Predlog za ulaganje
U se i u svoje kljuse
Napravite firmu, živite bez šefa
Piše: Dr Milan R. Kovačević, savetnik za strana ulaganja
Na pitanje gde misli da je dobro sad uložiti i manji iznos, naš čovjek će verovatno najčešće odvratiti kontrapitanjem: "A odakle mi, čoveče, da ulažem?"
Ulaganje u banke bilo bi spoticanje na kamen preko koga su mnogi već pali. Mek dinar nije omogućavao ni državnim obveznicama da budu dovoljno sigurne, a nacionalizovane i poništavane akcije iz privatizacije doprinele su smanjenju poverenja i u ulaganje kapitala. Vikendica je i previăe izgrađeno, a cene i drugih nepokretnosti češće su padale nego rasle. Ljudi bi stoga rađe pribavljali i posuđivali nego ulagali. Ali ni potrošačkih kredita nema, ako neko drugi ne uštedi. Ulaganjem se ipak jedino može dobiti još više sutra.
Najskromniji i najmanji poslovi su kad se neko sâm zaposli da radi za sebe. To je kod nas zvučno nazvano "preduzetnikom", "samostalnom delatnošću", "radnjom", itd. Ne osniva se preduzeće i ne treba uplaćivati kapital, ali se bogami, ako zapne, odgovara sa čitavom ličnom imovinom. E, takvi najmanji pionirski poslovi najviše su oporezovani. U privremenom budžetu Srbije za prvi kvartal ukupan porez na profit "samostalnih delatnosti" iznosi 266 miliona dinara, a porez na dobit svih društvenih, javnih i privatnih, malih, srednjih i velikih preduzeća je samo 250 miliona.
Ne bih hteo da vas zavedem i odmah preporučim da idete u "preduzetnike". Pre toga bih posumnjao u naš poreski sistem, koji je omogućio da "šutim bude lakše nego rogatim". Jedne šiša, a na drugima ostarila vuna. Za utjehu da pomenem da je premijer obećao bolji poreski sistem Srbije. Videćemo po konačnom budžetu Srbije ide li se u tom pravcu. Savezni budžet je već podebljao. Ali svi se zalažu za "razvoj malih i srednjih preduzeća". Valjda će se založiti i za ove najmanje.
I među preduzećima bolja su privatna nego javna i društvena, a manja su bolja od većih. Zato preporučujem razmišljanje o ulaganju u svoj posao koji će vas hraniti i zapošljavati. Ako vam treba nešto novaca za početak, tu su rođaci. "Pomoć društvene zajednice" uvek je dobro zvučala, ali je nije bilo. Ako uspete, bićete svoj čovek. Šefa nećete imati, da vas grdi.
Istina, ni nekim "preduzetnicima" nije lako, i to ne samo zbog nepovoljnih poreskih uslova. Ali, ulaganje u akcije i obveznice ne mogu preporučiti dok ga ne bude. O investicionim fondovima i ulaganju u rentu govorićemo kad ga bude. Glasali smo za promene i uslove da živimo kao obični ljudi. A obični ljudi u uspešnijim zemljama imaju veliki izbor za ulaganje. Valjda ćemo imati i mi.
Meridijani
Cirih: I Frojd i Ajnštajn
Imena
Alberta Ajnštajna i Sigmunda Frojda pojavila su se među nekih 21.000
imena vlasnika zamrznutih računa koja su objavile švajcarske banke a
koji su najverovatnije pripadali žrtvama holokausta. Predstavnici banaka
nisu mogli da potvrde da li su vlasnici računa zaista čuveni fizičar i
otac psihoanalize, ili je reč o pukoj slučajnosti. "Ako u nekom švajcarskom
telefonskom imeniku potražite Slobodana Miloševića, naći ćete ih četvoricu",
prokomentarisao je portparol Udruženja švajcarskih bankara. Ajnštajn je
uveliko stvarao čuvenu teoriju relativiteta dok je u Švajcarskoj radio u
jednoj mehaničarskoj radnji. Za razliku od njega, Frojd nikada nije živeo
u Švajcarskoj, mada je održavao bliske kontakte sa tamošnjim krugovima
psihoanalitičara. Budući Jevrejin, prebegao je sa porodicom u Englesku
nakon što je Nemačka anektirala Austriju, gde je i umro 1939. godine.
