Vreme broj 522, 04. januar 2001.

"Na� osnovni cilj je da odr�imo instituciju ceremonijala", ka�e za "Vreme" Zoran Velji� iz slu�be protokola predsednika SR Jugoslavije, i napominje da Po�asna garda Vojske Jugoslavije deluje u vrlo te�kim uslovima; jedno vreme nisu imali �izme za celu jedinicu, ni nao�are za motocikliste  

Posle pro�logodi�njih politi�kih promena na svetlost dana iza�la je, izme�u ostalog, i Po�asna garda Vojske Jugoslavije. Elitne jedinice, koje se uglavnom pamte po "mrtvoj stra�i" kraj Titovog groba i koje su se poslednjih godina pojavljivale na ceremonijama potpuno zatvorenim za javnost, u poslednja dva meseca skoro svakodnevno mogu da se vide ispred Palate federacije. To zlobnicima daje materijal za pri�u o te�nji nove vlasti ka spektaklu za koji jo� nema pokri�e, a ostalima za potvrdu teza o "transparentnosti" dr�avne politike i "diskontinuitetu" sa re�imom Slobodana Milo�evi�a.

TRADICIJA: U vreme Milo�evi�a, gardisti su se uglavnom pojavljivali u krugu Belog dvora, i to skoro isklju�ivo kao stra�ari � prilike u kojima je bilo neophodno izvesti reprezentativan sastav bile su malobrojne, jer su posete stranih dr�avnika Jugoslaviji bile sve samo ne sve�ane. Ali, �ak i tokom poseta gostiju iz malobrojnih "prijateljskih zemalja" ceremonijal je bio dobro skrivan od javnosti koja je pone�to mogla da vidi samo na snimcima Radio televizije Srbije.

Me�utim, povla�enje Garde u neku vrstu ilegale po�elo je jo� ranije, ve� posle Titove smrti � osim u Belom dvoru, ona se tokom osamdesetih pojavljivala samo na aerodromu prilikom predsedni�kih poseta. Po formiranju Savezne Republike Jugoslavije, od 1992. godine, opet je mogla biti vi�ena u krugu Palate federacije i to u sklopu ceremonije koja je pratila predaju akreditiva stranih ambasadora. Ova ceremonija (koja se pri tom odvijala ne ispred sve�anog ve� ispred bo�nog ulaza, koji nije okrenut ka ulici) bila je ipak suvi�e skromna da bi privukla pa�nju � ambasador, koga je do Palate federacije pratio �ef protokola ministra inostranih poslova, iza�ao bi iz automobila, pro�ao pored po�asne jedinice, otpozdravio i u�ao u zgradu ispred koje ga je �ekao predsedni�ki �ef protokola. Po dolasku Zorana Lili�a na mesto predsednika Jugoslavije odlu�eno je da �ak i tako skromna ceremonija bude preseljena u krug Belog dvora, a po�to je Milo�evi� svoje poslove obavljao upravo na tom mestu, nije bilo ni potrebe da se gardisti vra�aju ispred Palate federacije.

NOVO DOBA: Stav Vojislava Ko�tunice o dedinjskim zdanjima bio je poznat i pre izbora, i stoga vra�anje predsedni�kog kabineta u Palatu federacije nije bilo iznena�enje. Isto se, me�utim, ne bi moglo re�i za pojavu garde � ona se u poslednja dva meseca postrojava prilikom prijema stranih ambasadora, a bila je i deo ceremonije povodom pro�lonedeljne posete predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog (nijedan prethodni susret na najvi�em nivou nije bio zvani�an ve� radan, za �ta nisu predvi�ene posebne po�asti).

"Svuda u svetu gardisti su uobi�ajen deo ceremonija pred palatama predsednika ili premijera, a prijem ambasadora je posebno sve�an �in. �eleli smo da i kod nas to bude vredno pam�enja. Osim �to se ceremonija sada obavlja ispred glavnog ulaza u Palatu federacije, i �to mo�e da je posmatra svaki prolaznik, novina su fanfare i izvo�enje dr�avnih himni doma�ina i gosta", obja�njava za "Vreme" Zoran Velji� iz Slu�be protokola predsednika SRJ. Po njegovim re�ima, kod nas je ipak sve daleko skromnije nego u svetu: "Mi obavljamo i po dva-tri prijema odjednom jer je te�ko izvla�iti celu jedinicu i muziku svaki dan. Te�ko je sve te gardiste i o�i�ati i opeglati � oni nemaju ku�nu pomo�nicu, to sve rade sami. Osim toga, garda je tokom bombardovanja prakti�no ostala bez objekata i radi u vrlo te�kim uslovima. Jedno vreme nisu imali ni �izme za celu jedinicu, ni nao�are za motocikliste. Uprkos tome, ceremonija je reprezentativna � uniforme su u na�im tradicionalnim bojama, a mladi�i koji ulaze u sastav garde ipak se biraju po odre�enim kriterijumima".

Broj gardista koji u�estvuju u ceremonijama ispred Palate federacije zavisi, kako nam je re�eno, od vrste i nivoa posete, a u dogovor i organizaciju uklju�eni su predstavnici protokola, ministarstva inostranih poslova i same garde. Po re�ima Zorana Velji�a, saveznoj vladi uskoro �e biti predlo�eno nekoliko uredbi kojima bi se precizno utvrdili detalji protokola (osim pitanja Po�asne garde, tu �e se verovatno na�i i uredba o primanju i davanju poklona predsedniku); Velji� nagla�ava da je pravilo da se po dolasku novog predsednika reguli�u pitanja ceremonijala, a da bi dr�ava to na neki na�in trebalo da ozvani�i.

OPTU�BE: Uprkos �injenici da gardijsko postrojavanje ne ko�ta mnogo i da se od ceremonija obavljanih tokom prethodnih desetak godina razlikuje uglavnom samo po otvorenosti za javnost, ima i onih koji tvrde da se nova vlast razme�e mnogo vi�e nego �to je u ovom trenutku prikladno. Me�utim, ukoliko se prisetimo da �e nam u procesu o�ivljavanja biti neophodan novac zemalja �ije predsednike i ambasadore do�ekujemo, pri�a dobija potpuno drugu dimenziju. Predstavnici nove vlasti verovatno su imali u vidu da primanje gostiju u mrtvoj ti�ini iza dedinjskog zelenila ni najmanje ne odgovara (li�nom i nacionalnom) imid�u koji poku�avaju da izgrade. S druge strane, transparentnost vlasti koju su obe�avali podrazumeva da sve, pa i fanfare, bude obnarodovano.

"�itavu stvar neki mladoturci mo�da �e oceniti kao kontinuitet sa komunisti�kim re�imom, a na� osnovni cilj je da poku�amo da odr�imo instituciju ceremonijala i da prijemi stranih gostiju budu sve�ani koliko god je to mogu�e", ka�e Zoran Velji�, isti�u�i da zbog vladavine Slobodana Milo�evi�a ne bi trebalo zaboraviti da je predsednik dr�ave "institucija uz koju dr�ava mora da gradi i specifi�nu ikonografiju".

Tamara Skroza

Poreklo posebnih jedinica koje se danas nazivaju gardama verovatno se�e do ljudskih, ako ne i starijih �opora, u kojima predvodnika prate posebno odabrani borci.

Persijske kraljeve �uvale su jedinice "besmrtnika". Spartanski kraljevi su u bitke ulazili okru�eni pobednicima olimpijskih i drugih atletskih igara; to je bila (obostrana) �ast. U miru, telesnu stra�u � nekolicinu ljudi naoru�anih batinama � mogli su dobiti samo izuzetni gra�ani, i to u posebnim prilikama: stari Grci oduvek su zazirali od mogu�nosti da na taj na�in po�a��eni sutradan osvanu kao tirani. Kasnija istorija samo potvr�uje razloge te rezervisanosti. Oktavijan Avgust je, pretvaraju�i republikanske pretorijanske kohorte u jedinice za�tite dr�ave i sopstvenog re�ima, utemeljio tradiciju koja, ovako ili onako, traje do danas.

Bande odabranih pratilaca svih pretendenata na obnovu Rimskog carstva (scara, Trabanten, Mameluci, Tatari, itd.) konstitui�u se kao elitne jedinice u razvijenom srednjem veku: zanimljivo je da francuski kraljevi �arl VII i Luj XI osnivaju svoju, tj. �kotsku i �vajcarsku gardu (Garde ecossaise, Garde suisse). Od revolucije 1789. garde se razvijaju u tri smera: kao elitne vojne jedinice, policijske snage unutra�nje bezbednosti ili tradicionalne po�asne stra�e. Englezi su se jo� pod Henrijem VIII 1509. godine odlu�ili za tradiciju: King's Bodyguard of the Honourable Corps of Gentlemen-at-Arms nikada nije va�io za borbenu jedinicu. Ameri�ka Nacionalna garda, me�utim, na tradicijama francuske revolucije, razvija se i kao unutra�nja vojska � Britanci �e to u Drugom svetskom ratu imati kao Home Guard � za odbranu dr�avne teritorije, ali i kao rezervni sastav regularne armije. Tradiciju garde kao elitne vojske nastavili su Rusi u oktobarskoj revoluciji (Krasnaja gvardija) i Drugom svetskom ratu, kada su po�asni naziv "gardijske" dobijale sve jedinice koje bi se istakle u borbi, dok stvar nije razvodnjena time �to su raketna artiljerija i vazduhoplovstvo postale gardijske po definiciji.

U Srbiji je gardu osnovao knjaz Milo� 1829. godine. �inili su je mladi�i iz najboljih �est ku�a svake nahije, 73 momka pod komandom Tome Vu�i�a-Peri�i�a. U isto vremeni crnogorski pandan �inilo je 30 dvorskih perjanika Petra II Petrovi�a Njego�a.

Dana�nje gardijske jedinice Vojske Jugoslavije tradiciju "vuku" od Stra�e, odnosno Prate�e �ete Vrhovnog �taba Narodnooslobodila�kog pokreta, osnovane septembra 1941. Od kraja Drugog svetskog rata Garda je gotovo 50 godina slu�ila u ceremonijalne i protokolarne svrhe, sve do 1991. i raspada SFR Jugoslavije.

A.�.

prethodni sadr�aj naredni