Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Knjiga Vladimira Arsenijevi�a Mexico: ratni dnevnik bi�e uskoro objavljena i u Pri�tini na albanskom jeziku. Predgovor za ovo izdanje napisao je �keljzen Mali�i, no to nije samo klasi�an uvod za novo izdanje, ve� neka vrsta Mali�ijevih refleksija o raspadu Jugoslavije, duhovnoj klimi devedesetih, bu�enju nacionalizma i njegovim bekstvima iz Beograda. �Vreme� �e, uz redakcijsku opremu, preneti ovaj tekst u nekoliko nastavaka.

Krajem maja 2000. godine, Fadilj Bajraj mi je doneo disketu sa rukopisom nove knjige Vladimira Arsenijevi�a. Njegov brat D�evdet poslao mu je knjigu mejlom iz dalekog Meksiko Sitija. Predla�e mu da se knjiga prevede na albanski. Fadil mi je tada rekao: "Ja mislim da knjigu treba prevesti i objaviti, ali bih �eleo da �ujem �ta ti misli� o knjizi i ideji da se ona objavi na albanskom jeziku. Bilo bi dobro ako bi ti napisao i predgovor. Na neki na�in ti si upleten u celu pri�u, kao �to �e� videti iz rukopisa, i ja ne znam nikog ko bi napravio bolji uvod." Ja sam mu rekao da imam puno obaveza, ali da �u ne�to napisati, u krajnjem slu�aju kra�u bele�ku, budem li procenio da u knjizi ima delikatnih delova koje treba objasniti. To �e biti prva knjiga jednog srpskog pisca koja se posle du�eg vremena objavljuje na Kosovu. Svi �e je �itati sa lupama. Treba biti koliko hrabar toliko i oprezan, kako izdavanje ne bi bilo kontraproduktivno.

Knjigu "Meksiko: ratni dnevnik" pro�itao u jednom dahu. Arsenijevi�, koga li�no ne poznajem, na jednom mestu spominje i moje ime. Ja sam zaista bio upleten u deo "intrige", ako tako mogu da ka�em, koja je ispri�ana u njegovom "ratnom dnevniku". Mene je, naime, novembra 1998. godine Ba�kim �ehu, koji je u Barseloni radio za Me�unarodni parlament pisaca, zamolio da mu preporu�im nekog kosovskog pisca za projekat pru�anja azila ugro�enim piscima. MPP je u nekoliko evropskih gradova i Meksiku imao na raspolaganju stanove i sredstva za boravak pisaca (za jednu ili dve godine), i po�to je i u prvoj godini rata na Kosovu bilo velikih razaranja i masovnog raseljavanja stanovni�tva, Ba�kim me je zamolio da mu javim ima li me�u kosovskim piscima takvih koji su egzistencijalno ugro�eni. MPP mo�e odmah pomo�i jednom piscu, a ako ih ima vi�e, MPP bi tra�io nove stipendije od gradova donatora.

Odmah sam se setio pesnika D�evdeta Bajraja, koji je nakon masakra u julu 1998. i velikih peripetija uspeo da pobegne iz rodnog Orahovca i skloni se sa porodicom u Pri�tinu, gde je iznajmio stan. Nije imao nikakvih prihoda. Pomogao ga je njegov stariji brat Fadilj, a i ja sam mu davao 200 DM mese�no od fonda �asopisa "MM", u kojem je D�evdet bio objavio seriju odli�nih, sirovih i sna�nih pesama ("Divlji cvetovi"). D�evdet je bio u velikoj depresiji, i azil bi mu dobro do�ao. Rekao sam Fadilju da pozove D�evdeta, i on je, ne razmi�ljaju�i mnogo, ponudu prihvatio jer su uslovi koji je nudio MPP zaista bili odli�ni.

Kada je Ba�kim slede�eg puta zvao, zamolio me je da se raspitam, ali oprezno, da li bi mo�da D�evdet imao ne�to protiv ako bi dobio knji�evni azil u Meksiko Sitiju zajedno sa jednim piscem iz Beograda. "Zove se Vladimir Arsenijevi�. Oni �e, naime, biti sme�teni u dva susedna stana, koji se upravo dovr�avaju." Ja sam Ba�kimu rekao kako ne verujem da �e D�evdetu to smetati. "Ne znam da li je D�evdet �uo za Arsenijevi�a. On je mlad pisac, a mi smo na Kosovu ve� deset godina, ako se izuzme provokativni 'incident' kao �to je organizovanje izlo�be 'Pertej' u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (ja sam je bio pripremio), prekinuli kulturne veze sa Srbijom.� Rekao sam Ba�kimu da sam tih dana slu�ajno kod jednog prijatelja, dok smo putovali na relaciji Beograd-Pri�tina, video Arsenijevi�ev roman "U potpalublju". Pro�itao sam deo u autobusu, i zatim pozajmio knjigu na dva dana da bih je dovr�io. Arsenijevi� je za ovaj roman dobio "NIN"-ovu nagradu, koja je neka vrsta jugoslovenskog "Gonkura". �Jeste da je D�evdet malo traumatizovan od onoga �to je do�iveo u Orahovcu, i kasnije kriju�i se po planinama, ali ne verujem da �e susedstvo srpskog pisca biti veliki problem za njega. Naprotiv, mislim da �e mu biti od pomo�i da u tako dalekom i druga�ijem svetu, tim pre �to ne zna �panski jezik, njegov sused biti Arsenijevi�." Tako je i bilo. D�evdet je iz �tampe (mi smo tada na Kosovu jo� �itali srpske novine i nedeljnike, naro�ito antire�imske "Na�u Borbu" i "Vreme") bio �uo za Arsenijevi�a, i znao je da je on antire�imski raspolo�en. "Ako ni�ta drugo, pretpostavljam da slu�amo istu muziku", rekao mi je D�evdet.

****

U Arsenijevi�evom dnevniku �italac �e slediti �udnu isprepletenost sudbina troje knji�evnih azilanata, dvojice Albanaca, Ba�kima �ehua i D�evdeta Bajraja, i jednog Srbina, Vladimira Arsenijevi�a. Ba�kim nije nikada sreo Arsenijevi�a, ve� je s njim danima i mesecima komunicirao samo telefonom i mejlom. D�evdet �e ga upoznati u Meksiku.

I D�evdet i Vladimir imali su velikih te�ko�a da stignu do Meksika. Njihova dramati�na pute�estvija do Meksika, detaljno su opisana ili rekonstruisana u dnevniku. Ja sam sve vreme bio u toku tih peripetija, preko Fadilja, sa kojim sam bio u izbegli�tvu u Tetovu od marta do jula 1999. godine, ili Ba�kima, koji se �esto javljao telefonom iz Barcelone.

Ipak, u Arsenijevi�evom dnevniku mene je vi�e zaintrigirao onaj deo bele�ki koje je on vodio u Beogradu, za vreme bombardovanja. Taj deo dnevnika nije zaokru�avao i popunjavao samo pri�u o putu za Meksiko, koju sam znao, ve� se uklapao u jednu drugu nedovr�enu storiju koju sam povezivao sa mojom li�nom istorijom odnosa sa Beogradom. Ja sam, naime, u Beogradu studirao i �iveo od 1966. do 1982. godine. Na studije sam po�ao sa 19 godina, a vratio sam se u Pri�tinu kada sam bio navr�io tridesetpetu. I kasnije sam �esto boravio u Beogradu, uglavnom poslom, kao saradnik fondacije "Soros". Mi smo od 1993. imali kancelariju fondacije u Pri�tini, �ije je sedi�te bilo u Beogradu.

Kada sam napustio Beograd, 1982. godine, bio sam poznat samo u krugovima prijatelja. U Pri�tini sam po�eo da pi�em publicisti�ke i politi�ki anga�ovane tekstove, koji su me u�inili poznatim za beogradsku i �iru jugoslovensku javnost. U Beogradu sam imao mnogo prijatelja i poznanika, koji su me po�tovali i kada se nisu slagali sa mojim politi�kim stavovima. Naravno, imao sam i puno neprijatelja, kao i biv�ih prijatelja i poznanika, koji su okretali glavu kada bi me videli. Od 1982. godine krug prijatelja i poznanika nekako se su�avao. U Beogradu, u kojem sam se ranije dobro ose�ao, ose�ao sam se nekako nelagodno. Kako su godine prolazile, postajao je sve dalji, sve odbojniji. Ljudi koje sam tamo sretao i sa kojima sam radio bili su manje-vi�e o.k., ali su mi se �inili kao oaze u pustinji. Mnogo puta se desilo da sam iz autobusa ili iz automobila i�ao pravo na zakazane sastanke, i kad bih zavr�io posao nisam imao �elju da ostanem niti da ikoga sretnem. Ako bi trebalo da ostanem preko no�i, u nekom od sve bednijih beogradskih hotela, naj�e��e u "Moskvi", pre spavanja sam uvek ose�ao mu�ninu boravka u gradu koji mi je postao tu�. Nisam ga vi�e razumevao. Nisam mogao vi�e da budem iskren i spontan ni sa drugovima i poznanicima. Ni njih nisam vi�e razumevao. Ta�no je da smo poku�avali da unesemo neke oblike racionalnosti u odnose. Ulagali smo Sorosove fondove za razvoj civilnog dru�tva, za medije, NGO-e, kampove mladih, u edukaciju� Ali, radili smo to u okru�enju zla i stalne pretnje rata. Bili smo nemo�ni pred zlom, iako smo se zavaravali da mu se suprotstavljamo investiraju�i u budu�nost, u mlade ljude, u zdrave projekte, koji bi kad-tad trebalo da dovedu do preokreta�

Ja sam jo� 1992. godine, kada je po�eo rat u Bosni, Beograd smatrao krivcem. Mislio sam, kada bi na svetu bilo pravde, onda bi trebalo odmah bombardovati Beograd, kao odmazdu za zla koja su dolazila iz njega. Na Kosovu sam uveravao prijatelje da je to ozbiljna opcija, da je u NATO-u po�elo odbrojavanje. Okru�enje i bombardovanje Sarajeva, zlo�ini u Bosni, ne mogu pro�i bez intervencije. Me�utim, kada je tada�nji predsednik Francuske Fransoa Miteran sleteo na sarajevski aerodrom, u�inio je medve�u uslugu Bosni, a i me�unarodnoj zajednici. Srbi su mogli da dovr�e ve�i deo posla, da bi tek nakon tri godine NATO izveo prvu borbenu akciju u svojoj istoriji, protiv bosanskih Srba. Beograd se tada izvukao. Milo�evi� je �ak postao �mirotvorac�.

Na Kosovu se 1998. godine ponavljala istorija sa srpskom agresijom i etni�kim �i��enjima. Svetski faktori se ovoga puta nisu dali prevariti. Kada je 24. marta 1999. Havijer Solana izdao naredbu da se bombarduju Beograd i vojni objekti u Srbiji, radovao sam se �to je, eto, pravedna odmazda najzad udarila tamo gde je trebala da se usmeri na samom po�etku. Srbija nije ka�njavana samo zbog Kosova, ve� i za rat u Hrvatskoj i Bosni.

*****

Da li je moj raskid sa Beogradom do�ao prekasno, kada je ionako sve bilo gotovo? Ne znam. Bombardovanje mi je donelo novi krug razo�aranja u prijatelje i poznanike koji su bili antire�imski raspolo�eni i podr�avali demokratsko re�enje kosovskog pitanja, ali su u situaciji kada drugog re�enja vi�e nije bilo odjednom po�eli da se apstraktno zala�u protiv svakog zla i nasilja, izjedna�avaju�i postupke Milo�evi�evog re�ima sa "nasiljem" U�K-a i NATO snaga. To je bilo i tu�no i tragi�no, pre svega za njih same.

Ako je NATO u slu�aju Kosova, kao i uostalom i u Bosni, postupao kao svetski policajac, to nije bilo zato �to je zapadna alijansa tek tako za�elela da upotrebi svoju mo� i silu, ve� zato �to bi i u me�unarodnim odnosima, kao i u obi�nom �ivotu, trebalo da postoje snage reda i mira, koje spre�avaju i ka�njavaju zlo�ine. Uzmite samo jednu banalnu situaciju, u kojoj neka banda kriminalaca vr�i stalno nasilje nad civilima. Ovi civili u jednom trenutku ne mogu vi�e da izdr�e zulume i, iako su daleko inferiorniji, odlu�uju se da pru�e otpor bandi. Policija, koja mo�da nije bila najrevnosnija protiv bande dok se maltretirani nisu pobunili, mora odlu�nije intervenisati da bi spre�ila pokolj. To je, uostalom, posao policije, da za�titi ljude od nasilja. E, sada, vajni i principijelni pacifisti, i oni beogradski i svetski, nisu u obzir uzimali ovu elementarnu situaciju prema kojoj je intervencija snaga reda neizbe�na, ve� su smatrali, onako apstraktno i "principijelno", da je svaka primena zla nelegitimna. "Mi smo protiv svakog nasilja i za re�avanje konflikata mirnim putem!" Ovo "principijelno" osu�ivanje svakog nasilja bilo je ta�no ono �to je Milo�evi� i �eleo. On je smatrao da je suveren i gazda u ku�i, i da niko ne sme da se me�a u njegove "unutra�nje poslove", u to kako i kojim sredstvima re�ava pobunu U�K-a. Mogu da ubijem i proteram koliko god �elim albanskih civila, jer su svi oni potencijalni teroristi. Mogu da spalim i spr�im celo Kosovo, jer to je srpska zemlja.

Je li trebalo da se Albanci pona�aju samo kao ovce za klanje? Neki nisu, i zato su digli ustanak i stvorili U�K. Svetski faktori su godinu dana vodili dijalog sa Milo�evi�em, a on je pregovore i U�K koristio kao izgovor da nastavi sa zlo�inima. Nastavio je da sravnjuje sa zemljom �itava sela, i nastavio je da ubija i proteruje civile. Gomilao je sve vi�e vojske na Kosovu. Nije prihvatio mirovni plan. �ta je ostalo svetskim policajcima drugo do da kazne zlo�inca? I to tako �to su bombardovani pre svega srpska sila i mo�, vojni objekti i efektivi.

****

Po�etkom maja 1999, kao izbeglica u Tetovu, dao sam bio intervju za splitski "Feral tribun". Tih dana bio sam potresen ve��u da je na Kosovu uhap�en i likvidiran Fehmi Agani. Profesor Agani bio je veliki �ovek, najumnija glava me�u kosovskim politi�arima, ve�t takti�ar i diplomata, glavni kosovski pregovara�, za nekoliko kopalja iznad svih ostalih, �ak i Ibrahima Rugove, iako je ostavljao utisak da deluje iza njegove senke. On je vukao konce kosovske politike, dok se Rugova uglavnom zamla�ivao svojim imid�om i mitovima� Bio sam toliko besan i o�ajan zbog Aganijeve hladnokrvne egzekucije da sam u intervjuu za �Feral Tribun� jedva do�ekao pitanje koje bi me razre�ilo pro�losti. Raskid sa Beogradom morao sam da objavim javno. Miljenko Jergovi�, koji je vodio razgovor, pitao me je: "U jednom broju sarajevskog 'Svijeta' g. Dragomir Oluji� prepri�avao je telefonski razgovor s Vama i primjetio je kako se, bez obzira na prijateljstvo i dugo poznanstvo, poslije osje�ao jako mu�no. Kakvi su danas va�i osobni odnosi s beogradskim prijateljima i kakvim ih vidite u budu�nosti? Ja sam odgovorio: "�ao mi je, ali ja se ne se�am detalja razgovora sa Oluji�em. Ali, ako je on upotrebio re� mu�nina, ona mi se sada, retrospektivno, �ini ta�nom. Ja sam zaista dugo �iveo u Beogradu, a zatim sam, kada sam se vratio na Kosovo, nastavio da odr�avam kontakte sa normalnim ljudima tamo. Ali, sada je do�lo vreme da mi je postalo mu�no sve �to se ti�e Beograda. Da sam po karakteru osvetoljubiv rekao bih da Beograd zaslu�uje sudbinu Sodome i Gomore! Ali po�to nisam, u sebi ka�em prekorno: ko je kriv onima koji do sada nisu napustili Beograd i Srbiju, tu lopovsku i zlo�ina�ku jazbinu! Kada se sve ovo desilo, kada su me neki drugovi zvali iz Beograda, ja sam se trudio da razgovaram normalno, ali nisam mogao odoleti predstavi ku�nog grada, da oni, moji drugovi, �ive tamo u tom, da prostite na izrazu, smradu, usred 'target orgija', hipokrizije tobo�nje 'nevinosti', '�ta smo mi bogu skrivili' stava iz kojeg provejava najcini�niji rasizam u odnosu prema Albancima, budu�i da oni, navodno, 'pojma nemaju �ta se tamo na Kosovu de�ava', da se 'ne ose�aju krivim' niti ih se najmanje 'ti�e' �ta njihova dr�ava i re�im �ine na Kosovu. Ja se danas sramim Beograda i imam ose�aj da vi�e u njega ne�u kro�iti dok ga se debelo ne dekontaminira. E pa, nisu se tek tako mogli desiti i Vukovar, i Sarajevo, i Srebrenica i, sada, Kosovo, a da 'slobodarski' i 'liberalni' Beograd kruga dvojke stalno spava mirne savesti. Ako ni�ta drugo, trebalo bi da se debelo stide, a ne da izigravaju �nevine �rtve NATO agresije�."

Nakon �itanja Arsenijevi�evog rukopisa, ja sam osetio da ne mogu da napi�em obi�an predgovor za njegov "ratni dnevnik". Ako uop�te ne�to napi�em, onda to treba da bude moja ispovest o Beogradu. "Ratni dnevnik" do�iveo sam kao neku vrstu poslednjeg kami�ka u mozaiku sudbinskih isprepletonosti doga�aja, kojim se dovr�avaju ne samo njihova "bekstva" u Meksiko, ve� i druga bekstva i azili, gde spadaju i moja bekstva iz Beograda, sve do one dimenzije koju sam u jednom drugom intervjuu, avgusta 1999, izrazio rekav�i za Radio B2-92 da se "Kosovo svetlosnom brzinom udaljava od Srbije". Razume se, "udaljavanje svetlosnom brzinom" predstavlja samo metaforu jednog neminovnog istorijskog procesa etni�kih i teritorijalnih fragmentacija, ali ja sam ipak i nakon tih raskidnih izjava ose�ao da �u se kad-tad morati suo�iti sa pitanjem �ta se zapravo dogodilo sa Beogradom i Srbijom, gde se jednom moglo relativno dobro i slobodno �iveti, da smo onda na kraju po�eleli da on bude zgromljen kao Sodoma i Gomora? Arsenijevi�ev dnevnik poslu�io mi je kao podstrek za to preispitivanje vlastitih iskustava i iluzija.

(Nastavi�e se)

prethodni sadr�aj naredni