Novac kao umetnost
�GastARTbeiter� Lu�ezara Bojad�ieva, galerija Remont, Beograd
Na
jednoj od fotografija uklju�enih u izlo�eni "grafikon", ili
pregled dokumentacije dosada�njih projekata Lu�ezara Bojad�ieva,
snimljen je naizgled efemeran prizor iz stana u kom umetnik �ivi sa
majkom u Sofiji. Na fotografiji vidimo i tri velika, nepogre�ivo ruska
fri�idera zgurana jedan pored drugog. "Moji roditelji su po�etkom
sedamdesetih radili u Rusiji i odatle doneli dva nova fri�idera koja su u
to vreme bila velika retkost u Bugarskoj � iako nijedan od njih sada ne
radi, a kupili smo i tre�i koji radi, moja majka ne dozvoljava da se oni
uklone pa ih koristim za dr�anje arhive." (L.B.) Ne�to �to bi na
zapadu bila pri�a ekscentri�nog kolekcionara starih fri�idera, u nama
bliskim dru�tvenim i porodi�nim odnosima dobija druga�iji zaplet. Kako
bi se nekakva transkripcija "istok
à
zapad" obavila, gledaocu sa zapada se predo�avaju
potpuno nerazja�njiva pitanja: ne samo pitanje �ta rade tri neispravna
fri�idera u jednom malom sofijskom stanu ve� i pitanje kako to da
ozbiljan �ovek koji za sobom ima i bra�nu vezu �ivi i dalje u stanu sa
svojom majkom? Za na�e pojmove lako je odgovoriti na ova pitanja, dok za
pojmove publike na zapadu ona ve� spadaju u domen umetnosti.
Zalaganjem galerije Remont beogradskoj publici se kona�no predstavio Lu�ezar Bojad�iev, poznat i kao pokreta� umetni�kih kolaboracija u kojima su u�estvovali i neki na�i umetnici (Uro� �uri�, Tanja Ostoji� i dr.). Radi se o jednom od umetnika koji su u poslednjih desetak godina nastupili na talasu after-the-wall sindroma koji je verovatno zavr�na intelektualna eksploatacija hladnoratovskog kompleksa i jedne i druge strane. Po�ev od izlo�be Interpol (Stokholm, 1996), umetnici kao �to su Kulik, Brener, Rasim Krastev i mnogi drugi upu�ivali su na tenziju koja nastaje u novonastalim odnosima u kojima provera �elje nekoga sa "zapada" da podr�i rad umetnika sa "istoka" postaje i glavna tema umetni�ke eksploatacije. Najpoznatiji od ovih umetnika Oleg Kulik �e odnos umetnika sa istoka prema zapadnom tr�i�tu definisati kao poziciju psa pred hamletovskom dilemom "lizati ili ujedati". Lu�ezar Bojad�iev zauze�e ne�to ambivalentniju poziciju, i u svojim projektima tra�iti prostor delovanja unutar kriti�ke granice koja odvaja s jedne strane o�ekivanja zapadnih finansijera i mogu�u subverziju ovakvog o�ekivanja u jednom istovremenom postupku.
Instalacija pod nazivom "GastARTbeiter" kombinacija je vizuelnih i tekstualnih evociranja niza projekata koje je Bojad�iev realizovao u poslednjih deset godina, i finansijske statistike, neke vrste kona�nog obra�una tro�kova ovih projekata. Oko 112.000 dolara kona�na je suma dosad potro�ena na ovog umetnika, �to bi u vidu godi�nje apana�e od 10.000 dolara godi�nje bilo dovoljno za ugodan �ivot u Sofiji. Ali novac nije neposredno vidljiv ili opipljiv i umetnik je doveden u danas karakteristi�nu situaciju odr�avanja mobilnosti u odnosu na poreklo i vid upotrebe novca. U takvoj situaciji jedino je i mogu�e pona�ati se u odnosu na novac kori��en za umetnost tako �to �e se otkriti onaj fantomski aspekat funkcije novca, ono �to bi Benjamin nazvao "izlo�benom vredno��u". Za razliku od upotrebne ili prometne vrednosti robe, izlo�bena vrednost ozna�ava gubitak prakti�nog zna�enja vrednosti i njeno pretvaranje u �istu reprezentaciju u trenutku kada je roba (a u ovom slu�aju sam novac kao mera njene vrednosti) van upotrebnog doma�aja. Sam novac je ve� sistem reprezentovanja robe, novac se danas prenosi uglavnom "virtuelnim putem", odnosno u opticaju nisu same nov�anice, i kona�no, prikazivanje ovakvih transakcija u okviru samog rada predstavlja zavr�no pretvaranje vrednosti u �istu reprezentaciju.
Ovakva reprezentacijska alhemija jedna je od �ifara savremene umetni�ke prakse. U krajnjoj liniji ovo je jedna od krajnjih posledica konceptualne umetnosti koja je insistirala na kapacitetu umetni�kih praksi da se samodefini�u ali kroz prizmu kriti�ke svesti i ironi�ne samoreferencijalnosti (di�anovski tongue-in-cheek). Demistifikacija umetni�kog objekta, dekonstrukcija konceptualnih konvencija i kontekstualnih uslovljavanja, otvara put ka onakvom vidu kriti�ke umetnosti koja ne stoji frontalno u odnosu na neki fantazirani predmet kritike ve� postoji isklju�ivo u kriti�kom odnosu ka samoj strukturi prakse u okviru koje je finansijski aspekat najprikrivenija i najmistifikovanija karakteristika. Za novac �e Marks re�i da je "materijalno prazan ali ujedno �isto dru�tveni oblik". Za umetnost, u kod nas jo� uvek dominantnom romantiziraju�em shvatanju, va�i obrnuto: umetnost je materijalno pun ali ne i dru�tveni oblik (mit o individualnosti umetnika). Projekti Lu�ezara Bojad�ieva ne samo da pokazuju suprotno i insistiraju na radikalnoj promeni prikazivanja vrednosti umetnosti samo kroz njenu materijalnu opipljivost ve� i ukazuju na dihotomiju istok/zapad kao na ideolo�ki trik u kom se razli�ite pozicije u odnosu na akumulaciju i distribuciju kapitala imenuju kao kulturni ili civilizacijski koncepti.
Branislav Dimitrijevi�
