Evropa i Ha�ki sud
Naknadne dilema
Ravnodu�nost evropskih prestonica (onih predstavljenih u Evropskoj uniji) prema Ha�kom sudu, upu�uje na zaklju�ak da je stav o tome usagla�en. Ako su mu i prethodile neke rasprave izvan doma�aja javnosti, pre su mogle zna�iti nijanse nego razmimoila�enje oko principa. On se uglavnom svodi na to da je ha�ka sudnica "kompenzacija" za dugogodi�nje politi�ko-vojno ne�injenje tokom ratovanja na Balkanu. Kako se vidi iz priloga dopisnika "Vremena" iz relevantnih evropskih prestonica, dileme i sumnje koje iza svega ostaju odnose se na (ne)moralnost bombardovanja Jugoslavije pre dve godine i na "balkanski sindrom" kao njegove posledice a koji je po�etkom ove godine uzburkao i evropske duhove.
Madrid: Principi po potrebi
�panski
pogled na Hag je, otprilike, isti kao �to je bio na NATO bombardovanje
Jugoslavije. Ne prednja�i se u otvorenoj podr�ci ali, slede�i zajedni�ku
evropsku politiku, podr�ava se sve �to se u Briselu koordinira i izra�ava
kao "zajedni�ki interes". U �panskim medijima Ha�ki sud nije
previ�e prisutan, uglavnom se spominje kada neki od zapadnih politi�ara
(�panski su i tu vrlo umereni, ne tr�e "pred rudu") podseti da
je Milo�evi�u, Karad�i�u, Mladi�u i ostalima "mesto u
Hagu". Kada bi se sprovela neka anketa, verovatno bi odgovor ve�ine
�panaca bio isti, ali najve�i deo njih bukvalno nema pojma o tome kako
sud funkcioni�e.
Me�u pravnicima, posebno me�u onima koji pripadaju grupi takozvanih "progresista", tako�e se generalno podr�ava postojanje institucije koja treba da sudi ratnim zlo�incima, ali postoje i odre�ene rezerve u pogledu pravnog ustrojstva Tribunala. One se, pre svega, odnose na evidentnu dominaciju takozvanog anglosaksonskog (�itaj: ameri�kog) u odnosu na evropski pravni sistem. Druga kriti�na ta�ka je odnos prema NATO bombardovanju civilnih ciljeva �irom Jugoslavije. Za neke pravnike nema dileme da je NATO po�inio zlo�in protiv civilnog stanovni�tva, ali po�to je tema vrlo vru�a njeno otvaranje ne bi i�lo u prilog ni vladi ni "jedinstvu" evropske petnaestorice. Tre�a dilema proizilazi iz u�asne sporosti Ha�kog suda. Naime, �panski zakon predvi�a da neko mo�e provesti u zatvoru bez su�enja najvi�e dve godine, �to u ekstremnim slu�ajevima mo�e biti produ�eno za jo� dve. Ukoliko se osumnji�eni za �etiri godine ne izvede pred sud, mora biti pu�ten. U Hagu postoje optu�eni koji su pre�li i taj maksimalni period, ali jo� nisu iza�li pred sudije.
�panska vlada vrlo jasno podr�ava Ha�ki tribunal, ali kada je kod ku�e mogla da ima neku vrstu "mini verzije" Haga trudila se svim silama, i uspela, da "vru� krompir" ne padne u njene ruke. Radi se o "slu�aju Pino�e" koji je pokrenuo sudija Baltasar Garz�n i po �ijem je nalogu Pino�e svojevremeno bio uhap�en u Londonu. Garz�n je optu�io Pino�ea za zlo�ine prema �panskim gra�anima u �ileu za vreme diktature zatra�iv�i njegovu ekstradiciju i su�enje u �paniji. Na�av�i se u nebranom gro��u, vlada se odlu�ila za naizgled korektan stav da "po�tuje odluku nadle�nih sudova" ali je do�la u pitanje teorija o nezavisnosti sudstva i u zemljama sa visokim stepenom demokratije. Naime, vrhovnog dr�avnog tu�ioca postavlja vlada. U konkretnom slu�aju radi se o Eduardu Fungairinju, �ija su politi�ka uverenja znatno bli�a vladaju�oj Narodnoj partiji Hosea Marie Asnara nego socijalistima iz opozicije. I dok se vodila pravna bitka da li Pino�e treba da bude izru�en �paniji, iza scene se radilo sve �to je bilo mogu�e da do toga ne do�e. Mediji su u tome imali svoju ne malu ulogu. Oni bli�i vladi (ABC, La Raz�n, El Mundo, Radio Kope...) bili su energi�no protiv su�enja u �paniji, dok su oni drugi (El Pa�s, El Periodico, Radio Ser...) �estoko zastupali suprotan stav i kritikovali vladu zbog �pekulacija. Tajni pregovori u trouglu London � Madrid -Santjago zapravo nisu bili nikakva tajna, jer je svima bilo jasno da dominiraju ekonomski, a ne politi�ki interesi. Ako se zna da su Engleska i �panija zemlje sa najve�im investicijama u �ileu, onda ne �udi da je sve zavr�ilo onako kako je zavr�ilo � diktatorovim povratkom ku�i gde mu se, kao, sprema su�enje od koga, naravno, ne�e biti ni�ta jer �e pravda, mo�da i namerno, biti jo� sporija nego �to jeste kako bi biologija umesto nje obavila posao.
V. S.
Atina: Delikatno balansiranje
Kao
�lanica EU-a i NATO-a sa "posebnim interesima u regionu", zvani�na
Gr�ka izbegava da se izja�njava o osetljivim pitanjima koja je mogu
dovesti u nezgodan polo�aj, bilo u krugu zapadnih partnera, bilo u o�ima
suseda sa kojima deli mnoga specifi�na iskustva i �eli saradnju.
Isto va�i za Me�unarodni sud za ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji i sudbinu biv�eg predsednika Slobodana Milo�evi�a, koji su nisko na listi prioriteta, kako gr�kih politi�ara tako i javnosti.
"Na�i prijatelji Jugosloveni suo�eni su sa svim dosada�njim problemima nastalim zbog iznetih optu�bi i zahteva da se me�unarodni sud bavi li�nostima iz Jugoslavije", izjavio je, sa puno razumevanja, vladin predstavnik Dimitris Repas u jednoj od retkih prilika kada je bio pozvan da se izjasni o misiji tu�ioca Tribunala Karle del Ponte.
"Gr�ka ima jasan stav o pitanjima koja su u nadle�nosti gdje Del Ponte", rekao je Repas dan posle diskretne jednodnevne posete tu�ioca Atini krajem oktobra: "To pitanje treba re�avati politi�kim potezima koje povla�e vlada i politi�ke snage Jugoslavije". Repas tada nije bio upoznat sa "pojedinostima razgovora na slu�benom nivou" koje je Del Ponteova tom prilikom vodila i sa ministrom pravosu�a Mihalisom Statopulosom, sa predsednikom i tu�iocem Vrhovnog suda Stefanosom Matijasom i Panajotisom Dimopulosom, javila je poludr�avna novinska agencija ANA.
Diskreciju kojom je poseta bila obavijena ilustruje �injenica da je ANA predstavila Karlu del Ponte sa njenom prethodnom funkcijom, koju je napustila godinu dana ranije � kao "generalnog tu�ioca �vajcarske".
Duh gr�kog stava o ulozi i nadle�nostima Tribunala preneo je i Statopulos, koji je, navodno, obe�ao Del Ponteovoj da �e "Atina pravno sara�ivati ako se u Gr�koj pojavi neko od optu�enih", ali da "taj slu�aj ima i politi�ke dimenzije i da bi se zato o tim pitanjima na kraju odlu�ivalo na najvi�em vladinom nivou".
