Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

"Osloboditi se politike, mase koja odlu�uje, bagerista koji vode tu masu, zna�i za�titi se od novih potresa. Ko misli da �e ta masa re�avati probleme dru�tva, taj �e videti ve� vi�eno"

Umetni�ko Dru�tvo "Gradac" je jedan od nekoliko onih tzv. malih izdava�a koji su sve ovo vreme �uvali i �uvaju dignitet izdava�tva, dignitet umetnosti, knjige i �italaca. Najzaslu�niji za to je njegov urednik Branko Kuki�, sa kojim razgovaramo o "Gradcu", kulturi i Srbiji danas.

"VREME": Objavljujete autore sa senkom, poput Jingera, Selina, Artoa, Siorana, Beketa..., autore sa otporom prema uvre�enom pogledu na svet. Rekli ste jednom da su to knjige za slobodne ljude.

BRANKO KUKI�: Ako je senka tih autora pala i na njihove �itaoce, onda sam ja uspeo pojedince da oslobodim onoga �to bismo mogli nazvati teretom vremena. Ljudski odnosi, pa i oni izme�u umetnika i sveta, u XX veku su naj�e��e bili utilitarni. Uvek je neko nekome �eleo ne�to da nametne, bilo da je to ideologija, religija, tehnologija, bilo da je to na�in �ivota. To se, naravno, vrlo �esto doga�alo i pod velom umetnosti, filozofije ili nauke. Ali, postojali su ljudi koji su shvatili tu perfidnu igru i �eleli su da �ove�anstvo na to upozore. Odnosno, oni su shvatili ne�to �to je od su�tinskog zna�aja za �oveka, a to je da ljudi u principu ne �ele ili ne mogu da budu slobodni, ili da pod slobodom shvataju ne�to �to nije od su�tinskog zna�aja. Za�to? Zato �to sloboda podrazumeva samostalnost u �ivotu. A samostalnost podrazumeva samopotvr�ivanje, a ono dodiruje su�tinu �ivota. Ljudima je zbog tog velikog tereta lak�e da ih formira, usmerava i vodi neko drugi. Oni, u stvari, postaju poslu�nici i robovi: ili robovi ideologije, ili poslu�nici jednog �oveka, robovi mas-medija, robovi malogra�anskog na�ina razmi�ljanja (koji je poni�tavanje samosvojnosti) ili su robovi merkantilizma, a �esto i samog znanja. �iji su robovi � to je u su�tini manje va�no. Va�no je da se oni odri�u da sami prosu�uju i da budu odgovorni. To je, na�alost, psihologija savremenog �oveka: sve �to �ini, �ini kao masa. A masa je neprijatelj slobode. Sloboda je stvar li�nosti i samo u njoj ona dobija oblik kreativnosti i dodiruje krajnosti �ivota. Na to sam mislio kada sam rekao da se treba boriti za slobodne ljude.

Recite ne�to o razlozima zbog kojih ste pokrenuli Biblioteku Cve�e Zla. Posle tema alkohola, cigareta i narkotika, najnovija knjiga u ovoj ediciji nosi provokativan naslov Pi�ke.

I pored navodno proklamovanih sloboda, ljudi se u su�tini boje blagodati ovoga sveta, boje se zadovoljstava �ivota. Ako razmislimo, �ovek u su�tini radi, stvara i proizvodi da bi od plodova svoga stvaranja stvorio prostor i vreme za u�ivanje. �ta su hrana, pi�a, seks, knjige, moda, turizam, sport nego vidovi u�ivanja. �eleo sam da podsetim ljude, daju�i ovoj ediciji naziv slavne Bodlerove kontroverzne i zabranjivane knjige "Cve�e Zla", da je u�ivanje va�an deo �ivota, ali da to u�ivanje ima dve strane i da u sebi nosi i vrhunsko, suptilno, prefinjeno zadovoljstvo, ali i trivijalnost i neukus. Mnogi veliki umovi su u u�ivanjima otkrili uzvi�enost, �ak i zanose koji nisu od ovoga sveta, a da ne govorimo da su mnogi do�iveli prosvetljenja koja su preneli u svoja dela. Zato mislim da sa u�ivanja i zadovoljstva treba skinuti tu zlu kob predrasuda i prihvatiti blagodati �ivota, �ivota koji nam je dao Bog ili priroda, svejedno. Problem �oveka se mo�e sagledati i iz ugla gre�nika i iz ugla sveca.

Sa politi�kim promenama u Srbiji otvorilo se i pitanje statusa kulture. Da li kulturu "demokratizovati" ili insistirati na konceptu elitne kulture?

Ta "demokratizacija" kulture nikada mi nije i�la u glavu. �ta to, u stvari, zna�i? Zna�i li to da neko nekome brani da se bavi umetno��u ili mu, pak, brani da slu�a muziku, �ita knjige ili ide u bioskop? Koliko se ja razumem u to � to je stvar darovitosti, potrebe vremena i novca. Sve ostalo je poku�aj govoriti gluvom. I tu ne vidim nikakav elitizam. Ali se bez dvoumljenja zala�em za elitnu kulturu iz prostog razloga �to pod tim podrazumevam vrhunska dela. Vrhunska dela stvaraju vrhunski stvaraoci i to je ono �to je danas nama ovde prevashodno potrebno da stimuli�emo, budu�i da su nas razni oblici populizma, duhovnog java�luka i mentalne onanije doveli na marginu svetskih kulturnih zbivanja. �ta je to �to u ovom trenutku mo�e da nas pove�e sa svetom, koji ovu deceniju nije tapkao u mestu, nego elitna kultura? Poljaci su, recimo, ve�i nacionalisti od nas, ali njihova dr�ava ula�e samo u ono �to mo�e imati evropski zna�aj, pa su njihovi uspesi na svetskoj sceni ogromni. Pogledajte koliko oni imaju nobelovaca. Najve�a "demokratizacija" kulture se sastoji u tome da se stvore uslovi da elitna kultura dopre do svih onih koji �ele i mogu da je prihvate, da se stvore uslovi za kulturu rada, stanovanja, ishrane, odevanja, za kulturu dijaloga i pona�anja. A �to se same demokratije ti�e, pa ona se upravo mo�e izvoditi iz kulture, jer kultura podrazumeva slobodu, ali slobodu sa visokom odgovorno��u.

Da li je kraj vladavine biv�eg re�ima ozna�io i kraj velikim nacionalnim zanosima, la�ima i zabludama koji su nas tako skupo ko�tali?

Nikako. Istorija Srbije od po�etka pro�log veka naovamo pokazuje da u srpskom narodu nije postojao nijedan period otre�njenja. Ili se zaziralo od naprednog sveta, ili se zaziralo od susednih naroda, ili se kukalo za pro�lim vremenima, a iznad svega je uvek postojala ideja o Velikoj Srbiji. Mnogi tzv. napredni ljudi su bili najokoreliji nacionalisti u nazadnom smislu te re�i. I oni su izmi�ljali neprijatelje i zavere, i u�estvovali iz potaje u tim zaverama, i oni su podjednako mrzeli druge i mrzeli se izme�u sebe, onako kao �to se to i danas doga�a. Ovde su populizam i pro�lost, mr�nja, zavist i sitni�avost aktivno stanje. Ovde se stalno za ne�im �ali i stalno neko kuka nad tu�im grobom. I nedavni doga�aji su pokazali da istorijsko iskustvo na�em narodu ni�ta ne govori jer je, i ovoga puta, masa uzela stvar u svoje ruke. I ovoga puta duh dijaloga i duh zakona zamenila je pretnja i sila. To �e imati i te kakve posledice za formiranje svesti dru�tva, pa se bojim da �e se mnoga fundamentalna pitanja u budu�nosti re�avati na nelegalan i populisti�ki na�in. I dalje �e individualnost i li�nost biti u podre�enom polo�aju, a oni su kreatori dru�tva. Ako se na vitalna mesta u dru�tvu postave stru�njaci sa nezavisnim odlu�ivanjem u vo�enju poslova, tada �e biti manje populisti�kih potresa, jer �e njihova stru�nost i nezavisnost garantovati koliku-toliku stabilnost i napredak. Osloboditi se politike, mase koja odlu�uje, bagerista koji vode tu masu, zna�i za�tititi se od novih potresa. Ko misli da �e ta masa re�avati probleme dru�tva, taj �e videti ve� vi�eno.

Koliko smo mi zapravo propali?

Mi smo propali taman toliko koliko smo zagazili u na�e predrasude, u mr�nju, u megalomaniju, u nabusitost, jednom re�ju � u la�nu sliku o sebi. Na�a nesre�a je u tome �to je nama istorija uvek bila gospodar, a ne mi�ljenje i stvaranje. Tamo gde je istorija jedini gospodar naj�e��e se gubi korak sa savremeno��u. A prizna�ete, istorija nam i nije toliko slavna da bismo joj predali na upravljanje svoju budu�nost. I ne samo da nije slavna nego je u velikoj meri la�na. Mnogo u njoj ima nesloge, pogre�nih procena, fanatizma, mistifikacija, nezahvalnosti i udvorni�tva. Jedan moj prijatelj je napisao da je ovde va�nije slavno umiranje nego slavno �ivljenje. Tu je su�tina na�e propasti. A diktature i vo�e samo plivaju na povr�ini potopa. Nije poenta u tome �to smo mi u odre�enom periodu istorije imali, recimo, narodne pesme kojima su se divili Lesing i Gete. Stvar je u tome �to su drugi narodi (koji su tako�e imali velike pesme) oti�li korak dalje, pa su u jednom trenutku istorije imali upravo Lesinga i Getea. U tome je osnovna razlika.

Vladimir Dulanovi�

prethodni sadr�aj naredni