Boja savrmene scene
Name�e se zaklju�ak da je srpskoj kinematografiji neophodna
generalna rekonstrukcija, uostalom kao i samoj dr�avi u kojoj ta
kinematografija nastaje
Dvehiljadita
godina je za srpski film zna�ila definitivan kraj i novi po�etak. Pro�logodi�nja
sezona otvorena je filmom Nebeska
udica Ljubi�e Samard�i�a, koji je po proverenom receptu sre�u
najpre oku�ao na filmskom festivalu u Berlinu, da bi zatim bio prikazan u
mati�noj zemlji. Samard�i�ev film je me�u prvima koji je probio led na
sceni biv�e SFRJ, pa su usledile simultane premijere u Zagrebu, Ljubljani
i Sarajevu. Nebeska udica
nesporno je najuspe�niji film sezone, �to je verifikovano glavnim
nagradama na svim doma�im festivalima. Kritika ga je povoljno ocenila
imaju�i razumevanja i za neke zamke u koju je film upao tra�e�i balans
izme�u melodrame i aktuelnih politi�kih zbivanja. Ali, ruku na srce, sve
je to bilo mnogo pre ere bagera i Samard�i�u treba odati po�tovanje na
ne�emu �to je bio poku�aj iskoraka iz sistema vrednosti zvani�ne
propagande. Usledila je premijera filma Senke
uspomena mladog autora Predraga Velinovi�a, �iji je glavni adut bio
veteran jugokinematografije Velimir Bata �ivojinovi�, nekada glavni
gluma�ki partner ali i rival Ljubi�e Samard�i�a. Bio je to unekoliko
simboli�an okr�aj dva velikana na�e filmske pro�losti. Senke
uspomena prikazuju Srbiju kao "idili�nu" zemlju u kojoj
penzioneri odbrojavaju poslednje dane. Mo�da zbog svega toga nije slu�ajno
�to je film zavr�io na festivalu u Moskvi, gde su verovatno hteli da
vide sliku te i takve Srbije. Mehanizam �or�a Milosavljevi�a autorov je zna�ajan pomak, ali je
od samog po�etka premijere planirane u prole�e imao niz problema koji su
odlagali njegovo pojavljivanje pred publikom sve do jeseni. I on je najpre
prikazan u Torontu i Montrealu, pa tek nakon toga u Beogradu.
Rat u�ivo Darka Baji�a bio je najgledaniji doma�i film sezone. Po nekim procenama, verovatno je i najgledaniji film uop�te u Jugoslaviji u pro�loj godini. Ipak, kritika nije podelila entuzijazam publike i u jo� jednoj pri�i o bombardovanju videla je suvi�e nedoumica koje je procenila pre kao autorsku nedore�enost negoli kao dramatur�ke dileme.
Najve�e iznena�enje i verovatno najoriginalniji film jeste debi Milutina Petrovi�a Zemlja ljubavi, istine i slobode. Dobiv�i Fazbinderovu nagradu u Manhajmu, Petrovi� je trijumfalno zaklju�io ovu sezonu kao miljenik beogradske publike i verovatno kultni autor koji �e publiku na�i i u novom veku i milenijumu. U sezoni 2000. godine procurila su neka ostvarenja iz prethodne godine, pa je to donekle obogatilo izuzetno siroma�nu filmsku sliku. Pa ipak, definitivna je novost za�etak produkcije filmova koji nisu zabele�eni na filmskoj traci niti su jo� preba�eni sa video formata. Reprezentativni primerak ove vrste fotografije jeste debitantsko ostvarenje Isidore Bjelice Dor�ol-Menhetn, koji se pred publikom upravo prikazuje sa projektora koji nisu filmski, �to ljubiteljima ovog filma pa i filma uop�te ne smeta.
Name�e se zaklju�ak da je srpskoj kinematografiji neophodna generalna rekonstrukcija, uostalom kao i samoj dr�avi u kojoj ta kinematografija nastaje. Generacija mladih autora nespremna da �eka bolja vremena uzela je sudbinu u svoje ruke i pred sam kraj 2000. snimila niz filmova koji �e svetlost dana ugledati u novom milenijumu. To je ohrabrenje ali i odraz celokupnog stanja u kinematografiji koja profesionalno gotovo da i ne postoji.
Dinko Tucakovi�
