Predlog za ulaganje
U se i u svoje kljuse
Napravite firmu, �ivite bez �efa
Pi�e: Dr Milan R. Kova�evi�, savetnik za strana ulaganja
Na pitanje gde misli da je dobro sad ulo�iti i manji iznos, na� �ovjek �e verovatno naj�e��e odvratiti kontrapitanjem: "A odakle mi, �ove�e, da ula�em?"
Ulaganje u banke bilo bi spoticanje na kamen preko koga su mnogi ve� pali. Mek dinar nije omogu�avao ni dr�avnim obveznicama da budu dovoljno sigurne, a nacionalizovane i poni�tavane akcije iz privatizacije doprinele su smanjenju poverenja i u ulaganje kapitala. Vikendica je i previ�e izgra�eno, a cene i drugih nepokretnosti �e��e su padale nego rasle. Ljudi bi stoga ra�e pribavljali i posu�ivali nego ulagali. Ali ni potro�a�kih kredita nema, ako neko drugi ne u�tedi. Ulaganjem se ipak jedino mo�e dobiti jo� vi�e sutra.
Najskromniji i najmanji poslovi su kad se neko s�m zaposli da radi za sebe. To je kod nas zvu�no nazvano "preduzetnikom", "samostalnom delatno��u", "radnjom", itd. Ne osniva se preduze�e i ne treba upla�ivati kapital, ali se bogami, ako zapne, odgovara sa �itavom li�nom imovinom. E, takvi najmanji pionirski poslovi najvi�e su oporezovani. U privremenom bud�etu Srbije za prvi kvartal ukupan porez na profit "samostalnih delatnosti" iznosi 266 miliona dinara, a porez na dobit svih dru�tvenih, javnih i privatnih, malih, srednjih i velikih preduze�a je samo 250 miliona.
Ne bih hteo da vas zavedem i odmah preporu�im da idete u "preduzetnike". Pre toga bih posumnjao u na� poreski sistem, koji je omogu�io da "�utim bude lak�e nego rogatim". Jedne �i�a, a na drugima ostarila vuna. Za utjehu da pomenem da je premijer obe�ao bolji poreski sistem Srbije. Vide�emo po kona�nom bud�etu Srbije ide li se u tom pravcu. Savezni bud�et je ve� podebljao. Ali svi se zala�u za "razvoj malih i srednjih preduze�a". Valjda �e se zalo�iti i za ove najmanje.
I me�u preduze�ima bolja su privatna nego javna i dru�tvena, a manja su bolja od ve�ih. Zato preporu�ujem razmi�ljanje o ulaganju u svoj posao koji �e vas hraniti i zapo�ljavati. Ako vam treba ne�to novaca za po�etak, tu su ro�aci. "Pomo� dru�tvene zajednice" uvek je dobro zvu�ala, ali je nije bilo. Ako uspete, bi�ete svoj �ovek. �efa ne�ete imati, da vas grdi.
Istina, ni nekim "preduzetnicima" nije lako, i to ne samo zbog nepovoljnih poreskih uslova. Ali, ulaganje u akcije i obveznice ne mogu preporu�iti dok ga ne bude. O investicionim fondovima i ulaganju u rentu govori�emo kad ga bude. Glasali smo za promene i uslove da �ivimo kao obi�ni ljudi. A obi�ni ljudi u uspe�nijim zemljama imaju veliki izbor za ulaganje. Valjda �emo imati i mi.
Meridijani
Cirih: I Frojd i Ajn�tajn
Imena
Alberta Ajn�tajna i Sigmunda Frojda pojavila su se me�u nekih 21.000
imena vlasnika zamrznutih ra�una koja su objavile �vajcarske banke a
koji su najverovatnije pripadali �rtvama holokausta. Predstavnici banaka
nisu mogli da potvrde da li su vlasnici ra�una zaista �uveni fizi�ar i
otac psihoanalize, ili je re� o pukoj slu�ajnosti. "Ako u nekom �vajcarskom
telefonskom imeniku potra�ite Slobodana Milo�evi�a, na�i �ete ih �etvoricu",
prokomentarisao je portparol Udru�enja �vajcarskih bankara. Ajn�tajn je
uveliko stvarao �uvenu teoriju relativiteta dok je u �vajcarskoj radio u
jednoj mehani�arskoj radnji. Za razliku od njega, Frojd nikada nije �iveo
u �vajcarskoj, mada je odr�avao bliske kontakte sa tamo�njim krugovima
psihoanaliti�ara. Budu�i Jevrejin, prebegao je sa porodicom u Englesku
nakon �to je Nema�ka anektirala Austriju, gde je i umro 1939. godine.
Ovo je tre�a lista sa imenima bankovnih ra�una koju su objavile �vajcarske
banke; ima oko 600 strana i postavljena je na internetu na adresi
www.dormantaccounts.ch. Banke su ovo u�inile nakon optu�bi jevrejskih
organizacija da su bespravno preme�tale novac �tedi�a koje su stradale
u nacisti�kom pogromu Jevreja i predstavlja poku�aj �vajcarskih banaka
da stara �tednja, koja je pola veka ostala netaknuta jer vlasnici nisu �ivi,
do�e u ruke zakonitih naslednika. Iako banke u �vajcarskoj pobijaju optu�be
jevrejskih organizacija da su �elele da iskoriste �injenicu da su
vlasnici postradali i prisvoje novac, sve velike banke UBS AG i Credit
Suisse Group su 1998. sklopile dogovor da plate iznos od 1.25
milijardi dolara kako bi okon�ale neprijatne sporove i spasle ugled ali i
poslovne partnere, jer su mnogi imu�ni ameri�ki Jevreji pretili da �e
ugasiti svoje ra�une kod �vajcarskih banaka.
Tripoli: Lokerbi
Specijalni
�kotski sud koji je zasedao u Cajstu u Holandiji proglasio je Abdela
Baseta al Megrahija krivim za ubistvo 259 putnika aviona boing 747
kompanije PanAm i 11 osoba u gradu Lokerbi u �kotskoj, koji su poginuli
kada se avion u kome je eksplodirala podmetnuta bomba sru�io na grad.
Drugi optu�eni, Libijac Al Amin Kalifa Fimah, oslobo�en je optu�be i po
povratku u Libiju do�ekan je kao heroj. Teroristi�ki napad dogodio se
1988. godine, i veruje se da je organizovan kao osveta za ameri�ko
bombardovanje glavnog grada Tripolija i libijske luke Bengazi 1986.
godine. Bombardovanje je naredila Reganova administracija kao �in odmazde
za eksploziju bombe u berlinskom no�nom klubu u kojoj je poginulo vi�e
ameri�kih vojnika. Gadafi je nazvao su�enje dvojici Libijaca politi�kim
procesom i te�njom Amerike i Britanije da po svaku cenu na�u krivca.
Ponovio je da su obojica nevini i da je Megrahi osu�en bez dokaza. �lanovi
rodbine ameri�kih dr�avljana koji su stradali u eksploziji najavili su
preko advokata da �e podneti gra�ansku tu�bu protiv dr�ave Libije za
ubistvo, ube�eni da je Megrahi delovao po nare�enju samog Gadafija.
Njihov advokat Li Krindler je izjavio da je Megrahi bio na va�nom polo�aju
u libijskoj obave�tajnoj slu�bi i da postoje indicije da je u terorizam
ume�ana libijska vlada. Ameri�ka vlada ne�e sasvim ukinuti sankcije
koje je Libiji uvela 1992. godine, a ubla�ila ih je 1999, nakon izru�enja
osumnji�enih.
