Pritajeni tigar i skriveni zmaj
Iako između Estrade, koji za sebe tvrdi da je predsednik na "prinudnom odmoru", i indonežanskog lidera Vahida postoje ogromne političke i lične razlike, uzrok građanskog nezadovoljstva je isti
Politička
bura na Filipinima, u kojoj je nasukan ostao predsednik Žozef Estrada,
nije se čestito ni stišala, kad je izbila nova u Indoneziji; ona bi,
pak, na političko dno mogla da povuče predsednika Abdurahama Vahida. I
jednom i drugom predsedniku preti opoziv i suđenje, tzv. impičment (impeachment),
političko-pravni institut kažnjavanja najviših predstavnika vlasti,
koji bi ostao poznat samo stručnjacima ustavnog prava da nije bilo
"afere Luinski", koja zamalo nije koštala položaja američkog
predsednika Bila Klintona pre dve godine.
Iako između Estrade, koji za sebe tvrdi da je predsednik na "prinudnom odmoru", i indonežanskog lidera Vahida postoje ogromne političke i lične razlike, uzrok građanskog nezadovoljstva je isti. Za razliku od Bila Klintona, koga je seksualni "neizdrž" mogao skupo koštati, indonežanski predsednik i bivši predsednik Filipina staće pred sud pravde zbog korupcije i finansijskih malverzacija. Doduše, u sva tri slučaja žene su odigrale i igraju veoma važnu ulogu.
U podizanju istrage protiv Klintona akterke su bile Pola Džons, koja je Klintona tužila za seksualno uznemiravanje, i Monika Luinski, mlada pripravnica u Beloj kući, čijim je čarima predsednik podlegao i po kojoj je afera i dobila ime. Da podsetimo, to što je predsednik Klinton sa gospođicom Luinski imao, po sopstvenom priznanju, "nedoličan odnos" nije ujedno bio dovoljan razlog za suđenje pred Senatom i za impičment. Za aktiviranje ustavnog mehanizma opoziva visokih funkcionera SAD-a neophodno je da Kongres utvrdi da je funkcioner zaslužio da mu se sudi pred Senatom "zbog izdaje, primanja mita i ostalih teških krivičnih dela i prestupa".
ŽENE – GLAVNI AKTERI: U Klintonovom slučaju u prestupe su ubrajani krivokletstvo pred Velikom porotom ("Ne, nisam ništa imao sa gospođicom Luinski") i ometanje pravnog postupka zbog toga što je, navodno, primoravao mladu pripravnicu da laže pred istražnim organima). Na (svoju) sreću, Klinton je pred Senatom oslobođen optužbi čime je izbegao da ostane upamćen kao prvi predsednik u istoriji SAD-a koji je do kraja prošao komplikovanu proceduru opoziva. Senka impičmenta nadvila se, doduše, i nad dva njegova prethodnika, Endrjuom Džonsonom, koji je nasledio predsedničku funkciju od Abrahama Linkolna, i nad Ričardom Niksonom zbog afere Votergejt. Nikson, međutim, nije imao živaca da se sramoti na suđenju, pa je podneo ostavku još dok je predmet bio u proceduri pred Kongresom.
Žene koje su glavne akterke u slučajevima opoziva Estrade i Vahida imaju, međutim, sasvim drugačiji politički profil i težinu. Naime, bivšeg predsednika i glumca filmova b-produkcije Estradu je na kormilu Filipina zamenila Glorija Masapagal Arojo, njegova dotadašnja potpredsednica, beskompromisni borac u razotkrivanju Estradinih korupcijskih malverzacija. Tužioci su u međuvremenu "nabildovali" optužbe protiv Estrade koji se tereti da je za dve i po godine vladavine, što kroz zloupotrebu položaja, što primanjem mita, olakšao državne fondove za 200 do 300 miliona američkih dolara. Za ove prestupe, sada kada je odlukom Vrhovnog suda od 20. januara Estrada izgubio državnički imunitet, po filipinskim zakonima zaprećeno mu je i smrtnom kaznom. I dok Estrada uporno ponavlja da se "ne oseća krivim i ne misli o ostavci", a njegova naslednica obećava još suroviji obračun protiv korupcije na Filipinima, dodatni udarac alkoholičaru i ženskarošu Estradi zadao je njegov advokat. Rejmund Fortun, koga je Estrada angažovao za branioca, izjavio je da njegova kancelarija ne može da zastupa bivšeg predsednika. Fortun je to obrazložio činjenicom da njegova kancelarija ne može da savlada tone dokumentacije koju predmet obuhvata. Izvesnije je, međutim, da je pravi razlog taj što bi neuspeh na suđenju odbio buduće mušterije, jer su analitičari saglasni da su Estradine šanse na sudu prilično mršave.
NEIZVESTAN
ISHOD: No, dok se nova vlast na Filipinima učvršćuje, politički
ishod u Indoneziji neizvestan je i preti da izazove dugotrajniju
nestabilnost ove ostrvske zemlje.
Indonežanskom predsedniku već je u skupštini izrečena mera ukora, koja je samo korak do suđenja i opoziva. Abudaraham Vahid tereti se da je nezakonito stekao oko šest miliona dolara. Predsednik skupštine Amien Rais, nekadašnji Vahidov saveznik, a danas oštri protivnik, kaže da bi predsedniku bilo mnogo pametnije da podnese ostavku i mirno se povuče, ne čekajući "ponižavanje pred sudom jer, strahujem da će biti opozvan". Rais je dodao da će predsednikovu tvrdoglavost "skupo platiti ne samo on i njegova partija, već i narod Indonezije". Vahid (59), koji je inače i islamski sveštenik, osim što je pretrpeo čak dva srčana udara, gotovo je slep. Iako je na čelu najveće muslimanske političke partije Nahdlatul Ulama (NU), uvek je isticao da je veroispovest privatna stvar pojedinca i oštro se suprotstavljao islamizaciji Indonezije, čime je pridobio simpatije Kineza i drugih neislamskih naroda Indonezije.
No, Indonezija nikako ne uspeva da se izvuče iz duboke ekonomske krize i talasa recesije koji je posle kratkotrajnog privrednog čuda zahvatio azijske "tigrove". Korupcija i nepotizam duboko su ukorenjeni, a političku i ekonomsku moć zemlje dodatno je oslabila kriza u Istočnom Timoru.
I, dok studenti svakodnevno protestuju u Džakarti zahtevajući Vahidovu ostavku, njegove pristalice sukobile su se sa policijom na Javi. Žena u koju su uprte oči i koja bi u indonežanskom raspletu mogla da odigra odlučujuću ulogu je potpredsednica Megavati Sukarnoputri, koja se nalazi na čelu najbrojnije partije u parlamentu, Indonežanske demokratske partije – Borba (PDI-P). Megavati je izašla kao moralni pobednik izbora 1998. kada je svrgnut sa vlasti diktator Suharno, a vlast preuzeo Vahid. Veštim manevrima Vahid je anulirao pobedu ćerke slavnog prethodnika Sukarta, koja je pristala da se zadovolji ulogom potpredsednice države. Ona i njena partija zdušno su glasale za meru ukora, ali se Megavati usprotivila brzom svrgavanju predsednika i naglašava da želi da odluku o impičmentu donese sud.
POZORIŠTE SENKI: Analitičari procenjuju da "Mega nije Glorija" i da je malo verovatno da će se ugledati na svoje filipinske koleginice i odlučiti da odigra aktivniju ulogu u krizi koja se širi arhipelagom. No, još je rano predvideti njene namere, jer se Megavati za sada drži izreke "ćutanje je zlato", baš kao što je to svojevremeno odlučila Hilari Klinton dok je afera Luinski pretila da politički uništi i nju i njenog muža.
Indonezija, naravno, nije Amerika, i tamo se političke borbe ne odvijaju pred očima javnosti, već više liče na tradicionalno indonežansko "pozorište senki". Narod na ulicama mogao bi zato biti tek publika u takvom pozorištu, ali nema sumnje da je pokretanje postupka za opoziv jednog američkog predsednika ohrabrilo pokušaje manje demokratskih društava da i najvišim predstavnicima vlasti stave do znanja da nisu iznad zakona, koristeći sredstva koja su za tu priliku smislile dve najuzornije demokratije, Engleska i Amerika. Filipinsko i indonežansko iskustvo uče, međutim, da se u potpredsednicama ponekad kriju "pritajeni tigar i skriveni zmaj".
Duška Anastasijević
