Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Zoran Sokolović bio je Slobodanu Miloševiću ono što je Ranković bio Titu – onoliko koliko je to uporedivo to jest. Punih deset godina za Slobodanov račun pokrivao je sektor unutrašnjih poslova, a služio mu je i kao poverljivi delegat za rešavanje unutarpartijskih problema. Kao savetnik za kadrove zaslužan je za stvaranje istočno-srbijanske mafije koja je drmala Srbijom tokom trinaest dugih godina

U utorak 6. februara, oko osam sati uveče, na lokalitetu Lepena (8 km od Knjaževca) pronađen je mrtav Zoran Sokolović, donedavno savezni ministar unutrašnjih poslova. Sokolović je pronađen u svom voćnjaku, u terenskom vozilu "lada niva", sa povredom od vatrenog oružja na glavi i sa pištoljem u ruci; kažu da je vozilo bilo zaključano. Ekipa kriminalističkih tehničara iste je noći upućena iz Beograda na uviđaj. Očekuje se da će balističko veštačenje i test parafinske rukavice potvrditi pretpostavku o samoubistvu. Tako se završio životni put jedne od zanimljivijih ličnosti Miloševićevog režima.

Na srbijanskoj političkoj sceni Zoran Sokolović pojavljuje se kao značajniji lik tokom kampanje za pripremu istorijske Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Taj zaječarski kadar sa očuvanim zavičajnim naglaskom i nepopravljivim mekim "tj" bio je tada jedan od sekretara CK-a, zadužen za istočnu Srbiju. Tako se i istakao u pakovanju ishoda Osme sednice, kada je Milošević izgurao sa političke scene Ivana Stambolića i njegovu ekipu. Metod je ostao zapamćen u istoriji političkog života Srbije zbog podlosti: Milošević i njegova ekipa tada su isfabrikovali stotine "pozdravnih telegrama" i organizovali neviđenu medijsku hajku.

U poslednjoj komunističkoj skupštini Srbije Zoran Sokolović postao je predsednik, da bi ga – posle martovske krize 1991, kada je morao da žrtvuje Radmila Bogdanovića – Milošević postavio za ministra unutrašnjih poslova Srbije. Na tom mestu Sokolović je disciplinovano sedeo sve do početka 1997, kada ga je premestilo za saveznog ministra unutrašnjih poslova. Za njegovog mandata na čelu MUP-a srbijanska je policija pretvorena u armiju građanskog rata, preplavljena je dubinskom korupcijom, pomešala se sa organizovanim kriminalom i uopšte je upropašćena. Za njegovog mandata srbijanska policija ratovala je u Hrvatskoj i Bosni; za njegovog mandata desile su se desetine nerasvetljenih ubistava, zaključno sa ubistvom njegovog sopstvenog zamenika gen. Stojičića. Policajci kažu da se Sokolović nije preterano mešao u svoj resor; operativno su MUP vodili Badža Stojičić po liniji javne i Jovica Stanišić po liniji državne bezbednosti; Sokolović je Miloševiću garantovao opštu kontrolu nad Službom i jednom godišnje obrazlagao budžet MUP-a pred parlamentom. Načelnici javne i državne bezbednosti operativno su opštili sa Miloševićem neposredno, mimo ministra.

Sokolović, kažu policajci, nije bio preterano srećan na čelu MUP-a, i to ponekad nije ni krio. Verovatno zbog toga Milošević ga 1997. postavlja za saveznog ministra unutrašnjih poslova. Ima, međutim, indicija da je u sklopu kampanje protiv Mila Đukanovića savezna policija trebalo da bude reorganizovana, ojačana i uopšte ponovo oživljena posle praktične marginalizacije iz 1992. Srbijanski ministar postaje Vlajko Stojiljković, takođe pripadnik istočnosrbijanske ekipe. Ispalo je da od savezne policije ništa neće biti, pa je Sokolović u miru božjem i bez nekog važnog posla dočekao kraj Miloševićevog režima. Za svog mandata u saveznom MUP-u jedva da se i pojavljivao u javnosti. Zoran Anđelković Baki kaže da se uglavnom bavio sađenjem voćnjaka u Lepeni kod Knjaževca. U nekim novinama kažu da je bio i teško bolestan, pa se to navodi kao mogući razlog za samoubistvo. Baki Anđelković, međutim, iskoristio je priliku da Zorana Sokolovića proglasi za žrtvu "revanšizma" nove vlasti: k'o biva toliko se sekirao zbog hajke na svoje partijske drugove da je na kraju digao ruku na sebe. Bilo kako bilo, Zoran Sokolović barem neće morati da se pojavljuje pred raznim komisijama za istinu, kojima bi, uostalom, imao šta da ispriča. On je otišao na onaj poslednji i najvažniji informativni razgovor koji nas sve čeka.

Miloš Vasić