Trag vremena
Dijalog na buretu baruta. Srpsko-albanski dijalog 1994-2000. Medija centari Radio Slobodna Evropa, Beograd, 2000, 326 str.
U okviru rubrike "Most" u programu na južnoslovenskim
jezicima Radija Slobodna Evropa, od 1994. do 2000. godine, emitovano je 26
kontakt programa na temu srpsko-albanski odnosi. Bili su to razgovori značajnih
ličnosti političkog, kulturnog i javnog života Kosova i Srbije, koji su
sabrani i objavljeni u zborniku Dijalog na buretu baruta autora ove emisije Omera Karabega.
Razgovori su vođeni i u vreme kada je izgledalo da je to nemoguće, te je za slušaoce Slobodne Evrope na Kosovu i u Srbiji predstavljalo pravo ohrabrenje u vremenu rata i etničkog čišćenja na Kosovu to što razgovaraju, na primer Behljulj Bećaj i Aleksa Đilas, Dragoljub Mićunović i Astrit Salihu. Razgovori su važni u vremenu kad su ranama rata pridodate patnje izgona Srba, Roma i Muslimana – a tada su razgovarali Radoslav Petković i Miđen Keljmendi, Agon Demjaha i Slobodan Samardžić, Adem Demaći i Momčilo Trajković, Svetislav Basara i Miljazim Krasnići i drugi. Svi oni poručuju da je moguće održavati komunikaciju i kada se živi u paralelnim društvima. Zbog toga je ova knjiga jedna od ubedljivih potvrda ispravnosti formule: bolje je sto godina razgovarati i pregovarati, nego jedan jedini dan ratovati.
Ocena Omera Karabega, u Uvodnim napomenama, da postoji ogroman jaz između albanskih i srpskih političara jeste tačna. Karabegovo uverenje, da nije postignut ni minimum saglasnosti, razumljivo je iz perspektive njegovih očekivanja od nesporno ogromnog rada uloženog u ovaj projekt, ali se meni, kao slušaocu i čitaocu, čini da nije utemeljeno. Moglo bi se reći da su sagovornici saglasni u tome da treba razgovarati, a prisutna je i saglasnost o posebnim pitanjima (na primer da su, pod Miloševićevom diktaturom, ugrožena prava i Albanaca i Srba). Problemi počinju oko toga kada i kako započeti razgovore i, naravno, oko krajnjeg pitanja, a to je pitanje statusa.
Knjiga sadrži različite predloge za rešavanje pitanja statusa Kosova: od široke autonomije Kosova unutar demokratske Srbije ili demokratske Jugoslavije, preko federacije tri republike – Kosova, Srbije i Crne Gore, do nezavisnosti Kosova. Posebnu pažnju zaslužuju i ideje "internog razgraničenja" etničkom kantonizacijom (Dušan Bataković u razgovoru s Fetmirom Fehmijem, 1999) i podelom teritorije Kosova (Slobodan Samardžić sa Sokoljem Bljakajem i Agonom Demjahom). Interesantno je i opominjuće da su ove ideje, koje je Dobrica Ćosić najavljivao kad se razočarao u Miloševićeve rezultate na Kosovu 1992. godine, javno obnovljene 1999. godine, posle NATO napada i evidentnog gubitka kontrole nad Kosovom.
Te ideja imaju znatan uticaj na vođstvo SR Jugoslavije i Srbije, a vrednost im je u tome što jasno iskazuju nerazrešenu dilemu: etnonacionalistički ili demokratsko-multikulturni odgovor na krizu srpskog nacionalnog i državnog identiteta? Uz to, oni odgovoraju i na jednu od zaista postojećih dimenzija kosovskog problema – kontrola nad teritorijom Kosova. Međutim, takvi odgovori ne predstavljaju iskoračenje iz dosadašnjeg začaranog kruga.
Izgleda, da je Demjaha u pravu kada poručuje da je greška ne samo Albanaca i Srba, nego i svih naroda na Balkanu, što gledaju svoje uske interese, a ne vide, što bi Amerinkaci rekli, big picture, globalni razvoj sveta. Zapravo, u temelju kosovske krize jeste realistički socijalni sukob u vezi s pitanjem statusa Albanaca i kontrolom nad teritorijom Kosova. Gledano sa srpske strane, čini se da formula koja bi mogla da reši kosovsku krizu glasi: teritorija za razvoj! Istovremeno, moguće je da bi za albansku stranu mogla da bude interesantna formula: konačni status za mir i demokratiju!
Knjiga se završava razgovorom između Ilber Hisea i Save Janjića, od 12. novembra 2000, u kome Janjić ukazuje na potrebu da se počnu preliminarni razgovori i pregovori kako bi se realizovala Rezolucija 1244. Ovo je posebno važno s obzirom na ukorenjenu naviku srpskih i albanskih vođa da postavljaju brojne preduslove za razgovor. To, pak, aktuelizuje jednu od poruka knjige: političari i javnost moraju znati da je svaki razgovor dobar. Kako uspešno pregovaranje dolazi posle pažljivih priprema pregovarača, ali i javnosti, razgovori sadržani u ovoj knjizi predstavljaju jedan od važnih koraka u ovoj pripremi.
Dušan Janjić
