Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Dve trećine građana daje podršku DOS-u, a devet desetina njih Koštunici. Za uzvrat se traži brz ekonomski oporavak, poboljšanje standarda, borba protiv korupcije i kontrola vlasti

Problemi koje donosi pobeda ugodniji su od problema koje donosi poraz, ali ne znači da su lakši. Možda ova Čerčilova dosetka u osnovi tačno slika političke prilike u Srbiji, u kojoj se pred republičke parlamentarne izbore 23. decembra favoritu izbora DOS-u uključuju aklamacije podrške, a i zahtevi da taj voz sa koga su otpali točkovi krene iz ove bestragije k'o "simplon ekspres".

Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM) beogradskog Instituta društvenih nauka 17. decembra objavljuje predviđanje da će na republičkim izborima u Srbiji DOS sakupiti 71 odsto glasova izašlih (a izaći će 67 odsto od ukupnog broja upisanih u biračke spiskove); SPS će sakupiti 13 odsto; SRS 7 odsto; SPO 5 odsto; dok ostale stranke sa ukupno tri odsto glasova neće preći cenzus i jedan odsto listića biće nevažeći. Decembarski rezultat biće dakle različit od onog od 24. septembra kada je DOS osvojio 46 odsto važećih glasova, SPS 33 odsto; SRS 10; SPO 6, a druge stranke pet odsto.

Centar za proučavanje alternativa (CPA) 18. decembra predviđa da će DOS imati čak 79 odsto glasova izašlih na izbore, da će SPS imati sedam odsto izašlih, a da će SPO, SRS i ostale stranke verovatno biti ispod cenzusa od pet odsto biračkog tela, ali da će SRS imati šest, a SPO pet odsto izašlih na biralište.

Nagovešteni rezultat je 1,5 puta brojčano veći od rekorda SPS-a iz 1990, kada je ova partija iz svoje monopolske pozicije deklasirala siromašnu i dezorganizovanu opoziciju.

U odnosu na izbore od 24. septembra, DOS je praktično udvostručio svoj izborni potencijal. Već u sondaži CPIJM-a od 19. do 25. oktobra videlo se da je DOS sa 46 odsto glasova skočio na 61; u sledećoj sondaži 23-28. novembra išao je još dva poena naviše, na 63 odsto; da bi se u sondaži 1-5. decembra vratio na 61 odsto.

KONSENZUS OKO KOŠTUNICE: Podrška koju sada uživa Vojislav Koštunica, merena je sa čak 91 odsto pozitivnih mišljenja! Nagli rast popularnosti Vojislava Koštunice zabeležen je avgusta 2000, kada je on postao DOS-ov predsednički kandidat, ali njegov rejting je naročito porastao nakon izbora. U februaru 2000. imao je u anketi CPIJM samo sedam odsto, u julu šest odsto, od avgusta je postao relevantan takmac: 15, 24, da bi u oktobru bio prosto katapultiran – 56, 55, 58 odsto glasova najvećeg poverenja...

"Koštunica ne zamenjuje nijednu drugu ličnost na političkom nebu Srbije, tu jednostavno nije nikoga ni bilo", ponavlja Srećko Mihailović, šef projekta CPA. Politički lider, kaže uputstvo jednog američkog finansijskog maga, mora stalno da gleda preko svog ramena da vidi da li su boys još tu, ako nisu – on više nije politički lider. Slobodan Milošević počeo je da "nestaje sa scene" već sa otpočinjanjem balkanskih ratova, ali nije gledao preko svog ramena, a drugi naprosto nisu verovali da se njegova podrška tako istanjila.

Septembra prošle godine na pitanje koja bi politička ličnost mogla da doprinese izlasku iz krize 69 odsto građana izjavljivalo je: "Niko". Tada je devet odsto ispitanika navelo Slobodana Miloševića, sedam odsto Dragoljuba Avramovića, četiri odsto Vuka Draškovića, dva odsto Vojislava Šešelja, dok je sedam odsto navelo "ostale" ličnosti, a tek među tim ostalim bio je i Vojislav Koštunica, koga je samo jedan odsto građana videlo kao predvodnika u izlasku iz krize.

Mihailović primećuje da Koštuničin rejting nije rezultat odnosa građana prema instituciji predsednika SRJ, jer ta institucija je izgubila ugled; a nije ni klanjanje "novom ocu nacije", jer ovaj po svom profilu to nije. Mihailović citira rečenicu jednog ispitanika: "Samo je opipljivi vođa mogao da smeni nedodirljivog gospodara!" U toj podršci ima nečeg od imperativa koji su istraživači pre izbora 24. septembra uočili kod anketiranih koji su govorili da je ovo "poslednji voz iz bestragije".

Sudeći po istraživanju CPIJM-a u Koštunicu sada najveće poverenje ima i znatan broj pristalica partija izvan DOS-a: 23 odsto simpatizera SPO-a, 19 odsto SRS, 10 odsto pristalica SPS-a, čak 41 odsto onih koji su namerni da glasaju za druge partije, kao i 39 odsto izborno neopredeljenih.

Zoran Slavujević (CPIJM) uočava da DOS ipak neće realizovati sve svoje izborne potencijale, jer drugi elementi podrške koja se daje ovoj grupaciji deluju nešto nepovoljnije. Postignuća DOS-a pozitivno ocenjuje 51 ispitanika, delovanje G17 plus 58...

TIM: Saglasnost da Zoran Đinđić bude budući premijer srpske vlade daje 40 odsto biračkog tela, dok isti predlog osporava 39 odsto. Đinđića kao kandidata za budućeg premijera podržava inače 57 odsto pristalica DOS-a (spram 25 odsto nesaglasnih). Taj izbor natprosečno žele mlađi od 30 godina (46 odsto), pripadnici manjina, prvenstveno Mađari i Muslimani (po 58 odsto), privatnici (51 odsto), učenici i studenti (58), stručnjaci i umetnici (po 45). Ako se posmatraju samo pozitivna mišljenja koje građani saopštavaju o političarima, njegov rejting se popravlja. Međutim njegov rejting je opterećen relativno većinskim negativnim mišljenjima koja su delimično nastala tokom sistematske kampanje ocrnjivanja koju je vodila ranija vlast.

Đinđićevi protivnici su pristalice SPS-a (95 odsto), SRS-a (93), SPO-a (62), stariji od šezdeset godina (46), domaćice (49), radnici (45), penzioneri (43), Srbi, Crnogorci i "jugosloveni" (po 43)...

Mereno najvećim poverenjem, Đinđić je, sa tri odsto glasova u celokupnoj populaciji, daleko manje popularan od Koštunice (75 odsto pristalica DOS-a Koštunicu smatra liderom od najvećeg poverenja, a Đinđića samo pet odsto, a njegova podrška i dolazi uglavnom iz DOS-a).

DOS-ova pobeda, "oktobarska revolucija" i novembarska imenovanja lansirali su još desetak "dosovskih zvezda" na vrh liderskih top lista (vidi tabelu). Mlađen Dinkić održava visok rejting nakon izbora, Miroljub Labus katapultiran je posle oktobarskih zbivanja i preuzimanja funkcije potpredsednika vlade uživa stabilnu podršku (tri petine pozitivnih mišljenja); rejting Gorana Svilanovića skočio je u oktobru, a zatim dodatno i nakon preuzimanja funkcije ministra inostranih poslova; Milan St. Protić se posle preuzimanja funkcije gradonačelnika Beograda ustalio na 50 odsto pozitivnih mišljenja, rejting Nebojše Čovića skočio je posle petog oktobra i posle imenovanja na funkciju potpredsednika privremene vlade. Apsolutna većina građana ima pozitivno mišljenje jedino još o Velimiru Iliću, Dragoljubu Mićunoviću i Vuku Obradoviću.

PRIŽELJKIVANJE RASCEPA: Da li je slava udarila u glavu, da li radi stari mentalitet razvrgavanja koalicija, da li strah od završnice, ili neko uzima više pa ljuti ostale, tek odmah je počelo da se raspravlja o brzom raspadu DOS-a, koalicije koja je nastajala predugo, i to na zahtev građana. Srećko Mihailović podseća da je u julu polovina ispitanika izjavljivala: "Ako ne dođe do dogovora opozicionih lidera, nema nam spasa!"

Protivnici nesumnjivo žele trenutni raspad ove koalicije, međutim nije za potcenjivanje ni broj pristalica DOS-a koji smatraju da to "oročeno ulaganje" treba okončati – takvih je na primer osam odsto među pristalicama Demokratske stranke, 11 odsto pristalica DSS-a, 14 odsto pristalica GSS-a, 17 odsto među pristalicama "Nove Srbije".

Međutim, ipak 31 odsto pristalica DSS-a i 29 odsto pristalica DS-a smatra da DOS treba dugo da opstane na političkoj sceni Srbije. Uz nešto ponderisanja, istraživači CPA-a zaključuju da čak dve trećine "dosovaca" zapravo smatra da bi ova koalicija trebalo da opstane do sledećih izbora i da loš račun imaju oni koji insistiraju na njenom brzom raspadu.

"Homocentrični" raspad DOS-a (po liniji Koštunica-Đinđić) polarizovao bi DOS, a "ideocentrični" rascep (programsko grupisanje) imao bi barem tripartitni karakter ili bi, u najgorem slučaju, doveo do izdvajanja dve stranke (DS i DSS) i do rasula ostalih, zaključuje Mihailović.

Dugoročnije gledano, sudeći po istraživanju CPA-a, četvrtina ispitanika misli da bi bilo dobro ako bi bio formiran blok partija levog centra (SD, SDU, reformisti i slično), dok 15 odsto misli da je to loše; formiranje partijskog bloka levog centra spremna je da prihvati trećina pristalica DS-a, a znatno manje (jedna četvrtina) pristalica DSS-a. Formiranje bloka partija centra (DS, GSS i slične) podržava 38 odsto ispitanika, a za osam odsto to je loše; a formiranje partija desnog centra (DSS, DHSS, Nova Srbija) podržava 42 odsto ispitanika. Scenu i pravac političkog procesa diktira izborni favorit DOS koji je usmeren ka desnom centru (unutar te grupacije je jače "desno-centarsko" grupisanje nego ono u centru ili levom centru), mada je nejasno kako birači uopšte vide "boje" pojedinih partija: ispitanici CPA-a su na primer protestovali što je Građanski savez u anketnom upitniku definisan kao partija centra, pošto ga oni doživljavaju kao partiju levog centra...

Međutim, sudeći po sondažama CPIJM-a, ako bi trenutno došlo do rascepa DOS-a po liniji ličnog sukoba Đinđić-Koštunica, lavina glasova (čak 50 odsto biračkog tela) bi se prema sadašnjim merenjima slila ka DSS-u, mada je tu reč o "širokoj a plitkoj" podršci. Paradoksalno je na primer to što bi Demokratska stranka, za koju se može zaključiti da je najviše uložila u pobedu DOS-a, kao pojedinačna stranka mogla računati samo na 5-6 odsto glasova, a to je nivo koji je ova stranka osvojila 1990. Pet stranaka iz DOS-a imale bi po oko dva odsto birača (LSV, GSS; NS, SD), a ostale oko jedan procenat.

NOKDAUN SPS-a, SRS-a i SPO-a: Pitanje je do čega bi "usitnjavanje gotovine dovelo". Šanse za povratak starog režima za sada, doduše, nisu velike. Formiranje bloka "ekstremne levice" (SPS, JUL i slične) po nalazima CPA-a podržava 12 odsto ispitanika, a 35 odsto misli da je to loše; dok formiranje bloka ekstremne desnice (SRS i slične) podržava 12 odsto građana, a protivi mu se 36 odsto.

SPS je u oktobarskoj sondaži CPIJM-a bio težak samo šest odsto, isti nivo je zadržao i u novembru, a u decembarskoj sondaži je pao na pet odsto. Istraživači CPIJM-a ipak prognoziraju da će SPS osvojiti 13 odsto glasova, pošto uočavaju da SPS može da privuče 6-7 odsto biračkog tela iz kontingenta neodlučnih i apstinenata. Na primer, 26 odsto apstinenata i 27 odsto neodlučnih ima pozitivno mišljenje o Slobodanu Miloševiću, a 20 odsto apstinenata i 18 odsto neodlučnih podržava njegov reizbor na funkciju predsednika SPS-a, što možda znači da oni ipak inkliniraju tim strankama.

Pozitivno mišljenje o Slobodanu Miloševiću ima 15 odsto biračkog tela, isti procenat birača povoljno ocenjuje izbor Slobodana Miloševića na čelo SPS-a, i isti procenat (15) birača veruje u mogućnost da SPS može da povrati podršku birača. To je tri puta veći broj od broja onih koji u anketama daju izbornu podršku SPS-u (5), ili 3,75 puta više od broja onih za koje Slobodan Milošević ostaje lider od najvećeg poverenja (4).

Ti indikatori bi mogli da ukažu da bi maksimalna potencijalna podrška SPS-u mogla da iznosi 15 odsto biračkog tela, no istraživači CPIJM-a smatraju da je nerealno očekivati da SPS tu šansu u potpunosti realizuje, s obzirom na to da 28 odsto radikala izuzetno ceni Slobodana Miloševića, a 22 odsto njih i odobrava njegov ponovni izbor za predsednika SPS-a, a radikali imaju sopstvenu listu. Uz to, njega prati negativan eho, 75 odsto ispitanika o njemu ima negativno mišljenje.

Oko 15 odsto biračkog tela ima pozitivno mišljenje o Vojislavu Šešelju, oko 11 odsto njih pozitivno misli o Srpskoj radikalnoj stranci, ali tvrdo jezgro radikala predstavlja samo dva odsto biračkog tela. Istraživači CPIJM-a procenjuju da bi maksimalna potencijalna izborna podrška SRS-u mogla da iznosi samo oko 10 odsto biračkog tela, s obzirom na to da pozitivna mišljenja o Šešelju ima 44 odsto pristalica SPS-a. SRS ima šanse da povrati deo još 4-5 odsto razočaranih radikala, pošto 30 odsto neodlučnih ima pozitivno mišljenje o Šešelju.

O Vuku Draškoviću kao političaru pozitivno mišljenje ima 11 odsto biračkog tela, ali to prati senka tri četvrtine negativnih mišljenja. Uz Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, on je najveći gubitnik septembarskih izbora, što se vidi i po tome da o njemu 76 odsto ispitanika ima negativno mišljenje. U februaru 2000. u Draškovića je sedam odsto ispitanika imalo najveće poverenje, što je tada bio isti skor koji je imao Vojislav Koštunica; u julu je najveće poverenje u Draškovića splasnulo na četiri, a u septembru na dva odsto.

Tvrdo jezgro (izborna podrška SPO-u i Draškoviću kao lideru od najvećeg poverenja) iznosi dva odsto biračkog tela. Ostanak Vuka Draškovića na čelu SPO-a pozitivno ocenjuje 15 odsto biračkog tela. Podrška SPO-u u biračkom telu može se uvećati samo za nekoliko procenata, s obzirom na to da pozitivne ocene o njegovom opstanku na mestu predsednika SPO-a daju i izborne pristalice drugih stranaka. Među neodlučnim biračima istraživači CPIJM-a ne primećuju neku veću grupu koja bi inklinirala SPO-u. Pod određenim uslovima SPO bi mogao da računa na podršku dela pristalica DOS-a koji imaju pozitivno mišljenje o Draškoviću (12 odsto), ali je teško očekivati da bi ova podrška mogla da iznosi više od 3-4 odsto biračkog tela.

RAČUN ZA POBEDNIKA: Možda birače i ne zanima izborna topografija, već rezultat. Nalazi decembarskog istraživanja CPIJM-a pokazuju da su se nezadovoljstva "vratila" na nivo iz februara 2000. godine! Istraživači uočavaju da se u javnom mnjenju ispoljava svest o očajnom stanju privrede koja je tek za nijansu potisnuta postizbornom euforijom; registruju reakcije na nestašice i poskupljenja i izvesno razočaranje u odnosu na nerealna očekivanja brzog boljitka posle smene vlasti. Građani uviđaju da se smena vlasti ne odvija ni brzo ni lako, da se njom samom ne rešavaju neki od ozbiljnih problema i da su političke promene dug i mučan proces. Oko 60 odsto ispitanika veruje obećanjima lidera DOS-a da bi uskoro moglo biti poboljšanja.

S druge strane, u istraživanju CPA-a, odgovori na pitanje "koliko imate strpljenja da čekate najavljeno poboljšanje?" pokazuju da broj onih koji nestrpljivo čekaju boljitak nikako nije zanemarljiv. Četvrtina anketiranih odlučuje se za odgovor: "Ako vlast brzo ne pokaže rezultate, treba je menjati!" Ako se tome doda i 13 odsto onih koji izjavljuju: "Nemam više strpljenja, ne mogu da čekam!", to je već više od trećine uzorka (37 odsto). Ipak, preovlađujući broj ljudi (44 odsto) smatra da novoj vlasti treba dati dovoljno vremena da reši probleme. Nestrpljivi su PK i NK radnici i domaćice, dakle slojevi koji su objektivno najugroženiji i u kojima je bio usidren SPS. Četvrtina građana već otvoreno ispoljava izvesno razočaranje novom vlašću.

Mirjana Vasović i Bora Kuzmanović (CPA) uočavaju da ekonomski razvoj zemlje na prvo mesto po važnosti stavlja 23 odsto građana; dobre zarade na prvo mesto stavlja takođe njih 23 odsto. (Ovde je zanimljivo da se privatizacija, koja je možda s tim ciljevima povezana, a koja je najavljivana, ne ističe kao poželjan cilj – samo dva odsto ispitanika stavlja je na prvo mesto.) Sprečavanje korupcije i kriminala je na trećem mestu prioriteta naše javnosti.

Traži se takođe rešavanje socijalnih problema, brže zapošljavanje, ali je sigurnost radnog mesta, nekada apsolutni prioritet, danas među najređe navođenim ciljevima.

Zoran Stojiljković (CPA) primećuje da demokratija postaje "jedina igra u gradu" i da je, na primer, "razvoj demokratije" ispred "dobrog rešenja nacionalnog pitanja". Tri petine građana daje snažnu podršku podeli i uzajamnoj kontroli i ograničavanju različitih grana vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske. Dve petine njih smatra da je najvažnija mogućnost da na izborima građani smenjuju lošu vlast; trećina visoko vrednuje ulogu nezavisnih medija, četvrtina njih veruje da će to činiti opozicija, petina se uzda u sopstveno organizovanje u okviru sindikata i NVO-a, ili u praktikovanje različitih oblika građanske neposlušnosti. Građani u većini kapiraju da se tu radi o parama: devet od deset ispitanika izjavljuje da imovinu funkcionera treba popisati na početku i na kraju mandata. Možda smo svedoci ohrabrujućeg političkog sazrevanja – tek svaki deseti ispitanik nema ideju kako se može kontrolisati vlast.

Milan Milošević

Svaki treći glasač-preletač

Uvid u izborne rezultate u obe jugoslovenske republike pokazuje da je u čitavom posmatranom razdoblju (1990-2000) bilo krupnih promena u snazi partija, što zapravo govori o njihovoj labavoj vezi s biračima. To dobro ilustruju podaci o ukupnoj izbornoj nestabilnosti pod kojom se podrazumeva procenat glasova koji je "promenio vlasnika" (političku stranku) u odnosu na prethodne izbore. Do njih se dolazi sabiranjem svih pozitivnih i negativnih razlika u procentu glasova stranaka u parlamentu u odnosu na prethodne izbore. U Srbiji ti podaci su: 1992 – 46,4; 1993 – 35,8; 1997 – 21,8; a u Crnoj Gori: 1992 – 32,7; 1996 – 16,2 i 1998 – 63,4. Prosečna izborna nestabilnost u Srbiji je 34,6 odsto, a u Crnoj Gori 34,1 odsto, što u obe republike govori o naglašenoj izbornoj nestabilnosti.

(Vladimir Goati "Partije Srbije i Crne Gore u političkim borbama
od 1990. do 2000", Konteko, Podgorica, 2000)

Veronauka

Da u škole veronauku treba uvesti samo za one koji to žele smatra 47 odsto ispitanika; da to treba da bude obavezan predmet insistira 27 odsto; dok šestina ispitanika (17 odsto) smatra da veronauku ne treba uvoditi u škole. U odnosu na istraživanje CPA-a iz 1993. broj onih koji smatraju da veronauka treba da bude obavezan predmet povećao se sa 17 na 27 odsto, a smanjio se broj onih koji misle da to treba da bude fakultativan predmet (ranije 65 odsto). Za uvođenje veronauke najviše se zalažu poljoprivrednici (37 odsto), a najmanje službenici, studenti i stručnjaci (oko 21 odsto).

Uzorci
Istraživanje Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM) "Uoči decembarskih izbora 2000", čiji su rezultati saopšteni na 37. godišnjicu Instituta društvenih nauka 17. decembra 2000, realizovano je od 1. do 8. decembra 2000. na uzorku od 1532 građana starija od osamnaest godina u 96 slučajno odabranih mesnih zajednica. Primenjen je stratifikovani troetapni kvotni model uzorka reprezentativan za Srbiju bez Kosova i Metohije. Rezultate istraživanja vodili, interpretirali i komentarisali Dragan Pantić, Ljiljana Baćević, Zoran Slavujević i Zoran Lutovac.
Terenski deo istraživanja Centra za proučavanje alternativa (CPA) "Javno mnjenje Srbije uoči republičkih izbora", predstavljen javnosti 18. decembra 2000, obavljen je 9, 10. i 11. decembra 2000, na uzorku od 1637 punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije) u 82 mesne zajednice. Podaci su prikupljeni neposrednim intervjuom po upitniku koji je sadržao sto pitanja. Istraživački tim: Srećko Mihailović, Bora Kuzmanović, Zoran Stojiljković, Mirjana Vasović.