Sude�i
po imenu i po terminologiji, preferans je kartaro�ka igra utroje,
francuskog porekla. Nije, razume se, isklju�eno ni da su Francuzi samo
ustanovili pravila, a da su ne�to sli�no preferansu "lju�tili"
jo� Asirci, Egip�ani, Acteci, Mitsteci... Kako god bilo, beogradski
preferans uglavnom se vezuje za ime Koste Cuki�a, mada se igrao i pre
njega. Gospodin Cuki�, hajdelber�ki student i doktorant, za vreme knjaza
Mihaila bio je ministar prosvete i finansija (istovremeno), uveo je dinar
kao zvani�no sredstvo pla�anja u Srbiji, pretvorio Licej u Veliku �kolu
i, izme�u ostalog, osnovao Srpsko u�eno dru�tvo (prete�u ozlogla�enog
SANU-a). Istorija ga pamti kao biv�eg ministra finansija koji je umro bez
prebijene pare � stalno se vajkao da mu je plata prevelika i smanjivao
je dok nije "dogurao" do plate obi�nog �inovnika. Za po�tene
ministre po varo�i se govorilo: "�estit kao Cuki�."
Uprkos svemu, knjaz Milo� ga nije voleo � nije bio ple�at i glavat! Istini za volju, jedared mu je ponudio mesto predsednika vlade. Sirotom Cuki�u dah se zaledio: "Mlad sam, gospodaru, meni su samo trideset tri, nemojte..." Milo� je uva�io argumentaciju uz komentar: "Velim ja, nije vlast za tunjave." (E, da je kod�a Milo� znao da �e vek i po kasnije jedan taki "tunjav" zbaciti dahije i da �e u jevropske dvorove ulaziti gaze�i po crvenom tepihu, drugu bi pri�u pri�ao.)
No, vratimo se preferansu koji je Cuki� rado igrao, ali je za saigra�e birao samo korektne ljude. Za njegovog vakta, a i kasnije, "prljavi" igra�i su opominjani: "Ili igraj po Cuki�evim pravilima, ili ustaj!"
Pri�a ka�e da je Cuki�, osim trotomne "Ekonomije", napisao i priru�nik za preferans. Ako je ikad postojala, knji�ica se izgleda negde zagubila jer � u dana�njem Beogradu svaka ekipa igra po svojim pravilima! Razlike su naro�ito izra�ene oko problematike da li se pik na "refeu" igra ili ne i koliko se "supe" uzima kad je pred kraj partije "duplo padanje". Nekada�nji srpski prosvetitelj se i posle 120 godina od smrti jo� pominje, ali u �argonu dana�njih preferansd�ija "igrati po Cuki�u" zna�i odigrati logi�no, ama bez "�purijusa", odnosno parapsiholo�ke sposobnosti da se sazna koje karte ona dvojica dr�e u ruci. Cuki� se ponekad i citira (pripisuje mu se izreka: "Nikad adut, nikad platka"), ali se igra�i i kibiceri sve �e��e pozivaju na g. Spiridona Mileti�a: "�to se gnjura� kad ti dupe viri" (S. Mileti�, "Lirika", izdanje Gece Kona, 1934. godina) ili: "Sirotinji vajdica i kad joj muva u dupe uleti" ("Metafizika", isti autor i izdava�, godina 1932).
Postoji vi�e vrsta beogradskog preferansa, ali se izdvajaju ku�ni, klupski i redakcijski. Ku�ni se igra u opu�tenoj atmosferi, uz pi�e i mezence. Kad neko pogre�i, dovoljno je da ka�e: "�ta da radim, zajeb'o sam se", i tu je kraj pri�e. Jedino �to pobednik do slede�e partije preti ostaloj dvojici da �e morati da im napla�uje �asove jer ovako vi�e ne mo�e.
Klupski preferans se u Beogradu mahom igra po strana�kim bifeima. Najbolji igra�i, gospoda u godinama, piju kaficu i kiselu. Ponekad tiho prokomentari�u poslednju "ruku" i na kraju se u miru razilaze. Ali ako slu�ajno padne "grka rije�", onda dolazi do takve omraze da posrednici, poput onih �to u Albaniji i na Kosmetu mire zakrvljene fisove, mesecima ula�u nat�ove�anske diplomatske napore da bi se ekipa iznova okupila.
Naj�ivopisniji je ipak redakcijski preferans koji se deli na "Grbavicu" i na "Vembli", mada se igra na istom terenu. "Grbavica" je sastavljena od ljudi iz slu�be prodaje i pokojeg novinara iz ni�e, trka�ke kaste. Oni igraju i ne galame. Na "Vembliju", pak, nastupaju profesionalci, naj�e��e Dama, Kralj i Stari As. Ponekad, kad Kralj �eta po Evropi ili planduje na moru (gde ga je zatekao i 5. oktobar), ili kada Stari As mora da primi neku nagradu, na "Vembli" se pripu�ta i pokoji "grbavi�ar". Zbog potcenjiva�ke indolentnosti "majstora", taj na kraju �esto ispadne najbolji. Ovde mora da se ka�e da privilegovani drugoliga�i lo�e manire sa "Vemblija" posle prenose i na "Grbavicu" i kvare igru.
Naime, fudbalskim re�nikom kazano, na "Vembliju" je od 90 minuta "lopta u igri" jedva pet ili �est. Sve ostalo vreme traju rasprave i analize ko je pogre�io i da li je moglo bolje da odigra. (Kada se igra na "Vembliju", "grbavi�ari" obavezno obrazuju kibic-klub. Ne pada im na pamet da se presele na drugi teren i sami bace jedan kratki od 60 jer, kako ka�u, zanimljivije je gledati.)
Mora se priznati da je "Vembli" vi�e nego atraktivan. Kralj obavezno hu�ka druge na o�tru, mu�ku igru, ali znatno manje rizikuje od Dame koja pokazuje tipi�no srpsku sklonost ka hazarderstvu iako je skandinavske (helsin�ke) krvi. Stari As po�tuje izreku "langzam aber ziher" sa naglaskom na "ziher" i ne voli da gubi. On je nepogre�iv i uvek prvi digne glas kad neko od partnera ne odigra kako treba. Onda prozvani kre�e da se brani, tre�i da komentari�e, uklju�uju se kibiceri, ukratko � od Slavije i Beogra�anke s jedne i do "Madere" s druge strane prolaznici se pitaju: "Kakva je ovo tu�a?" Zvu�i neverovatno, ali desi se �ak i da Stari As pogre�i. Tad se nadigne dreka ja�a od eksplozije nad Hiro�imom. Na kraju, posle vi�esatne sva�e, pritisnut neoborivim dokazima i gomilom svedoka, Stari As priznaje uz skru�eni komentar: "Pa dobro, ipak sam ja stariji �ovek."
Do prave "�orke", naravno, nikada nije do�lo � svi "majstori" nekada su bili sledbenici Najve�eg Sina, pa im je ostalo malo od onog bratstva, jedinstva, jednakosti i socijalisti�kog morala, ukratko, onih vrednosti kojima su na �asovima marksizma njihovi gluplji i nedarovitiji vr�njaci godinama zlostavljali maloletnike. Ali na drugim mestima, kao na ETF-u, onaj ko krene "iz podvale" rizikuje bar �amar�inu, ako ne i ne�to gore. Na svu sre�u, nije zabele�eno da je neko zbog preferansa poginuo. Za sada.
Uro� Komlenovi�
