Vidim
ovih dana oglas na televiziji da neka nova socijalisti�ka stranka poziva
gra�ane da do�u po "vrednosnu po�iljku" i ponesu li�nu kartu
da se usput potpi�u pod izbornu listu te partije. Zaklju�ujem � ovi su
sasvim uprostili postupak kupovanja narodne podr�ke i nije ih sramota. O�igledno
je re� o momcima koji su pronikli u su�tinu ovda�nje politike. Mo�da u
tom porivu koji pokre�e neke ljude da osnuju organizaciju koja �e
napokon izvesti ovaj narod na pravi put ima i ne�eg uzvi�enog � �to
mi sa strane ne uo�avamo i ne razumemo, po�to nas ne mu�e svenarodne
nevolje ili smo jednostavno bez dovoljno energije, pa nam se �ini da ne
mo�emo pomo�i u toliko odgovornim i te�kim poduhvatima. Ili ne znamo
kako se to radi?
Istina, jednom sam, pre
sedam godina, sasvim iz blizine gledao kako se osniva nova politi�ka
stranka � u svojstvu honorarca. Bila je to ona hiperinflaciona 1993.
godina, u jesen, kada su nam plate pale na nekoliko nema�kih maraka mese�no.
U tom trenutku pozvao me je jedan dosta uspe�an novosadski preduzetnik da
se uklju�im u politi�ku stranku koju je nameran hitno da osnuje. Kako je
bila re� o �oveku koga sam slabo poznavao (pa nisam mogao
"srpski" da mu odgovorim) � izrazim zahvalnost �to mi je u�inio
tu ponudu i objasnim mu da mislim da je pro�lo vreme kada su novinari
mogli biti partijski aktivisti itd. Dakle, ka�em mu da sam prinu�en da
odbijem njegov laskavi predlog i upitam ga, usput, koje �e osnovne politi�ke
orijentacije biti njegova stranka.
Moj sagovornik se po�e�e
po glavi, pa re�e da je upravo o tome hteo sa mnom da se prokonsultuje
� jer "novinari sva�ta znaju". Po�to je ve� na�ao jednog
sposobnog potpredsednika budu�e stranke, ina�e vojvo�anskog Ma�ara, on
bi hteo neku stranku gra�anske a ne nacionalne orijentacije. No, ako ve�
ne mogu da u�em u inicijativni odbor za osnivanje te stranke, da li bi se
prihvatio nekog savetni�kog posla � on bi to pristojno honorisao. Tu
sam se ve� zainteresovao � pa sam ga upitao �ta bi taj posao
podrazumevao. On mi za po�etak predlo�i, ni manje ni vi�e, nego da napi�em
program nove stranke.
Do tog trenutka pisao sam
doista sva�ta � ali program jedne stranke zaista nikada. �ak sam na
jednoj vojnoj ve�bi imao zadatak da kao pripadnik "plavih" napi�em
prete�e "okupatorske proglase" koje bi snage "narodnog
otpora" (dakle "crveni") no�u cepale sa zidova i taraba.
Pomagali su mi (ili ja njima) dana�nji glavni urednik NIN-a i budu�i
direktor RTS-a � ali se stvar r�avo zavr�ila kada se na� d�ip
direktno sudario sa oklopnim transporterom, a moji drugovi zavr�ili u
bolnici (meni ni�ta). Pisao sam i deci svojh ro�aka i prijatelja
maturske i seminarske radove � i to iz raznih oblasti, od geografije do
psihologije ("daj, molim te, stvar je hitna, a vama novinarima je to
lako" � a vraga je lako). Pisao sam u vojsci �albu jednom kaplaru
koji je bio ka�njen zbog "samovoljnog udaljavanja" � to jest
no�io je kod neke devojke u obli�njem selu. Osnovna teza mi je bila da
je �ovek imao �asne namere, ali je kapetan iscepao tu �albu pred celim
strojem i umalo da i ja nastradam (jer je desetar, u trenutku slabosti,
priznao da sam je ja pisao, zarad klju�a od oficirskog klozeta). Pomagao
sam nekim zaljubljenim a nepismenim drugovima da napi�u nadahnuto
ljubavno pismo itd. Re�ju, pisao sam sva�ta, ali strana�ki program do
trenutka o kome vam pri�am � nikada. Ipak, kad mi je osniva� stranke
nabacio iznos mogu�eg honorara, prihvatim pogodbu oberu�ke, iako je rok
za izradu ideologije i strategije nove partije bio sasvim kratak � do
sutra.
Nabavim brzo nekoliko
programa srpskih stranaka "demokratske orijentacije", sednem za
pisa�u ma�inu (predkompjutersko vreme) i krenem redom � preambula, pa
dalje. Sloboda, demokratija, tr�i�te, obnova, budu�nost itd. Vidim ide
mi, pa napravim ne�to du�i program od onih na koje sam se ugledao. Da mi
poslodavac ne ka�e da sam otaljao posao. Doista, kada sam mu odneo taj
program "na�isto" otkucan bio je sasvim zadovoljan � no nisam
siguran da ga je pro�itao. Stranka je, ubrzo, osnovana sa dosta muke jer
se nije bio okupio dovoljan broj "osniva�a", tako da smo mi,
koji smo se tu zatekli "po prirodi posla", imali muke da
savladamo ranije poru�eno poslu�enje.
Osniva� stranke, da ovu
pri�u privedemo kraju, imao je problema i oko prikupljanja potpisa za
svoju kandidaturu za izbore, pa ga je ulazak u "izbornu
koaliciju" sa ja�im strankama gra�anske i demokratske orijentacije
(da bi se na�ao na njihovom spisku) � mnogo ko�tao (kako mi se
opravdavao kad mi nije isplatio dogovoreni honorar, ve� mnogo manji) �
a narodni poslanik nije postao. Taj �ovek, koji na�alost nije vi�e me�u
�ivima, nije imao hrabrosti da d� oglas da �e svaki potpis platiti
"vrednosnom po�iljkom" � a to bi ga iza�lo jeftinije od
spomenute koalicije.
Ina�e, smatram da neuspeh
te stranke nije bio programske naravi. �ak bih rekao da je ona imala
program skoro isto toliko dobar koliko i ovih 18 stranaka koje su pod
firmom DOS-a sada tako uverljivo pokupile narodnu volju.
Dimitrije
Boarov
