Predlog za gledanje
Harvey je fantasti�an
Ipak, autorski film
Predla�e: Milena Dravi�, glumica
Izuzetno mi se uop�te pru�i prilika da odem i pogledam neki film u bioskopu. Video ne volim i ne posedujem, ali je toliko filmova koje bi volela da pogledam i koje sam propustila, da razmi�ljam o tome da promenim tu naviku.
Ipak, i pored sve zauzetosti � a svakodnevno imam ili predstavu ili probe � uspela sam da ove godine odem i pogledam nekoliko filmova na Festivalu autorskog filma. Taj festival bih i ina�e veoma rado preporu�ila svakome i mislim da su ljudi iz Jugoslavija filma koji ga organizuju zaista fantasti�ni i da predstavljaju film na najbolji mogu�i na�in. Ono �to je meni bilo posebno zadovoljstvo jesu filmovi koji su nam stigli iz danske kinematografije, oni koji su ura�eni u "dogma" sistemu koji je prvi koristio Lars Fon Trir. Izuzetan je bio i film Nevinost, kanadsko belgijske produkcije. Odli�an je bio i kineski autor; uop�te, celi repertoar toplo preporu�ujem svakome ko voli i ceni kvalitetan film.
Volela bih da imam vi�e vremena; u tom slu�aju bih gledala sve �to do�e u bioskope, gledala bih, naravno, i tu gomilu ugla�enih ameri�kih filmova gde zaista ima svega. Ameri�ka kinematografija ima i filmove kao �to je Dim u kojem glumi Harvi Kajtel, koji je fantasti�an glumac.
Svetska filmska scena se menja, menjaju se vremena i, evo, poslednjih godina izbija na povr�inu i iranski film.
A �emu se ja vra�am?
Mo�da da izdvojim italijansku kinematografiju. Viskontija bih veoma
rado ponovo gledala. Da, njegov Sumrak
bogova ili Geparda. Opet, sa
druge strane rado bi ponovo da vidim i neorealisti�ne filmove, koji su
potpuno druga�iji od Viskontija, a koje tako�e od srca preporu�ujem.
Meridijani
Nica: Samit
Posle petodnevnog i u istoriji Evropske unije jednog od najmukotrpnijih samita, postignut je kompromis o na�inu odlu�ivanja u okviru Unije. Upravo zato �to su ove odluke najte�e i najosetljivije, samit je bio maratonski, najdu�i otkad EU postoji. Iako su ispred zgrade u kojoj su sedeli ministri zemalja �lanica svakodnevno protestvovali brojni demonstranti, prava bitka se vodila iza zatvorenih vrata.
No,
uprkos medijskoj pa�nji, Samit nije doneo neka velika iznena�enja. Na�in
glasanja i odlu�ivanja u institucijama EU-a i dalje ostaje takav da
favorizuje najve�e �lanice � Nema�ku, Francusku, Veliku Britaniju i
Italiju. Na dnevnom redu su se na�la pitanja oko raspodele glasova i
pitanje veta koje �esto blokira zna�ajne odluke Evropske unije, a
integraciju usporava, sve u svetlu prijema u EU desetak novih �lanica u
roku od oko pet godina. Dok je Francuska odbijala da se odrekne veta u
oblasti slobodne trgovine, Nema�ka u pitanjima migracije, a Britanija u
oblasti poreske politike, bitka se vodila i oko raspodele glasova jer je
Nema�ka zahtevala da joj se, zbog broja gra�ana, omogu�i ve�i uticaj
na odluke. Naravno, za svoj uticaj borile su se i male zemlje, naro�ito
Belgija. Na primer, predlog da se smanji broj �lanova Evropske komisije,
tzv. evropske vlade, koja sada ima 20 predstavnika, propao je upravo zbog
insistiranja Belgijanaca i Luksembur�ana. I o raspodeli snaga u okviru
Saveta ministara, najzna�ajnijem telu EU-a, vodila se te�ka borba. Na
primer, Luksemburg koji broji manje od pola milona stanovnika ima dva
glasa u Savetu, dok Nema�ka sa svojih 80 miliona gra�ana ima tek deset.
Nema�ka je tra�ila da ima ve�i broj glasova od Francuske, ali je
predlog propao. Nema�ka, Francuska, Britanija i Italija, uprkos razli�itom
broju stanovni�tva, imaju za sada jednak broj glasova, iako je Nema�ka
najbrojnija nacija u okviru EU-a. Ipak, smanjen je broj pitanja za koje se
zahteva jednoglasnost, mada ne u onolikom broju u kojem se o�ekivalo. Od
pedeset oblasti i pitanja na dnevnom redu za ukidanje prava veta, lideri
pertnaestorice uspeli su da se slo�e tek oko dvadesetak.
Ma kako se malim �inio, kompromis je ipak zna�ajan, jer istorija EU i
jeste istorija kompromisa me�u njenim �lanicama.
Moskva: Himna i presto
Nakon
vi�e od 80 godina od Oktobraske revolucije, u Zimski dvorac u Sankt
Peterburgu vra�en je carski presto, presvu�en u sjajni crveni pli�.
Presto svetog �or�a otkriven je u Dvorcu, sada poznatom muzeju Ermita�,
uz pompu i ceremoniju, a na restauraciji je bio vi�e od �est godina.
Presto je pozla�en, u vrhu se nalazi dvoglavi orao i carski grb, i sada u
muzeju zauzima centralno mesto.
Sve�anost je odr�ana usred �u�ne rasprave o identitetu dana�nje
Rusije i njenim nacionalnim simbolima u svetlu sovjetskog nasle�a. Donji
dom ruskog parlamenta pro�le nedelje izglasao je da ruska himna bude
himna biv�eg Sovjetskog Saveza, ali i da grb na trobojci bude carski
orao. Ovu odluku podr�ao je i ruski predsednik Vladimir Putin koji je
rekao da �e ovo re�enje doprineti nacionalnom pomirenju u Rusiji.
Jerusalim: Ostavka
Biv�em izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu o�igledno ne manjka
ni hrabrosti ni optimizma. Iako ga je na izborima maja 1999. godine
porazio doskora�nji premijer Ehud Barak, Netanijahu je zanemario Likud i
politiku i posvetio se predavanjima i savetni�kim poslovima. Ali, �im je
10. decembra premijer Ehud Barak podneo ostavku i zakazao nove izbore za
dva meseca, Netanijahu, koga popularno zovu Bibi, obe�ao je uzbudljivu
predizbornu trku. Barak je podneo ostavku i zatra�io novi po�etak i
proveru poverenja usred obnovljene krize na Bliskom istoku. "Zbog
alarmantne situacije u kojoj se zemlja nalazi... i zbog potrebe da se
obustavi nasilje, odlu�io sam da ponovo zatra�im od gra�ana njihovo
poverenje", izjavio je Barak u obra�anju naciji. Izraelski zakoni
zabranjuju raspu�tanje parlamenta, a njegovi takmaci u predizbornoj trci
mogu biti samo oni opozicionari koji su ve� �lanovi parlamenta. To bi
zna�ilo da �e Barak izbe�i da se uhvati u ko�tac sa biv�im premijerom
Netanijahuom, �ija je popularnost, po istra�ivanjima javnog mnjenja,
naglo sko�ila i koji bi mogao da pobedi na izborima. Barak je izgubio
poverenje glasa�a zbog pristupa u re�avanju bliskoisto�ne krize i
palestinskih nemira. Za dva meseca otkako su obnovljeni sukobi poginulo je
vi�e od 300 ljudi. Iako ve�inu �rtava �ine Palestinci, Izraelci su
zabrinuti za bezbednost. Jedno istra�ivanje pokazuje da Barak vodi po
popularnosti sa 45 naspram 27 odsto u odnosu na Baraka. Izvori bliski
Netanijahuu ka�u da se od Baraka o�ekuje da izmeni zakon, �to bi omogu�ilo
Bibiju koji nije poslanik da se ponovo kandiduje na izborima za premijera.
Internet vesti
Elektronski Perl Harbur
Ko god bio novi predsenik Amerike mora�e da se pobrine za nacionalnu bezbednost u sajberspejsu. Ovu tvrdnju izneo je niko drugi do Ri�ard Klark, �lan Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, ina�e zadu�en za bezbednost elektronske mre�e i vladinih informacija na njoj. Pri�a o bezbednosti kompjuterskih mre�a bila je tema dvodnevnog samita "SAFENET 2000", organizovanog pod pokroviteljstvom kompanije Majkrosoft.
"Neke dr�ave u svetu formirale su organizacije koje pripremaju tehnologiju za obaranje kompjuterskih mre�a. Trenutno je u toku proces izvi�anja po na�im mre�ama i njihovo mapiranje", dodao je Klark u svom dramati�nom obra�anju.
Peri Aftalb, jedan od najvatrenijih zagovornika za�tite dece od negativnih uticaja na mre�i, oti�ao je tako daleko da je najavio mogu�nost kompjuterskog "Perl Harbora", aludiraju�i na iznenadni napad japanske vojske na pomorsku bazu na Havajima decembra 1941. godine kojom prilikom je uni�tena gotovo cela ameri�ka mornarica. Pominjanje ovog doga�aja budi najtananije emocije u Amerikanaca, te ovakvo pore�enje upozorava na ozbiljnost situacije u kojoj bi mogli da se na�u.
Radi odbrane Klark predla�e organizovanje specijalnih "odreda" sastavljenih od najboljih ameri�kih studenata kompjuterskih nauka (1,3 K kaplara), koji bi tokom studija bili stimulisani sa dvadeset pet hiljada dolara godi�nje uz uslov da za svaku sponzorisanu godinu provedu jednu godinu u slu�bi ameri�kog naroda.
Priliku da ka�e koju nije propustio ni predsenik Majkrosofta Bil Gejts, koji se osvrnuo na potrebu korisnika mre�e da za�tite svoju privatnost.
"Ljudi �ele da imaju kontrolu (nad svojim podacima)", rekao je Gejts, navode�i pak da apsolutna privatnost ipak nije po�eljna, jer bi tako bili blokirani neki korisni i napredni servisi na mre�i.
Da ovo nije prazna pri�a potvrdio je D�on Mekarti iz agencije za istra�ivanje Forester, koji je izneo podatak da je pro�le godine izgubljeno �ak 14,4 milijarde dolara elektronskog prometa zato �to su se kupci povukli upla�eni za bezbednost svojih nov�anih transakcija na mre�i. Mekarti je krivicu za ove gubitke svalio na kompanije koje �esto nepotrebno insistiraju na privatnim podacima svojih mu�terija, koje potom uop�te ne koriste.
No, pre nego �to za�tite mre�u, vlasnici kompjuterskih firmi morali bi malo da porade i na za�titi svojih poslovnih prostorija. Pisac Rodni Rotman objavio je pro�log meseca pri�u o svojoj neobi�noj avanturi. On je naprosto u�etao u jednu kompjutersku firmu u Njujorku, seo za prvi slobodan sto i nekoliko nedelja se uredno pojavljivao na poslu predstavljaju�i se kao novi projekt menad�er. Kada je obznanio svoj slu�aj, radnici obezbe�enja branili su se time da je u istoj firmi bila zaposlena i njegova majka, te su mislili da on zapravo pose�uje nju. Nije im smetalo �to posete traju od devet do pet.
Zoran Stanojevi�
Fenomeni
Ekologija: otrovi
U Johanesburgu je pro�le nedelje odr�ana konferencija o zabrani 12 veoma toksi�nih hemikalija, koja je u prisustvu predstavnika preko 100 zemalja predstavljala peti i poslednji sastanak pre potpisivanja medjunarodnog sporazuma, planiranog za 22. i 23. maj 2001. u Stokholmu.
To "prljavo tuce" hemikalija, poznato i kao trajni organski
zagadjiva�i (POP), izaziva karcinome, o�te�enja beba i druge genetske
abnormalnosti, a dospeva u tlo, okeane i vazduh. Otrovi iz tih hemikalija
se prenose preko maj�inog mleka bebama, talo�e se u mesu kitova i
velikih riba, tako da je stanovni�tvo Arktika koje se hrani ribom izlo�eno
najve�oj opasnosti. Medjunarodnim sporazumom treba da budu zabranjeni
proizvodi iz grupe PCB-a, pesticidi poput diditija i industrijski
nusproizvodi poput dioksina. Usaglasi�e se i kriterijumi po kojima �e se
na listu zabranjenih uklju�ivati novi proizvodi. Sporazumom �e biti
predvidjena i ograni�enja u zabrani nekih hemikalija koje se jo� ne mogu
izbaciti, kao �to je slu�aj sa diditijem u borbi protiv malarije u
zemljama u razvoju, dok ne budu otkriveni alternativni metodi.
Medicina:
diskriminacija hendikepiranih
Oko 600 miliona ljudi u svetu je hendikepirano, �to je sedam do deset odsto svetske populacije. Od tog broja ljudi, samo jedan do dva odsto ima odgovaraju�u lekarsku negu, saop�tila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Gro Harlem Brutland, generalna direktorka SZO-a, rekla je da su "takvi ljudi tokom istorije bili diskriminisani: "Njihovo u�e��e u dru�tvu je ograni�eno, a to mora da se promeni." Nakon kampanje koju je u maju organizovala ta organizacija, 95 odsto od 104 zemalja je odgovorilo da �e pru�iti pomo� hendikepiranim osobama, a 30 odsto tih zemalja je reklo da nema nikakvu slu�bu za rehabilitaciju takvih pacijenata. Tre�ina zemalja u kojima je sprovedena kampanja navodi da nema obu�eno medicinsko osoblje za negu hendikepiranih osoba. Specijalisti, kao �to su ortopedi, psiholozi ili pedijatri, retko se bave hendikepiranim osobama, jer ih najvi�e le�e lekari op�te prakse, a najpre medicinske sestre.
Beta
Forum
Izvodi iz analiza objavljenih u servisu Medija centra
Milojko Arsi�: Radikalna reforma NBJ
Izbor nezavisne centralne banke kao osnovnog monetarnog aran�mana podrazumeva radikalnu reformu NBJ-a kako bi se osposobio za obavljanje svog osnovnog cilja � odr�anje niske i predvidive inflacije, i dodatnih ciljeva � odr�anje stabilnosti kursa dinara, regulisanje likvidnosti banaka, nadzor nad bankama i dr. Reforma NBJ-a treba da obuhvati: ja�anje zakonske i uspostavljanje stvarne nezavisnosti NBJ-a; reformu monetarnog upravljanja; uspostavljanje kredibilnosti NBJ-a i transparentnost monetarne politike; ja�anje nadzorne funkcije NBJ-a; izdvajanje fiskalnih i kvazifiskalnih pozicija iz bilansa NBJ-a; modernizaciju NBJ-a.
Nezavisnost guvernera i organa upravljanja NBJ-a od Vlade nije zakonski �vrsto postavljena, a prakti�no je tokom poslednjih godina potpuno ignorisana. Zato je neophodno ponovno formiranje Saveta NBJ-a, produ�enje mandata guvernera i �lanova Saveta i rigorozno ograni�enje mogu�nosti njihovog smenjivanja, zabrana obavljanja drugih komercijalnih aktivnosti �lanovima Saveta i dr.
(Autor je konsultant CES Mecona)
Zoran Lutovac: Re�enje za jug Srbije
Poslednja zbivanja u Pre�evu, Bujanovcu i Medve�i ponovo su pokrenula spekulacije o mogu�oj razmeni stanovni�tva i teritorije, a eventualna realizacija bilo koje od njih zavisi�e pre svega od stranog faktora.
(Autor je saradnik Instituta dru�tvenih nauka)
Branko Gli�i�: Gde su pare
Vesti o postojanju traga o milijardama dolara koje je biv�i jugoslovenski predsednik Slobodan Milo�evi� izneo iz zemlje ne zna�e ba� mnogo za Jugoslaviju.
Ako postoji trag o novcu, ne zna�i da �e on biti prona�en. Ako se ne�to i na�e, ne zna�i da �e biti prona�eno sve. Kona�no, ne postoje garancije da taj novac nije odavno potro�en.
(Autor je ekonomista iz Beograda)
Du�an Janji�: Dijalog sa Albancima
Dosad su vo�eni razgovori koji bi mogli da dovedu do pregovora. Da bi se oni ostvarili, u Beogradu se najpre mora definisati �ta je vlast, odnosno ko �e pregovarati u ime srpske strane. Jo� pred Rambuje je re�eno da Kosovo spada u Jugoslaviju, �to bi moglo upu�ivati na tra�enje pregovara�a u redovima federalne vlasti � bar dok federacija postoji. Po�to Crnogorci odbijaju u tome da u�estvuju, objektivno se ja�a pozicija srpske vlasti.
Uz to, morao bi se posti�i konsenzus o temi pregovora. Me�utim, ni DOS ni dr�ava nemaju politi�ki ni dru�tveni konsenzus, niti imaju politi�ku a kamoli dr�avnu strategiju.
Vlasti u Srbiji bi u saradnji sa federalnim vlastima trebalo, za po�etak, da konstitui�u op�te telo pri Skup�tini ili Vladi i pokrenu kampanju iz koje bi se video predmet razgovora sa Albancima i iz koje bi ljudi � izme�u ostalog � kona�no razumeli da je na Kosovu bio rat.
(Autor je koordinator Foruma za etni�ke odnose)
