Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Nova vlast zatekla je na planu telekomunikacija haos stvoren namerno, iz politi�kih razloga, da bi se u njemu lak�e lovilo u mutnom, pre svega na planu radiodifuzije. Ali, ni ostali oblici telekomunikacija nisu bolje pro�li: telefonija nam je ili beznade�no zastarela ili u haoti�nom stanju; regulativa je protivre�na, a zaka�njenje za Evropom i susedima sve ve�e  

Prva stvar u koju su se svi razumevali bez ostataka bio je, naravno, fudbal. Onda je, pre desetak godina, i to uglavnom na ovim grbavim balkanskim prostorima, to postala politika. Jedna savremena slo�ena grana ljudskog delanja � telekomunikacije � postaje kod nas tre�a stvar u koju se svi razumeju. Ovo se odnosi pre svega na radiodifuziju, a odnedavno (od pojave mobilne telefonije i interneta) i na druge vidove telekomunikacija. Danas �e vam svaka klinka koja dr�i do sebe i radi za lokalni radio, ali i svaki potpredsednik lokalnog ogranka ove ili one politi�ke partije sa autoritetom, govoriti o "slobodi elektronskih medija" i o "dobijanju frekvencija". Portparoli ne mogu ni postati to ako svoje po�etne nastupe ne za�ine "medijima", "frekvencijama" "evropskim pristupom" i sl.

Da su telekomunikacije hit pokazuje i �injenica da su prethodni i sada�nji ministri ovog resora Ivan Markovi� i Boris Tadi� (ina�e gimnazijski �kolski drugovi) visoki partijski funcioneri i � portparoli. Onaj prethodni sekretar Direkcije JUL-a, ovaj sada�nji potpredsednik Demokratske stranke. Re�ju, partija koja dr�i do sebe (�itaj: vlasti) ne propu�ta da resor telekomunikacija zadr�i za sebe. Pa ne�e valjda neki stru�njaci, neka "neutralna tehnokratija" (izraz je iz savremene politi�ke teorije) da vodi ovakav resor...

Osnovni pojmovi

Najosnovniji pojam, telekomunikacije, definisan je kao "svaki prenos, emisija ili prijem znakova, signala, pismena, slika i zvukova ili obave�tenja bilo koje prirode preko �i�nih, radijskih, opti�kih ili drugih elektromagnetnih sistema". Primeri poma�u razja�njenjima eventualnih nedoumica: tako radar spada u telekomunikacije, dok sonar (koristi zvuk direktno, ne preko EM sistema) nije sredstvo telekomunikacija. Laserske komunikacije spadaju u telekomunikacije ("opti�ki sistemi"), dok "pra�umski telegraf" � tam-tam � to nije.

U definiciji uo�avamo dva osnovna "oslonca":
- bitna su sva tri dela prenosa: emisija, prijem i sam prenos;
- samo sistemi koji koriste EM talase jesu telekomunikacioni sistemi.  

Jezi�ka konfuzija

Iz nekih razloga, kod nas se uvre�io termin "veza", sasvim pogre�no primenjen kao sinonim za telekomunikacije. Izrazu "veza" odgovara termin "komunikcija", dok bi se za telekomunikacije moglo re�i, kao �to ka�u bra�a Rusi, "elektroveze". Ova jezi�ka konfuzija stvara dalje i dublje zabune. Tako u �l. 77 Ustava SRJ (poznatog kao "�ablja�ki ustav") stoji da "Savezna Republika Jugoslavija, preko svojih organa, utvr�uje politiku, donosi i izvr�ava savezne zakone, druge propise i op�te akte, obezbe�uje ustavno-sudsku i sudsku za�titu u oblastima, odnosno pitanjima... tehni�ko-tehnolo�kih sistema i sistema veza". To �to pi�e u Ustavu nije bilo smetnja da se osnuje "Savezno ministarstvo telekomunikacija" a ne veza, pa se u medijima ono jo� naziva pogre�no ... za telekomunikacije". Ranije se time bavila Savezna uprava za radio-veze, u sastavu Saveznog sekretarijata za saobra�aj i veze, koje jo� postoji, mada se ne zna �ta sada zna�e "veze". Dok se jo� znao neki red u ovoj sferi, postojao je Savezni zakon o osnovima sistema veza. Republika Srbija, pak, ima "Republi�ko ministarstvo za saobra�aj i veze", u kome opet nije jasno �ta "veze" zna�e jer su telekomunikacije stvar savezne dr�ave. Stvar je � naravno � upropastio "veliki deregulator" (kako je Slobodana Milo�evi�a nazvao Sr�a Popovi�, advokat), kada je 1990. uzurpirao niz saveznih ovla��enja za svoju dr�avu Srbiju...

Podela i biznis

Telekomunikacije omogu�avaju i telefoniranje i gledanje filmova na TV i vo�enje aviona i elektronski transfer novca, ali i dispe�ing taksi prevoznika, upotrebu interneta i kori��enje CB radio-stanica, mobilnih telefona, pejd�era i sli�nih ure�aja. Danas se u svetu telekomunikacije smatraju jednom od najpropulzivnijih ekonomskih grana, posebno od kada je do�lo do "sre�nog braka" izme�u kompjutera i telekomunikacija. Ne samo �to su telekomunikacije najprofitabilnija grana i bele�e dosad nevi�ene stope rasta nego su u celom svetu shva�ene kao vektor i preduslov svakog razvoja. Smatra se da je informacija apsolutna roba, najsavr�eniji finalni proizvod; neki ka�u da je tako od 1975. kada je glavni izvozni proizvod dr�ave NJujork postala informacija (pravni saveti), umesto tekstilne konfekcije. Uostalom, pitajte Bila Gejtsa iz "Microsofta"...

Detaljniji prikaz raznih grana telekomunikacija odveo bi nas predalako, te ovde ukazujemo samo na neke osnove. Prema vrsti prenosnog medija, telekomunikacije mogu biti �i�ne, radijske i opti�ke, dok se prema karakteru signala koji se prenosi govori o analognim i � danas sve prisutnijim � digitalnim telekomunikacijama.

Privatno i javno

Telekomunikacije mogu biti javne � one koje su dostupne svakom gra�aninu i/ili organizaciji � i privatne, namenjene samo odre�enim korisnicima. U oblasti telekomunikacija formalno vlasni�tvo nema poseban zna�aj, ve� se pod privatnim smatra sve ono �to nije � javno. Dakle, radio-stanice u taksiju mogu koristiti samo taksisti, pa su to "privatne telekomunikacije" (bez obzira na to da li je u pitanju "privatnik", gradski taksi kao javni prevoz ili udru�enje). Isto tako slu�bena veza JAT-ovih aviona sa svojom direkcijom ili radio-kontakti kontrole leta su "privatne telekomunikacije" � nema zakonskih mogu�nosti da kom�ija Mika postavi antenu i primopredajnik i razgovara sa pilotom. Javne telekomunikacije su telefonija � mobilna i ona "obi�na", fiksna � jer svako mo�e postati pretplatnik. Radio-difuzija, i zvu�na ("radio") i televizijska ("upotreba �orave kutije"), jeste tako�e vrsta javnih telekomunikacija, po�to svako mo�e kupiti prijemnik (bez posebne dozvole) i slu�ati odnosno gledati. Problem pla�anja ostavimo za neku drugu priliku.

Vremena ona

I gde smo mi sada u tom slo�enom svetu telekomunikacija?

U "ono vreme", kada je postojala SFR Jugoslavija, stanje telekomunikacija se moglo oceniti kao "relativno dobro". Javne telekomunikacije bile su manje razvijene od onih u jednoj Belgiji ili SR Nema�koj, ali je stanje telefonije bilo kudikamo bolje nego u susednim zemljama "sovjetskog bloka". Ko je poku�ao da posle �arda�a i gula�a telefonira iz nekog budimpe�tanskog hotela u Novi Sad zna kakve je muke imao. Iz Rumunije vam je bilo bolje da po�aljete goluba pismono�u, nego da se mu�ite poku�avaju�i da telefonirate.

U radiodifuziji je stanje bilo jo� bolje. Ne ulaze�i ovde i sada u analize i ocenu sadr�aja ("partijska" televizija odn. radio) i programa, mo�emo bez dvojbe re�i da je, tehni�ko-tehnolo�ki gledano, jugoslovenski radiodifuzni sistem bio vrlo dobar. Mati�ne radio-televizijske ku�e tada su se zvale po glavnim gradovima (a ne po nacijama i/ili dr�avama), i bilo ih je devet � �est republi�kih, dve pokrajinske i jedna "savezna" � Radio Jugoslavija. Njihovo mo�no udru�enje � Jugoslovenska radio-televizija (JRT) bila je jedna od najcenjenijih �lanica Evropske radiodifuzne unije (EBU). Moderna predajni�ka mre�a je, uglavnom sa lepih i skupih objekata na planinskim vrhovima, pokrivala ve�i deo teritorije zemlje, a programi su bili dostupni velikom procentu stanovni�tva.

Aktuelna pore�enja i muzejske zanimljivosti

Danas je u SR Jugoslaviji druga�ije i � da li treba re�i? � ne tako dobro, naravno posmatraju�i relativno. Po�imo od fiksne, obi�ne ili (pogre�no) "stabilne" telefonije. Iako smo prilikom pripreme ovog teksta konsultovali obimnu literaturu ("papirnu" i elektronsku) i razgovarali sa mnogo stru�njaka raznih profila, ipak nismo sasvim sigurni u brojke. Izvor "Vremena", koji je na zna�ajnom nau�no-rukovode�em polo�aju u jednoj od glavnih jugoslovenskih organizacija za telekomunikacije, ka�e da je i sam, rade�i na �lanku za presti�ni ameri�ki stru�ni �asopis, od pojedinih direkcija i odeljenja dobijao vrlo razli�ite podatke. Podaci Me�unarodnog saveza za telekomunikacije (ITU) govore o 2.017.000 "fiksnih telefonskih priklju�aka" (tzv. MTL � Main Telephone Lines) u 1995. godini. Nakon te godine statisti�ki pregledi ITU-a nisu stizali u Jugoslaviju. Ovaj prekid koincidira sa osnivanjem Saveznog ministarstva telekomunikacija (osnovano po�etkom 1997, taman da ne naru�i analize za 1996). Ili je neko mislio da se 300 �vajcarskih franaka, koliko ko�ta ova publikacija, mo�e i druga�ije iskoristiti. Va�niji podatak od puke brojke je tzv. telekomunikacijska gustina � koli�nik iz broja MTL-a i ukupnog broja stanovnika i on iznosi 19,1 odsto. Pore�enje sa zemljama sli�nog broja stanovnika jo� ne daje razloga za uzbunu � ta je gustina u Ma�arskoj tada bila 21,2 odsto, a u Hrvatskoj 27,5 odsto. Svako pore�enje pak sa zapadnim zemljama ide na na�u �tetu � tele-gustina je u jednom, za evropske standarde nedovoljno razvijenom Portugalu 36,2 odsto.

Pet godina kasnije, stvari se menjaju � ali nedovoljno brzo. Krajem 1999. SR Jugoslavija ima telekomunikacionu gustinu od 23 odsto � podatak koji je sporan i zbog toga �to se tada Kosovo ne nalazi u ingerenciji jugoslovenskih (�itaj: srbijanskih) telekomunikacijskih vlasti. No, interesantna su pore�enja izme�u Srbije (nismo mogli utvrditi da li sa ili bez telefona na Kosovu) i Crne Gore. Gustina telefona je u Srbiji 24,3 odsto, dok Crnogorci lak�e telefoniraju � ova gustina kod njih dosti�e 37 odsto. Zemlje sa kojima smo se mogli porediti oti�le su dalje: Ma�arska je postigla gustinu od 33,6 odsto, dok je Hrvatska jo� bolja sa 34,8 odsto. Onaj "zaba�eni" Portugal je i dalje na za�elju evropske liste, ali sa solidnih 41,3 odsto. To je, istina, jo� daleko od gr�kih 52 odsto ili holandskih 59 odsto. Ina�e, najvi�e "telefona po du�i" imaju gra�ani tri evropske zemlje � Luksemburga, �vajcarske i �vedske, dok su Amerikanci tek �etvrti.

Vratimo se jo� za trenutak na na�u situaciju. Kao �to znamo, statistika je ta�an zbir neta�nih podataka, da sad ne ponavljamo onu pri�u o kupusu i mesu koji �ine sarmu. Telekomunikaciona gustina varira u Jugoslaviji od sasvim solidnih 37 linija na sto stanovnika do jedva prihvatljivih 4,4. Situaciju pogor�ava lista �ekanja: od 1995, kada je oko 210.000 Jugoslovena �ekalo na uvo�enje telefona, nije se mnogo promenilo jer je 1999. taj broj bio oko 191.000. Udeo uvo�enja digitalne tehnologije � tzv. procenat digitalizacije � jeste va�an faktor u oceni stanja i pouzdanosti telekomunikcione mre�e. Taj je procenat za celu zemlju 48 odsto, dok je Srbija sa 47,1 odsto opet slabija od Crne Gore sa 60 odsto. Onih 52 odsto analogne mre�e, me�utim, toliko je zastarelo da je jedva upotrebljivo. U Beogradu ima telefonskih centrala koje bi "Siemens" voleo u muzeju i koje su poznate po tome �to se minutima �eka na signal slobodne linije, a kvalitet veze je takav da kompjuterski modemi odbijaju da rade. Uostalom, pola beogradskih priklju�aka je i dalje na anti�kom mehani�kom "crossbar" sistemu. De�avaju se i ovakve stvari: �ovek tra�i dve telefonske linije, plati ih i dobije ih da bi ustanovio kako je sam sebi dvojnik. U Republici Srpskoj su modernije digitalne centrale nego u Srbiji, a prime�en je odliv stru�njaka za telefoniju ka toj sredini. Donedavno u Beogradu nije bilo telefonskih govornica, koje spadaju u elementarnu infrastrukturu, a donose i prihod. U jednom trenutku su nam Italijani uvalili govornice sa magnetskom karticom, valjda zato �to su zastarele, a ostalo im je vi�ka... Jedino kod nas uprava "Telekoma" uporno odbija da na telefonskoj govornici objavi njen broj; ne zna se zasto. Upravo na tom planu vidljiv je starokomunisti�ki pristup: telefon je privilegija; koga zanima profit; uostalom i kad telefoniraju, samo ne�to laju protiv dr�ave, a i ko �e sve to prislu�kivati kad i ovo najva�nije Slu�ba ne posti�e...

Zabrinjavaju�i podatak

Da modernizacija javnog telekomunikacionog sistema nije ni dovoljno �iroka ni dovoljno brza govori i podatak o primeni integrisanog sistema digitalnih mre�a, poznatijeg po skra�enici ISDN. Danas �e vam svaki malo bolje obave�teni haker (a oni to ve�inom jesu) re�i da je i "taj ISDN ve� zastareo", no kod nas sve to traljavo ide. Bez ula�enja u tehni�ke detalje, recimo, samo da je ISDN sistem za digitalni prenos informacija koji omogu�ava da se preko "obi�ne �ice" � standarne telefonske parice � prenose istovremeno (simultano) dve kvalitetne i "brze" komunikacije, npr. dva telefonska razgovora ili jedan internet kontakt i jedan faksimil kontakt. Sistem dozvoljava do osam terminalnih aparata sa posebnim brojevima, tako da mo�ete imati jedan broj za faks, drugi za modem, a slede�a dva za telefonske aparate. ISDN i jeste relativno zastareo (u svetu ga brzo zamenjuje asinhroni na�in prenosa � ATM), ali kod nas je pravo �udo, kako zbog brzine tako i zbog pouzdanosti i komfora. Zato i zabrinjava podatak (ponovo sa kraja 1999) da je u Srbiji bilo samo 6800 pretplatnika uklju�enih na tzv. bazni 2B+D (dva osnovna kanala i jedan kanal za prenos sinhronizacionih podataka) prenos. Crna Gora se di�i, ako je verovati "zvani�nim izvorima", samo sa 500 ovakvih pretplatnika. Ne�to slo�eniji ISDN sistem, pogodan za manje firme u "elektronskom dobu", poznat kao "primarni ISDN", koji se ozna�ava sa 30B+2D (dakle 30 kanala plus dva za "slu�bene podatke") tek kuca na vrata � 260 pretplatnika u Srbiji i 35 u "drugom oku u glavi". U Hrvatskoj, pak, broj ISDN pretplatnika raste vrtoglavo, a Hrvatske Telekomunikacije prosto vuku za rukav i mame jevtinim cenama (manje od 100 DEM za celu instalaciju, jednokratno; cena impulsa je ista, ali je propusnost sistema velika).

Mobilna teorija

Mobilna telefonija je pri�a za sebe i za njen iole korektniji prikaz bi nam bili potrebni i dobri kompjuteri i pomenuti ISDN. Svi na�i izvori � a bilo ih je od glavnih in�enjera i direktora do sveznaju�ih servisera � tvrde da se ta�an broj pretplatnika ne mo�e utvrditi. Procenjuje se da u "Mobtelu" (BK Telekom), koji �ine analogni NMT sistem sa brojem 061 i digitalni GSM sa 063, ima oko 1.100. 000 pretplatnika, podeljenih u "pre-paid" i "post-paid" grupe. Procene dalje ka�u da je u analognom 061 sistemu ne mnogo vi�e od 10.000 pretplatnika. Danas kada "mobitel" ima skoro svaki klinac, i kada ta spravica mo�e da se dobije za ne�to vi�e od sto maraka, treba se setiti da su upravo nadobudni vlasnici prvih "061" skoro sami izgradili sistem � pre samo nekoliko godina imati mobitel je zna�ilo izdvojiti nekoliko hiljada maraka, a na samom po�etku i celih 10.000! To je jo� jedan od na�ih svetskih rekorda: normalan svet uzme kredit, postavi mre�u, pa onda masovno prodaje uslugu po dostupnoj i konkurentnoj ceni...

Srbijanski operator "Telekom Srbija" barata sa podatkom od 100.000 pretplatnika u svom GSM sistemu poznatom kao "064". Planovi su, naravno, ambiciozni: "Mobtel" predvi�a � a po svemu sude�i i ostvari�e � 1.400.000 pretplatnika u 2002. godini. "Telekom Srbija" je planirao do kraja ove godine 350.000 pretplatnika, �to verovatno nije postigao, s obzirom na konkurentove prednosti. Naime, "Mobtelov" 063 pokriva preko 60 odsto teritorije Srbije i oko 80 odsto stanovni�tva, dok "Telekomov" 064, namenjen prvobitno za velike gradove, pokriva tek 15 odsto teritorije i 30 odsto stanovni�tva. Planovi za pokrivanje cele teritorije su usmereni ka 2001. godini, ali sa dosada�njim na�inom rada i menad�mentom to �e te�ko i�i.

I Crna Gora ima dva operatera � prvi i za sada najefikasniji "ProMonte" imao je krajem pro�le godine oko 40.000 pretplatnika pokrivaju�i 80 odsto stanovni�tva. Planirao je pokrivanje odli�nih 94 odsto stanovni�tva do kraja ove godine.

Mobilna praksa

To sve tako izgleda na papiru. Na�i provajderi mobilne telefonije, me�utim, daleko su od profesionalnih standarda Evrope; �ak i susedne Hrvatske. Pre svega, naseli su na prvo isku�enje i prodali daleko vi�e SIM kartica (telefonskih priklju�aka) nego �to sistem mo�e da podnese. Tako dolazi do zagu�enja i padanja sistema, kao �to pretplatnici znaju. "Mobtel" piljarski dere svoje mu�terije na jevtine na�ine: poskupi, pa to objavi deset dana kasnije; napla�uje pozive svojoj sopstvenoj slu�bi podr�ke, �to je svuda besplatno; nedopustivo traljavo vodi SMS (sistem kratkih poruka), ukida ga kad je politi�ki zgodno (u izbornim krizama) i uop�te va�ari na sitno (na ra�unima pre svega), a za to pru�a vi�e nego traljavu uslugu. Uostalom: hvale se da imaju "Help line" (poziv za pomo�) za Gorsku slu�bu spasavanja na Kopaoniku, ali ne ka�u da se i taj poziv � za razliku od celog sveta � pla�a! Pre nego �to slomite nogu, proverite da li vam je "pre-paid" kartica istekla! "Telekom Srbija", pak, jedini je poznati provajder mobilne telefonije �ije SIM i doplatne kartice "valjaju" uli�ni dileri devizama i cigaretama po �o�kovima, jer neko nije napravio dovoljno kartica, a hteo bi da konkuri�e "Mobtelu" (ako bi zaista hteo, to jest...). U Hrvatskoj je konkurentska mre�a "VIPnet" uspela da ugrozi dr�avni "Cronet" upravo dostupno��u (SIM i doplatne kartice prodaju se u skoro svakoj trafici) i kvalitetom (optimalno pokrivanje, odli�na usluga, jevtinije cene, besplatne GSM usluge: sekretarica, SMS, skretanje poziva itd.). U jesen 1997. "VIPnet" je postao svetski rekorder u brzini rasta: od jednog do 350.000 priklju�aka u dva meseca!

Kad je o mobilnoj telefoniji re�, recimo jo� i da evropski propisi zahtevaju najmanje dva provajdera po dr�avi, konkurencije radi. Mobilna telefonija je brza i velika zarada, pa tako u ve�ini evropskih (i drugih) zemalja ima po nekoliko provajdera, od �ega � osim njih � najve�u korist imaju potro�a�i.

Politi�ka teorija haosa

�to se regulative ti�e, stanje je podjednako tu�no, ako ne i gore, kao i ono tehni�ko-tehnolo�ko. Naime, tu je najve�i haos napravljen, i to namerno. Ranije je regulativa bila sadr�ana, s jedne strane, u zakonima i podzakonskim aktima saveznih organa, a u oblasti javnih telekomunikacijskih sistema u nizu propisa koje je donosila i izvr�avala Zajednica jugoslovenskih po�ta, telegrafa i telefona (ZJPTT). Sve su to bili veoma solidni propisi, �ije je izvr�avanje bilo pod strogom kontrolom. Ustavom iz 1990. Srbija uzurpira niz nadle�nosti koje su u celom svetu na nivou savezne dr�ave. Ta se uzurpacija nastavlja do danas: Ministarstvo informisanja Srbije i njeno Ministarstvo za saobra�aj i veze iz nekog razloga me�aju se u dodeljivanje frekvencija. Taj je razlog od po�etka politi�ki: trebalo je preuzeti kontrolu nad lokalnim radio i TV stanicama � pa tako i nad celim medijskim prostorom. Od 1991. do danas na saveznom nivou nije donet nijedan zakonski ili podzakonski akt (pravilnici, uredbe, uputstva itd.), mada su prilike i razvoj tehnologija to tra�ili. Stru�njaci su predlagali, upozoravali i opominjali, ali stare�ine organa nisu reagovale; imali su va�nija posla (da zatvaraju stanice i otimaju opremu). Tako se desio regulativni haos u kome istovremeno va�e uzajamno suprotstavljeni propisi. U takvoj situaciji prakti�ne stvari iz sistema radioveza po�ele su da se re�avaju politi�kim pritiscima, ali i korupcijom. To va�i za sve: od radiostanica za taksiste, preko radiodifuzije, pa do satelitskih veza. Tako je jedan sada ve� biv�i funkcioner Saveznog ministarstva telekomunikacija imao tarifu za privatne radiodifuzne stanice: 10 DEM po vatu snage; 500 vati � 5000 DEM. U tom regulativnom haosu pojavljuju se izumi kojih nigde drugde nema: papir koji se zove "re�enje o kori��enju frekvencija", koje se poziva na izvestan �lan uredbe koja veze nema sa telekomunikacijama i koje je neka vrsta rezervacije, kao za voznu kartu, a ne vodi ra�una o najosnovnijim planskim parametrima. Tako su "re�enja" davana lokalnim FM radiostanicama koje ugro�avaju VHF komunikacije Oblasne kontrole leta.

Nijedna strana u tom haosu nije �ista jer je haos tra�io svoje. Na Banovom brdu ima "opoziciona" radio i TV stanica koja ometa prijem svake druge stanice, jer em je van plana, em je van tehni�kih standarda pa "prska" okolo, jer su �tedeli na predajniku. Naime, ima majstor u Beogradu koji pravi predajnike upola cene, pa ne ugra�uje harmonijske filtere, od �ega posle ispadaju smetnje. Od tog majstora kupuju "nezavisni" i "komercijalni" vlasnici radiostanica. Niz privatnih i lokalnih radio i TV stanica tako se smestio i radi � mimo tehni�kih standarda, propisa, pa i mimo zdrave pameti. Tako se desilo da se u centru Beograda naguralo deset raznih �to "nezavisnih", �to "komercijalnih", �to "re�imskih" radio i TV stanica sa veoma jakim predajnicima. Svaki od tih predajnika ima ja�inu polja signala od 110 do 120 decibela; pri tom "re�imski" RTS jedini ima ja�inu polja signala svojih radio i TV predajnika u normalnim okvirima i jedini je usagla�en sa zakonskim i tehni�kim standardima. To je stvar koju je trebalo re�avati kablovskim distributivnim i interaktivnim mre�ama, gde preko opti�kog kabla imate radio, TV, internet i sve ostalo, a ne takmi�enjem u snazi predajnika. Ni u ostatku zemlje situacija nije ni�ta bolja, a Novi Sad je posebno ugro�en jer "komercijalne" stanice spremno pla�aju tarifu (reket) od 10 DEM/vat za "re�enje o kori��enju frekvencije", dokument pravno ni�tavan. Ima mnogo slu�ajeva da su ljudi kupili ta "re�enja" � ili im je onaj biv�i funkcioner uvalio � a na pamet im ne pada da prave radiostanicu, pa tako sede na frekvenciji koju bi neko drugi mogao da koristi sa legalnom dokumentacijom i kvalitetnim predajnikom.

�ta da se radi

Kako iz haosa? Povratak u prethodno stanje nemogu� je iz niza razloga. Pre svega treba srediti i uskladiti sa sada�njim i budu�im uslovima postoje�u regulativu, tehni�ke standarde, planove � a posebno mere nadzora i kontrole. Tokom devedesetih, SR Jugoslavija propustila je da obavi deregulaciju telekomunikacija, kao �to su to u�inile sve evropske zemlje, uklju�uju�i i biv�e komunisti�ke. Ma�arska pet godina nije izdavala dozvole i koncesije za komercijalne radio i TV stanice, dok nije sredila stanje u regulativi; napravljeni su planovi za nekoliko mre�a ("Dunav", "Bartok", "List" itd.), pa je tek onda po�elo izdavanje koncesija pod jasno propisanim uslovima. Tek nakon toga su izdavane dozvole za rad. Sredinom osamdesetih godina usvojen je u Evropi koncept deregulacije telekomunikacija, kojim su razdvojene tri osnovne strukture: oni koji kreiraju politiku telekomunikacija; oni koji reguli�u tu oblast i oni koji je eksploati�u, ili operateri. U tom smislu ministar ne mora da bude iz struke, ali mora da pred parlamentom odbrani u unapredi svoj resor. Najbolji ministar telekomunikacija u Evropi bio je Kristijan �varc �iling iz CDU-a, profesor kineskog jezika, ali on je uspeo da uskladi najbolje stru�njake i parlament. Tu treba odvojiti politiku telekomunikacija od partijske politike jer su telekomunikacije javni infrastrukturni servis od vitalnog zna�aja. Zato je tu va�na uloga "neutralne tehnokratije" (Milorad Beland�i� i Trivo In�i�), koju treba dobro platiti da ne bi padala na isku�enje od deset maraka po vatu snage predajnika. Ta tehnokratija mora da prati izuzetno buran razvoj svih aspekata telekomunikacija u Evropi i da bude u stanju da vidi u budu�nost. Brzopleto prihvatanje stranih re�enja, pogotovo velikih zemalja, tu je kontraproduktivno; bolje je gledati u susedne i zemlje sli�ne nama. Belgija bi mogla biti zgodan uzor, kao i Portugal.

Novog ministra Borisa Tadi�a danas svi spopadaju sa radiodifuzijom, kao da je njegov posao da miri Verana Mati�a iz ANEM-a i Nenada Ceki�a iz Radio Indeksa i da raspetljava finansije �eljka Mitrovi�a iz "Pinka". Mnogo ve�e muke o�ekuju ga sa: modernizacijom javnih telekomunikacija � fiksna, �i�na i opti�ka � kao i mobilne mre�e; nove telekomunikacijske usluge; bolje regulisana primena satelitskih komunikacija, jer sada i tu vlada haos; aktivan povratak organa, organizacija i stru�njaka iz Jugoslavije u me�unarodne organizacije, ne samo ITU-u (Me�unarodna unija za telekomunikacije), nego i CEPT (Evropsku konferenciju po�ta i telekomunikacija), ECTRA (Evropski komitet regulatornih vlasti) i EBU (Evropsku radiodifuznu uniju).

Mirko S. Mandrino
Milo� Vasi�

Sugestije da bi Ministarstvo telekomunikacija trebalo da reguli�e i internet pokazuju stepen neznanja iz te oblasti. Naime, internet je planetarna, pa prema tome i transnacionalna stvar koja je ve� spontano regulisana "u hodu". Postoji, me�u ostalima, me�unarodni komitet INTERNIC koji reguli�e osnovne principe planetarne mre�e. Te principe moraju da po�tuju svi. S druge strane, na�a klasifikacija delatnosti ne poznaje pojam internet usluga, pa se provajderi �vercuju kao "softver i hardver usluge", �to Internet nije. Jednostavnije bi bilo uneti "internet usluge" u klasifikaciju delatnosti i odrediti razumne uslove za obavljanje te delatnosti.

Dugogodi�nji �lan mnogih delegacija na me�unarodnim konferencijama o radio-komunikacijama admiral u penziji D�on Bojs upozorava:

"Planiranje radio-frekvencija mogu da obavljaju samo stru�njaci koji su godinama uspe�no opstajali u tom poslu koji je �udna sme�a prava, elektronike, politike i poprili�ne otima�ine. U ime dr�ave oni su sudije, d�ambasi, prinudni izvr�ioci, bleferi i kockari na radnim mestima za koje nema druge �kole sem dugogodi�nje prakse."

prethodni sadr�aj naredni