Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Jedan od izgovora za zaobila�enje (zasad) srpskih timova u budu�oj ko�arka�koj Jadranskoj ligi jeste �injenica da "Srbija nema more", ali je iza svega providna i kratkovida politika koja �e pre ili kasnije do�iveti poraz, jer je proces  sportske reintegracije na  prostorima  biv�e SFRJ neminovan i nezaustavljiv

"Jereti�ki" �lanak objavljen u "Vremenu" br. 467 od 18. decembra 1999. pod naslovom "Ko�arka�i ex-YU, ujedinite se", danas ima sasvim drugu dimenziju. Ono �to je pre samo 14 meseci bio greh, danas je vizionarstvo, ono �to je izgledalo kao utopija, postaje realnost, pesimizam ustupa mesto optimizmu. Tada smo napisali da �e "vreme, biologija i logika" u�initi svoje i danas smo pred po�etkom (idu�eg oktobra?) Jadranske lige koja u prvom izdanju treba da okupi 10 klubova, iz Hrvatske (4), Slovenije (3), Bosne i Hercegovine (2) i Jugoslavije, odnosno Crne Gore (1). �etiri kluba osniva�a, Cibona, Olimpija, Bosna i Budu�nost, osnovali su firmu koja se zove Sidro, ekonomsko sedi�te nalazi�e se  u Ljubljani, a sportsko u Zagrebu.

Iako mnogo toga jo� nije precizirano, osnovni principi su uspostavljeni: odre�ene su kvote po zemljama, igra�e se subotom i nedeljom, klubovi u�esnici ne�e igrati prvu fazu svojih nacionalnih �ampionata, ve� �e se po�etkom marta uklju�ivati u plej-ofu ili neki drugi sistem zavr�nice koji ne mora svuda biti isti.

Dovde je sve u redu, principi kojima su se rukovodili klubovi isti su kao oni za koje se "Vreme" zalagalo u pomenutom tekstu s kraja 1999: pobolj�anje kvaliteta takmi�enja, zanimljivije utakmice, br�e stasavanje igra�a kroz kvalitetnije utakmice, punije dvorane, ve�i interes sponzora, ve�e marketin�ke mogu�nosti...

ZAOBILA�ENJE BEOGRADA: Problem je �to su osniva�i zaobi�li klubove iz Srbije, �to ve� nema veze sa logikom ali i te kako ima sa politikom i automatski je u suprotnosti sa proklamovanim principima. Svima, i samim  osniva�ima, savr�eno je jasno da dvorane u Zagrebu, Zadru ili Ljubljani niko ne�e napuniti tako kao Partizan i Zvezda (dodu�e ne ovakva Zvezda  kakva je danas). Uprkos tome svesno se odri�u srpskih klubova zarad dela doma�e javnosti koja jo� nije spremna da "pra�ta Srbima". Ovo se pre svega odnosi na hrvatske klubove koji su zasad "�isti" pred lokalnim nacionalistima, ali  je iz Zagreba, po sistemu "bacanja koske", lansirana teza da je enerig�an protivnik u�e��a srpskih klubova bila - Budu�nost!

"To nije ta�no, ja sam to demantovao vi�e puta", ka�e za "Vreme" Danilo Mitrovi�, direktor Budu�nosti i neposredni u�esnik razgovora o budu�oj Ligi, i dodaje:

"Na osnovu uspostavljenih kriterijuma  Partizan, kao biv�i prvak Evrope, isto kao Split, Cibona i Bosna, ima automatski zagarantovano pravo na u�e��e. Ako se pretpostavi da �e Budu�nost i ove sezone biti prvak Jugoslavije, oslobo�a se jo� jedno mesto za neku ekipu iz Jugoslavije, jer mi imamo zagarantovano u�e��e kao osniva�i, isto kao Olimpija. Me�utim,  to nije pro�lo..."

Mitrovi� priznaje da bi njegov klub dogodine  "radije igrao u Zagrebu i Ljubljani nego u �a�ku i Leskovcu", ali energi�no negira bilo kakvo podmetanje nogu  srpskim timovima.

Slovenci su se dr�ali prili�no neutralno, hrvatski klubovi su bili energi�no protiv, a bosanski su se vi�e priklonili hrvatskoj strani. Izgovor je da "jo� nije vreme za srpske klubove", ali da se u budu�nosti "mo�e o�ekivati njihovo uklju�enje". Ostaje da se vidi kako �e se u BiH re�iti pitanje u�e��a prvaka jer je ko�arka u Republici Srpskoj, pa i u Hercegovini, ja�a nego u centralnoj Bosni gde jedino Tuzla pokazuje kakav-takav napredak.

"Budu�nost evropskog sporta je u najkvalitetnijim evropskim takmi�enjima i regionalizaciji, posebno tamo gde nema jakih nacionalnih liga �to je sada slu�aj samo sa �panijom, Italijom i Gr�kom, mo�da delimi�no Francuskom",  ka�e za "Vreme" Josip Bibi�, komesar  Hrvatske lige, biv�i generalni direktor Jugoplastike iz njenih najsre�nijih vremena. "Upravni odbor KS Hrvatske dao je podr�ku Jadranskoj ligi i stavu da u njoj zasad ne u�estvuju srpski klubovi, dok se politi�ka situacija ne stabilizuje. O�ekujemo da se izjasni i Udru�enje trenera ali generalno raspolo�enje u Hrvatskoj je da se ide u tu akciju."

Jure Ko�ta, direktor Zadra, ka�e da njegov klub nema ni�ta protiv u�e��a srpskih timova i da je predsednik  Bo�idar Kalmeta dao izjavu u tom smislu, ali da je preovladao stav ve�ine.

DOSTA, BRE, POLITIKE: Na srpskoj strani vlada mala konfuzija. Na  jednoj strani postoji ose�aj izvesne uvre�enosti "jer nas ne�e" i revolt koji iz toga proizlazi, na drugoj strani i neobave�tenost jer  niko iz Beograda nije direktno uklju�en u pregovore. To priznaje i Predrag Bogosavljev, generalni sekretar KSJ:

"Mi nemamo nikakve zvani�ne informacije i u takvoj situaciji te�ko je bilo �ta komentarisati. Ono �to mogu re�i jeste da smo mi zainteresovani za neki vid ko�arka�ke reintegracije na  prostoru biv�e SFRJ, ali to treba da ide preko federacija, a ne direktno preko klubova. Trebalo bi sesti i dogovoriti se o svemu, interes nam je svima isti - bolje takmi�enje i bolji ekonomski uslovi."

Dok je  Vlade Divac, formalni predsednik Partizana, u izjavi za ljubljansko "Delo" dao podr�ku projektu Jadranske lige, �ak i ako u njoj za po�etak ne bude bilo Partizana, njegova "desna ruka", potpredsednik Sa�a Danilovi�,  malo je rezervisaniji:

"Sa aspekta ko�arke ideja je u redu, ali ostaje "politi�ko pitanje" nacionalnih liga koje bi izdvajanjem najboljih klubova bile jo�  slabije nego �to su danas. Treba dobro izmeriti i izvagati �ta se dobija a �ta gubi. �to se ti�e na�eg izostavljanja  iz po�etnih kombinacija, mogu samo re�i da je Partizan institucija i ako je nekome u interesu da nema takav klub u svom takmi�enju,  nemam �ta da ka�em."

Sa�a �or�evi�, igra� Real Madrida, misli da na nekorektnost treba odgovoriti na isti na�in:

"Ako nas oni ne �ele, to takmi�enje me ne interesuje. To onda nije sportska ve� politi�ka liga a svima nam je ve� dosta politike i svi znamo �ta nam je uradila u poslednjih desetak godina. Ako znamo, onda je red da neko ka�e: Dosta, bre, politike."

