Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Minimalizam nije isklju�ivo estetsko odre�enje. On ima zna�enje otpora � borbi za pro�i��enje i povratak duhovnim vrednostima

Jednom od najlep�ih fession slikovnica s kraja veka, D�on Pouson (Powson) predstavlja i obja�njava svoje shvatanje minimalizma. Filozofska podloga Pousonovog minimalizma locirana je u umetnosti Dalekog istoka. Po tom u�enju je minimalna forma izraz "dobrovoljnog siroma�tva", sadr�anog u japanskoj re�i "vabi". U zen filozofiji �ovek izvorno ne poseduje ni�ta. Otuda sledi ideja da "siroma�na umetnost" osloba�a vi�e od materijalno bogate i prezasi�ene. Ona je bli�e su�tini ljudskog bi�a i zato ostavlja ve�i prostor za kontemplaciju, samospoznaju i razumevanje okru�enja. Svedena i neagresivna forma �tedi �ula od fizi�kih senzacija i omogu�ava �oveku vi�i stepen senzibilnosti prema prirodi, nefizi�kim pojavama i izvornoj ekspresiji.

U istorijskom kontekstu kulture Zapada, za izvori�te savremenog minimalizma naj�e��e se imenuju �ejkeri (Drhtavci) i etnografija skandinavskih naroda. Zajedni�ke karakteristike predmetnog sveta ovih kultura su racionalni oblici, jednostavna funkcionalna re�enja, dosledna primena materijala i logika konstruisanja, iz kojih i proizilazi njihova ukupna estetika. Iste karakteristike imaju i dela minimalista nove generacije. Oni su tako�e i predstavnici kulminacione faze shvatanja estetike u modernoj arhitekturi, koju zapo�inje Losov esej protiv dekoracije iz 1908. godine. Tim dalekim poborni�kim gestom otvoren je put dvostrukog govora modernog oblika � fizi�kom pojavno��u i asocijativnom (�ulnom) ekspresivno��u. Korene savremene minimalisti�ke filozofije otkrivaju radovi Sol Le Vita (LeWitt), i objekti arhitekata Misa van der Roea (Rohe) i Luisa Kana (Kahn) i vizuelnog umetnika Donalda D�ada (Judd). Misovu metaforu "Manje je vi�e" zamenilo je tra�enje istine u svedenosti. Nulti izraz (Zero image) postao je ideal ali su s njim i disanovski standardi slo�enosti zna�enja oblika porasli. Minimalizam je prostorni haiku. To je prostorni jezik svedene sintakse, sazdane od rafiniranih metafora. O�trina primarnih elemenata: linija, ivica, povr�ina na jednoj strani i suptilnost tekstura i boja na drugoj, li�eni kompleksnih pro�imanja, grade ekspresiju fluidnog prostora oslobo�enog dodatnih znakova i potrebe za dopunjavanjem.

IZ JEDNOG KOMADA: Pousonova knjiga nije ni prva ni poslednja oda najprominentnijem trendu devedesetih. Minimalizam je najvi�e eksploatisan fenomen decenije. Pored toga da proisti�e iz moderne tradicije ovog veka, paradoksalno, on u svojoj zreloj fazi neposredni i najsna�niji podstrek dobija direktno iz kulture mode. To se ogleda koliko u formiranim stilovima �ivota i kulturi stanovanja toliko i neposredno � radovima uklju�enim u lanac marketinga velikih modnih koncerna. Od programskih na�ela do oblikovanja enterijera prodavnica. Pousonov radni i kreativni opus �ine dve vile i veliki broj enterijera galerija, modnih butika, stanova umetnika i galerista. U njemu nema velikih objekata. Ve� sama veli�ina i tipologija programa, kao i klijentela za koju radi upu�uju na usku povezanost njegovog shvatanja sa savremenim vizuelnim umetnostima. Njegove radove karakteri�u perfekcionisti�ki konstruisani i izvedeni predmeti, naj�e��e iz jednog komada materijala, bilo da se radi o drvetu, kamenu ili betonu. Belina zidova prostora koji "te�e" je fon kojim se ekspresivna snaga predmeta poja�ava. Londonskim enterijerima galerija, dizajnom name�taja za italijanski B&B i ure�enjem njujor�kih i tokijskih prodavnica Kalvin Klajn, Pouson je zauzeo mesto jednog od rodona�elnika pokreta novog minimalizma, ali je naj�e��e i optu�ivan kao vinovnik degradacije arhitekture devedesetih. Smatra se da su njegovi radovi i ukupan, konzistentan opus izvr�ili suvi�e velik uticaj na shvatanje arhitektonske estetike i modernog na kraju veka. Stilsko jedinstvo deluje sasvim jereti�ki u vreme ludila slobodnog izraza.

Minimalizam je i kulminaciona faza veka umetnosti u sporu sa stvarno��u. Svi progresivni pokreti veka na izmaku bili su usmereni ka oponiranju kulturi konzumacije. U tom kontekstu minimalizam nije isklju�ivo estetsko odre�enje. On ima zna�enje otpora � borbi za pro�i��enje i povratak duhovnim vrednostima. Tako gledan minimalizam sve vi�e se ukazuje i kao politi�ka pozicija � na�in mi�ljenja generacija dizajnera, bez obzira da li je re� o modi, nakitu, arhitekturi, name�taju ili kulinarstvu. Jedna od najsna�nijih upori�nih ta�aka ovog politi�kog opredeljenja jeste ekolo�ka odgovornost � smanjenje koli�ine iskori��enog i "zaposlenog" materijala, izvornost estetike istinitog i svedeni jezik koji odgovara dobu obele�enom elektronskim komunikacijama. �ini se neizbe�nim da decenijama duga borba protiv zaga�enja �ovekove okoline, bilo da je re� o otpadu, oblicima �ivotne sredine ili jeziku, u svakoj svojoj fazi izvr�i uticaj i na vizuelne umetnosti. Priroda u kojoj �ivimo nije savr�ena ali je dore�ena. Zadatak oblikovanja je da preostalom prirodnom redu omogu�i opstanak u sklopu novih tvorevina, ako ve� ne mo�e da ga popravi. Taj novi kreativni senzibilitet nosi klicu izvornosti iz koje ponovo mo�e nastati oblik. U re�enom kulturnom kontekstu prostorni minimalizam ima zna�ajnu ikoni�ku vrednost. On je postao znak prepoznavanja koji obezbe�uje auru samokontrole i anga�ovanog shvatanja sveta.

Od hi-tech ka super-tech

Sedamdesete godine �asopis "Architectural Design" je prvi put publikovao radove porodi�ne manufakture Vendi i Norman Foster i konstruktora Antonija Hanta. U to vreme njihov najve�i naru�ilac bila je firma Olsen Lines, a program � lu�ka skladi�ta, terminali i servisi. U me�uvremenu se o Olsen Linesu nije �ulo, a Foster Associates postao je jedna od najmo�nijih hi-tech korporacija. Biro je sme�ten na obali Temze i realizuje velike, presti�ne i skupe projekte me�u kojima Indo-China banku u Hongkongu, rekonstrukciju Rijksdaga u Berlinu i mnoge druge.

Biografija samog Fostera otkriva korene njegove orijentacije i na�ina mi�ljenja: pasionirani pilot, poput Korbizjea fasciniran ma�inama koje su mu ujedno funkcionalni, konstruktivni i estetski ideal. U istorijskoj optici uo�ava se gotovo direktno oslanjanje na tradiciju engleske industrijske arhitekture koliko i na prete�e hi-te� arhitekture, oli�ene Pakstonovom Kristalnom palatom, izgra�enoj za Svetsku izlo�bu u Londonu, 1851. godine. Ovu tradiciju nastavlja Sovjetska avangarda, redukcionizam Mis fan der Roea, ma�inske strukture Z. Pruvea i najzad radovi arhitekata hi-tech orijentacije. Me�u njima Foster zauzima poziciju gurua.

Fosterov Stensted aerodrom u Londonu izgra�en je po�etkom devedesetih. Iako se smatra prete�om nove generacije aerodroma, koju odlikuje sa�imanje svih funkcija pod jednim krovom (esplanade, holovi, gejtovi i servisi), on zapravo obnavlja ideju "meke arhitekture" (soft architecture) koja je dominirala na EXPO �70, u Osaki. Osnovni ciljevi koncepta su dinami�na adaptacija podsistema prema potrebama, racionalizacija povr�ina i visok komfor putnika. Posledica ja radikalna promena prostorne strukture koju karakteri�u veli�ina, kompaktne trase infrastrukture i velika prostorna, tehnolo�ka i tehni�ka fleksibilnost. Krov je polje ispod koga su polo�eni svi glavni vodovi i razvedena mre�a aerodromskih instalacija, �to omogu�ava laku transformaciju prostora bez ometanja radnih procesa. Na aerodromu u Hongkongu, otvorenom 1998. godine, Foster razvija isti koncept, ali je likovna pretenzija izra�enija. Kao i nekoliko drugih njegovih projekata iz poslednje decenije, realizovan je nekoliko nedelja pre roka, a ulaganje je za tri odsto manje od planiranog. Razlike izme�u ove dve gra�evine predstavljaju kako liniju razvoja tako i promenu radne filozofije hi-techa.

Dok je prvobitno podrazumevao gra�evine u �eliku sa estetikom industrijske arhitekture, kakvi su na primer Fosterov projekt za Wiliis, Faber & Dumas u Ipsvi�u (1975) i londonski Loyds, Rod�ersa (1982), hi-tech je vremenom dobio novi smisao. Od u�e odre�enosti na gra�evine �ija se tektonika bazira na livenom gvo��u, �eliku, lakim i recikliranim legurama, staklu i plastici, proizvedenim i ugra�enim sa precizno��u automobilske industrije, stiglo se do total in�enjeringa koji pored re�enih ima jo� tri karakteristike: a) trajnost, b) brzu realizaciju i c) pona�anje u okviru planiranog bud�eta. Zna�aj ovih aspekata proisti�e iz lo�eg iskustva investitora sa realizacijom velikih projekata, a �ije su posledice neprocenjiva finansijska �teta. I pored utopijskih ideja o pokretnim gradovima i mobilnoj arhitekturi, zgrade jo� uvek imaju vrednost nekretnine.

AUTOMATIZACIJA: Iz dana�nje ta�ke gledi�ta hi-tech je odre�en paradoksom anahrono-progresivnog na�ela. Dok su, na jednoj strani, njegovi radni principi bli�i na�elima funkcionalizma nego ideologiji postmoderne kulture koja zastupa kreativnu slobodu, istovremeno promovi�e kreativno kori��enje automatizacije. Fantasti�na scenografija stripova Fla� Gordon i Zagor, kao i utopija sovjetskih konstruktivista dobili su u hi-tech arhitekturi operativni backup.

Savremeni produkti hi-techa mogu se staviti u isti red sa produktima industrijskog dizajna. Njih karakteri�u visok standard izrade, industrijski proizvedene komponente, suva monta�a elemenata i paleta boja koje je nemogu�e ostvariti u bilo kom postupku van industrijske hale. Serija je najzna�ajnija, ako ne i jedina razlika izme�u industrijskih dizajn produkata i produkta hi-tech arhitekture. Dok je serijska proizvodnja celog objekta su�tina idustrijskog dizajna, hi-tech arhitektura nastaje na serijski proizvedenim komponenatama: elementi konstrukcije, komunikacije, oprema i delovi enterijera. Najzna�ajnije zajedni�ke osobine dve discipline su radna filozofija i laboratorijski proces rada � re�enja se eksperimentalno proveravaju, proizvodnji prethodi izrada nultih serija i prototipova i najzad sama proizvodnja komponenata obavlja se daleko od mesta ugradnje. U tom pogledu visoko razvijeni hi-tech dostigao je ostvarenje kontinualno odr�avanog ideala arhitekture dvadesetog veka � ku�a proizvedena u fabrici.

Na kraju milenijuma Foster zaokru�uje vlastiti ciklus. Jedan od najve�ih proizvo�a�a boja za gra�evinarstvo � Sikens, pod njegovim imenom promovi�e New Colors for a New Century. Velike zvezde, kako glumci i sportisti, tako i arhitekti licence prodaju za visoke sume. Cantona pije liptonice, Agasi obla�i nike. U zenitu karijere, izgra�ene na saradnji sa industrijom, Foster promovi�e njene produkte za slede�i vek. Arhitektura jo� nije postala modni �anr, ali uz sklapanje pakta sa okru�enjem postaje gotovo neizbe�an interface medijske promocije.

(Nastavi�e se)

prethodni sadr�aj naredni