Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Predlog za gledanje
Harvey je fantastičan
Ipak, autorski film

Predlaže: Milena Dravić, glumica 

Izuzetno mi se uopšte pruži prilika da odem i pogledam neki film u bioskopu. Video ne volim i ne posedujem, ali je toliko filmova koje bi volela da pogledam i koje sam propustila, da razmišljam o tome da promenim tu naviku.

Ipak, i pored sve zauzetosti – a svakodnevno imam ili predstavu ili probe – uspela sam da ove godine odem i pogledam nekoliko filmova na Festivalu autorskog filma. Taj festival bih i inače veoma rado preporučila svakome i mislim da su ljudi iz Jugoslavija filma koji ga organizuju zaista fantastični i da predstavljaju film na najbolji mogući način. Ono što je meni bilo posebno zadovoljstvo jesu filmovi koji su nam stigli iz danske kinematografije, oni koji su urađeni u "dogma" sistemu koji je prvi koristio Lars Fon Trir. Izuzetan je bio i film Nevinost, kanadsko belgijske produkcije. Odličan je bio i kineski autor; uopšte, celi repertoar toplo preporučujem svakome ko voli i ceni kvalitetan film.

Volela bih da imam više vremena; u tom slučaju bih gledala sve što dođe u bioskope, gledala bih, naravno, i tu gomilu uglađenih američkih filmova gde zaista ima svega. Američka kinematografija ima i filmove kao što je Dim u kojem glumi Harvi Kajtel, koji je fantastičan glumac.

Svetska filmska scena se menja, menjaju se vremena i, evo, poslednjih godina izbija na površinu i iranski film.

A čemu se ja vraćam?

Možda da izdvojim italijansku kinematografiju. Viskontija bih veoma rado ponovo gledala. Da, njegov Sumrak bogova ili Geparda. Opet, sa druge strane rado bi ponovo da vidim i neorealistične filmove, koji su potpuno drugačiji od Viskontija, a koje takođe od srca preporučujem.

Meridijani

Nica: Samit

Posle petodnevnog i u istoriji Evropske unije jednog od najmukotrpnijih samita, postignut je kompromis o načinu odlučivanja u okviru Unije. Upravo zato što su ove odluke najteže i najosetljivije, samit je bio maratonski, najduži otkad EU postoji. Iako su ispred zgrade u kojoj su sedeli ministri zemalja članica svakodnevno protestvovali brojni demonstranti, prava bitka se vodila iza zatvorenih vrata.

No, uprkos medijskoj pažnji, Samit nije doneo neka velika iznenađenja. Način glasanja i odlučivanja u institucijama EU-a i dalje ostaje takav da favorizuje najveće članice – Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju. Na dnevnom redu su se našla pitanja oko raspodele glasova i pitanje veta koje često blokira značajne odluke Evropske unije, a integraciju usporava, sve u svetlu prijema u EU desetak novih članica u roku od oko pet godina. Dok je Francuska odbijala da se odrekne veta u oblasti slobodne trgovine, Nemačka u pitanjima migracije, a Britanija u oblasti poreske politike, bitka se vodila i oko raspodele glasova jer je Nemačka zahtevala da joj se, zbog broja građana, omogući veći uticaj na odluke. Naravno, za svoj uticaj borile su se i male zemlje, naročito Belgija. Na primer, predlog da se smanji broj članova Evropske komisije, tzv. evropske vlade, koja sada ima 20 predstavnika, propao je upravo zbog insistiranja Belgijanaca i Luksemburžana. I o raspodeli snaga u okviru Saveta ministara, najznačajnijem telu EU-a, vodila se teška borba. Na primer, Luksemburg koji broji manje od pola milona stanovnika ima dva glasa u Savetu, dok Nemačka sa svojih 80 miliona građana ima tek deset. Nemačka je tražila da ima veći broj glasova od Francuske, ali je predlog propao. Nemačka, Francuska, Britanija i Italija, uprkos različitom broju stanovništva, imaju za sada jednak broj glasova, iako je Nemačka najbrojnija nacija u okviru EU-a. Ipak, smanjen je broj pitanja za koje se zahteva jednoglasnost, mada ne u onolikom broju u kojem se očekivalo. Od pedeset oblasti i pitanja na dnevnom redu za ukidanje prava veta, lideri pertnaestorice uspeli su da se slože tek oko dvadesetak.

Ma kako se malim činio, kompromis je ipak značajan, jer istorija EU i jeste istorija kompromisa među njenim članicama.

Moskva: Himna i presto

Nakon više od 80 godina od Oktobraske revolucije, u Zimski dvorac u Sankt Peterburgu vraćen je carski presto, presvučen u sjajni crveni pliš. Presto svetog Đorđa otkriven je u Dvorcu, sada poznatom muzeju Ermitaž, uz pompu i ceremoniju, a na restauraciji je bio više od šest godina. Presto je pozlaćen, u vrhu se nalazi dvoglavi orao i carski grb, i sada u muzeju zauzima centralno mesto.

Svečanost je održana usred žučne rasprave o identitetu današnje Rusije i njenim nacionalnim simbolima u svetlu sovjetskog nasleđa. Donji dom ruskog parlamenta prošle nedelje izglasao je da ruska himna bude himna bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i da grb na trobojci bude carski orao. Ovu odluku podržao je i ruski predsednik Vladimir Putin koji je rekao da će ovo rešenje doprineti nacionalnom pomirenju u Rusiji.

Jerusalim: Ostavka

Bivšem izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu očigledno ne manjka ni hrabrosti ni optimizma. Iako ga je na izborima maja 1999. godine porazio doskorašnji premijer Ehud Barak, Netanijahu je zanemario Likud i politiku i posvetio se predavanjima i savetničkim poslovima. Ali, čim je 10. decembra premijer Ehud Barak podneo ostavku i zakazao nove izbore za dva meseca, Netanijahu, koga popularno zovu Bibi, obećao je uzbudljivu predizbornu trku. Barak je podneo ostavku i zatražio novi početak i proveru poverenja usred obnovljene krize na Bliskom istoku. "Zbog alarmantne situacije u kojoj se zemlja nalazi... i zbog potrebe da se obustavi nasilje, odlučio sam da ponovo zatražim od građana njihovo poverenje", izjavio je Barak u obraćanju naciji. Izraelski zakoni zabranjuju raspuštanje parlamenta, a njegovi takmaci u predizbornoj trci mogu biti samo oni opozicionari koji su već članovi parlamenta. To bi značilo da će Barak izbeći da se uhvati u koštac sa bivšim premijerom Netanijahuom, čija je popularnost, po istraživanjima javnog mnjenja, naglo skočila i koji bi mogao da pobedi na izborima. Barak je izgubio poverenje glasača zbog pristupa u rešavanju bliskoistočne krize i palestinskih nemira. Za dva meseca otkako su obnovljeni sukobi poginulo je više od 300 ljudi. Iako većinu žrtava čine Palestinci, Izraelci su zabrinuti za bezbednost. Jedno istraživanje pokazuje da Barak vodi po popularnosti sa 45 naspram 27 odsto u odnosu na Baraka. Izvori bliski Netanijahuu kažu da se od Baraka očekuje da izmeni zakon, što bi omogućilo Bibiju koji nije poslanik da se ponovo kandiduje na izborima za premijera.

Internet vesti

Elektronski Perl Harbur

Ko god bio novi predsenik Amerike moraće da se pobrine za nacionalnu bezbednost u sajberspejsu. Ovu tvrdnju izneo je niko drugi do Ričard Klark, član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, inače zadužen za bezbednost elektronske mreže i vladinih informacija na njoj. Priča o bezbednosti kompjuterskih mreža bila je tema dvodnevnog samita "SAFENET 2000", organizovanog pod pokroviteljstvom kompanije Majkrosoft.

"Neke države u svetu formirale su organizacije koje pripremaju tehnologiju za obaranje kompjuterskih mreža. Trenutno je u toku proces izviđanja po našim mrežama i njihovo mapiranje", dodao je Klark u svom dramatičnom obraćanju.

Peri Aftalb, jedan od najvatrenijih zagovornika zaštite dece od negativnih uticaja na mreži, otišao je tako daleko da je najavio mogućnost kompjuterskog "Perl Harbora", aludirajući na iznenadni napad japanske vojske na pomorsku bazu na Havajima decembra 1941. godine kojom prilikom je uništena gotovo cela američka mornarica. Pominjanje ovog događaja budi najtananije emocije u Amerikanaca, te ovakvo poređenje upozorava na ozbiljnost situacije u kojoj bi mogli da se nađu.

Radi odbrane Klark predlaže organizovanje specijalnih "odreda" sastavljenih od najboljih američkih studenata kompjuterskih nauka (1,3 K kaplara), koji bi tokom studija bili stimulisani sa dvadeset pet hiljada dolara godišnje uz uslov da za svaku sponzorisanu godinu provedu jednu godinu u službi američkog naroda.

Priliku da kaže koju nije propustio ni predsenik Majkrosofta Bil Gejts, koji se osvrnuo na potrebu korisnika mreže da zaštite svoju privatnost.

"Ljudi žele da imaju kontrolu (nad svojim podacima)", rekao je Gejts, navodeći pak da apsolutna privatnost ipak nije poželjna, jer bi tako bili blokirani neki korisni i napredni servisi na mreži.

Da ovo nije prazna priča potvrdio je Džon Mekarti iz agencije za istraživanje Forester, koji je izneo podatak da je prošle godine izgubljeno čak 14,4 milijarde dolara elektronskog prometa zato što su se kupci povukli uplašeni za bezbednost svojih novčanih transakcija na mreži. Mekarti je krivicu za ove gubitke svalio na kompanije koje često nepotrebno insistiraju na privatnim podacima svojih mušterija, koje potom uopšte ne koriste.

No, pre nego što zaštite mrežu, vlasnici kompjuterskih firmi morali bi malo da porade i na zaštiti svojih poslovnih prostorija. Pisac Rodni Rotman objavio je prošlog meseca priču o svojoj neobičnoj avanturi. On je naprosto ušetao u jednu kompjutersku firmu u Njujorku, seo za prvi slobodan sto i nekoliko nedelja se uredno pojavljivao na poslu predstavljajući se kao novi projekt menadžer. Kada je obznanio svoj slučaj, radnici obezbeđenja branili su se time da je u istoj firmi bila zaposlena i njegova majka, te su mislili da on zapravo posećuje nju. Nije im smetalo što posete traju od devet do pet.

Zoran Stanojević

Fenomeni

Ekologija: otrovi

U Johanesburgu je prošle nedelje održana konferencija o zabrani 12 veoma toksičnih hemikalija, koja je u prisustvu predstavnika preko 100 zemalja predstavljala peti i poslednji sastanak pre potpisivanja medjunarodnog sporazuma, planiranog za 22. i 23. maj 2001. u Stokholmu.

To "prljavo tuce" hemikalija, poznato i kao trajni organski zagadjivači (POP), izaziva karcinome, oštećenja beba i druge genetske abnormalnosti, a dospeva u tlo, okeane i vazduh. Otrovi iz tih hemikalija se prenose preko majčinog mleka bebama, talože se u mesu kitova i velikih riba, tako da je stanovništvo Arktika koje se hrani ribom izloženo najvećoj opasnosti. Medjunarodnim sporazumom treba da budu zabranjeni proizvodi iz grupe PCB-a, pesticidi poput diditija i industrijski nusproizvodi poput dioksina. Usaglasiće se i kriterijumi po kojima će se na listu zabranjenih uključivati novi proizvodi. Sporazumom će biti predvidjena i ograničenja u zabrani nekih hemikalija koje se još ne mogu izbaciti, kao što je slučaj sa diditijem u borbi protiv malarije u zemljama u razvoju, dok ne budu otkriveni alternativni metodi. 

Medicina: diskriminacija hendikepiranih

Oko 600 miliona ljudi u svetu je hendikepirano, što je sedam do deset odsto svetske populacije. Od tog broja ljudi, samo jedan do dva odsto ima odgovarajuću lekarsku negu, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Gro Harlem Brutland, generalna direktorka SZO-a, rekla je da su "takvi ljudi tokom istorije bili diskriminisani: "Njihovo učešće u društvu je ograničeno, a to mora da se promeni." Nakon kampanje koju je u maju organizovala ta organizacija, 95 odsto od 104 zemalja je odgovorilo da će pružiti pomoć hendikepiranim osobama, a 30 odsto tih zemalja je reklo da nema nikakvu službu za rehabilitaciju takvih pacijenata. Trećina zemalja u kojima je sprovedena kampanja navodi da nema obučeno medicinsko osoblje za negu hendikepiranih osoba. Specijalisti, kao što su ortopedi, psiholozi ili pedijatri, retko se bave hendikepiranim osobama, jer ih najviše leče lekari opšte prakse, a najpre medicinske sestre.

Beta

Forum

Izvodi iz analiza objavljenih u servisu Medija centra

Milojko Arsić: Radikalna reforma NBJ

Izbor nezavisne centralne banke kao osnovnog monetarnog aranžmana podrazumeva radikalnu reformu NBJ-a kako bi se osposobio za obavljanje svog osnovnog cilja – održanje niske i predvidive inflacije, i dodatnih ciljeva – održanje stabilnosti kursa dinara, regulisanje likvidnosti banaka, nadzor nad bankama i dr. Reforma NBJ-a treba da obuhvati: jačanje zakonske i uspostavljanje stvarne nezavisnosti NBJ-a; reformu monetarnog upravljanja; uspostavljanje kredibilnosti NBJ-a i transparentnost monetarne politike; jačanje nadzorne funkcije NBJ-a; izdvajanje fiskalnih i kvazifiskalnih pozicija iz bilansa NBJ-a; modernizaciju NBJ-a.

Nezavisnost guvernera i organa upravljanja NBJ-a od Vlade nije zakonski čvrsto postavljena, a praktično je tokom poslednjih godina potpuno ignorisana. Zato je neophodno ponovno formiranje Saveta NBJ-a, produženje mandata guvernera i članova Saveta i rigorozno ograničenje mogućnosti njihovog smenjivanja, zabrana obavljanja drugih komercijalnih aktivnosti članovima Saveta i dr.

(Autor je konsultant CES Mecona)

Zoran Lutovac: Rešenje za jug Srbije

Poslednja zbivanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ponovo su pokrenula spekulacije o mogućoj razmeni stanovništva i teritorije, a eventualna realizacija bilo koje od njih zavisiće pre svega od stranog faktora.

(Autor je saradnik Instituta društvenih nauka)

Branko Glišić: Gde su pare

Vesti o postojanju traga o milijardama dolara koje je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević izneo iz zemlje ne znače baš mnogo za Jugoslaviju.

Ako postoji trag o novcu, ne znači da će on biti pronađen. Ako se nešto i nađe, ne znači da će biti pronađeno sve. Konačno, ne postoje garancije da taj novac nije odavno potrošen.

(Autor je ekonomista iz Beograda)

Dušan Janjić: Dijalog sa Albancima

Dosad su vođeni razgovori koji bi mogli da dovedu do pregovora. Da bi se oni ostvarili, u Beogradu se najpre mora definisati šta je vlast, odnosno ko će pregovarati u ime srpske strane. Još pred Rambuje je rečeno da Kosovo spada u Jugoslaviju, što bi moglo upućivati na traženje pregovarača u redovima federalne vlasti – bar dok federacija postoji. Pošto Crnogorci odbijaju u tome da učestvuju, objektivno se jača pozicija srpske vlasti.

Uz to, morao bi se postići konsenzus o temi pregovora. Međutim, ni DOS ni država nemaju politički ni društveni konsenzus, niti imaju političku a kamoli državnu strategiju.

Vlasti u Srbiji bi u saradnji sa federalnim vlastima trebalo, za početak, da konstituišu opšte telo pri Skupštini ili Vladi i pokrenu kampanju iz koje bi se video predmet razgovora sa Albancima i iz koje bi ljudi – između ostalog – konačno razumeli da je na Kosovu bio rat.

(Autor je koordinator Foruma za etničke odnose)

sadržaj naredni