TV kao jabuka razdora
Nepomirljivi sukob oko 3000 zaposlenih u �e�koj televiziji sa novopostavljenim direktorom
Specijalno za "Vreme" iz Praga
Umesto glavne ve�ernje informativne emisije, najpre mrak, potom se neka potpuno nepoznata �enska osoba obra�a jednom delu �e�kog TV gledali�ta, a u isto vreme, sa neke druge lokacije a preko satelita, emituje se program sa znanim TV novinarima iza kojih, u pozadini i u znak solidarnosti, stoji nekoliko desetina poznatih glumaca, pisaca, reditelja... I sve to na badnje ve�e 24. decembra. Iz unutra�njosti sti�u razli�ite vesti o tome gde se i da li se mogla videti jedna ili druga verzija ve�ernje informativne emisije. Policija odbija da interveni�e i da "osloba�a" ili "osvaja" televizijske studije, smatraju�i da je sukob �isto unutra�nja stvar televizije. Samo dan-dva ranije ekran je tako�e bio zatamnjen, umesto pregleda najva�nijih vesti gledaoci su mogli da pro�itaju re�i protesta novinara i poziva gra�anima da pomognu u o�uvanju nezavisnosti javne informativne ku�e. Organizovani su protesti gra�ana na Vaclavskim namjestima, vi�e hiljada ljudi �irom �e�ke potpisuje peticiju kojom se tra�i prekid politi�kih pritisaka na televiziju. Uz zaposlene odmah staju i li�nosti kao �to je Jir�ina Bohdalova, najpopularnija glumica, Jir�i Barto�ka, direktor Me�unarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, Ludvik Vaculik, pisac i disident, Petar Pithart, predsednik Senata, Zdenjek Svjerak, dobitnik Oskara... To je slika trenutno nepomirljivog sukoba oko 3000 zaposlenih u �e�koj televiziji koji se o�tro suprotstavljaju novopostavljenom generalnom direktoru, na�inu na koji je izabran, ali izgleda i najvi�e onima koji su ga izabrali.
KO JE NOVI GENERALNI: Jir�i Hoda� nije �esima nepoznato novinarsko ime � radio je u dnevnim novinama sve do 1980. godine, a onda je emigrirao, najpre u Nema�ku. Ubrzo se priklju�io jakoj �e�koj koloniji u Australiji i tamo radio na lokalnom radio programu, a 1988. prelazi u London, u BBC.
Posle dve godine vra�a se u Prag, gde je bio �ef dopisni�tva BBC-a, a u martu pro�le godine se prvi put prijavio na konkurs za generalnog direktora ovda�nje televizije. Tada nije uspeo, ali je proletos ipak u�ao u TV kao jedan od �efova informativnog programa. Ubrzo je po�eo da skida sa ekrana neka poznata novinarska imena i da ih zamenjuje nepoznatim ali "kooperativnijim", tra�io je da se televizija javno obra�unava sa novinskim kritikama programa, ka�u da nije trpeo suprotstavljanje... Zbog takvih poteza, za koje se ve� tada tvrdilo da su obojeni vi�e politikom nego �eljom da se unapredi profesija, Jir�i Hoda� je posle samo �etiri TV meseca bio prinu�en da ode. U me�uvremenu, u javnosti su se mno�ile pri�e da je veoma blizak Vaclavu Klausu, �efu parlamenta, a jedan uticajni nedeljnik tvrdi da je trebalo da postane i portparol Klausove stranke gra�anskih demokrata (ODS). A onda je, potpuno neo�ekivano i kao dar sa neba za Hoda�a, iza�ao novi konkurs za generalnog direktora, iako nije pro�la ni godina otkako je na to mesto seo Du�an Hmeli�ek, kojim, opet, nisu bile zadovoljne dve najja�e politi�ke stranke u �e�koj � Klausov ODS i Zemanov ȊD (gra�anski demokrati i socijaldemokrati), �to je, po mi�ljenju mnogih, i najbolji pokazatelj da �ovek uop�te nije bio lo�. Ina�e, jedan od prvih poteza novog generalnog bio je da na mesto �efa informativnog programa postavi Janu Bobo�ikovu, nekada ekonomskog komentatora, �ija je zvezda zasijala hvalospevima brzoj transformaciji tada�njeg premijera Vaclava Klausa, a sada savetnika ba� Vaclava Klausa, pa je tako bitka za dominiranje �e�kom televizijom u�la u zavr�nu, ogoljenu fazu tu�e bez pardona.
�TA SE VALJA IZA BRDA: U �e�koj se ve� dugo zbijaju �ale na ra�un sporazuma izme�u ODS-a i ȊD-a, kojim je Vaclav Klaus dozvolio Milo�u Zemanu da ve� tre�u godinu sedi na �elu manjinske vlade, sve dr�e�i ga na kratkim uzdama, ali i paze�i da ovome ipak ne padne rejting u javnosti toliko da mora da ga obori i tako na vanrednim izborima, eventualno, sazna da ni njegov politi�ki polo�aj nije ba� sjajan. U takvoj ravnote�i straha, zaziranja i iznu�enih poteza oba partnera uredno gube po nekoliko procenata nekada�njih simpatija gra�ana, ali opstaju na vlasti � jedan u parlanemtu, drugi u vladi. Tako je nedavno u parlamentu glatko pro�ao bud�et za idu�u godinu, iako je u javnosti bilo izuzetno o�trih reagovanja na kresanje socijalnih davanja, �to je ina�e jedno od upori�ta programa Zemanove partije. Ali, program je program, a sporazum je sporazum...
I sve ostalo dve najja�e partije dele na ravne �asti � tako u Savetu TV sede ravnopravno njihovi politi�ki istomi�ljenici, po �etvoro, plus jedan �lan koji predstavlja koaliciju �etiri manje parlamentarne partije i koji je � kada je video �ta se i kako sprema � podneo ostavku. Taj savet, po va�e�em zakonu, ima odlu�uju�u re� u imenovanju i razre�enju generalnog direktora TV, pa prakti�no mo�e da ih menja kad im je volja, ne obaziru�i se mnogo na mi�ljenja javnosti. I niko u �e�koj vi�e ne sumnja da �lanovi Saveta igraju upravo onako kako sviraju dve najja�e stranke.
Ina�e, sama TV, od pli�ane revolucije naovamo, definisana je kao javna institucija koja ne pripada dr�avi � dakle ni politi�arima, ni skup�tini, ni vladi � finansira se iz pretplate, a funkcionisanje te javne informativne slu�be trebalo bi da nadzire Savet kao telo koje, dodu�e, bira parlament, ali �lanovi Saveta bi trebalo da budu nezavisne, ugledne javne li�nosti.
I najzad, reagovanja politi�kih stranaka: Vaclav Klaus je ve� iza�ao sa idejom da bi �e�ku TV trebalo privatizovati, a ideje o nezavisnoj TV koja bi informisala javnost po ugledu na BBC i koja ne bi slu�ila politi�kim partijama ve� �e�koj javnosti, kako su svoje zahteve formulisali pobunjeni novinari � nazvao je "bolj�evi�kim" i "levi�arskim". Iz tabora njegovog najboljeg politi�kog neprijatelja Milo�a Zemana sti�u glasovi kako je njegova partija ve� pripremila novi zakon o TV, kojim se predvi�aju promene re�enja o izboru �lanova Saveta, pa i direktora TV, a zalaganje da se televizija privatizuje nazivaju "nerazumnim potezom koji ne�e pro�i u parlamentu".
U ponedeljak uve�e, 25. decembra, kada ovaj tekst odlazi ka Beogradu, jo� nije jasno kada �e se i kako okon�ati ovaj sukob, ali je, s obzirom na bo�i�ne i novogodi�nje praznike, realno o�ekivati da �e se neko trajnije re�enje tra�iti tek po�etkom slede�e godine. U me�uvremenu, ostajemo svedoci mogu�ih novih iznena�enja koja su zasula �ehe u ove dane spokoja i mira.
Veljko Samolov
