u stvari, sebi obezbedio da ne
odgovara nikome. Osim toga, uvek je vodio ra�una da ostavi mogu�nost da
ono �to je rekao pogazi i poni�ti, ka�e ne�to drugo, a onima koji bi
eventualno poku�ali da mu se suprotstave da ka�e: "Da, ali to je
deo istine. Vi ne znate ono �to ja znam." A iza je bila �upljina. U
vojsci smo vi�e puta od generala Peri�i�a tra�ili povratne informacije
o razgovorima koje je Milo�evi� vodio. Na�alost, general Peri�i� je
vrlo retko bio u situaciji da nas informi�e o �emu se tu radi. Ponekad
je znao pone�to, i sam vrlo nezadovoljan �to ne dobija informacije, a od
njega se, pri tom, tra�ilo da predla�e ono �to Milo�evi�u odgovara. A
danas, iz izjava tih sagovornika � Klarka, Solane i, naro�ito, Holbruka
� vidimo da je bilo dramati�nih situacija u kojima su mu oni, bez
svedoka, prosto kao ljudi rekli: "Zaboravite sad da sam ja komandant
NATO-a, generalni sekretar NATO, specijalni izaslanik ameri�kog
predsednika � ja vam kao �ovek govorim �ta �e se desiti."
Kako je vo�ena
vojna dokumentacija do 1992. i posle toga?
Dokumentacija JNA i VJ u dramati�nim godinama od 1991.
vo�ena je i stepenovana u skladu sa tada�njim propisima, a zavo�ena na
najvi�em nivou, u kabinetu tada�njeg saveznog sekretara za narodnu
odbranu. S obzirom na to da je tada funkcionisao �tab vrhovne komande na
�ijem �elu se nalazio savezni sekretar za narodnu odbranu, general
armije Veljko Kadijevi�, pretpostavljam da je postojao ratni dnevnik u
koji su se, pored uobi�ajenog, mirnodopskog postupanja sa dokumentacijom,
zavodila odre�ena dokumenta ili bele�ili odre�eni doga�aji. Ja taj
dokument nisam video, govorim samo na osnovu analogije i zdrave logike i
ne tvrdim da takav ratni dnevnik postoji. Do raspada SFRJ, formiranja SRJ
i preimenovanja JNA u VJ, dokumentacija je vo�ena i zavo�ena u kabinetu
saveznog sekretara za narodnu odbranu. Ra�eno je u skladu sa propisima,
to pouzdano znam. Me�utim, ta dokumentacija nije pre�la u novoformirani
kabinet ministra odbrane � funkciju je tada obavljao savezni premijer
Milan Pani� � nego je uzeta. Koristim izraz "uzeta", jer je
vojna policija preuzela pomalo ultimativno, moglo bi se re�i �ak da su
bili spremni i na primenu sile kako dokumentacija ne bi ostala u kabinetu
ministra odbrane, nego u kabinetu na�elnika General�taba VJ. Uveren sam
da se tu nalazi i danas, verujem da nije uni�tena.
�ta obuhvata
dokumentacija?
U njoj su sva nare�enja �taba vrhovne komande odnosno
Saveznog sekretarijata narodne odbrane (SSNO) pot�injenim jedinicama,
komandama strategijskih grupacija, tj. komandama armija, ratnog
vazduhoplovstva i mornarice. Nisam siguran da li je ba� sve funkcionisalo
po toj liniji subordinacije, ili su iz kabineta tada�njeg SSNO-a neka
nare�enja nezavisno od komandi armija i�la i ni�im jedinicama,
korpusima. Ako je to ra�eno, ra�eno je verovatno zbog hitnosti ili zato
�to pojedine komande ve� nisu funkcionisale, jer su se komande V i VII
armije preseljavale. Nisam siguran da nije bilo odre�enih veza i sa ni�im
jedinicama, divizijama i brigadama, zbog stvari koje su bile od bitnog
uticaja na tada�nje stanje i odnose, naro�ito � uslovno govore�i �
na rati�tu, odnosno na podru�jima borbenih dejstava ili gde je postojala
mogu�nost da do�e do borbenih dejstava, sukoba i upotrebe oru�ja. Po�to
su u svim tim doga�ajima bili prisutni me�unarodni faktori i me�unarodne
snage � najpre posmatra�ke misije EZ-a odnosno EU-a, zatim Unprofor i
drugi koji su do�li da nam "pomognu" � onda su verovatno neke
stvari re�avane i tako �to bi se skratio postupak davanjem uputstava sa
najvi�e instance jedinicama na terenu koje bi u tom trenutku trebalo da
postupe ovako ili onako.
�ta nala�u
pravila u slu�ajevima usmenih nare�enja za borbena dejstva?
U vreme o kom govorim bila je na snazi ratna slu�ba.
Ratna slu�ba je dokument koji reguli�e postupke komandi, jedinica i
pojedinaca u ratu i odnose linijom komandovanja izme�u pot�injenih i
pretpostavljenih, i izme�u sadejstvuju�ih jedinica. Ratna slu�ba se
primenjuje koliko je mogu�e � jer je savkom komandantu lak�e ako u
svakom trenutku zna ko mu je pretpostavljeni a ko pot�injeni, gde su mu
pretpostavljene a gde pot�injene jedinice i ako zna zadatke koje treba da
izvr�ava. Me�utim, pouzdano znam da u tim dramati�nim godinama
1991-1992. mnoge jedinice nisu imale vezu sa svojim komandama i nisu mogle
ra�unati da �e blagovremeno dobiti nare�enja. Slu�aj Vara�dinskog
korpusa po tome je mo�da najkarakteristi�niji. Normalna situacija bila
bi da pot�injena jedinica i komanda dobiju od pretpostavljene komande
nare�enje za izvr�enje odre�enog zadatka, da u toku izvr�enja zadatka
bude u vezi sa pretpostavljenom komandom, izve�tava o toku i realizaciji
zadatka i da po izvr�enju zadatka podnese izve�taj. Ali, rat je rat, i
sve to je samo delimi�no funkcionisalo, moglo bi se re�i da je
funkcionisalo u manje od polovine slu�ajeva. Situacija je bila tako te�ka
da se najmanje mislilo i �ekalo na striktna nare�enja po svim uzusima
ratne slu�be i borbenih pravila; verovatno se nije o�ekivalo ni od pot�injenih
jedinica i komandi da podnose izve�taje, ne vode�i ra�una o pitanjima
koja su zna�ila �ivot za pojedince, grupe i jedinice u celini.
Pomenuli ste da
je arhiva JNA odnosno VJ ostala u General�tabu. Da li mo�da znate kakva
je sudbina te arhive posle pro�logodi�njeg bombardovanja?
Ne znam, ali verujem
da je sa�uvana i da je, u skladu sa propisima, dostupna ili bi mogla biti
dostupna. Pouzdano znam, kao biv�i na�elnik Uprave za me�unarodnu vojnu
saradnju, da smo dokumentaciju redovno predavali, da je ona mikrofilmovana
i da je u raspolo�ivom stanju. Najzna�ajnija dokumentacija �uva se u
arhivu Vojnoistorijskog instituta. Deo tih dokumenata je u me�uvremenu
objavljivan, mislim na memoare generala Veljka Kadijevi�a, knjigu
Borislava Jovi�a � koji je prakti�no obznanio �ta je radilo predsedni�tvo
pod njegovim predsedavanjem, �ta su radili neki drugi organi. Kao �ovek,
ja sam za objavljivanje takve gra�e, ali u nekim normalnim vremenima
postojala bi odre�ena obaveza biv�eg predsednika da o tim doga�ajima �uti
i ne pi�e onako kako je pisao Jovi�, ili Smilja Avramov koja je objavila
niz dokumenata. Deo dokumenata, naro�ito u vezi sa me�unarodnom
saradnjom dostupan je i u tekstovima objavljenim u "Jugoslovenskom
pregledu".
Zvonimir
Trajkovi�, biv�i savetnik Slobodana Milo�evi�a
U �etiri oka
Dok
sam ja bio u kabinetu, zapisnici nisu vo�eni
Zvonimir Trajkovi� zvani�no
je bio jedan od savetnika Slobodana Milo�evi�a od 1989. do kraja 1993.
godine; nezvani�no ga je savetovao jo� toliko. U razgovoru za
"Vreme" Zvonimir Trajkovi� izri�it je u tvrdnji da Milo�evi�evi
razgovori nisu snimani, niti su na njima vo�ene stenografske bele�ke.
"Postoji opasnost da �e taj klju�ni period za Srbiju ostati fakti�ki
neregistrovan", ka�e na� sagovornik.
VREME: Da li to zna�i da za taj period u kabinetu nema
nikakvih dokumenata?
TRAJKOVI�:
Da. Ne mislim da se dokumenta skrivaju, ve� da ne postoje. Ono o �emu je
Milo�evi� razgovarao, o tome ne postoji nikakav dokument. On ima jako lo�u
osobinu da vodi razgovore u �etiri oka, i otkud sad vi da znate �ta je
razgovarao sa Holbrukom, �ta se dogovorio sa njim? A razgovori su trajali
i po nekoliko sati.
Bez
svedoka, bez prevodioca?
Da. Bez obzira na to da li
jedan predsednik zna ili ne zna strane jezike, on treba da koristi
prevodioca, ne samo zato �to se u momentu ne�e setiti najpogodnije
fraze, ve� i zbog vremena da se razmisli �ta re�i, kako re�i... Tu lo�u
praksu je uveo Slobodan Milo�evi�. On je uvek razgovarao u �etiri oka.
Ne mislim da je �eleo ne�to da sakrije: to je njegov na�in rada, jako
lo�. Jer predsednik vodi razgovor, a stru�njaci bi na osnovu tog
razgovora trebalo da realizuju dogovore. Zvani�na saop�tenja kabineta su
potpuno druga stvar, kao i zvani�na saop�tenja predsednika, ali
zapsinici sa razgovora su neophodni. Mislim da �e taj deo Milo�evi�eve
vladavine ostati crna rupa u arhivama Srbije i Jugoslavije.
Zar nije trebalo vi kao savetnik da mu skrenete pa�nju
na obavezu vo�enja zapisnika?
To se podrazumeva u
organizovanoj dr�avi. Ali, po�to mi svih ovih godina nismo bili
organizovana dr�ava, predsednik je radio po svom naho�enju. Milo�evi�
ne samo da je opominjan nego je insistirano da se, izme�u svih drugih
koje su stajale neorganizovane, uredi i rad kabineta, snimanje i
stenografiisanje razgovora. Ali, dok sam ja bio u kabinetu, zapisnici nisu
vo�eni � a i za kasnije znam da nisu. Milo�evi� nikada nije rekao
"Ne", ve� "Da, uradi�emo to", ali eto, za deset
godina "nije se stiglo". Njegovim razgovorima gotovo nikada
nismo prisustvovali ni ja, ni �eljko Simi�, ni Vladan Kutle�i� kao
savetnici. Milo�evi� je to izbegavao, mada � ponavljam �ne mislim da
je to bila njegova namera, on je takav �ovek da je sve razgovore obavljao
uglavnom u �etiri oka. Mislim da je tu re� o jednom neshvatanju pozicije
predsednika: predsednik, bez obzira na dobijeno poverenje, ne mo�e sve da
radi sam, na svoju ruku.
Ne bi se reklo da su Milo�evi�evi
sagovornici imali primedbi na takvo poslovanje sa njim?
Njima je odgovaralo da mi nemamo
jasan stav. Onda �e nam nametnuti svoj stav, "poslova�e"
direktno s Milo�evi�em i u �etiri oka. Ako mi imamo jasan, dobro
izbalansiran i na dobar na�in prezentiran stav, onda ni oni nemaju veliki
manevarski prostor. Ovako, njima je maksimalno otvoren manevarski prostor:
malo su �askali na kanabeu o granicama. Milo�evi� objavi svoje saop�tenje
sa razgovora, oni svoje... I, onda, stalno neka tajnost: mi smo
razgovarali, ali nije dobro da se to objavljuje. Ne, upravo suprotno:
protiv velikih sila mo�ete da se borite samo javno��u. Ako je Holbruk
do�ao i pretio nam � treba izneti javno, to Holbruku ne odgovara, a
Milo�evi�u odgovara.
Ali Milo�evi� to nije �inio?
To je neznanje vo�enja dr�ave.
Ako ne znate da organizujete kabinet, ako ne sprovodite ono �to treba
sprovoditi, ako ne sara�ujete sa skup�tinom i sa vladom... To je
neznanje, tu ne postoji drugo obja�njenje. Ne mo�ete se pouzdati u svoju
inteligenciju bez obzira na to kolika ona bila. Osim toga, jedno je
inteligencija, a drugo podaci. Vi imate informaciju ili je nemate, imate
podatak ili ga nemate. Nikakva vam inteligencija ne�e pomo�i u tome, pa
se zato i desilo to da je u Dejtonskom sporazumu sporna granica "kod
Br�kog" preformulisana u sporno Br�ko. To su stvari koje se rade
ofrlje, bez ozbiljne pripreme, i tu vam ne poma�e nikakva individualna
sposobnost, inteligencija niti bilo �ta drugo. To su maniri onih koji ne
znaju organizaciju posla. Predsednik dr�ave ne treba da zna ni�ta, on
samo treba da zna ko to zna. Ali, umesto stabilne piramide vlasti, Milo�evi�
je napravio antenu � on na vrhu, okolo prazan prostor.
Ako je zaista re� o neznanju, improvizaciji ili ofrlje
radu, kako je sve to uspelo toliko da traje?
Milo�evi� je na doma�oj
sceni razgovorima u �etiri oka uspeo da manipuli�e, ali to nije uspeo da
uradi sa svetom... A to �to je ostao toliko, to je stvar inercije. Milo�evi�
je na vlast do�ao kao �ef Saveza komunista Srbije, kome je promenio
firmu u SPS, preuzeo celu infrastrukturu dr�ave, sve bogatstvo te partije
i sav kadar... I sve to uspeo da je da uni�ti za deset godina. Da neko u
svetu ima takvu prednost na startu, vladao bi 50 godina! Samo krajnja
nesposobnost i neznanje uspelo je da sve to uni�ti za deset godina. Milo�evi�
je do�ao na vlast kao politi�ar sa osamdesetpostotnom podr�kom gra�ana,
i dokle je doveo? Dotle da je zapaljena skup�tina, a buldo�erima se ide
na televiziju.
Pa ipak, malo ko je o�ekivao
tako lak pad re�ima?
Milo�evi� je sam suzio
svoje mogu�nosti. U jednom momentu on je tra�io da vojne obave�tajne
slu�be rade i idu kroz MUP Srbije, odnosno da sve podatke dostavljaju
MUP-u Srbije. Njegov je "izum" da se sve informacije slivaju u
jednu ta�ku, u Slu�bu dr�avne bezbednosti na �ijem je �elu tada bio
Jovica Stani�i�. Ja sam ga tada direktno pitao: "�ta ti je taj �ovek
kome �e� poveriti sve informacije ove dr�ave?" Predsednik mora da
ima nezavisne informacije iz najmanje �etiri izvora da bi mogao da donese
odluku. Ovako, on je postao rob te slu�be, za ono �to mu je ona
predlagala nije imao alternativu. Jedna fal� procena je dovela Milo�evi�a
do toga da raspi�e izbore u pogre�no vreme, da sa saveznim nepotrebno
raspi�e i predsedni�ke izbore i to ga je dovelo do poraza. Jer, ako je
ta slu�ba lepo odigrala i izmanipulisala ogromnu energiju naroda 1996/97,
lideri koji su vodili te akcije izvukli su pouke i ovoga puta taj recept
nije mogao da uspe.
