24. decembar 2000.
Srbija
je zalupila vrata budu�nosti, moja zemlja, zemlja u koju sam toliko ulo�ila
i od koje sam toliko o�ekivala otkazala je gostoprimstvo napretku,
Srbijo, Srbijo, koliko �emo puta jo� da te prepora�amo!? Kako da te le�imo
kad svoje lice stalno odvra�a� od nas, kad nas odbacuje�?
Napolju blje�ti ve�no Sunce, u Direkciji �emer i zaprepa��enost. Bora �osi� se �alio pitaju�i ko ima srca da zaustavi progres, ispostavilo se da pitanje nije nimalo �aljivo, nimalo apsurdno, u ovoj zemlji progresu je re�eno istorijsko ne.
Odjednom mi u voljenom gradu postaje teskobno, drugovi, ka�em, dajte da odemo pe�ke na Miro�, da naberemo svako po rukovet lekovitog bilja, da skuvamo �aj i da ga cisternama "Jugopetrola" prevezemo i razdelimo poni�enima i uvre�enima. Ne�e niko. Nesre�a oma�ijava isto kao i sre�a � jesam li to negde pro�itala ili je ovo moja misao? � svi govore samo o izborima, zaista, nema levi�ara kojeg nije pogodilo to kako si se ponela prema najboljim k�erima i sinovima, Srbijo, Srbijo!... Pojedini drugovi bi da ti uzvratimo ravnom merom, da i mi tebe napustimo i da se posvetimo boljitku proletarijata u svetu, a da tebe oslobodimo onda kad ve� sve druge zemlje budu komunisti�ke. Pomo� radni�tvu i drugim ugnjetenim slojevima u svetu bila je oduvek u na�im programskim dokumentima i u na�im srcima, ali smo hteli da po�nemo od tebe, Srbijo, �eleli smo da tvojim primerom razbudimo energiju trudbenika na svim meridijanima i u svim �asovnim zonama, ali si ti na�u borbu na doma�em tlu suspendovala, pa �emo se za pravdu i jednakost rasa, za dobrobit i ravnopravnost dr�ava i kultura boriti tamo gde smo dobrodo�li, a ne ovde gde smo ro�eni, gde smo napisali prve pismene sastave i gde smo ispratili prvu �tafetu. Sama si izabrala da tebe poslednju oslobodimo, iako smo hteli da ti bude� prva. Ali, tako nam mo�da i treba, sudbina nas je kaznila zato �to smo ti dali prednosti, imala si protekciju, Srbijo, ali nisi umela da je ceni�, a mi ovim gorkim danima i gorkim no�ima okajavamo greh �to smo te povlastili nau�trb radnika u Laosu, na Martiniku, u Ilinoisu i drugde.
Znaj, i pored svega, da u na�im srcima nema osvete, na�a vrata u �ure �akovi�a uvek �e za tebe biti otvorena. Ako si se ti odrekla nas, mi se ne�emo odre�i tebe, naprotiv, sada kada su sluge kapitalizma preuzele vlast, bi�emo ti jo� potrebniji nego kada su tobom vladali moj mu�, a potom i na� kum.
decembar 2000.
Katoli�ki vernici slave Bo�i�, pobednici na takozvanim izborima seire, slave, �enlu�e, prosipaju �ampanjac, kroz prozor gledam kako moj mu� cepa drva. Kako me dira njegova nespretnost, boli me �to njegove negovane ruke razbijaju cepanice, ali me i veseli to �to su mu ruke i dalje sna�ne, pa neka ih, neka se ove zime bak�u sa ogrevom (sre�a te smo od "Srbija�uma" povoljno kupili �etiri kubika drveta, ne bih podnela da pose�e brezu pod na�im prozorom, brezo moja ne�na, �ali� li za Sibirom koji tvoje li��e nije nikad ugledalo?), seko, sekirice, zna� li da je desnica koja te dr�i potpisala Dejtonski sporazum?.. �ivot je jedno �udo. Snage napretka do�ivele su te�ak poraz, mraz ste�e, hvata se prvi mrak, trebalo bi da sam tu�na, ali nisam, vetar mi iz dubine dvori�ta donosi voljeni glas: "Neka znade du�man kleti/Da �e kod nas slo-omit vrat..."
U nekoliko navrata poku�ala sam da od EPS-a izdejstvujem da i nas isklju�e. Sede�u uz lojanicu i vatru iz kamina, ho�u da sa drugim gra�anima Srbije delim ovu po�ast, jednu od mnogih koje �e doneti nova vlast. Ako nisam bila privilegovana dok je moj mu� bio predsednik, ne�u da budem ni sada... Na�em broj Distribucije, zauzeto pa zauzeto, napokon se odazove mu�ki glas, predstavim se i ka�em da bih da nas isklju�e bar na dvadeset sati, isklju�enja su, ka�e, planska, niko ne mo�e ni da ih izbegne, ni da ih poru�i, zamolim da razgovaram sa �efom smene, na to de�urni pade u �istu dosovsku jarost: da li mi je jasno da ja vi�e ne komandujem, dosta je bilo na�eg, misli na mog mu�a, mene, i na na�u decu, sad kad zna da �elim isklju�enje, sad tek ne�emo biti isklju�eni ni na jedan minut, to mi on garantuje!
Sedela sam pola sata zgromljena saznanjem da i kod nas ima ljudi sli�nih Zlom �oveku iz Budve, onda sam rekla, stojte suze, sama �u isklju�iti jedan po jedan elektri�ni ure�aj, ne�e u ovoj ku�i nijedna siljalica ni da za�kilji, a kamo li izdajni�ka grejalica!...
Jedino �u pre toga da na videu jo� jednom odgledam intervju mog supruga sa gospodinom Vujovi�em. Ovaj izuzetni dokumenat gledala sam sigurno dvadeset puta i jo� u njemu nalazim nova zna�enja i nove pouke, iako za mene kao sociologa i kao suprugu tu ne bi trebalo da bude ni�eg iznena�uju�eg. "Intervju pod palmom" govori mnogo vi�e nego sedamdeset dnevnika koje na RTS-u ure�uje sportski komentator... Taj samo �to ne lizne Ko�tunici ruku kad ovaj onako populisti�ki navrati u studio!
Ah, kako brzo proti�e vreme kad se gleda ne�to lepo! Kamera jo� jednom zumira hemijsku olovku gospodina Vujovi�a, raduje me �to �e tu olovku odsad gledati i oni koji ne hvataju "Palmu", gospodin Vujovi� propoveda�e i sa skup�tinske govornice; ranije je umeo da me iritira svojim nagla�enim zemunstvom i svojim popovskim prozelitstvom, ali sad je i on drugi �ovek, ube�ena sam da je iz intervjua iza�ao oplemenjen � za Vujovi�a je susret sa mojim mu�em kao za dosovce boravak u Hilandaru...
Eto. Ugasila sam video rikorder, gasim poslednju sijalicu.
Ku�a utonu u ti�inu i mrak, ovako mora da je na Dedinju bilo zimi u vreme pre elektrike, �ulo se samo kako ga�u ptice-neselice dok neumorni vetar cvili u promrzlom granju... Izlazim iz ku�e da pogledam strujni sat, da mi nije koji ure�aj ostao uklju�en, pomr�inu razbija glas komandira stra�e: "Stoj, ko ide!?" � "Ja stojim!" � "Lozinka!" � "Zjuganov" � "Prolazi", idem ka dnu dvori�ta, nazirem voljenu siluetu kako se povija pod naramkom granja: "�ta je, Baco, isekli nam struju?" Zadovoljan �to je obezbedio ogrev za celu no�, ovo i ne pita sa gor�inom. Razmi�ljam o vi�ezna�nosti ove njegove re�enice: on ne misli ni na restrikcije, ne pada mu na pamet to da sam ja sama re�ila da sa ostalim gra�anima podelim neda�u, on misli da nismo platili ra�un. Knedla mi zastade u grlu. To su momenti kad mi je �ao �to nismo imali nikakvog smisla za materijalne vrednosti i �to ni�ta nismo stekli.
decembar 2000.
Budi nas telefon, Milan�e pita da li se ljutimo �to �e morati da predlo�i �in�i�a za premijera, kakva ljutnja, mi se radujemo, deca i ja se radujemo �to je mom mu�u istekao mandat, �to on nije do�ekao tako ne�to, a Milan�e neka u�ini ono �to mora da u�ini, Srbija �e dobiti �ta je zaslu�ila, na sims sle�e vrabac, ovaj nesta�ko kao da je osetio moju dobrotu, dolazi otkako smo se ovde uselili, ima dodu�e i fajde od mene, na�e kad prezle kad mrve, evo po�tara, "Pozdrav sa Kube", lepa razglednica, gde da potpi�em za paket, eto, topla re� i kvalitetne cigare, to je ono �to nam poma�e da pregrmimo poslednje dane ove naopake godine.
Ime i adresa poznati redakciji
