Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Iako izme�u Estrade, koji za sebe tvrdi da je predsednik na "prinudnom odmoru", i indone�anskog lidera Vahida postoje ogromne politi�ke i li�ne razlike, uzrok gra�anskog nezadovoljstva je isti

Politi�ka bura na Filipinima, u kojoj je nasukan ostao predsednik �ozef Estrada, nije se �estito ni sti�ala, kad je izbila nova u Indoneziji; ona bi, pak, na politi�ko dno mogla da povu�e predsednika Abdurahama Vahida. I jednom i drugom predsedniku preti opoziv i su�enje, tzv. impi�ment (impeachment), politi�ko-pravni institut ka�njavanja najvi�ih predstavnika vlasti, koji bi ostao poznat samo stru�njacima ustavnog prava da nije bilo "afere Luinski", koja zamalo nije ko�tala polo�aja ameri�kog predsednika Bila Klintona pre dve godine.

Iako izme�u Estrade, koji za sebe tvrdi da je predsednik na "prinudnom odmoru", i indone�anskog lidera Vahida postoje ogromne politi�ke i li�ne razlike, uzrok gra�anskog nezadovoljstva je isti. Za razliku od Bila Klintona, koga je seksualni "neizdr�" mogao skupo ko�tati, indone�anski predsednik i biv�i predsednik Filipina sta�e pred sud pravde zbog korupcije i finansijskih malverzacija. Dodu�e, u sva tri slu�aja �ene su odigrale i igraju veoma va�nu ulogu.

U podizanju istrage protiv Klintona akterke su bile Pola D�ons, koja je Klintona tu�ila za seksualno uznemiravanje, i Monika Luinski, mlada pripravnica u Beloj ku�i, �ijim je �arima predsednik podlegao i po kojoj je afera i dobila ime. Da podsetimo, to �to je predsednik Klinton sa gospo�icom Luinski imao, po sopstvenom priznanju, "nedoli�an odnos" nije ujedno bio dovoljan razlog za su�enje pred Senatom i za impi�ment. Za aktiviranje ustavnog mehanizma opoziva visokih funkcionera SAD-a neophodno je da Kongres utvrdi da je funkcioner zaslu�io da mu se sudi pred Senatom "zbog izdaje, primanja mita i ostalih te�kih krivi�nih dela i prestupa".

�ENE � GLAVNI AKTERI: U Klintonovom slu�aju u prestupe su ubrajani krivokletstvo pred Velikom porotom ("Ne, nisam ni�ta imao sa gospo�icom Luinski") i ometanje pravnog postupka zbog toga �to je, navodno, primoravao mladu pripravnicu da la�e pred istra�nim organima). Na (svoju) sre�u, Klinton je pred Senatom oslobo�en optu�bi �ime je izbegao da ostane upam�en kao prvi predsednik u istoriji SAD-a koji je do kraja pro�ao komplikovanu proceduru opoziva. Senka impi�menta nadvila se, dodu�e, i nad dva njegova prethodnika, Endrjuom D�onsonom, koji je nasledio predsedni�ku funkciju od Abrahama Linkolna, i nad Ri�ardom Niksonom zbog afere Votergejt. Nikson, me�utim, nije imao �ivaca da se sramoti na su�enju, pa je podneo ostavku jo� dok je predmet bio u proceduri pred Kongresom.

�ene koje su glavne akterke u slu�ajevima opoziva Estrade i Vahida imaju, me�utim, sasvim druga�iji politi�ki profil i te�inu. Naime, biv�eg predsednika i glumca filmova b-produkcije Estradu je na kormilu Filipina zamenila Glorija Masapagal Arojo, njegova dotada�nja potpredsednica, beskompromisni borac u razotkrivanju Estradinih korupcijskih malverzacija. Tu�ioci su u me�uvremenu "nabildovali" optu�be protiv Estrade koji se tereti da je za dve i po godine vladavine, �to kroz zloupotrebu polo�aja, �to primanjem mita, olak�ao dr�avne fondove za 200 do 300 miliona ameri�kih dolara. Za ove prestupe, sada kada je odlukom Vrhovnog suda od 20. januara Estrada izgubio dr�avni�ki imunitet, po filipinskim zakonima zapre�eno mu je i smrtnom kaznom. I dok Estrada uporno ponavlja da se "ne ose�a krivim i ne misli o ostavci", a njegova naslednica obe�ava jo� suroviji obra�un protiv korupcije na Filipinima, dodatni udarac alkoholi�aru i �enskaro�u Estradi zadao je njegov advokat. Rejmund Fortun, koga je Estrada anga�ovao za branioca, izjavio je da njegova kancelarija ne mo�e da zastupa biv�eg predsednika. Fortun je to obrazlo�io �injenicom da njegova kancelarija ne mo�e da savlada tone dokumentacije koju predmet obuhvata. Izvesnije je, me�utim, da je pravi razlog taj �to bi neuspeh na su�enju odbio budu�e mu�terije, jer su analiti�ari saglasni da su Estradine �anse na sudu prili�no mr�ave.

NEIZVESTAN ISHOD: No, dok se nova vlast na Filipinima u�vr��uje, politi�ki ishod u Indoneziji neizvestan je i preti da izazove dugotrajniju nestabilnost ove ostrvske zemlje.

Indone�anskom predsedniku ve� je u skup�tini izre�ena mera ukora, koja je samo korak do su�enja i opoziva. Abudaraham Vahid tereti se da je nezakonito stekao oko �est miliona dolara. Predsednik skup�tine Amien Rais, nekada�nji Vahidov saveznik, a danas o�tri protivnik, ka�e da bi predsedniku bilo mnogo pametnije da podnese ostavku i mirno se povu�e, ne �ekaju�i "poni�avanje pred sudom jer, strahujem da �e biti opozvan". Rais je dodao da �e predsednikovu tvrdoglavost "skupo platiti ne samo on i njegova partija, ve� i narod Indonezije". Vahid (59), koji je ina�e i islamski sve�tenik, osim �to je pretrpeo �ak dva sr�ana udara, gotovo je slep. Iako je na �elu najve�e muslimanske politi�ke partije Nahdlatul Ulama (NU), uvek je isticao da je veroispovest privatna stvar pojedinca i o�tro se suprotstavljao islamizaciji Indonezije, �ime je pridobio simpatije Kineza i drugih neislamskih naroda Indonezije.

No, Indonezija nikako ne uspeva da se izvu�e iz duboke ekonomske krize i talasa recesije koji je posle kratkotrajnog privrednog �uda zahvatio azijske "tigrove". Korupcija i nepotizam duboko su ukorenjeni, a politi�ku i ekonomsku mo� zemlje dodatno je oslabila kriza u Isto�nom Timoru.

I, dok studenti svakodnevno protestuju u D�akarti zahtevaju�i Vahidovu ostavku, njegove pristalice sukobile su se sa policijom na Javi. �ena u koju su uprte o�i i koja bi u indone�anskom raspletu mogla da odigra odlu�uju�u ulogu je potpredsednica Megavati Sukarnoputri, koja se nalazi na �elu najbrojnije partije u parlamentu, Indone�anske demokratske partije � Borba (PDI-P). Megavati je iza�la kao moralni pobednik izbora 1998. kada je svrgnut sa vlasti diktator Suharno, a vlast preuzeo Vahid. Ve�tim manevrima Vahid je anulirao pobedu �erke slavnog prethodnika Sukarta, koja je pristala da se zadovolji ulogom potpredsednice dr�ave. Ona i njena partija zdu�no su glasale za meru ukora, ali se Megavati usprotivila brzom svrgavanju predsednika i nagla�ava da �eli da odluku o impi�mentu donese sud.

POZORI�TE SENKI: Analiti�ari procenjuju da "Mega nije Glorija" i da je malo verovatno da �e se ugledati na svoje filipinske koleginice i odlu�iti da odigra aktivniju ulogu u krizi koja se �iri arhipelagom. No, jo� je rano predvideti njene namere, jer se Megavati za sada dr�i izreke "�utanje je zlato", ba� kao �to je to svojevremeno odlu�ila Hilari Klinton dok je afera Luinski pretila da politi�ki uni�ti i nju i njenog mu�a.

Indonezija, naravno, nije Amerika, i tamo se politi�ke borbe ne odvijaju pred o�ima javnosti, ve� vi�e li�e na tradicionalno indone�ansko "pozori�te senki". Narod na ulicama mogao bi zato biti tek publika u takvom pozori�tu, ali nema sumnje da je pokretanje postupka za opoziv jednog ameri�kog predsednika ohrabrilo poku�aje manje demokratskih dru�tava da i najvi�im predstavnicima vlasti stave do znanja da nisu iznad zakona, koriste�i sredstva koja su za tu priliku smislile dve najuzornije demokratije, Engleska i Amerika. Filipinsko i indone�ansko iskustvo u�e, me�utim, da se u potpredsednicama ponekad kriju "pritajeni tigar i skriveni zmaj".

Du�ka Anastasijevi�

prethodni sadr�aj naredni