Rock patos
U2: All That You Can't Leave
Behind (Island)
Bend
koji je svoj masovni proboj ostvario na Live Aidu, �ini mi se 1985.
godine, tokom narednih petnaest godina (p)ostao je za�titni znak doba
medija �ijem smo zra�enju izlo�eni koliko i sun�evom, s jednako
pogubnim posledicama. Privode�i svoju koled� fazu kraju albumom Joshua Tree koncem osamdesetih, U2 najavljuju svoj marketin�ki
imperijalizam dvostrukim Rattle And
Hum, kona�no promovi�u�i pop dominaciju na pragu devedesetih
remek-delom globalnih razmera, albumom Achtung
Baby. Pad Berlinskog zida, raspad Sovjetske unije i udru�ivanje
Evropske, sabrano su postali �vrsto tlo pod nogama harizmati�nog lidera
Bona Voxa, tlo koje je on pretvorio u neiscrpan rudnik za eksploataciju
tema koje �e potom marginalizovati muziku ovog benda na ra�un
osamostaljivanja jednog novog slogana � Kada
ka�em U2 mislim Bono Vox. Negativna tendencija zapo�ela je konfuznim
(mini?) albumom Zooropa, potom pretencioznim i podjednako kilavim projektom The
Passangers koji se proslavio dankedoj�land
imbecilijadom Miss Sarajevo.
Potom je usledio muzi�ki zanimljiv, ali pod teretom ki�a i ironije
kolabiraju�i Pop. Kasnije se Bono oprobao i kao scenarista Wendersovog Million
Dollar Hotel. Rekoh, oprobao se...
Iako su U2 nesporno postali medijski magnati na na�in na koji je to Bowie bio sedamdesetih, a Madonna osamdesetih, njihov muzi�ki trag ostao je znatnije zamu�en prepotentnim (kvazi)politi�kim marketingom. U2 su kulturno oslobodili Sarajevo, a Bono se �ak ljubio u usta sa lokalnim vlastelinom kome, sad ve�, poznavanje dru�tva i ne pamti ime. Potom je u svojoj dokonosti upoznao i papu, snimio internet singl sa Salmanom Rushdiejem, a kona�no je u maju upoznao i svog velikog uzora � Nelsona Mandelu! A za sve to vreme njegova borba za ukidanje duga Zemljama tre�eg sveta (plus Srbija?!) bila je neprestana.
Problem ovakvog ukr�tanja rok morala i politike, ma koliko se mi trudili da uverimo sebe u iskrenost pobude, neminovno sugeri�e da, posle takvog odnosa, i kurva (kao politika) i onaj ko je unajmio odlaze zadovoljni nakon obavljenog posla. Odnosno, �to je cilj ve�i, to je mogu�nost da �ete proma�iti manja. Bono je to shvatio na vreme. Me�utim, za�to je onda njihov deseti album tako o�igledno po�te�en svega toga? Kriti�ar "Rolling Stonea", koji je album procenio kao tre�i masterpiece u njihovoj karijeri, hvalio je melodi�nost pesama i jednostavnost �itavog koncepta kojim album pleni
"I'm afraid of anything in this world/ There's nothing you can throw at me/ That I haven't already heard/ I'm just trying to find a decent melody/ A song that I can sing in my own company", peva Bono, dodu�e stidljivo, u pesmi zanimljivog naziva Stuck In a Moment. Stihovi zumiraju i sumiraju ponosno priznavanje krivice za rashod jednog kulta, kao i, rekao bih, jeftin poku�aj da se opravda neminovni povratak na staro. U tom smislu, All That You Can't Leave Behind zami�ljen je kao poku�aj da se doba Joshua Tree tehnolo�ki diskretno unapredi kao model stadijumskog roka za novi milenijum, ali ono �to je napravljeno pre izgleda kao svo�enje tehnolo�ki kosmopolitskog Acthung Baby na svoju humanu su�tinu.
I taj proces (koji god) formalno je u potpunosti uspeo. Pesme imaju jasan refren i jasnu strofu, nema semplova, produkcija je diskretna, �ak kristalna, a stihotvorac Bono zaokupljen je, ponajvi�e, sam sobom. S druge strane, ma koliko refreni bili pevljivi, ono �to se peva � pleni pre svojom pateti�nom retorikom nego svojom iskrenom emocijom. Ma koliko singl Beautiful Day i bilo koji od potencijalnih preostalih (Walk On, Wild Honey) zvu�ao kao rok klasik, ose�aj silovane prirodnosti je neizbrisiv.
Koji bi to poriv naterao megabend da se povrati korenima: �al za mlados', neka li�na tragedija, kriza srednjih godina, mra�na ta�tina sveta? Da, mo�da. Ali u slu�aju U2, daleko je o�iglednije da je bend ustanovio ogroman procep izme�u svojih muzi�kih i ne-muzi�kih zasluga, kao i kvaliteta. All That You Can't Leave Behind je solidan poku�aj da se reanimira publika, da se U2 vrate u okvir koji su odavno prevazi�li. Otuda ne �udi �to je masni i konzervativni list kakav je Rolling Stone svr�avaju�i podr�ao ovu kvazispringstinovsku inkarnaciju, ali sva je prilika da �e i mladi nara�taj, edukovan na ironiji-s-nerazumevanjem svih U2 albuma nakon Achtung Baby, poverovati da je ovo najsve�iji (najapdejtovaniji) model iskrenog rok patosa.
�to i nije neka �teta, ako �emo iskreno.
Slobodan Vujanovi�
