Loženje na prazno
Čarlijevi anđeli
Režija: EmSiDži /McG/ Uloge: Kameron Dijaz, Dru Barimor, Lusi Lu, Bil
Marej
Da
li su tri gorepobrojane glumice dobre ribe? Da. Da li u ovom filmu
izgledaju još bolje nego obično? A-ha. Da li su zanosno obučene? O, da.
Da li ima dosta akcije? Da. Da li je akcija dovoljno ložačka? Da! Da li
su trikovi dobri? Jesu. Da li je saundtrek potpuno bolestan? Uh, da. Da li
je pokraden svaki iole zabavan film u poslednjih pedesetak godina? Da. Da
li je sve to smešno? Da. Ili tačnije – da, ali moglo bi da bude i smešnije.
Ove prioritete – tim redom – postavio je sebi reditelj pod (za
nekog ko ne nosi kilo zlata oko vrata) pomalo čudnim imenom EmSiDži. A
kao što Bergmana niko ne kritikuje (?!?!?!) zato što nema petsto
slupanih automobila i isto toliko hektolitara krvi (...mmm... možda je
pogrešan primer, hajmo iz početka)... Dakle, kao što Vinsentu Mineliju
niko nije prebacivao što nema petsto slupanih automobila i isto toliko
hektolitara krvi, jer to, je li, ne spada u mjuzikl, tako ni dragom ViDžejEmu,
ili kako se već zove, ne bi bilo pošteno spočitavati nedostatak takvih
sitnica kao što su, šta ti ja znam, scenario, priča, drama ili, ne daj
Bože, smisao. Prosto čoveku ne spada u žanr.
A ako ste primetili da taj žanr više nije akcija, kao ni bilo šta
drugo što ima ime, ništa lakše nego, u duhu eklektičnih i
post-postmodernih godina u kojima živimo, smisliti još jednu kovanicu
koja će mu dati legitimitet. A, šalu/ironiju na stranu, nema nikakvog
razloga da mu se legitimitet ospori. Šta uostalom da rade oni večiti
nezadovoljnici kojima su žene na Fashion TV-ju mnogo koščate, a one u
pornićima malo odbojne? Ili oni koji stalno kukaju kako današnju modu
prave samo mizogini homoseksualci? Oni koji misle da bi MTV bio OK da nema
previše tetris-zvukova i omatorelih hevimetalaca? Ili oni koji prosto
vole da sede u bioskopu kad su loše raspoloženi? A da neko ne pomisli da
je naš mladi i moderni reditelj poklekao pred aktuelnom pošasti
feminizma, njegove junakinje, iako verbalno predstavljene kao kompjuterski
geniji i tome slično, mozak praktično koriste samo kad je scenarista baš
u tolikoj frci da ne može da se seti nijednog filma koji bi u toj
situaciji mogao da pokrade.
I šta, najzad, čovek može da zameri Čarlijevim anđelima, a da ne ispadne glup i deplasiran? Ovde treba
imati u vidu da živimo u doba kada se krađa zove posveta, kič – kemp,
reditelj DiDžejTi, ili PiSiFakin’Ejč, Džeki Čenu je partner smarač
kao što je Kris Taker, a devojke žele da izgledaju kao Kejt Mos.
Ukratko, treba biti oprezan. Dakle? Sa izuzetkom akcionih scena, film je
često musavo i neodgovarajuće raskadriran, čime se umanjuje relaksirajuća
moć nekih od najzabavnijih scena. Bil Marej stvarno nije smešan. Nije da
se očekivao inteligentan zaplet, ali neki od momenata su bili
neprihvatljivi i muvi koja se zatekla u sali. I najviše od svega, bilo je
tu prostora za još, još, JOŠ! gegova, smeha, mašte, kiča i
bizarnosti.
Pa, to bi valjda bilo to. A u svom žanru, na zadacima koje je sam sebi
postavio, ni Mineli nema mnogo manje mana.
Maja Uzelac