Del Ponteova je tada do�la sa konkretnim zahtevima: da Atina doprinese nala�enju "tajnih ra�una (biv�eg predsednika SRJ-a) Slobodana Milo�evi�a", da blokira rad pet konkretnih "fantomskih off-shore kompanija upotrebljenih za ilegalni transfer novca u inostranstvo" i da zamrzne bankarske ra�une koji su za to kori��eni, pisao je dnevnik "Elefterotipija".
Me�utim, neimenovani "visoki pravosudni izvori" izjavili su za list da gr�ke vlasti "nemaju konkretne podatke koji bi im realno omogu�ili da razmatraju zahteve" Tribunala: "Neka nam po�alju konkretne podatke i vide�emo �ta mo�emo da uradimo".
Osim osnovanih sumnji u postojanje imovine porodice Milo�evi� i drugih u Gr�koj, i u bliske poslovne i prijateljske odnose koje je porodica imala sa delom politi�kih struktura (biv�i premijer Konstantin Micotakis nikad se nije libio da javno potvrdi to prijateljstvo), polo�aj Atine u odnosu na Sud za ratne zlo�ine u Jugoslaviji ote�ava i �injenica da su u istim ratovima u�estvovali i gr�ki dobrovoljci. Njih za sada niko nije pozvao pred lice pravde, iako se ni oni svojevremeno nisu libili da se pojavljuju pred TV kamerama.
U svesti gr�kog javnog mnjenja ratove u Hrvatskoj i Bosni potisnuo je rat, kako se naziva NATO bombardovanje SRJ-a 1999, i uloga koju je Gr�ka imala kao saveznica koja se tome politi�ki protivila, ali u praksi � kako je nedavno ponovio �ef diplomatije Jorgos Papandreu � nije mogla da ga spre�i. Posledice tada�njih odluka vlade Kostasa Simitisa, protiv kojih je bilo vi�e od 95 odsto bira�kog tela sa KPG-om na �elu, ponovo su u fokusu zbog publiciteta koji je dobio "balkanski sindrom" i kori��enje osiroma�enog uranijuma, zbog �ega vlada trpi nove napade i sleva i zdesna.
Kao glavni eksponent "antiimperijalizma i antiamerikanizma", KPG je i jedina koja ima jasan stav o Ha�kom sudu � to je "filijala NATO-a u kojoj sude oni koji su vodili rat", izjavila je generalni sekretar Aleka Papariga krajem januara, po povratku iz �etvorodnevne posete Beogradu, gde nije bila zadovoljna prijemom od strane novih vlasti i gde se sastala sa Milo�evi�em.
Ako u Atini i nema jasno izdiferenciranog, preovla�uju�eg stava o tome �ta bi "novi" Beograd trebalo da uradi u pogledu Haga, posmatra�i su negativno do�ekali deo izjave predsednika SRJ-a Vojislava Ko�tunice u intervjuu dnevniku "Elefterotipija" u kojem je on na�elno odbacio su�enja ratnim zlo�incima.
"Ne verujem da bi su�enja mogla doneti neku vrstu katarze (...) nezavisno od toga da li bi bila pred nacionalnim, ili me�unarodnim sudom", rekao je Ko�tunica, porede�i situaciju sa onom posle Drugog svetskog rata kada je "odr�an niz politi�kih su�enja, a rezultat je bila tragedija, a ne katarza".
Taj stav nije nai�ao na razumevanje u Gr�koj, gde se situacija u SRJ-u danas poredi sa onom u Gr�koj posle pada hunte 1974, kada su lideri zavr�ili u zatvorima, a mnogi smatraju da "�i��enje" raznih slu�bi "odozdo" nije zavr�eno ni do danas.
Sonja Seizova
Moskva: Bez azila za Milo�evi�a
Iako
�lanica Saveta bezbednosti, koja je glasala za osnivanje Ha�kog
tribunala, Rusija je �esto kritikovala rad tog suda, zbog
"neobjektivnosti" i "politizovanosti".
