Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Ako je u poslednja dva meseca do�lo do otvaranja sveta u politi�ko-medijskom smislu, gostovanje Tuxedomoona, jedne od najve�ih grupa alternativne muzike, predstavlja kolosalni korak svetske kulture ka nama

Dvojica umetnika klasi�nog obrazovanja, Steven Brown (sopran i alt saksofon, klavir, sintisajzer, klarinet, vokal) i Blaine L. Reininger (violina, klavijature, vokal), zajedno sa underground radio-aktivistom Peterom 'Principle' Dachertom (gitara, bas, zvu�ni efekti), po�eli su sa radom 1977. godine u San Francisku, na tada vrlo �ivoj lokalnoj sceni, otvorenoj za sve vrste ludorija, uklju�uju�i i svirke u klubu za gluve. Sa Vinstonom Tongom (performans artist, vokal), nakon nekoliko singlova, snimili su album "Half Mute" za Ralph Records �iji su vlasnici The Residents, anonimna kultna �etvorka koja je oli�enje podsvesti ameri�ke pop-kulture. Nakon drugog albuma, remek-dela "Desire" kojeg su snimili u Londonu, prelaze u Belgiju 1981. godine, nastavljuju�i �ivot i rad u umetni�kim komunama. U spletu nesre�a (Reininger povre�uje ruku, kra�e stvari, besku�ni�tvo) i paralelnih projekata (solo nastupi i izdanja, sporedni �lan postaje Bruce Geduldig, filmad�ija i vizuelni saradnik za nastupe), nakon predstave "Ghost Sonata" u Ankoni, Reiniger napu�ta sastav, a nekoliko godina kasnije dolazi do poja�anja u vidu multiinstrumentaliste Ivana Georgieva i Luc Van Lieshouta. Vrh popularnosti TM posti�u 1985. godine objavljivanjem albuma "Holy Wars" za belgijski Crammed, koji je osnovao i podetiketu CramBoy s jedinstvenom namerom da se objave sva TM izdanja. Do definitivnog razlaza dolazi tek 1987. kada Tong odlazi, ali dve godine nakon toga se pojavljuje kompilacija "Ten Years In One Night" kao rezultat TM Reunion Toura. Tokom devedesetih, niz solo radova eksperimentalnog popa, ambijentalne i postklasi�ne muzike, okon�a�e opet iznenadno okupljanje 1998. na geopoetskom preispitivanju "Joeboy In Mexico", �to �e njihov ukupni zbir radova dovesti na oko 40 albuma, naravno, razli�itog kvaliteta. Mo�e se re�i da je prvobitna Reiningerova ideja da TM bude kombinacija muzike, pozori�ta i knji�evnosti, iako vremenom izneverena, postala je ispunjena u kompletnoj slici koju ostavlja mozaik njihovih radova. Podjednako umre�avanje �anrova i medija, brojne saradnje sa umetnicima iz razli�itih oblasti, jednako je obrisalo granice i njihovog porekla i stani�ta � oni su jednostavno gra�ani svojih dela.

SLOJEVI ZANOSA: U kompleksnim strukturama sa�injenim od neoklasi�nih partija, zatamnjenog roka, spiritualne elektronske teksture i skoro teatarskih akcenata, TM su maksimalno uspevali da o�uvaju visoku autonomnost svih slojeva. Iako njihov osnovni zvuk karakteri�u nepredvidivi dijalozi basa, duva�a i o�u�enih violina izme�u rastrzanih klavijatura, gitara i jedinstveno sugestivnih glasova, ispod njega se prepoznaje jedan dubok, skoro psihosomatski zanos. Uz obale neuroti�nih melodrama i teskobnih elektro-akusti�nih ambijenata, matica TM uvek nosi i nijansu jezive liri�nosti i notu ironije, tako svojstvenu svim aristokratama duha. Koriste�i neprestano odnose boja i �udnih sazvu�ja kao narativna sredstva, ali istovremeno i kao objekat istra�ivanja, TM su svoje kompozicije dovodili uz samu granicu eksperimenta zajedno sa patinom klasike i nostalgi�nim pasa�ima, tako da se sti�e utisak da avangarda nikad nije bila toliko romanti�na. I kao �to je poreklo naziva grupe ostalo dobro �uvana tajna, tako je i njihova misti�na muzika postala zavo�enje zbog kojeg su i sami postali apatridi.

KRAJ MILENIJUMA: Me�u brojnim uticajima koje je jedan tako autenti�an opus ostvario, nisu ostali netaknuti ni autori digitalne muzike 90-ih. Nakon remiksa prema antologijskim originalima "No Tears" i "What's Use?", minhenski DJ Hell je u kontaktu sa Brownom do�ao na ideju da grupa tehno-umetnika sa njegove etikete International Deejay Gigolos obradi pesme TM sa njihovog prvenca. Kao nastavak te ideje, prvobitna trojka se okupila i krenula na turneju HALF MUTE 2000. Iz Italije, na putu za Nema�ku, Tuxedomoon �e nastupiti u beogradskom SKC-u 13. decembra u organizaciji Radija B92. Zatvaraju�i, tako, svoj dvodecenijski ciklus jedne plo�e, dolaskom u Beograd Tuxedomoon pru�aju nam i mogu�nost da se otvori proces u kojem treba da postanemo jedno od ku�i�ta evropskog kulturnog prostora.

Zoran Penevski

"Half Mute" (1979) � Album koji se smatra klasi�nim, pre svega zbog pesama 59:1, What's use? i Seeding The Clouds; uznemiruju�a me�avina novotalasnog bunta, sakralne elektronike i minimalisti�kog art-popa.
"Desire" (1981) � Prakti�no esencijalni album savremene muzike za poslednjih par decenija XX veka, vanvremenski izazov u vrhuncima poput Jinx i Desire.
"Suite en Sous-Sol" (1982) � Album nastao po na�elima barokne svite, izrastao iz izvorne teme prema Kamijevom "Strancu", uz gostovanje marokanskih muzi�ara.
"Divine" (1982) � Muzika za istoimeni balet Mauricea Bejarta posve�en Greti Garbo.
"The Ghost Sonata" (1982) � Opera bez re�i, predstava zasnovana na Strindbergovim motivima.
"Holy Wars" (1985) � Najve�i komercijalni uspeh, briljantno ostvarenje iako bez u�e��a Reiningera. Gr�evi, liri�ni izlivi, multikulturni uticaji, istinski evropska plo�a. Kreativni pikovi u Some Guys koja otvara Wendersovo "Nebo nad Berlinom" i In a Manner of Speaking.
"Ship Of Fools" (1986) � EP sa snagom LP-ja, skoro nova postava; s jedne strane � sna�na elektronika, s druge � introspektivna akustika.

Beograd je ovih dana oblepljen plakatima koji najavljuju ovonedeljni beogradski koncert KUD Idijota, koji dolaze u ne�to izmenjenom sastavu u odnosu na onaj koji ih je proslavio, jer je grupu napustila �udesna ritam osovina Fric � Ptica. U okviru svoje evropske turneje u Beogradu slede�e nedelje svira�e i Tuxidomoon. U proteklih mesec dana beogradska publika imala je priliku da u okviru 32. BEMUS-a na delu vidi slavnog dirigenta Zubina Mehtu, a kao gosti 7. me�unarodnog festivala autorskog �lma "Pogled u svet" Beograd su posetili So� Marso i And�ej Zulovski. Vi�e po op�tem kontekstu koji prati ove posete nego po njihovom broju, izgleda da je ono vreme u kojem su gostovanja uglednih internacionalnih imena bila izuzetak koji je potvr�ivao pravilo da je Srbija u svakom smislu zemlja zgodna za izbegavanje � de�nitivno iza nas. Sankcije i nakazna vlast koji su nas izop�tili iz reda civilizovanih zemalja potpuno su prekinuli institucionalnu kulturnu razmenu, �to su velikim naporom alternativnim kanalima donekle poku�ali da kompenzuju ovda�nji kulturni entuzijasti. Me�utim, posledice dugogodi�nje izolacije jo� dugo �e se ose�ati, jer od vremena kada je Srbija poslednji put bila "deo sveta" pro�la je �itava decenija. Ali va�no je da je krenulo...

N.G.

prethodni sadr�aj naredni