Iza kulisa Utopije
Sergej Dovlatov "Na�i" (s ruskog
prevela Radmila Me�anin; "Filip Vi�nji�", Beograd, 2000)
"Svet je
nakazan, a ljudi su tu�ni."
Ova
"uzgredna" konstatacija Sergeja Dovlatova (1941-1990), koju i
Josif Brodski isti�e kao moto u jednom svom eseju o ovom izuzetnom ruskom
piscu, zaista je svojevrstan leitmotiv vaskolikog njegovog dela; pa ipak, kod Dovlatova nema ba�
ni�ega od "egzistencijalisti�kog" ili kakvog drugog programiranog
bezna�a ili od celomudrenosti neke druge sorte; jo� manje ima poku�aja
da se od deprimiraju�ih rezultata vlastitog uvida u
ustrojstvo/rastrojstvo sveta napravi nekakva estetska doktrina ili,
nedajbo�e, filozofski sistem. Dovlatov, naprotiv, unapred odustaje od
iluzije o celovitoj slici sveta, razlamaju�i je na krhotine i li�no-porodi�ne
mikrohaose (�to zna�i da ni �ehov
nije preterano daleko odande...); njegovu prozu odlikuje gorki lirizam pro�et
najfinijim humorom, ponekad stra�no opakim, kao u briljantnom Solu
na Andervudu, �iji fragmenti su pre nekoliko godina rasuti po ovda�njoj
periodici (ho�e li ih neko napokon sakupiti?).
Nakon romana Filijala,
Kofer i Strankinja, knjiga Na�i
je �etvrto Dovlatovljevo delo koje se "ucelo" pojavljuje u
srpskom prevodu (u me�uvremenu je objavljen i sjajan roman-esej
Aleksandra Genisa Dovlatov i okolina).
Ovo delo, nastalo nekoliko godina nakon �to se pisac krajem sedamdesetih
otisnuo � ili je bio otisnut
� u emigraciju, svojevrsna je galerija
porodi�nih portreta; Dovlatov svako od tuce poglavlja u knjizi posve�uje
jednoj od sebi najbli�ih osoba � od roditelja i dedova do ujaka, tetaka
i te�a, stri�eva i bra�e od tetke, do �ene, k�eri, pa bogami i doma�eg
pseta... Zameniv�i tako linearnu narativnu strukturu � usitniv�i
je, kao kad razmenite stotku za deset desetica � naizgled
samodostatnim celinama koje pravu funkciju dobijaju ipak tek kada se
spoje, Dovlatov nesumnjivo pravi dobru
investiciju: ovakav izabrani postupak omogu�ava mu da se do kraja
razma�e demonstriraju�i svoju neuporedivu sposobnost portretiranja, bez
straha da �e time opteretiti osnovni tok pri�e � jer, upravo su ovi
portretni medaljoni postali taj "osnovni tok"!
Nije ba� slu�ajno �to ova knjiga nastaje u prvim
godinama pi��eve nevoljne emigracije u Americi: Dovlatov kao da poku�ava
da nekako odredi i "sistematizuje" ceo svoj dotada�nji �ivot,
a sve to kroz krokije o ljudima iz svog okru�enja, nesumnjivo svestan da
iza tih krokija � koliko god oni bili beskona�no udaljeni od "sol�enjicinovskih"
pou�itelnih namera � izviruje
nakazna nju�ka jednog Sistema, jedne �ak "sovjetske
civilizacije", toliko totalizuju�e
u svojim pretenzijama i brutalne u svojim metodima da se njen neposredni
uticaj na �ivote i sudbine i "najneznatnijih" njenih podanika
ne mo�e ignorisati ili izbe�i. Ne mo�e se, u raljama "sovjetske
civilizacije", graditi nekakva spora, potmula, u psiholo�kom smislu
koliko i u istorijskom, "prirodna" i "logi�na" pri�a
o nekakvim budenbrokovima: u
njoj nema duga�kih, tromih i, nekako, oblih
(i)storija Uspona i Pada: samo razli�ite forme Pada, od kojih neke, u
izvitoperenom sistemu vrednosti, mogu da poprime varljivu formu Uspona...
Ovde Sudbina � naj�e��e u liku kagebeovaca � zaista kuca na vrata
kao kod Betovena, njeni su rezovi iznenadni i kobni, a u
"nadrealnosti" njenih hirova ima ne�eg nesumnjivo umetni�kog,
teatralnog. Osim �to mrtvaci ne ustaju na kraju predstave, otresaju�i
pra�inu sa svojih kostima... Pri svemu ovome, pleni Dovlatovljeva li�enost
bilo kakvih pretenzija da �itaocu "objasni" kako je, eto,
"stra�no" �iveti pod totalitarnom vla��u;
"subverzivnost" njegove proze, ono zbog �ega ga u domovini nisu
objavljivali, da bi ga na kraju i isterali iz zemlje, upravo je u njenoj
(majstorskoj) "prostodu�nosti": njegov je nedoktrinarni
realizam "opasan" upravo zato �to je tako prirodan,
�to se "iza njega" ne krije nikakav izvantekstualni
"projekat" koji se mo�e nekako difamirati... Ovo je uop�te
karakteristi�no za manje-vi�e sve bitne pisce "tre�eg talasa"
ruske podzemne i emigrantske knji�evnosti: oni su u potpunosti deca sovjetske civilizacije, ali li�ena � valjda ba� zato �
svih iluzija i tragova onog zinovjevljevskog "poleta na�e
mladosti": Utopija je potro�ena, a oni �ivotare i pi�u o mu�noj
svakodnevici iza njenih va�arskih kulisa. �ini se kao da Rusi, kroz
vekove, sve menjaju da bi sve ostalo isto: da ruska knji�evnost (za)uvek
bude toliko zastra�uju�e bolja od ruskih �ivota.
Teofil Pan�i�
