�Jedan� posle devetstodevet
Trideset godina nakon �to su �lanovi najve�e rok grupe svih vremena objavili da vi�e ne�e raditi zajedno, njihov opus i dalje predstavlja izuzetnu robu
Nasuprot
o�ekivanjima, u
nedelju ujutru trinaestog novembra ove godine prodavnica plo�a HMV u
centru Londona nije bila opkoljena hiljadama usplahirenih kupaca. Tog dana
se pojavilo novo, oficijelno izdanje Bitlsa, kolekcija singlova koji su u
svoje vreme bili na prvom mestu britanskih top lista. Na otvaranje radnje
�ekalo je tek petnaestak fanatika, od kojih su neki pokazali i izvesno
razo�aranje poklonom predvi�enim za prvih tristapedeset kupaca �
dodatnim omotom za dvostruki CD.
I pored ovakvog starta,
izdanju pod imenom Bitlsi, Jedan
(The Beatles, One) sa dvadeset i
sedam hitova �uvenog liverpulskog benda trebalo je samo dva dana da se
popne na vrh ameri�kih i britanskih top lista, gde �e �est nedelja
kasnije po svemu sude�i do�ekati novi milenijum.
Trideset godina nakon �to
su �lanovi najve�e rok grupe svih vremena objavili da vi�e ne�e raditi
zajedno, njihov opus i dalje predstavlja izuzetnu robu. Dovoljno je prona�i
novu �ifru za izbor pesama koje su za postojanja napravili, od�tampati
diskove te sesti i gledati kako vam se ra�un u banci polako puni.
Medijska pratnja ide sama po sebi, mada nije hr�avo malo obratiti pa�nju
i na datume. Eto, slu�ajno se ovih dana navr�ava dvadeset godina otkako
je jedan nervno labilni obo�avatelj ustrelio D�ona Lenona ispred njujor�kog
hotela u kome je kreativni lider Bitlsa �iveo. Ve� samo podse�anje na
ovaj doga�aj (�to mediji izuzetno vole da rade) dodaje gas na ionako
dobru prodaju, stojim vam dobar da �e ova kompilacija opstati na vrhu bar
do Svetog Jovana.
Me�u
milionima onih koji su se ovih dana zaleteli na tezge, jedva da postoji
iko ko kod ku�e ve� nema sve pesme koje su na ovom izdanju objavljene,
svaku na barem tri mesta u potpuno identi�nom obliku. �ta je onda ono �to
ih tera da ih kupuju iznova i iznova, svaki put kada vlasnik autorskih
prava oseti da mu fali malo ke�a?
Novogodi�nji
"Njusvik" smatra da je aktuelna bitlmanija posledica nostalgije
u koju svet zapadne svaki put kada se "prevr�e" neki okrugao
datum. Te�ko da bi se sa ovim mogli slo�iti, budu�i da bi takva
nostalgi�nost zahvatila tek one starije od pedeset godina koje za epohu
Bitlsa vezuju li�ne emocije, dok me�u dana�njim kupcima preovla�uju
mladi koji pitanje nostalgije relativizuju. Sem ako ne uzmemo u obzir da
su pesme Bitlsa u stalnom opticaju, te je svako imao prilke da se ve�e za
neku kako '73. tako i '98.
Ostaje jedino logi�no
obja�njenje � a to je da su Bitlsi produkt marketinga, i to od svog
nastanka do danas. To �to su svojim zna�ajem zaklonili marketin�ke
principe na kojima su nastali stvar je njihovog izuzetnog talenta, �to se
ne de�ava �esto u biznisu, a kad se desi, dobijete zlatnu koku.
Bitlsi
su po�eli kao opskurni sastav u rodnom Liverpulu (jedan od mnogih, �to
bi se reklo). Kako je Liverpul bio tesan za tolike momke sa gitarama,
krenuli su sre�u da tra�e po Hamburgu, gradu koji je po�etkom �ezdesetih
bio "rajska tezga" za rokenrol bendove poput njih. Njihov tada�nji
�lan, Stjuart Satklif (umro od izliva krvi u mozak 1962, ne do�ekav�i
slavu svojih drugara), upoznao je tamo Astrid Kir�ner, nema�ku umetnicu,
koja ih je nagovorila da promene na�in obla�enja i dizajnirala im
frizure za kojima �e kasnije poludeti �itav svet.
Pravi marketing u njihovu
karijeru u�ao je sa Brajanom Ep�tajnom, njihovim menad�erom, koji ih je
prvi put �uo krajem decembra 1961. u Liverpulu i zaklju�io da momci
imaju neki potencijal. Ep�tajn je bio desetak godina stariji od �lanova
benda i vodio je porodi�ni biznis; prodavnicu plo�a koja je dr�ala i
klavire (gde je pazario i otac Pola Makartnija).
Odlu�io je da investira u
sastav, platio je prva snimanja i krenuo da obilazi izdava�e u nameri da
svoj proizvod plasira. Bio je odbijen od svih redom, muzika Bitlsa
ocenjena je krajnje nezanimljivom, a u kompaniji DECCA su mu �ak rekli da
je "vreme gitarskih bendova na izmaku", te da oni nemaju namere
da se time bave. Kona�no, za Bitlse se zainteresovao D�ord� Martin iz
Parlafona i pozvao momke da snime dve pesme za njega. Ve� na snimanju je
sugerisao da se bubnjar Pit Best zameni, na njegovo mesto je usko�io
Ringo Star, ali se ni on nije proslavio te je bubnjeve na prvom singlu
Bitlsa Love Me Do/P.S. I Love You odsvirao jedan studijski muzi�ar.
Te�ko
da bi ovaj singl danas otvarao Bitlsi,
Jedan kompilaciju da promi�ljeni Brajan Ep�tajn nije li�no kupio
deset hiljada plo�a, obezbediv�i na taj na�in da se singl pojavi na 17.
mestu britanske top liste. Za manje od mesec dana bili su prvi, a Ep�tajn
je kasnije uporno opovrgavao da je upravo on ovom
"megakupovinom" pogurao celu stvar.
U to vreme televizija je
postajala masovni medij u Evropi, te je Ep�tajn zaklju�io da njegovi
momci moraju da prilagode svoj izgled. Skinuo im je ko�ne jakne i obukao
ih u Pjer Karden odela (bez revera, kasnije poznatija kao bitls-odela), no
ostavio im je "neuredne" frizure koje su uskoro postale simbol
bunta mlade generacije. Tako je �ezdeset tre�e po�ela bitlmanija,
najpre u Engleskoj, a potom i u Americi i Evropi, da bi u svom izvornom
obliku trajala do avgusta '66. kada su Bitlsi odsvirali svoj poslednji
koncert u San Francisku.
Ovaj deo njihove karijere
karakterisao je rad bez pauze u ritmu koji bi dana�njim razma�enim
zvezdama bio nezamisliv. Po ideji njihovih ameri�kih i britanskih izdava�a
Kapitol rekordsa i EMI-ja, Bitlsi su izbacivali novi album svakih �est
meseci (?!), da bi nakon toga usledila turneja. Izdanja za Evropu i
Ameriku su se donekle razlikovala, odnosno prilago�avalo se tr�i�tu. I
to je izdava�ima bilo malo, pa su odnekud izvukli snimke koje su Bitlsi
napravili u Nema�koj kao prate�i bend peva�u Toniju �eridanu i izdali
ih kao posebno izdanje, Bitlse koje "do sad niste �uli".
Bitlmanija
je u to vreme imala najmanje veze sa muzikom. Koncerti su se odr�avali na
stadionima, ozvu�enje je bilo nedovoljno da pokrije stotinak hiljada
gledalaca, mahom tinejd�erki, koje su koristile priliku da vri�te bez
prestanka tridesetak minuta koliko su momci u proseku provodili na sceni.
Komentari�u�i �injenicu da ih na koncertu niko ne slu�a, D�on Lenon,
ina�e daleko najduhovitiji �lan Bitlsa, izjavio je da "to i nije
tako bitno jer svi imaju plo�e kod ku�e". Me�utim, upravo
atmosfera na koncertima bila je presudna da Bitlsi prestanu da nastupaju u�ivo.
Njihove umetni�ke ambicije prerasle su bitlmaniju.
Bitlsi su na neki na�in
"izmislili" rok marketing. Njihove nastupe pratila je prodaja
suvenira, bitls perika, lutkica, kartica, odela, brze hrane. Ova
inicijativa do�la je sa druge strane Atlantika, iz Amerike, koja je od
Bitlsa na svom tr�i�tu napravila klasi�an proizvod i prodavala ga na
sve mogu�e na�ine. Brajan Ep�tajn, koji je bio tek muzi�ki menad�er,
nije se u ovu vrstu trgovine dobro razumeo, tako da su Bitlsi ostali
kratkih rukava u poslu sa suvenirima.
Tih godina, klju�ni deo
marketinga Bitlsa bila su dva filma koja je sastav snimio: A
Hard Days Night (1964) i Help
(1965). Pra�eni su albumima sa muzikom iz filmova, novim suvenirima,
klipovima iz filmova na televiziji. Bitlsi su u to vreme prvi put udarili
u "marketin�ki zid" naslovnom stranom svog ameri�kog izdanja Yesterday
and Today na kome su se slikali okru�eni komadima teletine (tada jo�
nije bilo "ludih krava") i raskomadanim de�jim lutkama. To je
bila njihova reakcija na "komadanje" njihovih plo�a od strane
ameri�kog izdava�a. Ova plo�a brzo je povu�ena iz prodaje i danas
predstavlja vredan raritet.
Kada
su se povukli sa bine, Bitlsi su nastavili da izdaju dve plo�e godi�nje
sve do 1970. kada su objavili da prestaju sa radom (izuzetak je bila 1968.
kada su objavili samo jednu The
Beatles, ali dvostruku). No, izdava�i im ni "mrtvima" nisu
davali mira. Ve� 1973. usledile su �uvene kompilacije Crvena
(opus 1962-1966) i Plava
(1967-1970), tri godine kasnije nova Rock'n'Roll
Music, pa razne verzije Najve�ih
hitova, sa�uvanih �ivih snimaka, o piratskim izdanjima da ne
govorimo. Novi Bitlsi su se pojavljivali svake tri do �etiri godine.
Autorska prava na njihov rad menjala su vlasnike, u jednom trenutku
posedovao ih je i Majkl D�ekson, i svaki novi vlasnik po�eleo je da
ostavi trag u istoriji objavljuju�i svoju verziju najboljih pesama.
Sredinom osamdesetih naglo
je porasla prodaja njihovih originalnih izdanja jednostavnom �injenicom
da se pojavio kvalitetniji nosa� zvuka, kompakt disk. Me�utim, pravo
vreme Bitlsa do�lo je tek sredinom devedesetih. Najpre su iz arhive
BBC-ja izvu�eni stari snimci i objavljeni pod nazivom Live
at BBC, da bi 1995. iza�la tri izdanja pod nazivom Bitlsi, Antologija koja su sadr�avala sve mogu�e restlove, rane
verzije poznatih stvari, odba�ene verzije, pa �ak i razgovore u studiju.
�to bi se reklo, vadili su im crno ispod nokta i stavljali na plo�u ne
bi li milionima zalu�enika Bitlsa ponudili jo� ne�to od grupe koja
decenijama ne postoji. Izvu�ene su �ak i dve Lenonove nikad objavljene
pesme (Free As A Bird, Real Love) koje su "dosvirali" ostali �lanovi
benda. Kritika se prema ovom izdanju odnosila emotivno kao prema dokumentu
koji baca novo svetlo na rad grupe, ali su se svi slo�ili da tu nema neke
velike umetnosti. Izdava� je sve�ano izjavio da je objavljeno sve od
Bitlsa �to se moglo objaviti i da novih "nepoznatih" snimaka vi�e
ne�e biti. Do prve prilike.
Ona se ukazala u ovom
najnovijem izdanju, �iji naziv Jedan
nagove�tava da �e se brojanje nastaviti, �im se smisle pogodne formule
za selekciju (na primer, opcija shuffle
koja bira po principu slu�ajnih brojeva).
Kako �ivimo u digitalno
doba, �ak i ako imate sve njihove kompakt diskove (uklju�iv i ovaj
najnoviji), tek vam predstoji kupovanje poslednjeg, ultimativnog, koji
sadr�i sve njihove albume (dvadeset i �est) na jednom jedinom nosa�u
zvuka, i to u MP3 formatu. Svaka naredna kupovina, a bi�e toga jo�, ni�ta
se ne bojte, bi�e uslovljena promenom formata u kome se zvuk �uva. Dok
se ne vratite staroj dobroj vinil-plo�i, jedinom istinskom (analognom)
zvuku koji postoji.
Zoran
Stanojevi�
