Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Dve tre�ine gra�ana daje podr�ku DOS-u, a devet desetina njih Ko�tunici. Za uzvrat se tra�i brz ekonomski oporavak, pobolj�anje standarda, borba protiv korupcije i kontrola vlasti

Problemi koje donosi pobeda ugodniji su od problema koje donosi poraz, ali ne zna�i da su lak�i. Mo�da ova �er�ilova dosetka u osnovi ta�no slika politi�ke prilike u Srbiji, u kojoj se pred republi�ke parlamentarne izbore 23. decembra favoritu izbora DOS-u uklju�uju aklamacije podr�ke, a i zahtevi da taj voz sa koga su otpali to�kovi krene iz ove bestragije k'o "simplon ekspres".

Centar za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje (CPIJM) beogradskog Instituta dru�tvenih nauka 17. decembra objavljuje predvi�anje da �e na republi�kim izborima u Srbiji DOS sakupiti 71 odsto glasova iza�lih (a iza�i �e 67 odsto od ukupnog broja upisanih u bira�ke spiskove); SPS �e sakupiti 13 odsto; SRS 7 odsto; SPO 5 odsto; dok ostale stranke sa ukupno tri odsto glasova ne�e pre�i cenzus i jedan odsto listi�a bi�e neva�e�i. Decembarski rezultat bi�e dakle razli�it od onog od 24. septembra kada je DOS osvojio 46 odsto va�e�ih glasova, SPS 33 odsto; SRS 10; SPO 6, a druge stranke pet odsto.

Centar za prou�avanje alternativa (CPA) 18. decembra predvi�a da �e DOS imati �ak 79 odsto glasova iza�lih na izbore, da �e SPS imati sedam odsto iza�lih, a da �e SPO, SRS i ostale stranke verovatno biti ispod cenzusa od pet odsto bira�kog tela, ali da �e SRS imati �est, a SPO pet odsto iza�lih na birali�te.

Nagove�teni rezultat je 1,5 puta broj�ano ve�i od rekorda SPS-a iz 1990, kada je ova partija iz svoje monopolske pozicije deklasirala siroma�nu i dezorganizovanu opoziciju.

U odnosu na izbore od 24. septembra, DOS je prakti�no udvostru�io svoj izborni potencijal. Ve� u sonda�i CPIJM-a od 19. do 25. oktobra videlo se da je DOS sa 46 odsto glasova sko�io na 61; u slede�oj sonda�i 23-28. novembra i�ao je jo� dva poena navi�e, na 63 odsto; da bi se u sonda�i 1-5. decembra vratio na 61 odsto.

KONSENZUS OKO KO�TUNICE: Podr�ka koju sada u�iva Vojislav Ko�tunica, merena je sa �ak 91 odsto pozitivnih mi�ljenja! Nagli rast popularnosti Vojislava Ko�tunice zabele�en je avgusta 2000, kada je on postao DOS-ov predsedni�ki kandidat, ali njegov rejting je naro�ito porastao nakon izbora. U februaru 2000. imao je u anketi CPIJM samo sedam odsto, u julu �est odsto, od avgusta je postao relevantan takmac: 15, 24, da bi u oktobru bio prosto katapultiran � 56, 55, 58 odsto glasova najve�eg poverenja...

"Ko�tunica ne zamenjuje nijednu drugu li�nost na politi�kom nebu Srbije, tu jednostavno nije nikoga ni bilo", ponavlja Sre�ko Mihailovi�, �ef projekta CPA. Politi�ki lider, ka�e uputstvo jednog ameri�kog finansijskog maga, mora stalno da gleda preko svog ramena da vidi da li su boys jo� tu, ako nisu � on vi�e nije politi�ki lider. Slobodan Milo�evi� po�eo je da "nestaje sa scene" ve� sa otpo�injanjem balkanskih ratova, ali nije gledao preko svog ramena, a drugi naprosto nisu verovali da se njegova podr�ka tako istanjila.