Ovo je treća lista sa imenima bankovnih računa koju su objavile švajcarske
banke; ima oko 600 strana i postavljena je na internetu na adresi
www.dormantaccounts.ch. Banke su ovo učinile nakon optužbi jevrejskih
organizacija da su bespravno premeštale novac štediša koje su stradale
u nacističkom pogromu Jevreja i predstavlja pokušaj švajcarskih banaka
da stara štednja, koja je pola veka ostala netaknuta jer vlasnici nisu živi,
dođe u ruke zakonitih naslednika. Iako banke u Švajcarskoj pobijaju optužbe
jevrejskih organizacija da su želele da iskoriste činjenicu da su
vlasnici postradali i prisvoje novac, sve velike banke UBS AG i Credit
Suisse Group su 1998. sklopile dogovor da plate iznos od 1.25
milijardi dolara kako bi okončale neprijatne sporove i spasle ugled ali i
poslovne partnere, jer su mnogi imućni američki Jevreji pretili da će
ugasiti svoje račune kod švajcarskih banaka.
Tripoli: Lokerbi
Specijalni
škotski sud koji je zasedao u Cajstu u Holandiji proglasio je Abdela
Baseta al Megrahija krivim za ubistvo 259 putnika aviona boing 747
kompanije PanAm i 11 osoba u gradu Lokerbi u Škotskoj, koji su poginuli
kada se avion u kome je eksplodirala podmetnuta bomba srušio na grad.
Drugi optuženi, Libijac Al Amin Kalifa Fimah, oslobođen je optužbe i po
povratku u Libiju dočekan je kao heroj. Teroristički napad dogodio se
1988. godine, i veruje se da je organizovan kao osveta za američko
bombardovanje glavnog grada Tripolija i libijske luke Bengazi 1986.
godine. Bombardovanje je naredila Reganova administracija kao čin odmazde
za eksploziju bombe u berlinskom noćnom klubu u kojoj je poginulo više
američkih vojnika. Gadafi je nazvao suđenje dvojici Libijaca političkim
procesom i težnjom Amerike i Britanije da po svaku cenu nađu krivca.
Ponovio je da su obojica nevini i da je Megrahi osuđen bez dokaza. Članovi
rodbine američkih državljana koji su stradali u eksploziji najavili su
preko advokata da će podneti građansku tužbu protiv države Libije za
ubistvo, ubeđeni da je Megrahi delovao po naređenju samog Gadafija.
Njihov advokat Li Krindler je izjavio da je Megrahi bio na važnom položaju
u libijskoj obaveštajnoj službi i da postoje indicije da je u terorizam
umešana libijska vlada. Američka vlada neće sasvim ukinuti sankcije
koje je Libiji uvela 1992. godine, a ublažila ih je 1999, nakon izručenja
osumnjičenih.
Moskva: Suđenja
Ruska javnost podeljena je oko slučajeva dvojice Rusa, Pavela Borodina i Vladimira Gusinskog, koji očekuju suđenja u inostranstvu, jer obojica uživaju popularnost u domovini, doduše različitih tabora i iz različitih razloga. Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov pozvao je nedavno američkog ambasadora u Moskvi i zatražio da Borodin, bivši ruski funkcioner koji je nedavno uhapšen u Njujorku i čeka na eventualnu ekstradiciju u Švajcarsku, odmah bude pušten na slobodu. Švajcarske i ruske vlasti ispituju optužbe da je Borodin uzimao visoke provizije od švajcarskih kompanija koje su sklopile ugovor za obnavljanje Kremlja, dok je na mestu pedsednika bio Boris Jeljcin. No, čim je na vlast stupio Vladimir Putin, koji je uživao veliku Borodinovu podršku, slučaj je zatvoren. Borodin se nije obazirao na poternicu koju su za njim raspisale švajcarske vlasti i zaputio se u SAD gde je i uhapšen. Vest je u Rusiji dočekana sa šokom, i ruski zvaničnici smesta su Borodinovo hapšenje protumačili kao antirusku zaveru Zapada. Čak je predstavnik komunista u ruskoj Dumi Vasilij Šandibin, nekadašnji protivnik Jeljcina i njegovih saradnika, izjavio da se Zapad okomio na Borodina, "ruskog patriotu jer je sprečio rasprodaju Kremlja i njegovih dobara". Borodinovo hapšenje nesumnjivo je povredilo nacionalni ponos Rusa. Prošle nedelje većina ruskih visokih i počasnih zvanica koje je američki ambasador pozvao da prate televizijski prenos inauguracije američkog predsednika Džordža Buša odbila je iz protesta zbog Borodinovog hapšenja da dođe na prijem. Ruski televizijski komentatori porede Borodinove dane u američkom zatvoru sa Saharovljevim u vreme sovjetskog totalitarizma. Drugi poznati Rus koji se nalazi u pritvoru u inostranstvu jeste vlasnik medijske kuće "Medija Most" Vladimir Gusinski. On je trenutno u kućnom pritvoru u Španiji, ali Moskva zahteva njegovo izručenje. Ne zato što, kao u Borodinovom slučaju, misli da je nevino optužen za finansijske malverzacije, već upravo zato što žele da mu se sudi kod kuće. Gusinski je preko nezavisnog ruskog kanala NTV koja je u sastavu medijske kuće "Most" često kritikovao Putinovu politiku, a naročito ruski pohod na Čečeniju.
Priredila: D. Anastasijević
Navigator
Poruke sa ušima
Pitanje
bezbednosti interneta i informacija koje se na mreži plasiraju redovno se
i iznova postavljaju, uporedo sa tehničkim unapređenjima ovog medija.
Tipični prekršaji mogli bi se podeliti u dve grupe, klasičnu krađu i
prisluškivanje, a neretko se ove kategorije pretapaju. Treća vrsta prekršaja
sa kojom se suočavamo jeste blokiranje mreže (zatrpavanje servera), i
razlikuje se od prethodna dva u tome što pravi trenutnu štetu i ne
ostavlja posledice.
Krađa koja je obeležila prethodnu nedelju dogodila se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu: hakeri su upali u baze podataka koje su podržavale ovaj skup. Navodno su hakeri prikupili informacije o 27.000 ljudi uključenih u aktivnosti foruma, među kojima su i šefovi država ili vlada koji se tamo tradicionalno okupljaju u velikom broju. U informacije koje su ukradene spadaju privatni brojevi telefona (i mobilnih), brojevi kreditnih kartica i pasoša i ko zna šta još sve ne, što su hakeri uredno snimili na CD ROM. Advokati foruma poručili su im da su udarili u osinje gnezdo i da ovo neće proći tek tako jer se radi o ozbiljnom kriminalu, no ostaje da se vidi hoće li ovu pretnju pratiti i uspešna akcija otkrivanja počinilaca. U međuvremenu, mnogi poznati će morati da stanu pred šaltere i obave poveliki posao zamene dokumenata ne bi li sprečili zloupotrebe, sem ako ne potegnu veze u administraciji kojom upravljaju.
No, ako vas ova priča donekle zabavlja (i moćni plaču!) storija o novootkrivenom načinu čitanja tuđe pošte brzo će vam skinuti osmeh s lica. Grupa za zaštitu privatnosti na mreži (Privacy Foundation) objavila je u ponedeljak da je otkriven nov način za neželjenu kontrolu elektronske pošte. Radi se o porukama pisanim u HTML formatu, odnosno onim koje mogu u sebi da nose dizajn svojstven internet prezentacijama (ilustracije, podlogu, linkove). U takozvani "izvorni kod" poruke, koji se ne očitava na ekranu, moguće je upisati nekoliko komandi iz jezika Java script (Džava skript), što dopušta pošiljaocu da prati njen dalji "život".
Pretpostavimo da je vaša firma elektronskom poštom dobila ponudu za saradnju od neke druge firme, obogaćenu ovim "zgodnim" rešenjem. Ta će poruka prostrujati kroz menadžment i vrlo je verovatno da će svako od nadležnih koji je budu primili dopisati neki svoj komentar. Java script kopira sve prosleđene poruke i šalje ih originalnom pošiljaocu koji tako ima uvid šta ko misli o njihovoj ponudi, te je mogu prilagođavati, pa čak i otkriti kakva je ponuda konkurencije. Sve ovo se može primeniti i na privatne poruke, ali ostavimo to čitaočevoj mašti.
Rešenje problema je jednostavno, čitaj, vrlo komplikovano. Dovoljno je da ne citirate ništa od primljene poruke (dakle, nikako Forward), već da svoje komentare pišete kao novu poruku, svaki put. Druga varijanta je da u svom programu za poštu isključite Java script opciju, čime štitite samo sebe, ne i kolege, sem ako i oni ne urade isto.
Ko je nekad davno smislio termin "pustiti uvo" ni slutio nije koliko će pogoditi u suštinu. Prema tome, vodite računa šta pričate. Znate da i kompjuteri imaju uši.
Zoran Stanojević
TV MANIJAK: UKLJ/ISKLJ
Info sapunice
Protekle
nedelje, dva važna televizijska serijala privedena su kraju. Na TV Pinku
se nesretna Esmeralda konačno udala za svog voljenog Luisa Gustava (sa
kojim inače ima sina Luisa Antonija – po dedi). Glavni negativac se šlogirao,
a zla svekrva je još pre par epizoda umrla od raka. Kad se podvuče crta,
vrlina je (a bogami i plavuša razrokog pogleda) trijumfovala uz odjavnu
špicu Enrika Iglesijasa (sina velikog prijatelja Srba i Kompanije BK).
Istovremeno, na RTS-u je završen 24. serijal Slagalice, gde najpametniji Srbi iz dana u dan rešavaju enigmatske i logičke probleme. Kod nas je, za razliku od sapunice, pobednica Marija, Šumadinka i crnka. Pamet je, za razliku od vrline, mnogo skromnije nagrađena, jer je prsata voditeljka uz pratnju sponzora, najboljima uručila pretplate za enigmatske časopise, nešto što se zove Zoki karte i jedno putovanje u Budimpeštu. Skromno, ali pošteno. Kod nas je još uvek bolje otpevati pesmicu kod Peje i Saleta u Grandu (gde je falširanje dozvoljeno) i dobiti televizor, nego mesecima razbijati glavu u Slagalici zbog Zoki karata. Još od pokojne Kviskoteke, nijedan kviz znanja nije uspeo (ni u Srbiji ni u Hrvatskoj) da dostigne ni popularnost ni fond nagrada koji bi se merili sa estradnim nagradnim igricama. Kad bolje razmislim, program kao i život odmah ide dalje, pa je na Pinku neka nova latino-nesrećnica u prvoj epizodi dala dete na usvajanje, a 25. kolo Slagalice samo što nije počelo.
Znanje se na kraju ipak naplati. Najbolji primer za to je (prema emisiji Fun flash na BK televiziji) razgovor sa frizerom ovdašnjim, gospodinom Mikijem Panjkovićem. On je jedan od 30 najuspešnijih Jugoslovena. Popularnost frizerskog zanata ovde je direktno vezana za televiziju. Prvo, po ceo dan slušamo pevaljke koje pozdravljaju svoje frizere, onda su i proročice počele da rade isto, a malo-malo, vidimo reklamu za neki novi salon. Gospodin Panjković, za razliku od tradicionalnog verovanja da frizeri imaju neuredne frizure, a šusteri bušne cipele, ima uvek lepu frizuru, a osnovao je i sopstvenu Akademiju. Brica je u svakom sistemu bitan faktor, pa zato nije čudo što je supruga bivšeg predsednika (navodno) bogato darivala svoju frizerku (valjda zaslužnu za viđene bravure). Zar i danas brice, u vreme silnih poskupljenja, ne obavljaju funkciju očuvanja socijalnog mira šišajući penzionere upola cene.
Jugoslavija na YU info kanalu (u vidu serijala) umire i dalje, samo što gospodin Lazanski sa gostima (u vidu okruglog stola) nakon svake epizode daje parastos-tumačenje istorijskih istina, notornih činjenica i BBC-jevih zavera. Čuo sam da bivši predsednik ne gleda televiziju, jer se stalno priča o Hagu, ali evo prilike da ponovo sebe gleda u danima slave, vina i ruža, ili pre kanabeta, viskija i tompusa.
TV Politika u svojoj novoj reinkarnaciji vratila je formu ankete na ovdašnje male ekrane. Vox populi nam otkriva šta narod misli o aktuelnim problemima. Dok su se slične ankete na Pinku (nekada), ili TV Stankomu (danas), bavile šaljivim pitalicama po beogradskim pijacama, ovde prolaznici (gotovo po pravilu penzioneri) bistre domaću i svetsku politiku. Pitam se da li je to u stvari ono što nazivamo "javnim mjenjem". Uopšte mnogo ovdašnjih TV emisija nosi dramatične i sudbinske nazive tipa: Šta sada? ili Ko nam je kriv?. Kao da se nekadašnji Dnevnik RTS-a (pramajka svih ovih emisija) rascepkao i rasuo po TV programima.
Protekle nedelje, jedan prijatelj raspršio mi je iluziju o tehničkoj superiornosti Televizije Pink. Naime, danima je Beogradom kružio snimak fatalnog onesvešćivanja voditeljke emisije Info top. Čuli smo da je uzrok pada bila nesretna prednovogodišnja dijeta. Kada mi je prijatelj pustio isti snimak, u nekoliko frejmova, gde scenografija poklapa nesretnu voditeljku i obara čuveni joj kompjuter, jasno sam ugledao papirče zalepljeno na ekranu monitora. Znači, sve ono kuckanje i udubljivanje tokom emisije, bilo je u stvari čitanje u sebi i vežbanje teksta. Možda kompjuter nije bio ni uključen?
Ovaj naoko bizaran događaj pokrenuo je lavinu pitanja. Možda mala i nije pala slučajno, možda između nje i voditelja postoji romansa, kao u Almodovarovim filmovima. Zašto je njen kolega ustao, pa zatim zbunjen ponovo seo, a koleginica se nije ni okrenula? Od tada je Info top definitivno moja omiljena televizijska sapunica.
Dragan Ilić
Fenomeni
Ekologija: O globalnom zagrevanju
Buš:
Evropski komesar za zaštitu životne sredine Margot Valstrom izjavila je
da je brine kakav će pristup novi američki predsednik Džordž Buš
imati prema međunarodnom sporazumu o borbi protiv globalnog zagrevanja.
Pregovori o sprovođenju sporazuma iz 1997. o redukciji emisije štetnih
gasova, održani u novembru pod okriljem UN-a, propali su pre svega zbog
neslaganja između EU i SAD. Ni poslednji pokušaj da se sporazum postigne
pre kraja Klintonovog mandata nije urodio plodom. Ekolozi sada strahuju da
će Buš, kao nekadašnji naftaš, zauzeti još neprijateljskiji stav
prema paketu mera o promeni klime nego njegov prethodnik. Valstromova je
kazala da se nada da će Buš pristati da obnovi pregovore.
Industrijalci: Ekolozi i proizvođači automobila koji su se sastali za vreme godišnjeg zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu nisu uspeli da postignu dogovor o smanjenju emisije štetnih gasova, koji se očekivao makar kao znak spremnosti industrije da radi na zaštiti životne sredine. Izvršni direktor Grinpisa Tilo Bode kaže da su vodeći ljudi iz sveta autoindustrije svesni problema zagađenja vazduha, ali su se, zaokupljeni brigom o ekonomskoj strani svog poslovanja, uzdržali od bilo kakvih obećanja. "Gotovo svi biznismeni sa kojima sam se u Davosu sreo bili su više zabrinuti zbog 'hlađenja' američke privrede nego zbog zagrevanja planete", rekao je Bode. Generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Klod Martin ocenio je da se promenama koje bi trebalo da doprinesu očuvanju životne sredine najviše opiru Amerikanci, Evropljani su spremni da emisiju ugljendioksida smanje za četvrtinu do 2008, dok je Japan negde u sredini. Grinpis upozorava da broj automobila na drumovima raste, a efakat "staklene bašte" se poajčava.
Beta
