Svet

Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Medijski rat u Češkoj
TV kao jabuka razdora

Nepomirljivi sukob oko 3000 zaposlenih u Češkoj televiziji sa novopostavljenim direktorom

Specijalno za "Vreme" iz Praga

Umesto glavne večernje informativne emisije, najpre mrak, potom se neka potpuno nepoznata ženska osoba obraća jednom delu češkog TV gledališta, a u isto vreme, sa neke druge lokacije a preko satelita, emituje se program sa znanim TV novinarima iza kojih, u pozadini i u znak solidarnosti, stoji nekoliko desetina poznatih glumaca, pisaca, reditelja... I sve to na badnje veče 24. decembra. Iz unutrašnjosti stižu različite vesti o tome gde se i da li se mogla videti jedna ili druga verzija večernje informativne emisije. Policija odbija da interveniše i da "oslobađa" ili "osvaja" televizijske studije, smatrajući da je sukob čisto unutrašnja stvar televizije. Samo dan-dva ranije ekran je takođe bio zatamnjen, umesto pregleda najvažnijih vesti gledaoci su mogli da pročitaju reči protesta novinara i poziva građanima da pomognu u očuvanju nezavisnosti javne informativne kuće. Organizovani su protesti građana na Vaclavskim namjestima, više hiljada ljudi širom Češke potpisuje peticiju kojom se traži prekid političkih pritisaka na televiziju. Uz zaposlene odmah staju i ličnosti kao što je Jiržina Bohdalova, najpopularnija glumica, Jirži Bartoška, direktor Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, Ludvik Vaculik, pisac i disident, Petar Pithart, predsednik Senata, Zdenjek Svjerak, dobitnik Oskara... To je slika trenutno nepomirljivog sukoba oko 3000 zaposlenih u Češkoj televiziji koji se oštro suprotstavljaju novopostavljenom generalnom direktoru, načinu na koji je izabran, ali izgleda i najviše onima koji su ga izabrali.

KO JE NOVI GENERALNI: Jirži Hodač nije Česima nepoznato novinarsko ime – radio je u dnevnim novinama sve do 1980. godine, a onda je emigrirao, najpre u Nemačku. Ubrzo se priključio jakoj češkoj koloniji u Australiji i tamo radio na lokalnom radio programu, a 1988. prelazi u London, u BBC.

Posle dve godine vraća se u Prag, gde je bio šef dopisništva BBC-a, a u martu prošle godine se prvi put prijavio na konkurs za generalnog direktora ovdašnje televizije. Tada nije uspeo, ali je proletos ipak ušao u TV kao jedan od šefova informativnog programa. Ubrzo je počeo da skida sa ekrana neka poznata novinarska imena i da ih zamenjuje nepoznatim ali "kooperativnijim", tražio je da se televizija javno obračunava sa novinskim kritikama programa, kažu da nije trpeo suprotstavljanje... Zbog takvih poteza, za koje se već tada tvrdilo da su obojeni više politikom nego željom da se unapredi profesija, Jirži Hodač je posle samo četiri TV meseca bio prinuđen da ode. U međuvremenu, u javnosti su se množile priče da je veoma blizak Vaclavu Klausu, šefu parlamenta, a jedan uticajni nedeljnik tvrdi da je trebalo da postane i portparol Klausove stranke građanskih demokrata (ODS). A onda je, potpuno neočekivano i kao dar sa neba za Hodača, izašao novi konkurs za generalnog direktora, iako nije prošla ni godina otkako je na to mesto seo Dušan Hmeliček, kojim, opet, nisu bile zadovoljne dve najjače političke stranke u Češkoj – Klausov ODS i Zemanov ČŠD (građanski demokrati i socijaldemokrati), što je, po mišljenju mnogih, i najbolji pokazatelj da čovek uopšte nije bio loš. Inače, jedan od prvih poteza novog generalnog bio je da na mesto šefa informativnog programa postavi Janu Bobošikovu, nekada ekonomskog komentatora, čija je zvezda zasijala hvalospevima brzoj transformaciji tadašnjeg premijera Vaclava Klausa, a sada savetnika baš Vaclava Klausa, pa je tako bitka za dominiranje češkom televizijom ušla u završnu, ogoljenu fazu tuče bez pardona.

ŠTA SE VALJA IZA BRDA: U Češkoj se već dugo zbijaju šale na račun sporazuma između ODS-a i ČŠD-a, kojim je Vaclav Klaus dozvolio Milošu Zemanu da već treću godinu sedi na čelu manjinske vlade, sve držeći ga na kratkim uzdama, ali i pazeći da ovome ipak ne padne rejting u javnosti toliko da mora da ga obori i tako na vanrednim izborima, eventualno, sazna da ni njegov politički položaj nije baš sjajan. U takvoj ravnoteži straha, zaziranja i iznuđenih poteza oba partnera uredno gube po nekoliko procenata nekadašnjih simpatija građana, ali opstaju na vlasti – jedan u parlanemtu, drugi u vladi. Tako je nedavno u parlamentu glatko prošao budžet za iduću godinu, iako je u javnosti bilo izuzetno oštrih reagovanja na kresanje socijalnih davanja, što je inače jedno od uporišta programa Zemanove partije. Ali, program je program, a sporazum je sporazum...

I sve ostalo dve najjače partije dele na ravne časti – tako u Savetu TV sede ravnopravno njihovi politički istomišljenici, po četvoro, plus jedan član koji predstavlja koaliciju četiri manje parlamentarne partije i koji je – kada je video šta se i kako sprema – podneo ostavku. Taj savet, po važećem zakonu, ima odlučujuću reč u imenovanju i razrešenju generalnog direktora TV, pa praktično može da ih menja kad im je volja, ne obazirući se mnogo na mišljenja javnosti. I niko u Češkoj više ne sumnja da članovi Saveta igraju upravo onako kako sviraju dve najjače stranke.

Inače, sama TV, od plišane revolucije naovamo, definisana je kao javna institucija koja ne pripada državi – dakle ni političarima, ni skupštini, ni vladi – finansira se iz pretplate, a funkcionisanje te javne informativne službe trebalo bi da nadzire Savet kao telo koje, doduše, bira parlament, ali članovi Saveta bi trebalo da budu nezavisne, ugledne javne ličnosti.

I najzad, reagovanja političkih stranaka: Vaclav Klaus je već izašao sa idejom da bi češku TV trebalo privatizovati, a ideje o nezavisnoj TV koja bi informisala javnost po ugledu na BBC i koja ne bi služila političkim partijama već češkoj javnosti, kako su svoje zahteve formulisali pobunjeni novinari – nazvao je "boljševičkim" i "levičarskim". Iz tabora njegovog najboljeg političkog neprijatelja Miloša Zemana stižu glasovi kako je njegova partija već pripremila novi zakon o TV, kojim se predviđaju promene rešenja o izboru članova Saveta, pa i direktora TV, a zalaganje da se televizija privatizuje nazivaju "nerazumnim potezom koji neće proći u parlamentu".

U ponedeljak uveče, 25. decembra, kada ovaj tekst odlazi ka Beogradu, još nije jasno kada će se i kako okončati ovaj sukob, ali je, s obzirom na božićne i novogodišnje praznike, realno očekivati da će se neko trajnije rešenje tražiti tek početkom sledeće godine. U međuvremenu, ostajemo svedoci mogućih novih iznenađenja koja su zasula Čehe u ove dane spokoja i mira.

Veljko Samolov

prethodni sadržaj naredni

vrh