"Tantijeme zaslu�nog gra�anina"; "Vreme" br. 516
Po�tovana gospodo,
S obzirom na to da dugo i ozbiljno pi�ete o velikim i sramnim delima
doskora�njeg re�ima, obra�am Vam se sa molbom da objavite i medijski
podr�ite akciju "Vila GORICA skija�kom sportu".
Godinama su generacije sportskih entuzijasta vodile te�ku borbu za razvoj smu�arskog sporta, imale pristojnih rezultata, �ak stigle i do nastupa na ZOI u Naganu (Japan '98). No nikada nisu uspeli da za taj sport obezbede dobre uslove za razvoj i postizanje vrhunskih rezultata, iako je bilo talenata a Srbija ima potencijala za zimski sport i turizam.
S obzirom na to da je javnost upoznata sa silnim zloupotrebama biv�eg re�ima, te da je jedan od eklatantnih primera bespravno podignuta vila Gorice Gajevi� na Kopaoniku, pokrenuli smo akciju da se pomenuti objekat delimi�no sru�i tj. prilagodi ambijentu i dodeli smu�arskom sportu na kori��enje.
Ukoliko ova akcija ipak ne dobije �iru podr�ku ili se ne na�e forma za njenu realizaciju, ube�eni smo da objekat mora biti totalno sru�en. U tom slu�aju pozva�emo takmi�are, od cicibana i pionira do seniora kao i instruktore i trenere, i organizovati JAVNO RU�ENJE � kao veliku opomenu svima onima koji su vladali u ime naroda a za svoj interes. Mislimo da bi navedenim postupkom ostvarili dva velika cilja: prvo, bila bi to velika opomena i kazna biv�im mo�nicima koji su beskrupulozno ru�ili sve pravne i moralne norme; drugo, od na�injene �tete mogli bismo mo�da da napravimo neku korist kada bismo prilago�en, izmenjen i delimi�no sru�en, doti�ni objekat stavili na raspolaganje na�im sportistima i omladini.
Du�ko �ipeti�, savezni selektor u alpskom skijanju i �lan G17 plus
Marusja � Anu�ka
"Strah od �etanja"; "Vreme"
br. 516
Podudarile su se neke �ivotne okolnosti sa materijalnim gre�kama u tekstovima iz dva nedeljnika � "Vreme" (br. 516 od 23.11.2000) i "NIN" (br. 2604 od 23.11.2000).
Novinar lista "Vreme" Du�an Radulovi� nazvao je jedan od likova iz "Majstora i Margarite" Bulgakova Marusjom (verovatno zato �to zvu�i ruski). U vreme kada je dostup informacijama lak i brz � neoprostiva gre�ka.
U "NIN"-u, izve�ta� iz Rusije g. Petar Popovi� naziva sada�njeg premijera RF Vladimirom Kasjanovim. Ina�e, �ovek je �iv, za razliku od lika iz prethodnog primera, i zove se Mihail Kasjanov.
Mo�da je samopo�tovanje u proteklim godinama postalo zaboravljena kategorija, ali valjalo bi na nju (pomenutu kategoriju) vi�e pa�nje obratiti.
Vesna Paunovi�, elektronskom po�tom
Metafora i ma�ina
"Ne ru�iti! Nikako!"; "Vreme"
br. 517
Na�a �itateljka Miljana Laketi�, novinar, u pro�lom broju "Vremena" poru�uje: Ne ru�iti! Nikako! Ona je pogre�no pro�itala da se autor teksta zala�e za ru�enje vile na fotografiji kojom je ilustrovan tekst, da bi to posle pro�irila �ak na "nove dedinjske vile, pominju se ku�e i imena doskora�njih visokih politi�kih li�nosti kojima su vile sazidane najverovatnije o dr�avnom tro�ku, kao i porodica Kari� i ku�e koje su oni podigli na Dedinju". To u "Vremenu" (br. 513) nigde ne pi�e.
"Vreme" je prenelo mi�ljenje sociologa Ksenije Petovar koja je ogor�ena plja�kom koju je Beograd pretrpeo zbog divlje gradnje, uzurpiranjem javnih prostora, rekla da neke objekte treba i sru�iti. U Zagrebu je, napominje dr Petovar, sru�eno 56 bespravno podignutih objekata, pa �ak i jedna osmospratnica.
"Vreme" je citiralo i profesora dr Sretena Vujovi�a koji misli da �e mnoga od ovih zdanja biti predmet sudskih procesa, napominju�i da �e morati da se promeni zakon da bi se zaveo red u ovoj oblasti. Objavili smo i mi�ljenje arh. Ljiljane Belo� koja se zala�e za rigidne fiskalne mere, kao i profesora dr �edomira �upi�a koji smatra da bi bespravno podignute objekte trebalo oduzeti uzurpatorima i te dvorce i vile pretvoriti u zabavi�ta, domove za stare, ili ih prodati diplomatima.
Mislim da nadle�ni treba da odlu�e kako �e parcele, parkove, javne zelene povr�ine koje su pojedinci bezo�no uzurpirali svojim vilama i ogradama sa ampirskim ven�i�ima vratiti u "prvobitno stanje". Bager jeste zgodna metafora, ali mo�e da bude i efikasna ma�ina, zar ne?
Slobodanka Ast
Malo u odnosu na nadahnutost
O broju strana u "Vremenu"
Ne znam da li se doma�e izdanje � po broju strana � razlikuje od internacionalnog izdanja "Vremena", ali smatram da je postoje�i broj strana (48) mali u odnosu na kapacitet i fenomenalnu nadahnutost va�eg novinarskog sastava.
Zato milost, uve�ajte bar za desetak stranica va�a izdanja, pa �ak i na u�trb "pasioniranih" intervjua raznoraznih politi�kih mediokriteta (ovo politi�kih je kompliment, poslednji primer u broju 515 � Uro� �uvakovi�!?) koji, ruku na srce, ne bi trebalo da se sa svojim politi�kim nebulozama pojavljuju na va�im stranicama.
Iskreno va�,
Svetislav Ikovi�, Pariz
Odgovor: Od pro�log broja oba izdanja "Vremena" izlaze na standardne 64 strane.
