Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Tragi�an kraj mladog ko�arka�a Partizana ne�e, na�alost, biti poslednji slu�aj te vrste ni kod nas ni u svetu; pitanje je ho�e li istraga ovoga puta biti produktivnija

Beogradom kru�i pri�a da ubica (ili ubice) ovoga puta ne�e ostati neotkriven. Ka�u da je policija za petama onome ko je u utorak 12. decembra oko 21.30 na parkingu ispod dvorane "Pionir" sa dva metka u glavu te�ko ranio Harisa Brki�a, ko�arka�a Partizana, koji je ne�to vi�e od 48 sati posle toga preminuo. Njegovim roditeljima ni�ta ne mo�e da vrati sina jedinca i za njih mogu�e hvatanje po�initelja nedela koje je potreslo sportski (i ne samo sportski) Beograd i Jugoslaviju, i koje je nai�lo na veliki odjek u svetu, ne mo�e biti nikakva uteha, ali ako se to dogodi bar neko �e u ovoj zemlji poverovati da je policija, najzad, po�ela da radi svoj posao onako kako treba.

Haris Brki� je prvi sportista sa prostora cele biv�e SFRJ koji je ubijen od po�etka raspada nekada zajedni�ke dr�ave. Dosad su, uglavnom u Beogradu, ubijani ili otimani politi�ari, biznismeni, novinari, ministri, kriminalci su se me�usobno prili�no proredili, mada ih ostaje jo� uvek mnogo da ovu zemlju �igo�u kao "evropsku Kolumbiju" u kojoj �ivot ne vredi prebijene pare jer mo�e� da pogine� na bilo kom mestu i u bilo koje doba dana. Sada je stradao jedan primerni sportist i svi se pitaju za�to. Odgovora nema, samo gomila pretpostavki od kojih dve odbacuju gotovo svi: kra�u kola i nacionalizam.

Prvu zbog �injenice da "golf 3", koji je vozio nesre�ni Haris, i nije neki auto za beogradske lopove koji merkaju ve�e, luksuznije i skuplje automobile. Druga zbog logi�nog odgovora: kad nije stradao tokom godina rata u Bosni, kad je sportskim i ljudskim kvalitetima dogurao do kapitena Partizana i do reprezentacije Jugoslavije, nema nikakve logike da njegovo poreklo bude razlog za stra�ni zlo�in. Ostale varijante o kojima se naga�a idu, uglavnom, u pravcu �isto kriminalnog akta u kome je nesre�ni mladi� samo tragi�na �rtva.

Na�alost, kako je zavr�ilo, ispada da su njegov otac Idriz i majka Rada 1992, kada su se odlu�ili na odlazak iz svog Sarajeva i nastavak sinovljeve ko�arka�ke karijere u Beogradu, ipak izabrali pogre�nu stranu...

Nije nebitno �ta je povod zlo�ina i ko je zlo�inac, ali sama �injenica da se u jugoslovenskoj prestonici dogodilo jo� jedno ubistvo svedo�i o op�toj klimi nesigurnosti, kriminala, alijenacije i zamene sistema vrednosti, �to je sve skupa posledica op�te kriminalizacije dru�tva u protekloj deceniji.

ZLO�IN BEZ KAZNE: Ako u normalnom svetu "ni�ta ne uspeva kao uspeh", jugo-varijanta glasi "najisplativiji je zlo�in bez kazne". �verc, kra�e, plja�ke, otmice, ubistva, osvete, odmazde postali su modus vivendi, najisplativiji i najbr�i na�in lakog sticanja love. "�estoki momci" sa ulice koji su se nekada zvali lopovi i kriminalci postali su idoli, uva�eni gra�ani sa rezervisanim stolovima u najboljim restoranima, zakupljenim apartmanima u najboljim hotelima, "biznismeni" sa telohraniteljima i voza�ima luksuznih, �esto blindiranih automobila.

Visoka stopa kriminala, �este pucnjave na ulicama, poput onih u holivudskim filmovima, dovela je Beograd na vrh top-liste opasnih gradova. Od svih ministarstava koje u nadle�nost dobija nova demokratska vlast, najte�i posao �eka ljude koji �e morati da srede stanje u srpskoj i jugoslovenskoj policiji i u�ine da ona postane za�titnik gra�ana a ne �pijun svojih stanovnika i dou�nik vlasti.

Otmica Stefana �ivojinovi�a, sina folk zvezde Fahrete Jahi� alias Lepe Brene i biv�e teniske zvezde Slobodana Bobe �ivojinovi�a, prethodila je ubistvu Harisa Brki�a. Zavr�ila se, naizgled, hepiendom: osmogodi�nji Stefan vra�en je roditeljima koji su platili otkupninu (pri�a se o 2,5 miliona maraka) i sutradan spakovali stvari i oti�li za Ameriku. Verovatno zauvek.

Jugoslavija je ovih dana u Palermu potpisala konvenciju o borbi protiv me�unarodnog organizovanog kriminala. Ka�u da je najzna�ajnija novina dogovor o saradnji sudova umesto dosada�nje �isto policijske saradnje.

U�estvovalo je oko 200 delegacija iz 180 zemalja i taj skup je bio jo� jedna potvrda ubrzanog povratka Jugoslavije u me�unarodne institucije, ali to jo� uvek ne zna�i da se vratila me�u normalne dr�ave. I ne�e je biti me�u njima sve dok se na ulicama otimaju deca i odrasli i ubijaju ljudi samo zato �to su bogatiji i poznatiji od drugih.

Slu�aj Harisa Brki�a je bez presedana u istoriji jugoslovenskog sporta.

Nema prethodnih sli�nih primera, nema pore�enja ni sa �im, osim sa slu�ajevima �istog kriminala. Otmice fudbalera Milo�a Milutinovi�a pedesetih ili Stevana Ostoji�a �ezdesetih godina, uz ume�anost onda�nje Udbe, danas su �ista, gotovo simpati�na anegdota o nezdravom rivalstvu dva najve�a jugoslovenska fudbalska kluba koji su jedan drugom i tako preotimali igra�e. Novija sportska istorija ne pamti neki ozbiljniji kriminalni akt u koji su bili uvu�eni sportisti. Najte�i slu�aj zbio se pre nekoliko godina u Banjaluci kada je u jednom kafi�u pucano na Antu Josipovi�a, olimpijskog �ampiona u boksu na Igrama u Los An�elesu 1984. Josipovi�, po nacionalnosti Hrvat, napustio je Banjaluku tokom rata u Bosni i Hercegovini, a kada je do�ao dejtonski mir odlu�io se da do�e u obilazak prijatelja i to umalo nije skupo platio. Bio je bolje sre�e od Harisa Brki�a, pre�iveo je metak koji mu je upu�en u jednom banjalu�kom kafi�u pod prili�no nerazja�njenim okolnostima. U toj istoj Banjaluci svojevremeno je, jo� pre rata, Marjan Bene�, biv�i evropski �ampion u boksu, sam demolirao svoj kafi�, ali to nije imalo nikakvu politi�ku pozadinu.

Nedavno ubistvo Matije Ljubeka, biv�eg olimpijskog �ampiona u kanuu (zajedno sa Zemuncem Mirkom Ni�ovi�em), u Beli��u tako�e nema ni�ta sa politikom. Matiju je ubio zet, mu� njegove ro�ene sestre, zbog sva�e u porodici.

Bilo kako bilo, sportisti su do tragi�nog kraja Harisa Brki�a bili po�te�eni kriminalnih akata. Mnogi od njih poznavali su ili jo� uvek poznaju mnoge momke koji se bave sumnjivim poslovima jer kriminalci i momci koji vole da ih prati glas "opasnih igra�a" obi�no tra�e dru�tvo poznatih i bogatih, ali popularnost sportista �uvala ih je, bar dosad, od opasnih situacija i sumnjivih poslova. Vreme �e pokazati da li je ubistvo Harisa Brki�a samo tragi�an izuzetak.

Vladimir Stankovi�

U mnogim zemljama sveta sportisti ili �lanovi njihovih porodica bili su �rtve raznih vidova kriminalnih akata, ali malo je slu�ajeva koji su zavr�ili tako tragi�no kao Brki�ev. Najsli�nije po brutalnosti jeste ubistvo kolumbijskog fudbalera Andreasa Eskobara posle Svetskog prvenstva u SAD-u 1994. Jedina krivica nesre�nog igra�a bila je �to je u me�u protiv SAD-a postigao autogol kojim je Kolumbija eliminisana sa SP. To ubistvo je, me�utim, bilo vi�e �in ekstremnog sportskog vandalizma i primitivizma a manje ili nikako hladnokrvni kriminalni akt sa ciljem da se izvu�e neka korist.

U sli�nu kategoriju patolo�kih zlo�ina spada atentat na Moniku Sele� za vreme teniskog turnira u Hamburgu 1993. Obo�avalac �tefi Graf Nemac Ginter Parhe si�ao je na teren i no�em dva puta ubo u le�a mladu Moniku koja je tada bila svetski reket br. 1 sa izgledima da to ostane jo� dugo.

Posle dvogodi�nje pauze vratila se na teren, i dalje igra, i dalje je u svetskom vrhu, ali nikada vi�e nije bila ona ista, gotovo nepobediva Monika. I nikada vi�e nije kro�ila na tlo Nema�ke.

U grupu "apsurdnih zlo�ina" spada napad no�em na ruskog pliva�kog asa Aleksandra Popova. Njega je na jednoj moskovskoj pijaci, zbog sva�e, no�em ubo prodavac lubenica, ali se na sre�u sve dobro zavr�ilo.

Otmica Alfreda di Stefana na turneji u Venecueli �ezdesetih godina, kada je bio na vrhuncu slave u Real Madridu, mogla bi se uvrstiti u kategoriju "politi�kih zlo�ina". Otmi�ari su tra�ili pare, ali su vi�e �eleli da skrenu pa�nju svetske javnosti na sopstveno postojanje negoli da se zaista obogate.

U kategoriju "zlo�ina iz ljubomore" mogao bi se svrstati napad, pre nekoliko godina, metalnim �ipkama na kliza�icu Nensi Kerigan. Naru�ilac je bila njena glavna konkurentkinja Tonja Harding, a izvr�ilac njen suprug. Cilj � mesto u ameri�koj olimpijskoj ekipi, a u perspektivi i dobar profesionalni ugovor.

Kona�no, dolazimo do kategorije klasi�nih zlo�ina iz koristoljublja.

Jedan od najpoznatijih slu�ajeva jeste otmica �panskog fudbalera Kinija 1981.

Kini je tada bio igra� Barselone, golgeter na vrhuncu slave. Jednog dana je netragom nestao da bi se ubrzo javili otmi�ari sa zahtevom da se im se isplati 100 miliona peseta, �to je tada bilo vi�e od milion dolara. Otmica je potrajala 27 dana, a �itava zemlja je svakodnevno pre�ivljavala dramu koja se zavr�ila hepiendom jer je policija uspela da otkrije otmi�are i oslobodi fudbalera.

U Americi je 1993. otet pa ubijen otac ko�arka�a Majkla D�ordana, ali motiv nije bila ucena slavnog igra�a ve� najbizarnija plja�ka. Postoji pretpostavka da maloletni zlo�inac nije ni znao koga je oteo. Zbog smrti oca D�ordan se privremeno povukao, a kasnije se ipak vratio i osvojio jo� tri �ampionske titule.

Bolje sre�e bio je fudbaler Romario kome su po�etkom maja 1994. u Riju oteli oca. Zatra�en je otkup od sedam miliona dolara. Romario je tada igrao u Barseloni i nije otputovao u Rio, �ak je pod tim optere�enjem igrao utakmicu protiv najve�eg rivala Reala u Madridu. Barsa je pobedila sa 1-0, a ubrzo je stigla vest da je policija u Riju oslobodila njegovog oca i uhapsila otmi�are, jednog maloletnika i dve �ene.

Poslednjih dana stupce svetske �tampe, posebno u �paniji i Francuskoj, puni "slu�aj Lizarazu". Baskijska teroristi�ka organizacija ETA tra�i od Bisente Lizarazua, francuskog dr�avljanina baskijskog porekla koji igra za nema�ki Bajern iz Minhena, takozvani "revolucionarni porez" koji, javna je tajna, pla�aju mnogi Baskijci. U obrazlo�enju zahteva, propra�enog pretnjom ako se ne ispuni, stoji da je du�an da plati "zato �to igra za reprezentaciju neprijateljske zemlje". ETA, naime, Francusku, zbog saradnje sa �panskom policijom, smatra "neprijateljskom zemljom" iako je svoje glavne baze dugo imala ba� na teritoriji Francuske.

Kako se sportisti, popularni i bogati, brane od onoga �to bi se moglo nazvati "prokletstvo slave"? Mnogi od njih imaju telohranitelje, �ive u dobro obezbe�enim ku�ama ili stanovima, izlaze samo na ekskluzivna mesta na kojima ih niko ne�e maltretirati �ak ni tra�enjem autograma, na gostovanjima svojih ekipa ne izlaze iz hotelskih soba... U �paniji je, me�utim, ipak mogu�e sresti Figa, Raula, Rivalda, Klajverta ili neku drugu zvezdu, ako ne na ulici onda u nekom dobrom restoranu, ali zvezde svetskog sporta, posebno fudbala, svakim danom postaju sve nevidljivije i nedodirljivije, ne samo zbog svog komoditeta ve� i zbog svoje sigurnosti.

prethodni sadr�aj naredni