Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Punih 35 godina posle Eusebija, Portugal ponovo ima igra�a koji je osvojio Zlatnu loptu i za koga je Real Madrid letos platio, otimaju�i ga Barseloni, 120 miliona maraka

"Sumnjam da bih danas mogao da ponovim ono �to sam uradio pre, otprilike dve godine. Tada sam, naime, stavio lisice na ruke Luisa Figa insceniraju�i jedini na�in na koji je mogu�e zaustaviti tada�njeg kapitena Barselone! Sve se zbilo na stadionu Nou Kamp, posle podu�eg intervjua koji mi je za jednu englesku reviju dao Luis Figo. Iza�li smo sa stadiona i u dvori�tu napravili seriju slika. Neki klinci koji su kupovali u �opu Barselone, tada privremeno sme�tenom u jednom velikom kontejneru pored samog stadiona, bili su odu�evljeni �to je zvezda kalibra Luisa Figa pristala da sa njima pika loptu, makar i zbog slikanja. Uniformisani �uvar zadivljeno je gledao scenu dok sam ja fiksirao pogledom lisice koje su visile na njegovom kai�u. Ne veruju�i ni sam da �e Figo pristati, pitao sam ga mo�emo li napraviti sliku sa lisicama. Za divno �udo, pristao je bez problema..." Tako je moj prijatelj fotoreporter Rodolfo Molina napravio zaista neobi�nu sliku "hap�enja Figa".

Figa sam upoznao 1995. kada je do�ao u Barselonu. Upoznao nas je Robert Prosine�ki, biv�i fudbaler Crvene zvezde, Real Madrida, Ovijeda i Barselone. Ne bih mogao re�i da smo prijatelji, ali kada sam mu zatra�io taj intervju dobio sam ga bez problema, �to je izazvalo �u�enje i malu ljubomoru novinara kojima je dnevni posao "pra�enje Barse" i koji uglavnom mogu da sanjaju ekskluzivni intervju sa bilo kojom zvezdom Barselone. Me�utim, Figo je tada bio "samo" kapiten Barselone, dok je danas osvaja� Zlatne lopte "Frans fudbala", najskuplji igra� na svetu, jer je Real Madrid letos za njega platio otkupnu cenu od 120 miliona maraka, i svakako najomra�eniji sportista u celoj Kataloniji jer ga navija�i Barse smatraju izdajnikom, a i lokalna �tampa ga sli�no tretira. Tada jo� nije bio o�enjen, ali je s odu�evljenjem govorio o svojoj verenici Helen Sviden, koja je, kao �to joj prezime govori, �ve�anka. Ona je manekenka, o fudbalu nije znala gotovo ni�ta dok nije srela nao�itog crnomanjastog Portugalca koji ima sve (fizi�ke) preduslove aa oli�i ono �to se u svetu filma zove "latinski ljubavnik". U me�uvremenu je na svet stigla i Daniela, k�er koju Figo obo�ava. Ipak, najve�a promena u njegovom �ivotu jeste leto�nji senzacionalni transfer iz Barselone u Madrid. Kada smo razgovarali, pominjao je razne sportske ciljeve koji mu ostaju: finale Lige �ampiona (sa Barsom je ve� nemogu�e, sa Realom mo�da), u�e��e na SP-u sa Portugalom (njegova zemlja je propustila mondijal u Francuskoj), sanjao je da njegova generacija napravi "ne�to va�no na me�unarodnoj sceni" (bili su vrlo zapa�eni na EP-u u Belgiji i Holandiji, �to je mnogo pomoglo Figu da se na kraju godine domogne trofeja namenjenog najboljem fudbaleru Evrope), priznao je da sanja Zlatnu loptu (do�ekao je), ali sasvim sigurno nije ni pomi�ljao da �e zavr�iti u Real Madridu.

ZAKON TR�I�TA: Kada je posle Evropskog prvenstva oti�ao na odmor, nije sanjao da �e dani koji dolaze biti najva�niji u njegovom sportskom �ivotu. Imao je ugovor sa Barselonom do 2002, primao je pet miliona maraka godi�nje i ra�unao na izvesno pobolj�anje jer je, recimo, Rivaldo imao �est miliona, a Finac Jari Litmanen, koga je Van Gal doveo iz svog Ajaksa, �ak 8,2 miliona, iako nije sastavio dve utakmice u dresu Barse. U me�uvremenu, predsednik Real Madrida Lorenco Sans raspisao je prevremene izbore ra�unaju�i da �e ih dobiti posle osvajanja osme titule prvaka Evrope i briljantne pobede od 3:0 protiv Valensije. Logika mu nije bila lo�a, ali je ipak potcenio snagu rivala Florentina Pereza. Supersposobni biznismen hrabro je u�ao u trku u kojoj na startu nije imao mnogo izgleda, ali je sjajno vodio kampanju koja je kulminirala ve��u da �e, ukoliko postane predsednik, dovesti Luisa Figa. Bila je to izborna bomba prvog reda, te�ko je re�i da li je ve�i odjek imala u Madridu ili u Barseloni, koja je tako�e bila u predizbornoj kampanji, jer je posle 22 godine "vladavine" odlazio Luis Nunjes, a pet kandidata se tih dana borilo da sedne u njegovu fotelju. Luis Figo tvrdi da je obavestio Nunjesa o "ozbiljnoj ponudi Reala", ali da mu je ovaj odgovorio da "ne mo�e ni�ta da uradi jer vi�e nije predsednik". U me�uvremenu je Florentino Perez sklopio ugovor sa Figovim menad�erom Hoseom Veigom sa klauzulom o obe�te�enju od oko 36 miliona maraka u slu�aju da odustane. Sa takvim adutom u ruci "sosiosima" (�lanovima kluba) obe�ao je besplatnu godi�nju kartu ako Figo ne do�e! Znao je da tro�ak ne�e i�i iz njegovog dzepa jer ga je obezbe�ivala klauzula. Znao je, tako�e, da Barsa ne�e u�i u trku jer bi morala da plati i tu klauzulu, a to bi zna�ilo da za njene pare navija�i Reala cele sezone gledaju d�abe svoje ljubimce. To bi ve� bilo isuvi�e... Zato je Figo otpisan i pretvoren u narodnog neprijatelja br. 1, a ve� tada se znalo da ga prilikom prvog gostovanja na "Nou Kampu" u dresu Reala �eka vi�e od pakla.

Kada su ga tih dana, pred me� koji je igran 11. oktobra, optu�ivali da je "pesetero" (pla�enik), ironi�no je odgovorio: "Pesetero? Ne, ja sam Portugalac..." U Kataloniji je malo onih koji ne misle da je Luis Figo u�inio najte�i greh izdaje, iako je � kao �to bi uradio gotovo svako na njegovom mestu � iskoristio zakone tr�i�ta, duplirao svoja primanja i jedan veliki klub zamenio drugim.

SVADJAO VELIKE: Nije prvi put da je Luis Figo posva�ao dva velika rivala. Prvenac je, naravno u malom, bio u familiji kada je kao de�ak odlu�io da igra u Sportingu iz Lisabona iako je njegov otac bio veliki navija� Benfike. Kasnije su se o njega otimali Parma i Juventus.

"Po�eo sam da igram na ulici, kao i svi klinci. Bile su to nevi�ene utakmice; prepodne smo zami�ljali da igramo finale lige �ampiona, a popodne finale svetskog prvenstva", pri�ao mi je svojevremeno Figo. Sve se odvijalo na ulicama ili improvizovanim terenima kraja koji se zove

Kova de Piedad s druge strane reke Ta�o. Prvi zvani�ni klub bio mu je El Pastiljas, koji se ubrzo raspao zbog besparice.Odlu�io je da karijeru nastavi u Sportingu, uprkos protivljenju roditelja kojima se nije svidelo �to �e dva puta dnevno morati da prelazi veliki most koji spaja njihov gradi� sa Lisabonom.

"Odlu�io sam se za Sporting zato �to sam �uo da ima najbolju �kolu za mlade. Nisam navijao ni za jedan tim i nikada nisam imao postere igra�a u svojoj sobi, ali sam skupljao sli�ice. Moji lokalni idoli bili su �ordao, Chalama, Diamantino, Gomez i, naravno, Paulo Futre. Od inostranih igra�a u�ivao sam gledaju�i Zika, Maradonu, Van Bastena i Laudrupa."

Godine su prolazile, Figo je u�ao u kadetsku selekciju Portugala sa kojom postaje prvak Evrope 1988, i potom, 1991, juniorski prvak sveta. Uspe�na karijera bila je izvesna. U prvom timu Sportinga debitovao je u sezoni 89/90 i odigrao tri me�a da bi celu slede�u bio van prve ekipe. Ustalio se u sezoni 91/92, koju je zavr�io sa 48 utakmica od kojih su 34 bile u �ampionatu. Ve� naredne godine po�eo je da skre�e pa�nju inostranih ekipa. Parma je bila najbr�a i mladi Figo je bio re�en da karijeru nastavi u ovom klubu, ali se ispostavilo da je Sporting postigao sporazum sa Juventusom koriste�i neki papir koji je Figo potpisao. Aferu je italijanska federacija re�ila tako �to je Figu zabranila da dve godine igra za bilo koji italijanski klub. Mo�da mu je tom odlukom u�injena najve�a usluga u �ivotu:

"Tada se pojavio Johan Krojf, posao je brzo sklopljen i tako sam se na�ao u Barseloni", se�a se Figo.

Oduvek je igrao u napadu, ali uglavnom u sredini. Krojf je bio prvi koji je uo�io njegovu sposobnost proboja po desnoj strani i odli�an centar�ut. Smestio ga je na desno krilo, dodelio mu dres sa brojem sedam, i tako je po�ela Figova era na "Nou Kampu". Kako se zavr�ila, znamo. Figo je tek peti igra� u istoriji ankete "Frans fudbala" koji osvaja Zlatnu loptu u sezoni u kojoj ni sa svojim klubom ni sa reprezentacijom nije osvojio ni jedan jedini trofej. On se time nimalo ne optere�uje, i kada su ga novinari "Frans fudbala" pitali za koga bi on sam glasao, mirno je odgovorio:

"Da budem iskren, za sebe. Mislim da sam u potpunosti zaslu�io ovaj trofej. Ta�no je da nisam osvojio nijedan trofej, ali fudbal je kolektivni sport i ponekad individualna vrhunska forma nije dovoljna da bi se ne�to osvojilo. Ja sam tokom 2000. imao najbolju i najkompletniju godinu."

Posle punih 35 godina Portugal ponovo ima najboljeg igra�a Evrope. Prethodnu i dosad jedinu titulu osvojio je 1965. Eusebio, "crni panter" iz vremena najslavnije Benfike, koja je prekinula dominaciju Real Madrida u Kupu �ampiona. U svojoj zemlji Figo je vi�e od idola, nema sumnje da je daleko najpopularniji Portugalac. Svoju slavu podnosi relativno mirno i ka�e da se trudi da "ostane dobar sa svima". Nije zlopamtilo, ali pamti sve ono �to je do�iveo kao nepravdu i ne pra�ta lako:

"Ono �to sam do�iveo na "Nou Kampu" od 100.000 ljudi koji su do�li da iska�u svoju mr�nju i da se osvete ne �elim nikome. Ako njih, donekle, i mogu da razumem, to ne va�i za �tampu u Barseloni koja je organizovala nevi�enu anti-Figo kampanju i koja je umnogome uticala da budem do�ekan onako kako sam do�ekan i da iz bezbednosnih razloga ne izvodim kornere jer je ugao igrali�ta isuvi�e blizu tribina. Mislim da to �to sam ja do�iveo u Barseloni zaslu�uje ulazak u Ginisovu knjigu rekorda kao 'najneprijatniji do�ek svih vremena'."

Kao jo� jednu veliku nepravdu pamti 1:1 u me�u Portugal�Nema�ka u kvalifikacijama za mondijal u Francuskoj. Novinari "Frans fudbala" pitali su ga da li se se�a imena sudije koji je isklju�io Rui Ko�tu, pri vo�stvu Portugalaca od 1:0, samo zato �to je sporo napu�tao teren prilikom zamene... Sa igra�em manje Portugalci su primili gol i nisu oti�li na mondijal.

"Naravno da se se�am, bio je to va� zemljak Bata. U�inio je veliku gre�ku i naneo nam veliku nepravdu. Jo� nisam uspeo da prona�em pravilo koje govori kojom brzinom zamenjeni igra� mora da napusti teren..."

Ne mo�e da zamisli da zavr�i karijeru bez u�e��a na jednom mondijalu, i veruje da �e Portugal sti�i u Japan i Koreju:

"Po�eli smo dobro, imamo sedam bodova iz tri me�a i verujem da �emo ispuniti cilj."

�to se Reala ti�e, stvari ne stoje ba� sjajno. Prvo je izgubljen evropski Superkup od Galatasaraja, potom Interkontinentalni kup od Boka Juniors, da bi najte�i udarac bila eliminacija iz �panskog kupa od tre�eliga�a Toleda. Sva tri puta bilo je 1:2. Sa druge strane, Real dobro stoji u ligi (deli prvo mesto sa Valensijom uz utakmicu manje) i Ligi �ampiona gde je prakti�no ve� u �etvrtfinalu.

"Jednu stvar ne razumem: kad Real pobedi, za �tampu kao da nije postojao na� protivnik; kad izgubimo, bave se samo nama i na�im gre�kama. Nedavno smo u Ligi �ampiona tukli Anderleht sa 4:1, a komentari su bili da je rival bio slab. Nikom ni�ta �to je u svojoj grupi bio prvi ispred Man�ester junajteda, PSV Ajdnhovena i Dinama Kijev."

Figo misli da je ogroman novac koji se obr�e u fudbalu opravdan:

"Pogledajte neke ugovore u NBA. Za�to fudbaleri ne bi bilo sli�no pla�eni kada fudbal akumulira najvi�e para, privla�i najvi�e sponzora, reklama i gledalaca?"

Kad zavr�i karijeru ne misli da ostane u fudbalu. Verovatno �e se posvetiti hotelijerstvu, namerava da �ivi u Portugalu, iz po�tovanja prema supruzi i njenoj familiji provodi Novu godinu u �vedskoj, ali na �8 stepeni ne ose�a se ba� najbolje. Skuplja satove, u Barseloni je imao japanski restoran ali ga je iz razumljivih razloga prodao, voli da �ita, najvi�e Sidnija �eldona, omiljeni glumci su mu Harison Ford, Robert de Niro i Sandra Bulok, voli da se lepo obla�i i brine o svom izgledu jer uvek ima na umu da je idol mladih kojima mora biti primer u svemu. "El mago" (�arobnjak) Figo.

Vladimir Stankovi�

Ro�en: 4.11.1972. u Lisabonu Klubovi: El Pastiljas, Sporting (do 1995), Barselona (95-00), Real Madrid (2000-) Titule: Kup Portugala 1995 (Sporting), �ampion �panije 1998. i 1999, Kup kupova 1997, Superkup Evrope 1997, Superkup �panije 1998 (sve sa Barsom), kadetski prvak Evrope sa Portugalom 1988. u �kotskoj i juniorski prvak sveta 1991. u Lisabonu, tako�e sa Portugalom.

Reprezentativac Portugala: 71 put, 17 golova. Debi 11.11.1992. protiv Bugarske (2-1).

Ukupno je odigrao 493 zvani�ne utakmice na kojima je dao 98 golova. U kupovima Evrope igrao je 57 utakmica i dao 12 golova, u �ampionatu Portugala 129/16, u prvenstvu �panije 184 /33 (tri poslednja u dresu Reala). U Kupu Portugala igrao je 23 me�a i dao 10 golova, u Kupu �panije 25 i tako�e dao 10 golova.

Prema pouzdanim informacijama kojima raspola�emo, projekat izvesnog ko�arka�kog ujedinjenja na (delimi�nom) prostoru biv�e SFRJ ulazi u zavr�nu fazu i ve� od oktobra 2001. trebalo bi da krene takozvana Jadranska liga. U njoj bi u�estvovalo 10 klubova iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore, a nosioci projekta su Olimpija, Cibona, Bosna i Budu�nost koji su ve� potpisali "osniva�ki dokument". U principu, iz Slovenije i Hrvatske igrala bi po �etiri tima, a iz BiH i Crne Gore po jedan. U�esnici ne bi igrali nacionalne lige u prvoj fazi prvenstva ve� bi se uklju�ili direktno u plej-of, odnosno u borbu za titulu. Utakmice bi se igrale subotom i nedeljom jer su termini preko nedelje rezervisani za u�e��e u evro-kupovima.

Prvo �to pada u o�i je odsustvo timova iz Srbije, za �ta su, koliko se �uje, zaslu�ni hrvatski predstavnici koji su nametnuli stav da je za njih jo� prerano da "igraju u istoj ligi sa srpskim klubovima". Nema ni Makedonaca, �to zbog geografske udaljenosti, �to zbog naziva Jadranska liga, mada, ako je o geografiji re�, ni Sarajevo ba� nije blzu jadranske obale. Zapravo, �ini se da je glavna prepreka u�e��u srpskih klubova naziv budu�e lige jer je u Hrvatskoj jo� uvek najve�a jeres pominjati ili po�injati bilo �ta �to bi moglo da li�i na bilo kakvu obnovu biv�e SFRJ. Nazivi tipa "Liga Ex-YU" ili "Balkanska liga" su isklju�eni zbog izri�ito negativnog stava hrvatskih klubova, a Jadranska liga sa Beogradom nekako ne ide.

Ostaje da se vidi da li �e politi�ke promene u Srbiji ipak dovesti do uklju�enja beogradskih klubova u projekt. U KSJ-u odavno postoji elaborat na sli�nu temu, problem je u tome �to ostali, bar za sada, ne �ele u�e��e srpske strane i �to Budu�nost ve� tretiraju kao klub iz nove dr�ave.

Me�utim, i samim predlaga�ima je jasno da se osnovni cilj novog udru�ivanja � podizanje sportskog i ekonomskog nivoa � u startu umanjuje ako u svemu nema predstavnika zemlje koja je, i subjektivno i objektivno, ko�arka�ki najja�a u regionu. Slovenci su toga svesni i poku�avaju na sve na�ine da ubede Hrvate da popuste, zasad bez uspeha.

Bilo kako bilo, �ak i ako Jadranska liga u oktobru 2001. startuje bez srpskih klubova, bi�e to prvi integrativni korak u poslednjoj deceniji na ovom prostoru. Ligu treba podr�ati i pomo�i, makar u njoj ne bilo i srpskih klubova jer je njihovo uklju�enje samo pitanje vremena.

Ko�arka�i Ex-YU (vidi "Vreme" iz novembra 1999) ipak �e se, pre ili kasnije (ali svakako pre drugih), ujediniti...

V.S.

prethodni sadr�aj naredni