Vreme broj 524, 18. januar 2001.

Sadašnji ministar zdravlja u prelaznoj vladi dr Nada Kostić uživa punu podršku stručne javnosti, ali ne i svoje Demokratske stranke Srbije. DSS protežira dr Obrena Joksimovića koji najavljuje čišćenje zdravstva gvozdenom metlom  

Bilo bi pravo čudo da posle svega prof. dr Nada Kostić postane ministar zdravlja u budućoj vladi Srbije. Nju jednostavno neće Izvršni odbor DSS-a. Hoće je Odbor za zdravstvo DSS-a, Medicinski fakultet, deo stručne medicinske javnosti i veliki medicinski centri širom Srbije, i sindikat zdravstvenih radnika. Ako bi se to dogodilo, promena bi bila tolika da bi ovdašnje političke partije i ubuduće u sličnim slučajevima morale da uvažavaju mišljenje javnosti, i da zarad nekog društvenog interesa stranački potisnu u drugi plan.

Dr Kostić, član DSS-a od njegovog osnivanja, po svemu sudeći je "razočarala" svoju stranku u protekla dva meseca na mestu ministra za zdravlje u prelaznoj vladi Srbije.Upućeni u slučaj "ministar zdravlja" tvrde da joj vrh stranke ne oprašta navodno zbližavanje u poslu sa demokratama i još nekim partijama, i to što prilikom smene čelnih ljudi zdravstva nije vodila dovoljno računa o kadru DSS-a. Početkom ove nedelje, Aleksandar Popović, potpredsednik DSS-a, promovišući novu ličnost za ministra dr Obrena Joksimovića (savetnika dr Kostić u prelaznoj vladi), potvrdio je "da pozivanje samo na stručnost ne mora uvek da bude relevantno i da je DSS procenio da u ovom trenutku ima boljeg kandidata za ministra zdravlja".

Dr Nada Kostić je Beograđanka, profesor Medicinskog fakulteta, ugledan endokrinolog. Konkretnim potezima proteklih meseci u staro-novom sistemu u kome nije bilo lako raditi stekla je simaptije zdravstvenih radnika. Ni sa kim se nije svađala i nikome nije pretila. Ni matična partija nema zamerki na njenu stručnost i dosadašnji rad u Ministarstvu.Čak je iz same stranke bilo izjava da je odlično obavila posao koji u ovom prelaznom periodu nije bio nimalo lak. Nije na juriš osvajala zdravstvene ustanove, već je izbor novih direktora prepuštala kolektivima, zdravstvo je dobilo više i redovnije zarade, bolnice lekove, mazut i hranu.

Dr Obren Joksimović, hirurg iz Petrovca na Mlavi, rodom iz bosanskog Hadžića, potpuno anonimna ličnost u zdravstvu Srbije, sam je sebe predstavio kao čoveka "odanog partiji", proteklih godina promenio je najmanje tri, koji će "sve učiniti šta mu partija kaže". Zdravstvu je najavio "čišćenje gvozdenom metlom". Stručnost potvrđuje rečima da je "obavio četiri hiljade operacija, od čega hiljadu uglavnom na bosanskom ratištu", na kome je kao doborovoljac proveo gotovo dve godine. Na novi kadar na Medicinskom fakultetu gleda kao na "julovsko gnezdo koje treba rasturiti". Nije baš naklonjen drugim nacionalnostima, a u Ministarstvu je čak izjavio da "Mađar ne može da bude direktor". Nema baš povoljne radne karakteristike, a ovih dana se pojavljuju i dokumenta iz 1997. iz ZP Petrovca na Mlavi o disiciplinskoj odgovornosti zbog odbijanja da ukaže pomoć teško povređenom dečaku: mada dežurni hururg, nije bio na poslu ceo dan; ispsovao je čoveka koji je doveo ranjeno dete; detetu nije pružio pomoć.

Po čemu je dr Joksimović bolji od prof. dr Kostić? Procena kvaliteta je ovoga puta pripala vrhu DSS-a, koji očigledno podršku koju je dr Kostić kao stručnjak i kao kadar DSS-a stekla u javnosti za kratko vreme ne smatra i partijskim poenom.

Tačno je da partije biraju ministra. Ali, zdravstvo je specifično i nije baš pogodno za stranačaka prepucavanja. Osim ako se ne želi ponovo ono što smo doživeli sa partijskim kadrovima iz Požarevca, a potom Rovaca, uz pomoć kojih su se preko zdravstva cementirale poluge vlasti, kontrolisali ljudi, a zdravstvenim dinarom finansirale partije i moćni pojedinci.

Branka Kaljević