Septembra pro�le godine na pitanje koja bi politi�ka li�nost mogla da doprinese izlasku iz krize 69 odsto gra�ana izjavljivalo je: "Niko". Tada je devet odsto ispitanika navelo Slobodana Milo�evi�a, sedam odsto Dragoljuba Avramovi�a, �etiri odsto Vuka Dra�kovi�a, dva odsto Vojislava �e�elja, dok je sedam odsto navelo "ostale" li�nosti, a tek me�u tim ostalim bio je i Vojislav Ko�tunica, koga je samo jedan odsto gra�ana videlo kao predvodnika u izlasku iz krize.

Mihailovi� prime�uje da Ko�tuni�in rejting nije rezultat odnosa gra�ana prema instituciji predsednika SRJ, jer ta institucija je izgubila ugled; a nije ni klanjanje "novom ocu nacije", jer ovaj po svom profilu to nije. Mihailovi� citira re�enicu jednog ispitanika: "Samo je opipljivi vo�a mogao da smeni nedodirljivog gospodara!" U toj podr�ci ima ne�eg od imperativa koji su istra�iva�i pre izbora 24. septembra uo�ili kod anketiranih koji su govorili da je ovo "poslednji voz iz bestragije".

Sude�i po istra�ivanju CPIJM-a u Ko�tunicu sada najve�e poverenje ima i znatan broj pristalica partija izvan DOS-a: 23 odsto simpatizera SPO-a, 19 odsto SRS, 10 odsto pristalica SPS-a, �ak 41 odsto onih koji su namerni da glasaju za druge partije, kao i 39 odsto izborno neopredeljenih.

Zoran Slavujevi� (CPIJM) uo�ava da DOS ipak ne�e realizovati sve svoje izborne potencijale, jer drugi elementi podr�ke koja se daje ovoj grupaciji deluju ne�to nepovoljnije. Postignu�a DOS-a pozitivno ocenjuje 51 ispitanika, delovanje G17 plus 58...

TIM: Saglasnost da Zoran �in�i� bude budu�i premijer srpske vlade daje 40 odsto bira�kog tela, dok isti predlog osporava 39 odsto. �in�i�a kao kandidata za budu�eg premijera podr�ava ina�e 57 odsto pristalica DOS-a (spram 25 odsto nesaglasnih). Taj izbor natprose�no �ele mla�i od 30 godina (46 odsto), pripadnici manjina, prvenstveno Ma�ari i Muslimani (po 58 odsto), privatnici (51 odsto), u�enici i studenti (58), stru�njaci i umetnici (po 45). Ako se posmatraju samo pozitivna mi�ljenja koje gra�ani saop�tavaju o politi�arima, njegov rejting se popravlja. Me�utim njegov rejting je optere�en relativno ve�inskim negativnim mi�ljenjima koja su delimi�no nastala tokom sistematske kampanje ocrnjivanja koju je vodila ranija vlast.

�in�i�evi protivnici su pristalice SPS-a (95 odsto), SRS-a (93), SPO-a (62), stariji od �ezdeset godina (46), doma�ice (49), radnici (45), penzioneri (43), Srbi, Crnogorci i "jugosloveni" (po 43)...

Mereno najve�im poverenjem, �in�i� je, sa tri odsto glasova u celokupnoj populaciji, daleko manje popularan od Ko�tunice (75 odsto pristalica DOS-a Ko�tunicu smatra liderom od najve�eg poverenja, a �in�i�a samo pet odsto, a njegova podr�ka i dolazi uglavnom iz DOS-a).

DOS-ova pobeda, "oktobarska revolucija" i novembarska imenovanja lansirali su jo� desetak "dosovskih zvezda" na vrh liderskih top lista (vidi tabelu). Mla�en Dinki� odr�ava visok rejting nakon izbora, Miroljub Labus katapultiran je posle oktobarskih zbivanja i preuzimanja funkcije potpredsednika vlade u�iva stabilnu podr�ku (tri petine pozitivnih mi�ljenja); rejting Gorana Svilanovi�a sko�io je u oktobru, a zatim dodatno i nakon preuzimanja funkcije ministra inostranih poslova; Milan St. Proti� se posle preuzimanja funkcije gradona�elnika Beograda ustalio na 50 odsto pozitivnih mi�ljenja, rejting Neboj�e �ovi�a sko�io je posle petog oktobra i posle imenovanja na funkciju potpredsednika privremene vlade. Apsolutna ve�ina gra�ana ima pozitivno mi�ljenje jedino jo� o Velimiru Ili�u, Dragoljubu Mi�unovi�u i Vuku Obradovi�u.

PRI�ELJKIVANJE RASCEPA: Da li je slava udarila u glavu, da li radi stari mentalitet razvrgavanja koalicija, da li strah od zavr�nice, ili neko uzima vi�e pa ljuti ostale, tek odmah je po�elo da se raspravlja o brzom raspadu DOS-a, koalicije koja je nastajala predugo, i to na zahtev gra�ana. Sre�ko Mihailovi� podse�a da je u julu polovina ispitanika izjavljivala: "Ako ne do�e do dogovora opozicionih lidera, nema nam spasa!"

Protivnici nesumnjivo �ele trenutni raspad ove koalicije, me�utim nije za potcenjivanje ni broj pristalica DOS-a koji smatraju da to "oro�eno ulaganje" treba okon�ati � takvih je na primer osam odsto me�u pristalicama Demokratske stranke, 11 odsto pristalica DSS-a, 14 odsto pristalica GSS-a, 17 odsto me�u pristalicama "Nove Srbije".

Me�utim, ipak 31 odsto pristalica DSS-a i 29 odsto pristalica DS-a smatra da DOS treba dugo da opstane na politi�koj sceni Srbije. Uz ne�to ponderisanja, istra�iva�i CPA-a zaklju�uju da �ak dve tre�ine "dosovaca" zapravo smatra da bi ova koalicija trebalo da opstane do slede�ih izbora i da lo� ra�un imaju oni koji insistiraju na njenom brzom raspadu.

"Homocentri�ni" raspad DOS-a (po liniji Ko�tunica-�in�i�) polarizovao bi DOS, a "ideocentri�ni" rascep (programsko grupisanje) imao bi barem tripartitni karakter ili bi, u najgorem slu�aju, doveo do izdvajanja dve stranke (DS i DSS) i do rasula ostalih, zaklju�uje Mihailovi�.

Dugoro�nije gledano, sude�i po istra�ivanju CPA-a, �etvrtina ispitanika misli da bi bilo dobro ako bi bio formiran blok partija levog centra (SD, SDU, reformisti i sli�no), dok 15 odsto misli da je to lo�e; formiranje partijskog bloka levog centra spremna je da prihvati tre�ina pristalica DS-a, a znatno manje (jedna �etvrtina) pristalica DSS-a. Formiranje bloka partija centra (DS, GSS i sli�ne) podr�ava 38 odsto ispitanika, a za osam odsto to je lo�e; a formiranje partija desnog centra (DSS, DHSS, Nova Srbija) podr�ava 42 odsto ispitanika. Scenu i pravac politi�kog procesa diktira izborni favorit DOS koji je usmeren ka desnom centru (unutar te grupacije je ja�e "desno-centarsko" grupisanje nego ono u centru ili levom centru), mada je nejasno kako bira�i uop�te vide "boje" pojedinih partija: ispitanici CPA-a su na primer protestovali �to je Gra�anski savez u anketnom upitniku definisan kao partija centra, po�to ga oni do�ivljavaju kao partiju levog centra...

Me�utim, sude�i po sonda�ama CPIJM-a, ako bi trenutno do�lo do rascepa DOS-a po liniji li�nog sukoba �in�i�-Ko�tunica, lavina glasova (�ak 50 odsto bira�kog tela) bi se prema sada�njim merenjima slila ka DSS-u, mada je tu re� o "�irokoj a plitkoj" podr�ci. Paradoksalno je na primer to �to bi Demokratska stranka, za koju se mo�e zaklju�iti da je najvi�e ulo�ila u pobedu DOS-a, kao pojedina�na stranka mogla ra�unati samo na 5-6 odsto glasova, a to je nivo koji je ova stranka osvojila 1990. Pet stranaka iz DOS-a imale bi po oko dva odsto bira�a (LSV, GSS; NS, SD), a ostale oko jedan procenat.

NOKDAUN SPS-a, SRS-a i SPO-a: Pitanje je do �ega bi "usitnjavanje gotovine dovelo". �anse za povratak starog re�ima za sada, dodu�e, nisu velike. Formiranje bloka "ekstremne levice" (SPS, JUL i sli�ne) po nalazima CPA-a podr�ava 12 odsto ispitanika, a 35 odsto misli da je to lo�e; dok formiranje bloka ekstremne desnice (SRS i sli�ne) podr�ava 12 odsto gra�ana, a protivi mu se 36 odsto.

SPS je u oktobarskoj sonda�i CPIJM-a bio te�ak samo �est odsto, isti nivo je zadr�ao i u novembru, a u decembarskoj sonda�i je pao na pet odsto. Istra�iva�i CPIJM-a ipak prognoziraju da �e SPS osvojiti 13 odsto glasova, po�to uo�avaju da SPS mo�e da privu�e 6-7 odsto bira�kog tela iz kontingenta neodlu�nih i apstinenata. Na primer, 26 odsto apstinenata i 27 odsto neodlu�nih ima pozitivno mi�ljenje o Slobodanu Milo�evi�u, a 20 odsto apstinenata i 18 odsto neodlu�nih podr�ava njegov reizbor na funkciju predsednika SPS-a, �to mo�da zna�i da oni ipak inkliniraju tim strankama.

Pozitivno mi�ljenje o Slobodanu Milo�evi�u ima 15 odsto bira�kog tela, isti procenat bira�a povoljno ocenjuje izbor Slobodana Milo�evi�a na �elo SPS-a, i isti procenat (15) bira�a veruje u mogu�nost da SPS mo�e da povrati podr�ku bira�a. To je tri puta ve�i broj od broja onih koji u anketama daju izbornu podr�ku SPS-u (5), ili 3,75 puta vi�e od broja onih za koje Slobodan Milo�evi� ostaje lider od najve�eg poverenja (4).

Ti indikatori bi mogli da uka�u da bi maksimalna potencijalna podr�ka SPS-u mogla da iznosi 15 odsto bira�kog tela, no istra�iva�i CPIJM-a smatraju da je nerealno o�ekivati da SPS tu �ansu u potpunosti realizuje, s obzirom na to da 28 odsto radikala izuzetno ceni Slobodana Milo�evi�a, a 22 odsto njih i odobrava njegov ponovni izbor za predsednika SPS-a, a radikali imaju sopstvenu listu. Uz to, njega prati negativan eho, 75 odsto ispitanika o njemu ima negativno mi�ljenje.

Oko 15 odsto bira�kog tela ima pozitivno mi�ljenje o Vojislavu �e�elju, oko 11 odsto njih pozitivno misli o Srpskoj radikalnoj stranci, ali tvrdo jezgro radikala predstavlja samo dva odsto bira�kog tela. Istra�iva�i CPIJM-a procenjuju da bi maksimalna potencijalna izborna podr�ka SRS-u mogla da iznosi samo oko 10 odsto bira�kog tela, s obzirom na to da pozitivna mi�ljenja o �e�elju ima 44 odsto pristalica SPS-a. SRS ima �anse da povrati deo jo� 4-5 odsto razo�aranih radikala, po�to 30 odsto neodlu�nih ima pozitivno mi�ljenje o �e�elju.

O Vuku Dra�kovi�u kao politi�aru pozitivno mi�ljenje ima 11 odsto bira�kog tela, ali to prati senka tri �etvrtine negativnih mi�ljenja. Uz Vojislava �e�elja i Slobodana Milo�evi�a, on je najve�i gubitnik septembarskih izbora, �to se vidi i po tome da o njemu 76 odsto ispitanika ima negativno mi�ljenje. U februaru 2000. u Dra�kovi�a je sedam odsto ispitanika imalo najve�e poverenje, �to je tada bio isti skor koji je imao Vojislav Ko�tunica; u julu je najve�e poverenje u Dra�kovi�a splasnulo na �etiri, a u septembru na dva odsto.

Tvrdo jezgro (izborna podr�ka SPO-u i Dra�kovi�u kao lideru od najve�eg poverenja) iznosi dva odsto bira�kog tela. Ostanak Vuka Dra�kovi�a na �elu SPO-a pozitivno ocenjuje 15 odsto bira�kog tela. Podr�ka SPO-u u bira�kom telu mo�e se uve�ati samo za nekoliko procenata, s obzirom na to da pozitivne ocene o njegovom opstanku na mestu predsednika SPO-a daju i izborne pristalice drugih stranaka. Me�u neodlu�nim bira�ima istra�iva�i CPIJM-a ne prime�uju neku ve�u grupu koja bi inklinirala SPO-u. Pod odre�enim uslovima SPO bi mogao da ra�una na podr�ku dela pristalica DOS-a koji imaju pozitivno mi�ljenje o Dra�kovi�u (12 odsto), ali je te�ko o�ekivati da bi ova podr�ka mogla da iznosi vi�e od 3-4 odsto bira�kog tela.

RA�UN ZA POBEDNIKA: Mo�da bira�e i ne zanima izborna topografija, ve� rezultat. Nalazi decembarskog istra�ivanja CPIJM-a pokazuju da su se nezadovoljstva "vratila" na nivo iz februara 2000. godine! Istra�iva�i uo�avaju da se u javnom mnjenju ispoljava svest o o�ajnom stanju privrede koja je tek za nijansu potisnuta postizbornom euforijom; registruju reakcije na nesta�ice i poskupljenja i izvesno razo�aranje u odnosu na nerealna o�ekivanja brzog boljitka posle smene vlasti. Gra�ani uvi�aju da se smena vlasti ne odvija ni brzo ni lako, da se njom samom ne re�avaju neki od ozbiljnih problema i da su politi�ke promene dug i mu�an proces. Oko 60 odsto ispitanika veruje obe�anjima lidera DOS-a da bi uskoro moglo biti pobolj�anja.

S druge strane, u istra�ivanju CPA-a, odgovori na pitanje "koliko imate strpljenja da �ekate najavljeno pobolj�anje?" pokazuju da broj onih koji nestrpljivo �ekaju boljitak nikako nije zanemarljiv. �etvrtina anketiranih odlu�uje se za odgovor: "Ako vlast brzo ne poka�e rezultate, treba je menjati!" Ako se tome doda i 13 odsto onih koji izjavljuju: "Nemam vi�e strpljenja, ne mogu da �ekam!", to je ve� vi�e od tre�ine uzorka (37 odsto). Ipak, preovla�uju�i broj ljudi (44 odsto) smatra da novoj vlasti treba dati dovoljno vremena da re�i probleme. Nestrpljivi su PK i NK radnici i doma�ice, dakle slojevi koji su objektivno najugro�eniji i u kojima je bio usidren SPS. �etvrtina gra�ana ve� otvoreno ispoljava izvesno razo�aranje novom vla��u.

Mirjana Vasovi� i Bora Kuzmanovi� (CPA) uo�avaju da ekonomski razvoj zemlje na prvo mesto po va�nosti stavlja 23 odsto gra�ana; dobre zarade na prvo mesto stavlja tako�e njih 23 odsto. (Ovde je zanimljivo da se privatizacija, koja je mo�da s tim ciljevima povezana, a koja je najavljivana, ne isti�e kao po�eljan cilj � samo dva odsto ispitanika stavlja je na prvo mesto.) Spre�avanje korupcije i kriminala je na tre�em mestu prioriteta na�e javnosti.

Tra�i se tako�e re�avanje socijalnih problema, br�e zapo�ljavanje, ali je sigurnost radnog mesta, nekada apsolutni prioritet, danas me�u najre�e navo�enim ciljevima.

Zoran Stojiljkovi� (CPA) prime�uje da demokratija postaje "jedina igra u gradu" i da je, na primer, "razvoj demokratije" ispred "dobrog re�enja nacionalnog pitanja". Tri petine gra�ana daje sna�nu podr�ku podeli i uzajamnoj kontroli i ograni�avanju razli�itih grana vlasti � zakonodavne, izvr�ne i sudske. Dve petine njih smatra da je najva�nija mogu�nost da na izborima gra�ani smenjuju lo�u vlast; tre�ina visoko vrednuje ulogu nezavisnih medija, �etvrtina njih veruje da �e to �initi opozicija, petina se uzda u sopstveno organizovanje u okviru sindikata i NVO-a, ili u praktikovanje razli�itih oblika gra�anske neposlu�nosti. Gra�ani u ve�ini kapiraju da se tu radi o parama: devet od deset ispitanika izjavljuje da imovinu funkcionera treba popisati na po�etku i na kraju mandata. Mo�da smo svedoci ohrabruju�eg politi�kog sazrevanja � tek svaki deseti ispitanik nema ideju kako se mo�e kontrolisati vlast.

Milan Milo�evi�

Svaki tre�i glasa�-preleta�

Uvid u izborne rezultate u obe jugoslovenske republike pokazuje da je u �itavom posmatranom razdoblju (1990-2000) bilo krupnih promena u snazi partija, �to zapravo govori o njihovoj labavoj vezi s bira�ima. To dobro ilustruju podaci o ukupnoj izbornoj nestabilnosti pod kojom se podrazumeva procenat glasova koji je "promenio vlasnika" (politi�ku stranku) u odnosu na prethodne izbore. Do njih se dolazi sabiranjem svih pozitivnih i negativnih razlika u procentu glasova stranaka u parlamentu u odnosu na prethodne izbore. U Srbiji ti podaci su: 1992 � 46,4; 1993 � 35,8; 1997 � 21,8; a u Crnoj Gori: 1992 � 32,7; 1996 � 16,2 i 1998 � 63,4. Prose�na izborna nestabilnost u Srbiji je 34,6 odsto, a u Crnoj Gori 34,1 odsto, �to u obe republike govori o nagla�enoj izbornoj nestabilnosti.

(Vladimir Goati "Partije Srbije i Crne Gore u politi�kim borbama
od 1990. do 2000", Konteko, Podgorica, 2000)

Veronauka

Da u �kole veronauku treba uvesti samo za one koji to �ele smatra 47 odsto ispitanika; da to treba da bude obavezan predmet insistira 27 odsto; dok �estina ispitanika (17 odsto) smatra da veronauku ne treba uvoditi u �kole. U odnosu na istra�ivanje CPA-a iz 1993. broj onih koji smatraju da veronauka treba da bude obavezan predmet pove�ao se sa 17 na 27 odsto, a smanjio se broj onih koji misle da to treba da bude fakultativan predmet (ranije 65 odsto). Za uvo�enje veronauke najvi�e se zala�u poljoprivrednici (37 odsto), a najmanje slu�benici, studenti i stru�njaci (oko 21 odsto).

Uzorci
Istra�ivanje Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje (CPIJM) "Uo�i decembarskih izbora 2000", �iji su rezultati saop�teni na 37. godi�njicu Instituta dru�tvenih nauka 17. decembra 2000, realizovano je od 1. do 8. decembra 2000. na uzorku od 1532 gra�ana starija od osamnaest godina u 96 slu�ajno odabranih mesnih zajednica. Primenjen je stratifikovani troetapni kvotni model uzorka reprezentativan za Srbiju bez Kosova i Metohije. Rezultate istra�ivanja vodili, interpretirali i komentarisali Dragan Panti�, Ljiljana Ba�evi�, Zoran Slavujevi� i Zoran Lutovac.
Terenski deo istra�ivanja Centra za prou�avanje alternativa (CPA) "Javno mnjenje Srbije uo�i republi�kih izbora", predstavljen javnosti 18. decembra 2000, obavljen je 9, 10. i 11. decembra 2000, na uzorku od 1637 punoletnih gra�ana Srbije (bez Kosova i Metohije) u 82 mesne zajednice. Podaci su prikupljeni neposrednim intervjuom po upitniku koji je sadr�ao sto pitanja. Istra�iva�ki tim: Sre�ko Mihailovi�, Bora Kuzmanovi�, Zoran Stojiljkovi�, Mirjana Vasovi�.