Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Cilj projekta, po re�ima autora, jeste upoznavanje sa svetom iz na�eg neposrednog okru�enja o kojem se malo zna, ali i da skrene pa�nju na polo�aj Roma u Beogradu

"On sve nas prikazuje k'o Cigane", re�enica je koja se �esto navodi kao glavni razlog li�ne i estetske netrpeljivosti prema jednom na�em uglednom filmskom reditelju. Osim �to je navedena re�enica glupa, retko ko se obazire na to da je u njoj sadr�an jedan �isto rasisti�ki stav na ra�un �itavog jednog naroda, i to izre�en od strane Srba koji o sebi vole da misle kao o tolerantnom i civilizovanom evropskom narodu.

Prisustvo ove vrste latentnog, ali na�alost �esto i otvorenog rasizma, jedan je od povoda zbog kojeg su Katarina �ivanovi�, Marina Dokmanovi� i Goran Ba�i� pokrenuli projekat pod naslovom Beogra�ani � Romi u Beogradu od po�etka XX veka do danas. Ovaj projekat, u �ijoj su realizaciji u�estvovala brojna romska udru�enja i nevladine organizacije, sa�injen je od tri dela. Prvi deo obuhvata prisustvo u medijima putem radijskih i televizijskih d�inglova, drugi deo je postavka bilborda po Beogradu i deljenje flajera koji su �tampani u tira�u od nekoliko desetina hiljada primeraka, i tre�i deo je multimedijalna izlo�ba postavljena u prostoru beogradskog Reksa u Jevrejskoj ulici, koju je pra�en truba�ima orkestra Bobana Markovi�a pro�le sedmice otvorio Rasim Ljaji�, savezni ministar za nacionalne i etni�ke zajednice. Izlo�ba, koja �e biti otvorena do kraja februara, ima i brojne prate�e programe u vidu predavanja i razgovora na temu polo�aja romske zajednice u Jugoslaviji.

Postavka izlo�be Beogra�ani obuhvata dokumenta, fotografije iz privatnih kolekcija, slajdove, filmski i video materijal, i na nenametljiv i efektan na�in pribli�ava i upoznaje posetioce sa jednim Beogradom koji je za mnoge prava nepoznanica. Na televizijskim ekranima vrte se prizori iz romske svakodnevice i autenti�ne �ivotne pri�e koje pri�aju sami Romi, dok se na velikim platnima smenjuju slajdovi sa kadrovima iz romskog �ivota. Sve je, naravno, propra�eno prepoznatljivom romskom muzikom. "To je zapravo njihova predstava o njima samima", ka�e za "Vreme" autor postavke Marina Dokmanovi�, i isti�e da je za nju najve�i uspeh �itavog poduhvata u dobroj pose�enosti izlo�be od strane Roma, koji �esto u grupama iz svojih naselja dolaze na izlo�bu i sa nje odlaze zadovoljni.

Cilj projekta, po re�ima autora, jeste upoznavanje sa jednim svetom iz na�eg neposrednog okru�enja o kojem se zapravo jako malo zna, ali i da skrene pa�nju na polo�aj Roma, kojima, iako su posle Srba i Albanaca tre�i po veli�ini narod u Srbiji (samo u Beogradu Roma ima oko 80.000), nije priznat ni status nacionalne manjine. "Mi nismo ulazili ni u kakva sociolo�ka, kulturolo�ka, etnolo�ka ili politi�ka tuma�enja, niti nam je to bio cilj, ve� smo hteli da poka�emo samo deo stvarnosti ovog grada koji je �iroj javnosti nepoznat", ka�e za "Vreme" jedan od autora projekta Katarina �ivanovi�, upozoravaju�i da je krajnje vreme da se institucije dr�ave ozbiljno pozabave akutnim problemom socijalizacije ovog marginalizovanog naroda koji je istovremeno ekonomski i socijalno najugro�eniji deo stanovni�tva.

Diskriminacija Roma postoji, ali se na�alost kao problem pojavljuje u medijima tek onda kada do�e do tragi�nih doga�aja, kakav je slu�aj ubistva �etrnaestogodi�njeg romskog de�aka Du�ana Jovanovi�a, koga su oktobra 1997. do smrti pretukle bande skinhedsa. "I onda kada se pri�a o skinhedsima, ispada da se samo oni lo�e pona�aju prema Romima", ka�e Katarina �ivanovi�. "Me�utim, mnogo je stra�nije �to se dru�tvo u celini prema Romima pona�a na neprihvatljiv na�in." Kao primeri diskriminacije Roma navode se konkretni slu�ajevi pri zapo�ljavanju, rasisti�ka zabrana ulaska na bazene, u kafane, klubove i diskoteke (neposrednim proveravanjem otkriveno je da Romima nije dozvoljen ulazak u klubove Bombo, Trezor, Mondo, Lagum). Alarmantan podatak u prate�em materijalu za izlo�bu jeste da je prema najnovijim istra�ivanjima 80 odsto Roma u Srbiji nepismeno, da je samo �etiri odsto zavr�ilo srednju �kolu, a da svega nekoliko stotina njih ima vi�u i visoku �kolsku spremu. Pri tome, broj dece koja se ne �koluju u stalnom je porastu. Po istra�ivanjima nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjem, veliki broj romske dece polazi u �kolu bez znanja srpskog jezika, �to im u startu predstavlja nepremostiv problem, tako da su ona prinu�ena da poha�aju specijalne �kole namenje deci ometenoj u razvoju. �ak 80 odsto u�enika ovih �kola su zdrava i normalna romska deca. "Deca su nepismena, a njihovi roditelji su pismeni, i ova o�igledna regresija je tragi�na", ka�e Marina Dokmanovi�. U kakvim uslovima �ive Romi re�ito govori �injenica da u Beogradu postoji 149 romskih naselja, od kojih ve�i broj nema vodu, struju i kanalizaciju.

"Ovo je lice Beograda u kome se pokazuje ne samo kako se mi odnosimo prema na�im kom�ijama Romima koji su starosedeoci Beograda, nego i prema svima ostalima", smatra Katarina �ivanovi�. Po re�ima autora, namera celog projekta jeste i da pokrene �ire pitanje diskriminacije i ksenofobije koja se u Beogradu razvila naro�ito proteklih godina zahvaljuju�i ra�irenim predrasudama i neznanju. "Nije re� samo o tome da mi o Romima ne znamo ni�ta, ovde se ni kom�ije ne dru�e jedni sa drugima. Generalno gledano, ovaj projekat je, bez ikakve demagogije, nastao iz �elje da svi podjednako udobno �ivimo u jednoj multikulturalnoj sredini. Problem diskriminacije mora da bude konstantno prisutan u javnosti, i ne bi bilo dobro da se sa ovom izlo�bom pri�a o tom problemu i zavr�i", zaklju�uje Katarina �ivanovi�.

Neboj�a Gruji�i�

Za otvaranje izlo�be privatni gradski autobuski prevoznik "Bra�a �arac" obe�ao je da �e dati dva svoja autobusa koji �e Rome iz udaljenih romskih naselja prevesti do Reksa. Mnogi Romi su se spremili za otvaranje i po ki�i satima �ekali na autobuse koji se na kraju nisu pojavili. Organizatori su onda platili taksije koji su prevezli ljude. Iz Bra�e �arac ka�u da su � zaboravili.

prethodni sadr�aj naredni