KO�ARKA BEZ GRANICA: Bilo kako bilo, ne�to se pokre�e. Ko�arka�i su, kao i uvek,  avangarda i bez obzira na providne trenutne politi�ke interese, izvesno je da �e njihov model u budu�nosti kopirati i drugi sportovi. Proces izvesne reintegracije, na bazi ekonomskog i sportskog interesa, nezaustavljiv je i svima koji logi�no misle to je jasno. To �to neki u Zagrebu misle da bi Hrvatska trebalo da se okrene Austriji i Ma�arskoj, u sportskom smislu �ista je glupost. Takva orijentacija mogla bi da va�i za hokej na ledu ili neki drugi sport u kome su severni hrvatski sused� neka marka, ali kada je o ko�arci  re�, zna se gde je epicentar. Svima je jasno da je liga biv�e SFRJ bila jedna od najja�ih, ako ne i najja�a, u Evropi a letimi�an  pogled na 16 u�esnika plej-ofa Evrolige daje slede�i bilans: po �etiri  tima imaju �panija, Gr�ka i Italija, tri biv�a SFRJ (Olimpija, Cibona, Budu�nost) a jedan Litvanija (�algiris). Igraju�i  �ak i u slabim ligama  kakve su slovena�ka, hrvatska i jugoslovenska, Olimpija, Cibona i Budu�nost u�li su u plej-of, a �ak ni jedini eliminisani, Zadar, nije bio autsajder kao �to bi se iz  bilansa 2-8 moglo  pretpostaviti. 

Ko�arka�ka Evropa je prakti�no ukinula granice, u takmi�enjima FIBA-e ve� ove sezone nijedan Evropljanin ni u jednom timu nije stranac, isti princip va�i�e dogodine i u Evroligi, �to je tako�e svojevrsna integracija na bazi kvaliteta a ne nacionalnosti. Bilo bi dobro da osniva�i Jadranske ili bilo koje druge lige koja bi okupila klubove iz biv�e SFRJ odu korak dalje i omogu�e igra�ima iz  pet (ili �est?) dr�ava biv�e zajedni�ke zemlje da igraju  kao doma�i (nacionalne lige i federacije  zadr�avaju pravo na ograni�enje stranaca) ne samo u toj budu�oj ligi ve� i u nacionalnim prvenstvima.

Udru�ivanje "ko�arka�ke pameti" je neophodno i do njega �e do�i, a da li Srbija ima ili nema more sasvim je irelevantno za budu�u ko�arka�ku ligu. Ima, �to je va�nije, ko�arku, ozbiljne klubove i talentovane igra�e a to �e, valjda, jednom biti ne samo dovoljno ve� i presudno.

Vladimir Stankovi�

Trener Olimpije iz Ljubljane, Zmago Sagadin, koji je jo� u decembru 1999. u izjavi za "Vreme" podr�ao ko�arka�ku integraciju na prostoru biv�e SFRJ, danas ponavlja svoj stav: "Moramo to realizovati jer nam je svima isti interes. �ao mi je �to se ideja prili�no ispolitizovala i �to, kako sada stvari stoje, u prvom izdanju Lige ne�e biti srpskih klubova, ali ja �u se ve� na narednom sastanku po�etkom marta zalagati da donesemo odluku o njihovom uklju�enju. Ako ne mo�e ve� ove godine, a ja mislim da jo� uvek mo�e, onda treba doneti odluku za idu�u sezonu i ne gubiti vreme u uzaludnim diskusijama. Nama je u Sloveniji savr�eno jasno da �e srpski klubovi puniti Tivoli, ali sa druge strane razumem i klubove iz Hrvatske ako tvrde da ne mogu garantovati bezbednost. Pa ne mo�emo je valjda mi garantovati iz Slovenije za me�eve u Zadru ili Zagrebu? U svakom slu�aju, mi �ekamo srpske klubove i nadam se da �emo ih uskoro i do�ekati."

prethodni sadr�aj naredni