Rusko ministarstvo spoljnih poslova, u zvani�nim izjavama, vi�e puta zamerilo je tribunalu na "jednostranosti" � posebno kada je odbio da razmatra optu�bu protiv zemalja NATO-a za bombardovanje Jugoslavije. Ruski zvani�nici �esto pominju �injenicu da se medju optu�enima nalazi velika ve�ina Srba. Zato Moskva i odugovla�i sa pristankom na posetu glavnog tu�ioca Ha�kog tribunala Karle del Ponte Rusiji, koja je zatra�ila od nje ve�e u�e��e u rasvetljavanju kriminalnih radnji � pre svega finansijskog � biv�eg jugoslovenskog re�ima.
Iako kritikuje Tribunal, Moskva ipak priznaje njegovo postojanje i zala�e se za normalne kontakte. O tome svedo�i i situacija nastala nakon posete Moskvi pro�log maja biv�eg jugoslovenskog ministra odbrane Dragoljuba Ojdani�a, optu�enog za ratne zlo�ine. Kako je objasnio �ef ruske diplomatije Igor Ivanov, Ojdani� je do�ao bez znanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Kada je Del Ponte zatra�ila obja�njenje od Ivanova, on joj je uputio li�nu poruku sa izvinjenjem i obja�njenjem da je do posete do�lo zbog "odsustva koordinacije izmedju rali�itih resora". Takodje ju je uverio da se ne�to sli�no ne�e ponoviti. Iz toga se mo�e zaklju�iti i to da bi ruski MIP bio protiv da se Slobodanu Milo�evi�u pru�i azil u Rusiji, u slu�aju da ga zatra�i.
Ruska komunisti�ka opozicija je, pak, dosledna u o�troj kritici Tribunala, a posebno u za�titi Milo�evi�a. Nedavno je pozvala nove jugoslovenske vlasti da ne podlegnu pritisku i ne predaju Milo�evi�a Tribunalu. Njihov lider, Genadij Zjuganov, �ak tvrdi da bi to bio "antiruski akt". Sa takvom ocenom, ruski MIP, medjutim, te�ko da bi se slo�io.
Zorana Boji� (Beta)
Pariz: Izme�u za�tite i obaveze
Osnovan
kao alibi za odsustvo bilo kakve ozbiljnije i odgovorne diplomatske i
vojne politike zapadnih zemalja, Ha�ki je sud na po�etku trebalo da
amortizuje nezadovoljsto javnosti koja je sve vi�e gubila apetit gledaju�i
na ekranima nasilje koje kao da
je dolazilo iz nekih drugih vremena. U pro�le jeseni iza�loj knjizi
Pjera Azana Pravda nasuprot ratu �
Od Nirnberga do Haga, Rolan Dima, tada�nji �ef francuske
diplomacije, to ponajbolje rezimira: "Budu�i da nismo htjeli vojno
intervenirati u Bosni, nije se smio ostaviti dojam da smo suu�esnici zlo�ina
koji se odvijaju pred na�im o�ima. Miteran je bio protiv te pravne
dimenzije koja je ote�avala posao pregovara�ima, ali nije sprije�avao
njeno nastajanje." Ne procesiraju�i Milo�evi�ev slu�aj ranije,
nego tek u toku vojne intervencije protiv Jugoslavije, Tribunal je dao
dokaza svoje sprege s velikim silama, dojam koji je naknadno samo poja�an
odbijanjem Tribunala da sudi Sjevernoatlantskom savezu za bombardiranja
pojedinih ciljeva u Jugoslaviji, bombardiranja koja potpadaju pod
kategoriju ratnih zlo�ina i te�ke povrede humanitarnoga prava.
Promjenama u Hrvatskoj i padom Milo�evi�a u Srbiji izmjenjeni su i osnovni parametri odnosa ove me�unarodne instance sa dvjema zemljama sljednicama biv�e Jugoslavije � najve�im "izvoznicama" nasu�no potrebnog repromaterijala za veliki sudski pogon � i uspostavljene osnove novog tipa suradnje. Tu je evoluciju pratila i evolucija francuskog stava. Temeljem ra�irenog mi�ljenja da se demokrati�nost novih re�ima mjeri isklju�ivo prirodom i stupnjom suradnje s Tribunalom, vlasti u Zagrebu, i odnedavno vlasti u Beogradu, mogle su se tako na svojoj ko�i uvjeriti u valjanost onog drevnog pravila klasi�ne politike: Protego ergo obligo (�titim, dakle primoravam!). Tra�enje za�tite u obliku pristupanja politi�kim i vojnim integracijama zna�i i bespogovorno prihva�anje obaveza. Upravo u tom tjesnom prostoru izme�u protekcije i obligacije smje�ta se i cijela Ha�ka problematika. Stav koji je u Francuskoj ponajbolje rezimirao � a nakon "oktobarskih gibanja" u Beogradu � ugledni francuski pravnik Rober Badenter, koji je rekao da Milo�evi�, izgubiv�i vlast i samim tim me�unarodni imunitet koji �titi �efove dr�ava, treba da odgovara za zlo�ine protiv �ovje�nosti i ratne zlo�ine za koje ga tereti optu�nica koju je podigao Ha�ki tribunal.
Pravno, stvari su jednostavne, ka�e ovaj biv�i ministar pravde i biv�i predsjednik Ustavnoga vije�a. U �l. 9 Statuta Ha�kog tribunala priznaje se � kako Tribunalu tako i nacionalnom pravosu�u � da "sude osobama osumnji�enim za te�ke povrede me�unarodnoga humanitarnoga prava po�injene na teritoriju biv�e Jugoslavije po�ev od 1. januara 1991. godine". Dakle, Milo�evi�u mo�e suditi za iste zlo�ine i Tribunal i sud u Jugoslaviji (Srbiji). No, Badenter dr�i da postoji mnogo vi�e razloga za drugu mogu�nost. "Svjedoci i dokazi nalaze se u najve�em broju slu�ajeva na tlu Jugoslavije. Su�enje Milo�evi�u u Srbiji � uz po�tivanje svih garancija pravi�nog procesa � dalo bi presudi, u o�ima samih srpskih gra�ana, onu politi�ku i moralnu snagu koju unaprijed osporavaju presudi koju bi donio sud u Hagu. Osim toga, temeljem �l. 10, 2, b Statuta, me�unarodna je zajednica za�ti�ena od eventualne sudske farse kojom bi se Milo�evi� oslobodio svake krivice. Jer, ako utvrdi da se "procedurom pred nacionalnim pravosu�em htjelo osloboditi optu�enog od njegove me�unarodne krivi�ne odgovornosti", Tribunal mo�e sam suditi optu�enom. U takvoj pravno-politi�koj situaciji, Badenter dr�i da je za pohvalu diplomatska �mudrost � s kojom Iber Vedrin, aktualni �ef francuske diplomacije, stavlja naglasak na imperativ osiguravanja demokracije u SR Jugoslaviji i konsolidaciju mira u regiji.
Frano Cetini�
Berlin: Tesna saradnja
Nema�ke diplomate uverene su da �e nova vlada Srbije u relativno kratkom roku prihvatiti da se biv�em predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u sudi u Hagu. Pri tom, nema�ki zvani�nici ne smatraju da je utvr�ivanje datuma �to skorije otpreme Milo�evi�a u glavni grad Holandije po�etak i kraj svakog politi�kog dijaloga sa Beogradom. Postoje nagove�taji da se Berlin ne bi protivio mogu�nosti da se Milo�evi�u sudi najpre u Beogradu, a potom u Hagu. Ili, da se mo�da i celo su�enje, u dogovoru sa Ha�kim sudom, odr�i u Beogradu.
Ukoliko SAD uz pomo� Velike Britanije i mo�da Holandije budu uslovljavale ekonomsku pomo� Srbiji saradnjom sa Tribunalom, Berlin svakako ne�e biti me�u onima koji �e se zauzeti za o�tre mere protiv Beograda. Me�utim, isto tako ne�e u�initi ni�ta �to bi nove vlasti u Srbiji oslobodilo njenih obaveza u skladu sa �lanstvom u Ujedinjenim nacijama i statusom jedne od dr�ava potpisnica Dejtonskog sporazuma o miru u Bosni i Hercegovini.
Nema�ke vlasti tesno sara�uju sa Ha�kim sudom. Prvi zatvorenik u Hagu, bosanski Srbin Du�ko Tadi�, uhap�en je u Bavarskoj 1994. godine. Sud u Hagu prepustio je nema�kom pravosu�u nekoliko drugih krivi�nih gonjenja uglavnom Srba koji su u Nema�koj uhap�eni pod sumnjom da su po�inili ratne zlo�ine.
Ve�ih diskusija o politi�koj pozadini Ha�kog suda nema, iako se u Nema�koj na�elno zamera SAD-u �to odbijaju da potpi�u neke va�ne me�unarodne pravne sporazume pa zbog takvog ameri�kog pristupa me�unarodno pravo ne sti�e op�tu va�nost. �tampa je uglavnom zabele�ila najnovije Milo�evi�eve izjave u kojima je, u sklopu njegovog mogu�eg izru�enja Hagu, poku�ao da uporedi pogrom nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu sa odnosom me�unarodne zajednice prema Srbima.
Arogancija
Ozbiljne zamerke Ha�kom sudu uputio je nedavno �vajcarski profesor me�unarodnog prava Tomas Flajner. Rekao je novinarima da je bio "u�asnut", kako se izrazio, "neverovatnom arogancijom" glavnog tu�ioca Karle del Ponte prema predsedniku SRJ Vojislavu Ko�tunici. "Dr�ava je uni�tena, stanovni�tvo potpuno osiroma�eno i bez nade, a ona diktira prioritete vladi koja se jo� bori za svoju legitimnost i koja u prvom redu mora da se brine o uni�tenoj zemlji. Smatram da je takvo pona�anje bez respekta", rekao je Flajner, koji je od 1992. do sada u�estvovao u nekoliko misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na podru�ju biv�e Jugoslavije.
Flajner smatra da Tribunal ima svoj status i svoje zadatke i da "i dr�ave i Tribunal koji su prihvatili statut, moraju da ga se pridr�avaju". Prema njegovom mi�ljenju, odnos Ha�kog suda prema odgovornima za intervenciju NATO-a i sada oko upotrebe municije sa osiroma�enim uranijumom odlu�i�e da li �e stanovni�tvo Srbije ste�i utisak da je Tribunal verodostojan i prihvatiti ga.
Du�an Relji�
Rim: Izru�enje � bez ucene
Beograd.
Sumrak. U daljini se �uju rafali. Nalazim se u oklopnom vozilu. Preko
motorole se isprekidano �uju nare�enja na engleskom i italijanskom...
Oko mene su neke uni�tene ku�e. Vidim jedan crni volvo kako prolazi
pored mene. On je! Izdajem nare�enje da jedinica prati taj automobil. Sti�emo
ga. Dajem voza�u signal da se zaustavi i da iza�e iz kola s uzdignutim
rukama: "U ime Me�unarodnog tribunala za ratne zlo�ine progla�avam
vas uhap�enim, sinjor Milo�evi�!"
Ovo je jedan od snova izvesnog Marka P. iz Torina koji je pre mesec dana objavljen na sajtu www.webdreams.it. Italijanska javnost je ipak koncentrisana na unutra�nju politiku, i to ne samo zbog skorih izbora. Jednostavno, nakon deset godina mu�nih slika s jugoslovenskih prostora Italijani vi�e ne �ele da �uju za Milo�evi�a i ostale. �im je "balkanski kasapin" nestao sa scene, pa�nja javnosti (�itaj: kolektivna histerija) pre�la je na Jerga Hajdera, novo oli�enje zla u Evropi.
Retki italijanski novinari koji su ostali u Beogradu �etaju Ulicom Blagoja Parovi�a na Banovom brdu ne bi li sreli Ratka Mladi�a, a u me�uvremenu za�ikavaju njegove �uvare u aluminijumskim ku�icama. Divljenje nakon oktobarske revolucije zamenila je ravnodu�nost. I neuspela poseta Karle del Ponte Beogradu, njene izjave i pozivi na uvo�enje ekonomskih sankcija nisu nai�le na odjek.
Krajem decembra, kada je �ula da je Radovan Karad�i� vi�en na Jahorini, i to ne maskiran u Deda Mraza, Karla del Ponte je tra�ila od italijanskih karabinjera formiranje specijalne jedinice za hvatanje osumnji�enih u Bosni. Izrazila je �ak �elju da jedinicu vodi proslavljeni kapetan Ultimo, �iji identitet nije poznat, a koji je li�no stavio lisice na ruke Tota Riine, poslednjeg kuma sicilijanske mafije. Komanda karabinjera odgovorila je da je to neostvarivo, ne samo zato �to je kapetan Ultimo u me�uvremenu preme�ten u ekolo�ko odeljenje. Italijanski izvori iz Ha�kog suda ina�e navode da je bilo nemogu�e prona�i pismene dokaze protiv Milo�evi�a, npr. nare�enja da se sprovodi nasilje (�tavi�e pisao je sve suprotno, zlu-ne-trebalo), ali je precizno rekonstruisan komandni lanac koji ide od obi�nog vodnika do samog Milo�evi�a. Dodatni elementi za optu�nicu protiv biv�eg jugoslovenskog predsednika pristigli su ina�e iz Hrvatske, a verovatno se radi o stenogramima tajnih razgovora Milo�evi�-Tu�man.
Iako italijanska vlada nikad nema istovremeno manje od 5-6 linija spoljne politike, utisak je da vi�e ni sama ne veruje u Ha�ki tribunal: "To je bio samo instrument pritiska koji vi�e nije va�an sada kada je Milo�evi� pao, a Olbrajtova oti�la u penziju", izjavio je jedan anonimni italijanski diplomata. Ovakve izjave se tuma�e kao da Tribunal nije vredan stvaranja nove nestabilnosti u Jugoslaviji, pogor�anja odnosa s novom vla��u, a eventualna ekstradicija Milo�evi�a dovela bi u nezgodnu situaciju neke Evropljane s kojima je odr�avao tajne kontakte, naro�ito tokom bosanskog rata. U tom smislu, italijanska opozicija se naro�ito okomila na dugogodi�njeg ministra inostranih poslova Lamberta Dinija koji je sve vreme menjao teze tvrde�i da je Milo�evi� "deo re�enja", a ne su�tina problema.
Italijanske politi�ke analiti�are, naro�ito katoli�ke fundamentaliste, nervira to �to Srbi uop�te nisu svesni nesre�e koju je Milo�evi� naneo Hrvatima, Bosancima i Albancima, i to �to mu zemljaci uglavnom zameraju da je izgubio ratove. Ipak se nadaju da �e nova vlast otvoriti novu fazu u srpskoj istoriji i tako ubrzati integraciju u Evropu. Od Srba se o�ekuje da isporu�e svoju najve�u nesre�u i zabludu �im se steknu uslovi, i to bez potrebe da budu ucenjeni finansijskom pomo�i i sankcijama. Istovremeno, ve�ina Italijana je svesna da je NATO (a Tribunal mu do�e alter ego) izgubio svu popularnost, a kredibilitet mo�e da povrati samo su�enjem u Hagu balkanskim zlo�incima koji su Evropsku zajednicu u poslednjih deset godina ko�tali 20 milijardi eura.
Zoran Jevtovi�
