Miroljubivi osvaja�i
Vikin�ki muzej u Oslu svojevrsno je svedo�enje da "skandinavizacija Evrope" nije uvek imala dana�nje zna�enje
Hiljadugodi�njoj
monarhiji u Norve�koj, kraljevini koja je tek 1905. godine stekla svoju
samostalnost, prethodila su vi�e od dva veka nadaleko poznate vikin�ke
brutalnosti, kako tvrde zapadni istori�ari, ili slavne istorije
kolonizacije i trgovine, prema norve�kim izvorima.
Jedna od najve�ih turisti�kih atrakcija u Oslu, pored Munkovog muzeja, ku�e Henrika Ibzena, Vigelandovog parka skulpture i mnogih drugih zanimljivosti, jeste Vikin�ki muzej. U muzeju se nalaze tri vikin�ka broda: Oseberg, Gokstad i Tune, koja su prona�ena krajem pro�log i po�etkom ovog veka, i svedo�e o slavnoj vladavini Vikinga u periodu od 800�1050. godine. Plja�ka�kim pohodom na severnu obalu Engleske 793. godine po�inje saga o Vikinzima, narodu koji mnogi smatraju plja�ka�ima, silovateljima i ubicama koji su svuda za sobom ostavljali pusto�. Me�utim, norve�ki istori�ari tvrde da je to samo delimi�no ta�no, a da su Vikinzi zapravo bili mirni osvaja�i �ija je misija bila kolonizacija i trgovina. Istori�ari tako�e ka�u da Vikinzi, na primer, nikada nisu nosili kacige sa rogovima, ve� da je to Diznijeva fantazija.
Norve�ki Vikinzi ubrzo su svoje carstvo pro�irili na severnu �kotsku i Irsku (840. godine osnovali su grad Dablin, gde su vladali do 1171. godine), �etlandska ostrva, Grenland i Island. Dana�nji Island jeste direktna posledica vikin�ke kolonizacije, dok se na Grenlandu vikin�ka kultura nije odr�ala iz nepoznatih razloga. Legenda ka�e da je vikin�ki osvaja� Leif Erikson otkrio Ameriku 1001. godine, �to su nau�nici novijeg doba demantovali tvrde�i da je jedan drugi Viking prvi stigao do "obe�ane zemlje". Za potrebe mnogobrojnih ekspedicija i osvajanja, Vikinzima su izgradili brze i izdr�ljive brodove, a �injenica da su nekoliko puta stigli do ameri�kog kontinenta govori o njihovom majstorstvu u brodogradnji.
Brod Oseberg, prvi na ulasku u Vikin�ki muzej, iskopan je 1904. godine na groblju istoimene farme. Ovaj brod je sagra�en negde izme�u 815�820. godine, a petnaestak godina kasnije pretvoren je u grobnicu dve nepoznate �ene, od kojih je jedna bila visokog ranga, te je dobila ime kraljica Oseberg. Posmrtni ostaci nepoznatih �ena prona�eni su na krmi broda u svojevrsnoj "zagrobnoj komori" konstruisanoj od treseta i pokrivenoj naslagama plave gline. Neki predmeti od tekstila (svila, vuna, ko�a) i drveta su zahvaljuju�i izuzetnim konzervatorskim osobinama gline prona�eni u dosta dobrom stanju, dok su drugi predmeti od mek�eg drveta bili podvrgnuti metodi impregnacije uljem od lana, nakon kuvanja u klju�alom rastvoru stipse. Smatra se da su plja�ka�i grobova odneli srebro, zlato i nakit i ostale dragocenosti sahranjene sa tzv. kraljicom i njenom dru�benicom. Sam brod je dug 22 metra, napravljen je od hrastovog drveta, a zbog broja rupa za vesla pretpostavlja se da je brodom upravljalo 33 mu�karca. Na osnovu konstrukcije broda, nau�nici su zaklju�ili da je ovaj brod najverovatnije slu�io nekom kralju za kra�a putovanja po mirnom moru.
Osvaja�ki brod Gokstad, za koga se smatra da je doplovio do Amerike, duga�ak je 24 metra, a njegova kobilica je za razliku od Oseberga mnogo �vr��a po konstrukciji. Bo�ne strane broda, sa rupama za vesla koje se mogu zatvoriti, dovoljno su uzdignute i govore o tome da je brod napravljen za plovidbu po jakim talasima i nemirnom moru. Arheolozi su, za vreme iskopavanja 1880. godine, prona�li ostatke 64 �tita prika�ena za spolja�nju stranu broda. Ovaj najve�i i najrobustniji vikin�ki brod napravljen je negde oko 890. godine, a kasnije je upotrebljen kao grobnica nepoznatom vikin�kom stare�ini. Tre�i brod Tune deluje prili�no neubedljivo budu�i da poku�aj rekonstrukcije nije uspeo. U muzeju je izlo�en samo trup broda i drvena grobnica sa posmrtnim ostacima jednog �oveka na visokom polo�aju. Darovi i li�ne stvari pokojnika sa ovog broda nisu se odr�ali usled lo�ih uslova konzervacije, a dragocenosti sa oba broda odneli su plja�ka�i grobova.
Vikinzi su verovali u �ivot posle smrti: na Osebergu su, zajedno sa �enama, prona�ene �etiri saonice, jedna drvena kola za vu�u i vi�e od 12 konja, kompletan kuhinjski pribor (gvozdeni kotao, drvena posuda, no�...), pribor za tkanje, tapiserije, oru�e za rad u polju, muzi�ki instrumenti u obliku zve�ke. U ve�noj ku�i nepoznatog poglavice na Gokstadu prona�ene su jedne saonice i tri mala broda napravljena po ugledu na velike brodove � verovalo se da �e pokojnik ploviti nebeskim morima, isto kao i zemaljskim.
Biljana Vasi�
