Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Izbori 2000
Pazar i veresija

Mada je Zoran �in�i� tvrdio da u DOS-u nema sporova oko podele resora u budu�oj Vladi Srbije, u javnosti se �irilo pitanje: "Da li je ven�anje jo� u toku, ili je ve� po�eo razvod braka?"

Sonda�e javnog mnjenja, rezultati dvoboja politi�ara, ankete i procene � sve to nekako ukazuje da �e se gra�ani Srbije 23. septembra kona�no, sa deset godina zaka�njenja, upustiti u tranziciju. Kad vlada, koja �e biti izabrana na tim vanrednim izborima, bude inaugurisana iste�i �e �etrdeset godina od onog 20. januara 1961. kada je D�on F. Kenedi izgovorio �uvenu re�enicu, ovde mo�da korisnu: "Dragi moji Amerikanci, ne pitajte �ta va�a zemlja mo�e da u�ini za vas, ve� pitajte sebe �ta mo�ete u�initi za svoju zemlju."

Pitanje je mo�e li se ovde to izgovoriti. Na plate iz bud�eta �eka oko 1.500.000 penzionera i jo� 400.000 razli�itih dr�avnih name�tenika. Oko 300.000 do 350.000 zaposlenih mese�no uop�te ne primi platu. Posao tra�i oko 800.000 ljudi. �eleznica, elektroprivreda i drugi veliki sistemi prili�no su ruinirani. Potro�nja struje u Srbiji i dalje prelazi mogu�nosti proizvodnje i uvoza na osnovu ugovora, tako da Elektroprivreda Srbije neovla��eno preuzima vi�e miliona kilovatsati struje iz okolnih sistema. Preti zima.

Ta te�ka situacija nije pokolebala javno mnjenje, koje poja�ava podr�ku pobedniku sa septembarskih izbora. Jedna partija, �lanica DOS-a, �ak je javno deklarisala da �e raditi na tome da se smanji na razumnu meru preterano veliki rejting nosioca DOS-ove izborne liste Vojislava Ko�tunice.

Ne bi trebalo da oko toga mnogo brinu; podr�ku je lak�e izgubiti nego je ste�i.

Posle pada Berlinskog zida novembra 1989. i vi�estrana�kih izbora koji su brzo sledili u desetak isto�noevropskih zemalja, komunisti�ke partije gube a na vlast dolaze nadmo�ni, trijumfalni masovni demokratski pokreti, kao "Solidarno��" u Poljskoj i Gra�anski forum u �ehoslova�koj, Sajudis u Litvaniji � ali brzo i gube. Leh Valensa u Poljskoj 1989. pobe�uje, uzimaju�i gotovo sve, ali i relativno brzo, ve� 2000, gubi do poni�enja. Satisfakcija je u tome �to je Poljska daleko odmakla u reformi svoje dr�ave. Da li �e politi�ke snage koje su u Srbiji iza�le na scenu umeti da izbegnu takvu sudbinu?

Jedan ovda�nji primer je opipljiviji, mada je potpuno druga�iji. Paradoks oktobarskog raspleta u Srbiji je u tome �to je, spolja gledano, najdublja kriza zahvatila SPO, partiju koja je na izborima i na ulicama bila na �elu opozicionih juri�a od 1990. do 1997. Te�ko bi se moglo re�i da je ta partija tako platila kratak boravak tri ministra SPO-a u saveznoj vladi u ratnoj 1999; ne�to vi�e odgovora je u na�inu vladavine u gradovima, jo� vi�e u nerazumljivoj kolebljivosti u leto 2000. Vuk Dra�kovi�, uz prebacivanje DOS-u da ne �ini ni�ta na demonta�i Milo�evi�evog sistema, sada "dodaje gas", bez mnogo izgleda: "nada se" da su njegovi bira�i svesni da "jedno jednoumlje ne sme da bude zamenjeno drugim", �alje apel glasa�ima SPO-a da ovoga puta glasaju za program svoje stanke, a da ne da iznevere deset godina svog �ivota, borbe, �rtava.

U mnogim slu�ajevima na istoku, biv�e komunisti�ke partije, odnosno njihova reformisti�ka krila, relativno brzo su po�ele da kapitalizuju pridev "socijalisti�ka" u svojim novim nazivima (u Albaniji, Bugarskoj, Ma�arskoj, Rumuniji, gde Front nacionalnog spasa postaje partija socijalne demokratije, u Litvaniji, gde biv�a komunisti�ka partija postaje demokratska laburisti�ka i u slede�em turnusu uspeva da najuri Sajudis sa vlasti)...

SPS, koji bi mogao da bude neka vrsta populisti�ki modifikovane partije starog tipa, nije se posle oktobarskog �oka rascepila, ali ne treba o�ekivati da sada priredi iznena�enje. Ona zapada u postizborno rasulo, gubi vlast i glasa�e po�to je njen srednji funkcionerski sloj predmet prozivki i istraga. Predsednik SPS-a Slobodan Milo�evi� sad ve� u penzionerski dugom intervjuu za TV "Palma", u utorak 12. decembra, ponavlja da je za SPS dobro da jedno vreme bude opozicija, da broj onih koji su napustili SPS nije tako veliki kako su drugi o�ekivali. Biv�i predsednik dr�ave u tom intervjuu dvanaest godina svoje vladavine uglavnom opisuje kao borbu protiv zavera velikih, a pri pomenu optu�nica protiv njega tvrdi da on li�no nema sebi �ta da prebaci i da mirno spava, �ali se da je njegova porodica satanizovana zbog njega i ganuto ka�e da je krivica njegovog sina Marka samo u tome �to je njegov sin. Kao i svaki svrgnuti vladar prori�e propast naslednika. Socijalisti se, kao i njihov �ef, variraju�i prigovore zbog poskupljenja i zbog pada proizvodnje, obru�avaju na DOS pre nego �to je ova grupacija uop�te preuzela komad vlasti. Socijalisti�ki funkcioneri pragmati�no prilago�avaju svoju levi�arsku retoriku zala�u�i se za ostanak socijalnog paketa (besplatno �kolovanje, sigurnost penzija, sigurnost radnih mesta, besplatno le�enje), ali izbegavaju da priznaju da su materijalnu osnovu i fondove za ostvarivanje tih prava u velikoj meri devastirali. Socijalisti, sve u svemu, pokazuju da nisu "u �ansi" da preokrenu tok utakmice, kao �to nisu ni radikali.

Dosovci uglavnom pred nosom kriti�ara ma�u papirima koji govore o starim (julovskim, socijalisti�kim, ponekad radikalskim) malverzacijama, o izno�enju novca u inostranstvo, manjkovima, zloupotrebama, dugovima, skandalima i novim blokadama. Zoran �ami, na jedan takav izlet u Skup�tini Jugoslavije, prosto se obrecnuo na socijalisti�ke poslanike: "Poku�avamo s vama da normalno razgovaramo, ali s vama, izgleda, ne vredi normalno razgovarati..."

Izvesno je, dakle, da bi 23. decembar mogao biti najavljena izborna "overa" ve� iskazane narodne volje, po�to je malo verovatno da bi se bira�ko telo moglo tako brzo razo�arati da u decembru promeni odluku. Ne bi, me�utim, valjalo ako bi posle tog dana zavladalo uverenje da je sve gotovo, jer tada, zapravo, sve tek po�inje. Ne samo zbog toga �to bi bira�ko telo brzo moglo da se zasiti pri�ama o reformi i okrene se "izvesnosti siroma�tva", ve� �to bi produ�etak duboke socijalne krize razorio same osnove dru�tva.

BEZ �AROBNOG �TAPI�A: Zoran �in�i�, dobiv�i saglasnost lidera DOS-a oko sastava vlade, najavljuje da �e DOS u predizbornoj kampanji najpre obja�njavati stanje u kojem se zemlja nalazi, po�to "mnogo ljudi veruje da situacija mo�e biti pobolj�ana �arobnim �tapi�em".

S druge strane, �in�i� poku�ava da razveje strah od �ok terapije, ponavljaju�i da �e prioritet Vlade Srbije, ukoliko DOS pobedi na izborima 23. decembra, biti i pomo� najugro�enijim slojevima dru�tva. On je, slikaju�i sebe kao personalizaciju brzih promena, ipak rekao da �ok terapija koju predla�e MMF ne dolazi u obzir u na�oj privredi, "jer je ona ve� u �oku". �in�i�, me�utim, dodaje da je SRJ spremna da prihvati osnovne stavove MMF-a, a to je da se ne �tampa novac, da se daju samo zdravi krediti, da se prihvati pomo� stru�njaka te finansijske institucije i da se suzbije korupcija.

�in�i� zapravo nagove�tava da �e odatle po�eti borba za novi privredni i pravni ambijent, da �e vlada po�eti borbu protiv korupcije u samoj vlasti i da �e Srbija posle izbora 23. decembra dobiti "najtransparentniju vlast koju je ikada imala". Nagove�tava se da bi u vladi poslove vezane za tu oblast mogao da vodi general Vuk Obradovi�. Najavljuje se uz to da bi, pored poo�travanja unutra�nje kontrole �inovnika i transparentnosti, mogla biti uvedena i institucija nalik ombudsmanu, koju nazivaju "narodni advokat". Da se misli ozbiljno o�ito treba da nagovesti pokretanje krivi�nog postupka protiv biv�eg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, a kako izgleda i protiv funkionera SPS-a Uro�a �uvakovi�a zbog zloupotrebe slu�benog polo�aja, kao i protiv �lanova Savezne izborne komisije i �lanova izbornih komisija u Prokuplju i Vranju zbog izbornih manipulacija.

Zoran �in�i� je stavio do znanja da u DOS-u postoje razlike u "procenama oko brzine dolaska do glavnog cilja", a to je potpuni diskontinuitet s prethodnim re�imom, da bi se kao budu�i mandatar prili�no olako obavezao: "Nema sumnje da �e republi�ka vlada brzo i efikasno po�istiti delove Milo�evi�evog sistema."

Mada je �in�i� tvrdio da u DOS-u nema sporova oko podele resora u budu�oj Vladi Srbije, u javnosti se �irilo ne�to nalik pitanju: "Da li je ven�anje jo� u toku, ili je ve� po�eo razvod braka?" Drama ipak nije bila tako velika oko tog ra�nja za zeca koji je jo� u �umi.

TIM: U slu�aju pobede DOS-a, jedan od potpredsednika te budu�e vlade Srbije mogao bi biti sada operativno veoma anga�ovani Neboj�a �ovi� (potpredsednik za finansije i ekonomiju, zapravo za privredu u �irem smislu, o �emu jo� malo razmi�lja); potpredsednik za dr�avna pitanja � Du�an Mihajlovi�; potpredsednik za op�tu bezbednost i suzbijanje korupcije i kriminala � Vuk Obradovi�. Za potpredsednika za pravni sistem predvi�en je Vladan Bati�, koji o tome jo� razmi�lja. Mesto potpredsednika predlo�eno je i Mom�ilu Peri�i�u, koji je pominjan i kao kandidat za ministra policije, ali je sporazumom �in�i� � Ko�tunica ure�eno da to mesto ne pripadne ni profesionalnom policajcu ni profesionalnom politi�aru, i u trenutku kada nastaje ovaj tekst �pekuli�e se o donedavna potpuno neverovatnoj mogu�nosti da bi na to mesto mogao da do�e Gradimir Nali�, advokat koji se bavi ljudskim pravima. Za ministra za finansije i ekonomiju predlo�en je Bo�idar �eli�, na� stru�njak koji se bavio tranzicijom u Poljskoj i Rusiji, koji nekako izaziva najve�e interesovanje javnosti (vidi tekst); za razvoj privrede Dragan Domazet, za ministra saobra�aja Dragoslav Gruji�, za ministra poljoprivrede Dragan Veselinov. Potpredsednik za kulturu i dru�tvene delatnosti bio bi �arko Kora�.

Ta vlada �e mo�da dr�ati na okupu lidere DOS-a pred dinami�no postavljenim zadatkom. Da li je to dovoljno za po�etak? I pored sre�nog razvoja prilika u poslednja dva-tri meseca, ne bi se reklo da je iz na�eg politi�kog mentaliteta i��ezla opasna crta koja se hrani dramatikom malih razlika. Svi su po�urili da od gotovog prave veresiju i da skiciraju kako se mo�e razgraditi jedva upakovana pobedni�ka koalicija. Kao da se svi �ure da se razi�u. Jedni bi izdvajali nacionalni blok, drugi bi pravili blok �istunskih boraca za lustraciju, tre�i bi u internacionalu; Velja Ili� bi da bude predsednik, general Peri�i� bi da slu�i narodu. Na istoku je posle pada Berlinskog zida nastalo oko 500 partija: Poljska ima vi�e od sto registrovanih partija, Rumunija 80, Bugarska vi�e od 50... Mnoge od tih partija imaju u svom nazivu re� "demokratija" � narodne demokrate, rumunske demokrate, socijalne demokrate, slobodne demokrate, hri��anske demokrate, liberalne demokrate, ustavne demokrate. Mada je na�e mno�tvo nastalo pre "5. oktobra" (na� "berlinski zid"), sa preko 180 partija (sad je formirano desetak novih), mi predstavljamo ekstremnu ilustraciju te pojave. I kod nas se u nazivima partija �esto upotrebljava pridev demokratski (DS, DSS, DHS, RDSV), i skoro sa istom u�estalo��u "socijaldemokratski", kao �to se u retorici upotrebljava re� "nacionalni", a sada konjunkturno i "gra�anski". Samo u DOS-u, tri partije (DU, SD, LSV) nose pridev "socijaldemokratska", van DOS-a se javljaju jo� dve nove � jedna sa demokratsko-socijalisti�kim, a druga sa socijaldemokratskim predznakom... A pred njima svima je zapravo jedan tipi�no "naprednja�ki" zadatak.

Trebalo bi da pro�e vreme i da se izmere dela, a ne samo re�i, da bi se videlo ko je zapravo demokrata, ko liberal, ko reformista, ko nacionalni demokrata, a ko socijaldemokrata i, �to nije uop�te neva�no, kako �e bira�ka �ud to da razume. Kad se ve� prihvataju javnog posla, favoriti jeseni 2000 (partije DOS-a) morali bi dakle da se obuzdaju i ja�e se koncentri�u na to da u relativno kratkom vremenu za dr�avu i privredu u�ine �to u�initi moraju.

Milan Milo�evi�

Stara vaga

Republi�ka izborna komisija je do ponedeljka 11. decembra potvrdila liste Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, Socijalisti�ke partije Srbije, Demokratske opozicije Srbije, Stranke srpskog jedinstva, Demokratske socijalisti�ke partije Milorada Vu�eli�a, Srpske socijaldemokratske partije Zorana Lili�a i Jugoslovenske levice.

Koalicija komunisti�kih partija "Korak", koja nije otklonila nedostatke zbog �ega nije verifikovana njena lista, najavila je �albu Vrhovnom sudu. Vode�a partija u ovom bloku odbijenih je NKPJ Branka Kitanovi�a, koja je 1997. sakupila 16.222 glasa. I pored radikalne promene u javnom mnjenju, nalazimo da je korisno potsetiti glasa�e na njihova lutanja, gubitnike na �anse koje su prokockali, a nove miljenike javnosti na varljivost javne podr�ke i na �anse koje tek sad mogu da prokockaju.

Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Ve�e gra�ana 24. septembra 2000. osvojila 2.040.646 glasova; a na izborima za Ve�e republika 2.092.799 glasova. Vojislav Ko�tunica, predsedni�ki kandidat DOS-a (DS, DSS, SD, GSS, DHSS, NS, PDS, LSV, RDSV, KV, SVM, DA, DC, ND, SDU, SDA, Liga za �umadiju, Srpski pokret otpora � Demokratski pokret), osvojio je 2.470.304 glasova. Sonda�e javnog mnjenja nagove�tavaju rast uticaja ove koalicije.

Socijalisti�ka partija Srbije je na pro�lim izborima nastupala u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom pa je na izborima za Ve�e gra�ana 24. septembra 2000. osvojila 1.532.841 glas, a na izborima za Ve�e republika 1.479.583 glasa; Slobodan Milo�evi�, kao kandidat SPS-a, JUL-a, SNP-a CG, osvojio je 1.826.799 glasova ("srpski" rezultat je manji za nekih stotinak hiljada glasova). SPS je na saveznim parlamentarnim izborima ostvario rezultat za oko 150.000 glasova bolji nego na prethodnim republi�kim izborima 1997. Sonda�e javnog mnjenja nagove�tavaju osipanje bira�kog tela SPS-a koje se zadr�ava na oko milion � �to je 2-3 puta manje od rezultata SPS-a s parlamentarnih izbora 1990. godine od 2.305.974 glasova, ili onog sa predsedni�kih 1990. od 3.285.799 glasova.

Srpska radikalna stranka je na izborima za Ve�e gra�ana 24. septembra 2000. osvojila 406.196 glasova; na izborima za Ve�e republika 472.820 glasova, a njen predsedni�ki kandidat Tomislav Nikoli� 289.013 glasa. To je prili�no daleko od nekada�njih izbornih rezultata SRS-a koji su se kretali izme�u 1.116.933 na saveznim majskim izborima 1992. godine, 595.467 iz '93. godine i �e�eljevih 1.162.216 glasova na predsedni�kim izborima 1997. godine. Sonda�e javnog mnjenja ne nagove�tavaju rast broja radikalskih glasova.

Srpski pokret obnove je na izborima za Ve�e republika 24. septembra osvojio 281.153 glasa, a predsedni�ki kandidat ove stranke Vojislav Mihailovi� 145.019 glasova. Na prethodnim republi�kim izborima 1997. Vuk Dra�kovi�, predsedni�ki kandidat SPO-a, u prvom krugu je imao 852.808 glasova, �to je bio izborni rezultat ove stranke iz 1990. Istra�iva�i javnog mnjenja su veoma skepti�ni u pogledu izbornih �ansi SPO-a u decembru 2000.

Stranka srpskog jedinstva u�estvovala je pod svojim imenom na republi�kim izborima 1993. godine, kada je osvojila 70.291 rasuti glas, a 1997. godine za SSJ je palo 5590 glasova. Ina�e, 1992. godine lista pod nazivom "Grupa gra�ana �eljko Ra�natovi� Arkan" osvojila je 17.352 glasa i pet poslanika. SSJ se ne uo�ava u anketama javnog mnjenja.

Srpska socijaldemokratska partija (Zorana Lili�a) registrovana je 7. novembra 2000, i s obzirom na to da dosad nije u�estvovala na izborima te�ko je izmeriti njenu izbornu snagu. Na prethodnim predsedni�kim izborima u Srbiji predsednik ove stranke Zoran Lili�, kao kandidat SPS-a, JUL-a i ND-a, u prvom krugu imao je 1.691.354 glasa. Sonda�e javnog mnjenja ne registruju SSP, ali registruju da o lideru te novoformirane stranke postoji povoljnije mi�ljenje od onoga koje se odnosi na lidera SPS-a, iz �ijih se redova o�ekuje eventualni prelet glasa�a.

Demokratska socijalisti�ka partija Milorada Vu�eli�a je novoosnovana partija (sredina novembra 2000), pa nema merljiv izborni rezultat. Na izborima 1997. Vu�eli� je bio nosilac liste "SPS-JUL-ND � Slobodan Milo�evi�" za izbornu jedinicu Sombor, u kojoj je izborio pobedu predsedni�kog kandidata SPS-a na ponovljenim izborima Milana Milutinovi�a (oko 43.000 glasova), ali je parlamentarna lista s Vu�eli�em na �elu u samoj op�tini Sombor bila slabija od radikalske i osvojila je 13.079 glasova (29,6 odsto) od ukupno iza�lih 44.206 glasa�a. Sonda�e javnog mnjenja ne prime�uju ovu partiju, kao i u slu�aju partije Zorana Lili�a, ali je Vu�eli� u medijima i politi�koj javnosti vi�e osporavan od Lili�a, pre svega zbog uloge koju je igrao kao direktor RTS-a 1992.

Jugoslovenska levica je nastupala u koaliciji sa SPS-om i ND-om 1993. i 1997, pa je te�ko uop�te utvrditi kakav je dosada�nji izborni saldo JUL-a. Prema zaklju�ku Vladimira Goatija, baziranom na istra�ivanjima javnog mnjenja, SPS je imao 13,3 puta ve�i uticaj u bira�kom telu nego JUL, ali je 1997. dobio samo 4,3 puta vi�e poslani�kih mandata. JUL je jedina partija u trci kojoj druge partije (kao DA) prete tu�bom radi raspu�tanja.