Politički dribling
Jedan od izgovora za zaobilaženje (zasad) srpskih timova u budućoj košarkaškoj Jadranskoj ligi jeste činjenica da "Srbija nema more", ali je iza svega providna i kratkovida politika koja će pre ili kasnije doživeti poraz, jer je proces sportske reintegracije na prostorima bivše SFRJ neminovan i nezaustavljiv
"Jeretički"
članak objavljen u "Vremenu" br. 467 od 18. decembra 1999. pod
naslovom "Košarkaši ex-YU, ujedinite se", danas ima sasvim
drugu dimenziju. Ono što je pre samo 14 meseci bio greh, danas je
vizionarstvo, ono što je izgledalo kao utopija, postaje realnost,
pesimizam ustupa mesto optimizmu. Tada smo napisali da će "vreme,
biologija i logika" učiniti svoje i danas smo pred početkom (idućeg
oktobra?) Jadranske lige koja u prvom izdanju treba da okupi 10 klubova,
iz Hrvatske (4), Slovenije (3), Bosne i Hercegovine (2) i Jugoslavije,
odnosno Crne Gore (1). Četiri kluba osnivača, Cibona, Olimpija, Bosna i
Budućnost, osnovali su firmu koja se zove Sidro, ekonomsko sedište
nalaziće se u Ljubljani, a
sportsko u Zagrebu.
Iako mnogo toga još nije precizirano, osnovni principi su uspostavljeni: određene su kvote po zemljama, igraće se subotom i nedeljom, klubovi učesnici neće igrati prvu fazu svojih nacionalnih šampionata, već će se početkom marta uključivati u plej-ofu ili neki drugi sistem završnice koji ne mora svuda biti isti.
Dovde je sve u redu, principi kojima su se rukovodili klubovi isti su kao oni za koje se "Vreme" zalagalo u pomenutom tekstu s kraja 1999: poboljšanje kvaliteta takmičenja, zanimljivije utakmice, brže stasavanje igrača kroz kvalitetnije utakmice, punije dvorane, veći interes sponzora, veće marketinške mogućnosti...
ZAOBILAŽENJE BEOGRADA: Problem je što su osnivači zaobišli klubove iz Srbije, što već nema veze sa logikom ali i te kako ima sa politikom i automatski je u suprotnosti sa proklamovanim principima. Svima, i samim osnivačima, savršeno je jasno da dvorane u Zagrebu, Zadru ili Ljubljani niko neće napuniti tako kao Partizan i Zvezda (doduše ne ovakva Zvezda kakva je danas). Uprkos tome svesno se odriču srpskih klubova zarad dela domaće javnosti koja još nije spremna da "prašta Srbima". Ovo se pre svega odnosi na hrvatske klubove koji su zasad "čisti" pred lokalnim nacionalistima, ali je iz Zagreba, po sistemu "bacanja koske", lansirana teza da je enerigčan protivnik učešća srpskih klubova bila - Budućnost!
"To nije tačno, ja sam to demantovao više puta", kaže za "Vreme" Danilo Mitrović, direktor Budućnosti i neposredni učesnik razgovora o budućoj Ligi, i dodaje:
"Na osnovu uspostavljenih kriterijuma Partizan, kao bivši prvak Evrope, isto kao Split, Cibona i Bosna, ima automatski zagarantovano pravo na učešće. Ako se pretpostavi da će Budućnost i ove sezone biti prvak Jugoslavije, oslobođa se još jedno mesto za neku ekipu iz Jugoslavije, jer mi imamo zagarantovano učešće kao osnivači, isto kao Olimpija. Međutim, to nije prošlo..."
Mitrović priznaje da bi njegov klub dogodine "radije igrao u Zagrebu i Ljubljani nego u Čačku i Leskovcu", ali energično negira bilo kakvo podmetanje nogu srpskim timovima.
Slovenci su se držali prilično neutralno, hrvatski klubovi su bili energično protiv, a bosanski su se više priklonili hrvatskoj strani. Izgovor je da "još nije vreme za srpske klubove", ali da se u budućnosti "može očekivati njihovo uključenje". Ostaje da se vidi kako će se u BiH rešiti pitanje učešća prvaka jer je košarka u Republici Srpskoj, pa i u Hercegovini, jača nego u centralnoj Bosni gde jedino Tuzla pokazuje kakav-takav napredak.
"Budućnost evropskog sporta je u najkvalitetnijim evropskim takmičenjima i regionalizaciji, posebno tamo gde nema jakih nacionalnih liga što je sada slučaj samo sa Španijom, Italijom i Grčkom, možda delimično Francuskom", kaže za "Vreme" Josip Bibić, komesar Hrvatske lige, bivši generalni direktor Jugoplastike iz njenih najsrećnijih vremena. "Upravni odbor KS Hrvatske dao je podršku Jadranskoj ligi i stavu da u njoj zasad ne učestvuju srpski klubovi, dok se politička situacija ne stabilizuje. Očekujemo da se izjasni i Udruženje trenera ali generalno raspoloženje u Hrvatskoj je da se ide u tu akciju."
Jure Košta, direktor Zadra, kaže da njegov klub nema ništa protiv učešća srpskih timova i da je predsednik Božidar Kalmeta dao izjavu u tom smislu, ali da je preovladao stav većine.
DOSTA, BRE, POLITIKE: Na srpskoj strani vlada mala konfuzija. Na jednoj strani postoji osećaj izvesne uvređenosti "jer nas neće" i revolt koji iz toga proizlazi, na drugoj strani i neobaveštenost jer niko iz Beograda nije direktno uključen u pregovore. To priznaje i Predrag Bogosavljev, generalni sekretar KSJ:
"Mi nemamo nikakve zvanične informacije i u takvoj situaciji teško je bilo šta komentarisati. Ono što mogu reći jeste da smo mi zainteresovani za neki vid košarkaške reintegracije na prostoru bivše SFRJ, ali to treba da ide preko federacija, a ne direktno preko klubova. Trebalo bi sesti i dogovoriti se o svemu, interes nam je svima isti - bolje takmičenje i bolji ekonomski uslovi."
Dok je Vlade Divac, formalni predsednik Partizana, u izjavi za ljubljansko "Delo" dao podršku projektu Jadranske lige, čak i ako u njoj za početak ne bude bilo Partizana, njegova "desna ruka", potpredsednik Saša Danilović, malo je rezervisaniji:
"Sa aspekta košarke ideja je u redu, ali ostaje "političko pitanje" nacionalnih liga koje bi izdvajanjem najboljih klubova bile još slabije nego što su danas. Treba dobro izmeriti i izvagati šta se dobija a šta gubi. Što se tiče našeg izostavljanja iz početnih kombinacija, mogu samo reći da je Partizan institucija i ako je nekome u interesu da nema takav klub u svom takmičenju, nemam šta da kažem."
Saša Đorđević, igrač Real Madrida, misli da na nekorektnost treba odgovoriti na isti način:
"Ako nas oni ne žele, to takmičenje me ne interesuje. To onda nije sportska već politička liga a svima nam je već dosta politike i svi znamo šta nam je uradila u poslednjih desetak godina. Ako znamo, onda je red da neko kaže: Dosta, bre, politike."
KOŠARKA BEZ GRANICA: Bilo kako bilo, nešto se pokreće. Košarkaši su, kao i uvek, avangarda i bez obzira na providne trenutne političke interese, izvesno je da će njihov model u budućnosti kopirati i drugi sportovi. Proces izvesne reintegracije, na bazi ekonomskog i sportskog interesa, nezaustavljiv je i svima koji logično misle to je jasno. To što neki u Zagrebu misle da bi Hrvatska trebalo da se okrene Austriji i Mađarskoj, u sportskom smislu čista je glupost. Takva orijentacija mogla bi da važi za hokej na ledu ili neki drugi sport u kome su severni hrvatski susedí neka marka, ali kada je o košarci reč, zna se gde je epicentar. Svima je jasno da je liga bivše SFRJ bila jedna od najjačih, ako ne i najjača, u Evropi a letimičan pogled na 16 učesnika plej-ofa Evrolige daje sledeći bilans: po četiri tima imaju Španija, Grčka i Italija, tri bivša SFRJ (Olimpija, Cibona, Budućnost) a jedan Litvanija (Žalgiris). Igrajući čak i u slabim ligama kakve su slovenačka, hrvatska i jugoslovenska, Olimpija, Cibona i Budućnost ušli su u plej-of, a čak ni jedini eliminisani, Zadar, nije bio autsajder kao što bi se iz bilansa 2-8 moglo pretpostaviti.
Košarkaška Evropa je praktično ukinula granice, u takmičenjima FIBA-e već ove sezone nijedan Evropljanin ni u jednom timu nije stranac, isti princip važiće dogodine i u Evroligi, što je takođe svojevrsna integracija na bazi kvaliteta a ne nacionalnosti. Bilo bi dobro da osnivači Jadranske ili bilo koje druge lige koja bi okupila klubove iz bivše SFRJ odu korak dalje i omoguće igračima iz pet (ili šest?) država bivše zajedničke zemlje da igraju kao domaći (nacionalne lige i federacije zadržavaju pravo na ograničenje stranaca) ne samo u toj budućoj ligi već i u nacionalnim prvenstvima.
Udruživanje "košarkaške pameti" je neophodno i do njega će doći, a da li Srbija ima ili nema more sasvim je irelevantno za buduću košarkašku ligu. Ima, što je važnije, košarku, ozbiljne klubove i talentovane igrače a to će, valjda, jednom biti ne samo dovoljno već i presudno.
Vladimir Stanković
"Čekamo srpske klubove"
Trener Olimpije iz Ljubljane, Zmago Sagadin, koji je još u decembru 1999. u izjavi za "Vreme" podržao košarkašku integraciju na prostoru bivše SFRJ, danas ponavlja svoj stav: "Moramo to realizovati jer nam je svima isti interes. Žao mi je što se ideja prilično ispolitizovala i što, kako sada stvari stoje, u prvom izdanju Lige neće biti srpskih klubova, ali ja ću se već na narednom sastanku početkom marta zalagati da donesemo odluku o njihovom uključenju. Ako ne može već ove godine, a ja mislim da još uvek može, onda treba doneti odluku za iduću sezonu i ne gubiti vreme u uzaludnim diskusijama. Nama je u Sloveniji savršeno jasno da će srpski klubovi puniti Tivoli, ali sa druge strane razumem i klubove iz Hrvatske ako tvrde da ne mogu garantovati bezbednost. Pa ne možemo je valjda mi garantovati iz Slovenije za mečeve u Zadru ili Zagrebu? U svakom slučaju, mi čekamo srpske klubove i nadam se da ćemo ih uskoro i dočekati."