Moskva: Su�enja
Ruska javnost podeljena je oko slu�ajeva dvojice Rusa, Pavela Borodina i Vladimira Gusinskog, koji o�ekuju su�enja u inostranstvu, jer obojica u�ivaju popularnost u domovini, dodu�e razli�itih tabora i iz razli�itih razloga. Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov pozvao je nedavno ameri�kog ambasadora u Moskvi i zatra�io da Borodin, biv�i ruski funkcioner koji je nedavno uhap�en u Njujorku i �eka na eventualnu ekstradiciju u �vajcarsku, odmah bude pu�ten na slobodu. �vajcarske i ruske vlasti ispituju optu�be da je Borodin uzimao visoke provizije od �vajcarskih kompanija koje su sklopile ugovor za obnavljanje Kremlja, dok je na mestu pedsednika bio Boris Jeljcin. No, �im je na vlast stupio Vladimir Putin, koji je u�ivao veliku Borodinovu podr�ku, slu�aj je zatvoren. Borodin se nije obazirao na poternicu koju su za njim raspisale �vajcarske vlasti i zaputio se u SAD gde je i uhap�en. Vest je u Rusiji do�ekana sa �okom, i ruski zvani�nici smesta su Borodinovo hap�enje protuma�ili kao antirusku zaveru Zapada. �ak je predstavnik komunista u ruskoj Dumi Vasilij �andibin, nekada�nji protivnik Jeljcina i njegovih saradnika, izjavio da se Zapad okomio na Borodina, "ruskog patriotu jer je spre�io rasprodaju Kremlja i njegovih dobara". Borodinovo hap�enje nesumnjivo je povredilo nacionalni ponos Rusa. Pro�le nedelje ve�ina ruskih visokih i po�asnih zvanica koje je ameri�ki ambasador pozvao da prate televizijski prenos inauguracije ameri�kog predsednika D�ord�a Bu�a odbila je iz protesta zbog Borodinovog hap�enja da do�e na prijem. Ruski televizijski komentatori porede Borodinove dane u ameri�kom zatvoru sa Saharovljevim u vreme sovjetskog totalitarizma. Drugi poznati Rus koji se nalazi u pritvoru u inostranstvu jeste vlasnik medijske ku�e "Medija Most" Vladimir Gusinski. On je trenutno u ku�nom pritvoru u �paniji, ali Moskva zahteva njegovo izru�enje. Ne zato �to, kao u Borodinovom slu�aju, misli da je nevino optu�en za finansijske malverzacije, ve� upravo zato �to �ele da mu se sudi kod ku�e. Gusinski je preko nezavisnog ruskog kanala NTV koja je u sastavu medijske ku�e "Most" �esto kritikovao Putinovu politiku, a naro�ito ruski pohod na �e�eniju.
Priredila: D. Anastasijevi�
Navigator
Poruke sa u�ima
Pitanje
bezbednosti interneta i informacija koje se na mre�i plasiraju redovno se
i iznova postavljaju, uporedo sa tehni�kim unapre�enjima ovog medija.
Tipi�ni prekr�aji mogli bi se podeliti u dve grupe, klasi�nu kra�u i
prislu�kivanje, a neretko se ove kategorije pretapaju. Tre�a vrsta prekr�aja
sa kojom se suo�avamo jeste blokiranje mre�e (zatrpavanje servera), i
razlikuje se od prethodna dva u tome �to pravi trenutnu �tetu i ne
ostavlja posledice.
Kra�a koja je obele�ila prethodnu nedelju dogodila se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu: hakeri su upali u baze podataka koje su podr�avale ovaj skup. Navodno su hakeri prikupili informacije o 27.000 ljudi uklju�enih u aktivnosti foruma, me�u kojima su i �efovi dr�ava ili vlada koji se tamo tradicionalno okupljaju u velikom broju. U informacije koje su ukradene spadaju privatni brojevi telefona (i mobilnih), brojevi kreditnih kartica i paso�a i ko zna �ta jo� sve ne, �to su hakeri uredno snimili na CD ROM. Advokati foruma poru�ili su im da su udarili u osinje gnezdo i da ovo ne�e pro�i tek tako jer se radi o ozbiljnom kriminalu, no ostaje da se vidi ho�e li ovu pretnju pratiti i uspe�na akcija otkrivanja po�inilaca. U me�uvremenu, mnogi poznati �e morati da stanu pred �altere i obave poveliki posao zamene dokumenata ne bi li spre�ili zloupotrebe, sem ako ne potegnu veze u administraciji kojom upravljaju.
No, ako vas ova pri�a donekle zabavlja (i mo�ni pla�u!) storija o novootkrivenom na�inu �itanja tu�e po�te brzo �e vam skinuti osmeh s lica. Grupa za za�titu privatnosti na mre�i (Privacy Foundation) objavila je u ponedeljak da je otkriven nov na�in za ne�eljenu kontrolu elektronske po�te. Radi se o porukama pisanim u HTML formatu, odnosno onim koje mogu u sebi da nose dizajn svojstven internet prezentacijama (ilustracije, podlogu, linkove). U takozvani "izvorni kod" poruke, koji se ne o�itava na ekranu, mogu�e je upisati nekoliko komandi iz jezika Java script (D�ava skript), �to dopu�ta po�iljaocu da prati njen dalji "�ivot".
Pretpostavimo da je va�a firma elektronskom po�tom dobila ponudu za saradnju od neke druge firme, oboga�enu ovim "zgodnim" re�enjem. Ta �e poruka prostrujati kroz menad�ment i vrlo je verovatno da �e svako od nadle�nih koji je budu primili dopisati neki svoj komentar. Java script kopira sve prosle�ene poruke i �alje ih originalnom po�iljaocu koji tako ima uvid �ta ko misli o njihovoj ponudi, te je mogu prilago�avati, pa �ak i otkriti kakva je ponuda konkurencije. Sve ovo se mo�e primeniti i na privatne poruke, ali ostavimo to �itao�evoj ma�ti.
Re�enje problema je jednostavno, �itaj, vrlo komplikovano. Dovoljno je da ne citirate ni�ta od primljene poruke (dakle, nikako Forward), ve� da svoje komentare pi�ete kao novu poruku, svaki put. Druga varijanta je da u svom programu za po�tu isklju�ite Java script opciju, �ime �titite samo sebe, ne i kolege, sem ako i oni ne urade isto.
Ko je nekad davno smislio termin "pustiti uvo" ni slutio nije koliko �e pogoditi u su�tinu. Prema tome, vodite ra�una �ta pri�ate. Znate da i kompjuteri imaju u�i.
Zoran Stanojevi�
TV MANIJAK: UKLJ/ISKLJ
Info sapunice
Protekle
nedelje, dva va�na televizijska serijala privedena su kraju. Na TV Pinku
se nesretna Esmeralda kona�no udala za svog voljenog Luisa Gustava (sa
kojim ina�e ima sina Luisa Antonija � po dedi). Glavni negativac se �logirao,
a zla svekrva je jo� pre par epizoda umrla od raka. Kad se podvu�e crta,
vrlina je (a bogami i plavu�a razrokog pogleda) trijumfovala uz odjavnu
�picu Enrika Iglesijasa (sina velikog prijatelja Srba i Kompanije BK).
Istovremeno, na RTS-u je zavr�en 24. serijal Slagalice, gde najpametniji Srbi iz dana u dan re�avaju enigmatske i logi�ke probleme. Kod nas je, za razliku od sapunice, pobednica Marija, �umadinka i crnka. Pamet je, za razliku od vrline, mnogo skromnije nagra�ena, jer je prsata voditeljka uz pratnju sponzora, najboljima uru�ila pretplate za enigmatske �asopise, ne�to �to se zove Zoki karte i jedno putovanje u Budimpe�tu. Skromno, ali po�teno. Kod nas je jo� uvek bolje otpevati pesmicu kod Peje i Saleta u Grandu (gde je fal�iranje dozvoljeno) i dobiti televizor, nego mesecima razbijati glavu u Slagalici zbog Zoki karata. Jo� od pokojne Kviskoteke, nijedan kviz znanja nije uspeo (ni u Srbiji ni u Hrvatskoj) da dostigne ni popularnost ni fond nagrada koji bi se merili sa estradnim nagradnim igricama. Kad bolje razmislim, program kao i �ivot odmah ide dalje, pa je na Pinku neka nova latino-nesre�nica u prvoj epizodi dala dete na usvajanje, a 25. kolo Slagalice samo �to nije po�elo.
Znanje se na kraju ipak naplati. Najbolji primer za to je (prema emisiji Fun flash na BK televiziji) razgovor sa frizerom ovda�njim, gospodinom Mikijem Panjkovi�em. On je jedan od 30 najuspe�nijih Jugoslovena. Popularnost frizerskog zanata ovde je direktno vezana za televiziju. Prvo, po ceo dan slu�amo pevaljke koje pozdravljaju svoje frizere, onda su i proro�ice po�ele da rade isto, a malo-malo, vidimo reklamu za neki novi salon. Gospodin Panjkovi�, za razliku od tradicionalnog verovanja da frizeri imaju neuredne frizure, a �usteri bu�ne cipele, ima uvek lepu frizuru, a osnovao je i sopstvenu Akademiju. Brica je u svakom sistemu bitan faktor, pa zato nije �udo �to je supruga biv�eg predsednika (navodno) bogato darivala svoju frizerku (valjda zaslu�nu za vi�ene bravure). Zar i danas brice, u vreme silnih poskupljenja, ne obavljaju funkciju o�uvanja socijalnog mira �i�aju�i penzionere upola cene.
Jugoslavija na YU info kanalu (u vidu serijala) umire i dalje, samo �to gospodin Lazanski sa gostima (u vidu okruglog stola) nakon svake epizode daje parastos-tuma�enje istorijskih istina, notornih �injenica i BBC-jevih zavera. �uo sam da biv�i predsednik ne gleda televiziju, jer se stalno pri�a o Hagu, ali evo prilike da ponovo sebe gleda u danima slave, vina i ru�a, ili pre kanabeta, viskija i tompusa.
TV Politika u svojoj novoj reinkarnaciji vratila je formu ankete na ovda�nje male ekrane. Vox populi nam otkriva �ta narod misli o aktuelnim problemima. Dok su se sli�ne ankete na Pinku (nekada), ili TV Stankomu (danas), bavile �aljivim pitalicama po beogradskim pijacama, ovde prolaznici (gotovo po pravilu penzioneri) bistre doma�u i svetsku politiku. Pitam se da li je to u stvari ono �to nazivamo "javnim mjenjem". Uop�te mnogo ovda�njih TV emisija nosi dramati�ne i sudbinske nazive tipa: �ta sada? ili Ko nam je kriv?. Kao da se nekada�nji Dnevnik RTS-a (pramajka svih ovih emisija) rascepkao i rasuo po TV programima.
Protekle nedelje, jedan prijatelj raspr�io mi je iluziju o tehni�koj superiornosti Televizije Pink. Naime, danima je Beogradom kru�io snimak fatalnog onesve��ivanja voditeljke emisije Info top. �uli smo da je uzrok pada bila nesretna prednovogodi�nja dijeta. Kada mi je prijatelj pustio isti snimak, u nekoliko frejmova, gde scenografija poklapa nesretnu voditeljku i obara �uveni joj kompjuter, jasno sam ugledao papir�e zalepljeno na ekranu monitora. Zna�i, sve ono kuckanje i udubljivanje tokom emisije, bilo je u stvari �itanje u sebi i ve�banje teksta. Mo�da kompjuter nije bio ni uklju�en?
Ovaj naoko bizaran doga�aj pokrenuo je lavinu pitanja. Mo�da mala i nije pala slu�ajno, mo�da izme�u nje i voditelja postoji romansa, kao u Almodovarovim filmovima. Za�to je njen kolega ustao, pa zatim zbunjen ponovo seo, a koleginica se nije ni okrenula? Od tada je Info top definitivno moja omiljena televizijska sapunica.
Dragan Ili�
Fenomeni
Ekologija: O globalnom zagrevanju
Bu�:
Evropski komesar za za�titu �ivotne sredine Margot Valstrom izjavila je
da je brine kakav �e pristup novi ameri�ki predsednik D�ord� Bu�
imati prema me�unarodnom sporazumu o borbi protiv globalnog zagrevanja.
Pregovori o sprovo�enju sporazuma iz 1997. o redukciji emisije �tetnih
gasova, odr�ani u novembru pod okriljem UN-a, propali su pre svega zbog
neslaganja izme�u EU i SAD. Ni poslednji poku�aj da se sporazum postigne
pre kraja Klintonovog mandata nije urodio plodom. Ekolozi sada strahuju da
�e Bu�, kao nekada�nji nafta�, zauzeti jo� neprijateljskiji stav
prema paketu mera o promeni klime nego njegov prethodnik. Valstromova je
kazala da se nada da �e Bu� pristati da obnovi pregovore.
Industrijalci: Ekolozi i proizvo�a�i automobila koji su se sastali za vreme godi�njeg zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu nisu uspeli da postignu dogovor o smanjenju emisije �tetnih gasova, koji se o�ekivao makar kao znak spremnosti industrije da radi na za�titi �ivotne sredine. Izvr�ni direktor Grinpisa Tilo Bode ka�e da su vode�i ljudi iz sveta autoindustrije svesni problema zaga�enja vazduha, ali su se, zaokupljeni brigom o ekonomskoj strani svog poslovanja, uzdr�ali od bilo kakvih obe�anja. "Gotovo svi biznismeni sa kojima sam se u Davosu sreo bili su vi�e zabrinuti zbog 'hla�enja' ameri�ke privrede nego zbog zagrevanja planete", rekao je Bode. Generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Klod Martin ocenio je da se promenama koje bi trebalo da doprinesu o�uvanju �ivotne sredine najvi�e opiru Amerikanci, Evropljani su spremni da emisiju ugljendioksida smanje za �etvrtinu do 2008, dok je Japan negde u sredini. Grinpis upozorava da broj automobila na drumovima raste, a efakat "staklene ba�te" se poaj�ava.
Beta
