Zadu�bine Gorana Petrovi�a
("Pun d�ep kriptonita", "Vreme" br. 526)
Pore�enja su uvek opasna. Sa jedne strane, ona ni�ta ne dokazuju; sa druge uvek govore ne�to o onome ko ih pravi. To va�i i za pore�enje junaka novog romana Gorana Petrovi�a "Sitni�arnica ,Kod sre�ne ruke�" sa Supermenom, a zatim i sa Popajem i Bananamenom. U ovom nizu, uostalom, tragi�no nedostaje Super �ilja � �to ne treba shvatiti kao posledicu nedovoljnog poznavanja materije, nego kao izraz odbojnosti prema najsimpati�nijem od ovih likova, koji je uz to i najmanje nasilan. Pore�enje o kojem je re� sasvim je slabo ne samo zato �to sa Petrovi�evim romanom nema nikakve veze ve� i zato �to je Supermen u obi�nom, svakodnevnom �ivotu � novinar. Kao novinar Klark Kent glumi dobro�udnog nespretnjakovi�a �iji je valjda jedini podvig kada u jednoj epizodi, dok koleginica koja je u stalnoj nedoumici da on ipak nije Supermen pogleda na drugu stranu, u trenutku pojede celo pile. Ako se �ovek koji �ita (pre)mnogo ipak odlu�i za ovakva pore�enja, red bi bio da ona ne sadr�e gre�ke � kao �to je ona da Klark Kent postaje Supermen kada dodirne kriptonit, a svako (dete) zna da sasvim suprotno, u dodiru sa ostacima planete sa koje poti�e on gubi nat�ove�ansku snagu. Moglo bi se re�i, ako na ljubazan na�in treba spasavati bezrazlo�no zajedljiv tekst, da proza Gorana Petrovi�a deluje na supernovinara pogubno i da upravo zbog blistavog sjaja kojim je bljesnula poslednjih godina mora da izazove i ishitrene, sasvim nepotrebne reakcije.
PRIMERENIJI KONTEKST: Proza Gorana Petrovi�a, me�utim, zaslu�uje da bude odre�ena u jednom primerenijem kontekstu. Na primer, junak novog romana Gorana Petrovi�a ostvario je zamisao Ivana Galeba iz romana Vladana Desnice o romanu u kojem se ni�ta ne doga�a. Petrovi�ev neobi�ni pisac zadovoljava u isti mah i poglede junaka "Tvr�ave" Me�e Selimovi�a, tako�e umetnika, na pisanje o ne�nosti i ljubavi, o detinjstvu sveta. Ideal velikog umetni�kog dela u prozi Borislava Peki�a porotivte�a je eti�ki zao�trenim pitanjima o svetu, istoriji, sticanju i vlasni�tvu, sudbini civilizacije i posledicama raspada, ideolo�kog poni�tavanja ili transformacije gra�anske kulture. Izneveravanje ideala umetni�kog ostvarenja u grotesci ili dodir smrti koja ovo savr�enstvo prati neka je vrsta crvene niti koja se provla�i kroz delo Borislava Peki�a. Ona je najo�iglednija u kratkom romanu "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana" ili pri�i "Megalos Mastoros i njegovo delo 1347", ali i na vi�e mesta "Zlatnog runa". �itav ovaj motivski sklop na�ao je svoje mesto i sjajnu prestilizaciju u romanu Gorana Petrovi�a. Ista simboli�ka nit sna�no povezuje Ki�ovu "Mansardu" (i "Pe��anik") i, kako je ja zovem, "izbegli�ku trilogiju" Davida Albaharija ("Kratku knjigu", "Sne�nog �oveka" i "Mamac"), pri �emu se kod Ki�a upravo ljubavna pri�a vi�e ne mo�e napisati, a kod Albaharija se istina o svetu vi�e ne mo�e saop�titi. Zami�ljeni roman Anastasa Branice "Moja zadu�bina" o �ijem se pisanju, �itanju i lektorisanju pripoveda u romanu Gorana Petrovi�a, prema tome, sjajna je dopuna velike i lepe poeti�ke linije u srpskoj prozi koja se�e unatrag do po�etka veka, Milutina Uskokovi�a i za�etaka tzv. beogradskog romana. Ovu tradiciju i beogradski roman Petrovi� u isti mah priziva i parodira. Pri tome je Petrovi�ev roman u romanu, "Moja zadu�bina" i njen opis, zapravo i najbolje �to sama "Sitni�arnica ,Kod sre�ne ruke�" nudi.
Umetni�ki ideal kao izazov pripovedanju spaja dela �ida i Kamija, Prusta i D�ojsa, Mana i Broha � od misli i zami�ljenih dela likova umetnika u njihovoj prozi zavisi samo knji�evno ostvarenje koje se na njima gradi. Taj ideal je veliki izazov kod Lorensa Sterna kao grani�na situacija pisanja, a kod Balzaka kao socijalna situacija izdava�tva. Upravo je Balzakova deskripcija, stvaranje detaljnim opisom realisti�ke iluzije, podloga na kojoj moderna knji�evnost, a zatim njen postmoderni naslednik, grade svoju stilizaciju stvarnosti. U modernizmu re� je o reakcijama od Prusta do francuskog novog romana, naro�ito tzv. �ozizma Rob-Grijea, a u postmodernoj knji�evnosti �iji je vrhunski predstavnik, slu�aj za ud�beni�ke primere, Goran Petrovi�, u razvijanju kona�ne sumnje u bilo kakav realitet izvan knjiga. Napokon to kako Petrovi� na kraju romana priziva Turgenjeva pokazuje sposobnost da na jo� jedan na�in ironizuje i taj "roman u romanu" oko kojeg je organizovana "Sitni�arnica".
PRIRODNI ZAKONI: Vrlina proze Gorana Petrovi�a je i to �to ona razvija metaforu do njenog samoukidanja. Interesantno je koliko je izmakla pa�nji upravo ova poeti�ka odlika proze Gorana Petrovi�a koja bi otkrila, i to odmah, ogroman ironijski, groteskni, cini�ki potencijal njegovog pripovedanja. U "Opsadi crkve Svetog Spasa" Petrovi� se poigrao biblijskom slikom da snaga vere mo�e i planine da pokrene pa je snazi molitve dopustio da manastir uzdigne u nebo. Ali treba biti slep kod o�iju pa ne videti koliko u tome ima i cinizma. Prvo jer je to spolja�nja manifestacija i mehani�ki dokaz vere, a za tako ne�to ne treba prizivati Paskala da se poka�e koliko je takav dokaz slabiji i beskorisniji od unutra�nje snage ube�enja i snage vere koja deluje u ljudskom srcu. Ako je ve� data neka ovozemaljska mo� najdubljoj molitvi, kako to da ona manastir mo�e tek malo da uzdigne, ne i da ga spasi? Ako se �italac jo� nije dosetio da je ovo udar na raslabljenost duhovnog �ivota koji ne obezbe�uje ni spas od ubica, a nekmoli spasenje, eto prizora gde nema vode � kao da se ona ne mo�e uzdi�i, kao da Bog ne bi utolio �e� ili da i �e� kao u �ivotima svetih ne doprinosi podvigu. Slika bratstvenika koji skaku�u sa busena na busen trave koja se pridigla uz manastir � to bi nasmejalo i Rablea i Didroa, a pomalo bi bili zadovoljni i Hjum i Spinoza �to, iako naknadno, ipak deluju prirodni zakoni.
Ko uo�i sa kakvom i kolikom ironijom se lik istorije pojavljuje u prozi Gorana Petrovi�a, �to je skriveno fantazijom i blistavim stilom, taj �e bolje razumeti glupost nacionalnih du�ebri�nika i me�u njima �ovinista i podlaca zbog kojih �ovek kao da treba da se izvinjava ako voli svoju kulturu i stalo mu je do naroda kojem pripada. Oni vide svetog Savu i �i�u, srpsku istoriju i srednji vek, srpske kraljeve i neke mile davnine za koje veruju da su ih i sami dostojni, pa im se pogled toliko zamutio da ne vide Petrovi�evu knjigu onakvu kakva ona zaista jeste. Onda na scenu izlaze u sitno zlo zaodenute udvorice i tu�e sluge kojima je CNN obrazac morala, Amerika ideal pravde, a svaka politi�ka niskost i zlo�in nad Srbima bolji nego onaj koji Srbi u�ine. Niti su simpati�niji, niti vide Petrovi�evu knjigu, nego vide kako kvazinacionalne kreature gledaju usplamtelim pogledom, i zato za inat sve rade naopa�ke, slave svoj poraz i nesre�u kao tu�nu tu�u veli�inu. Ako se i jednima i drugima u prvi mah pone�to pre�uti o Goranu Petrovi�u, kao �to je to na drugi na�in bio slu�aj i sa Radoslavom Petkovi�em, to mo�e biti dobro za odli�ne knjige kakve su "Sudbina i komentari" i "Opsada Crkve svetog Spasa". Obi�na �ar�ijska glasina, gnusna i glupa sama po sebi, ume za knjigu da u�ini vi�e nego najbolji kriti�ki tekst.
OTISAK DU�E: Sada se opet ne vidi kako sa istim cinizmom deluje Petrovi�evo "bukvalno" dovo�enje metafore do kraja: samo u knjigama postoji svet vredan �ivota i do njega se dolazi snagom �itanja. Ironiju "uzdignutog" manastira smenila je ironija stvarnog �ivota u knigama. Ono �to je bila molitva sada je �itanje, ono �to je ispod varljivog sjaja srednjeg veka bio u�as razaranja od kojeg se u snu be�i u grozu na�e savremenosti sada je nepodno�ljiva trivijalnost gra�anskog �ivota i potreba da se vrlinom ma�te naseli ovaj svet, da se tako stvori ambijent u kojem je mogu� susret sa voljenim bi�em. Tragedija da �ovek ne vidi ljubav koju ima zbog ljubavi koju sanja, da ne vidi �ivot koji mo�e da vodi ve� da ga zaneseno tro�i zbog �ivota koji nema i ne mo�e da �ivi, samo je lepo obrtanje strana sveta koji se, oduvek, pokazuje kao r�avo mesto za �ivot � �to je najbolji, jovovski razlog za spor sa samim Tvorcem. Nije to prizemna bajka nego otisak lepe du�e. Niti bajke podnose ironiju niti dozvoljavaju porazno saznanje o prirodi sveta i �ovekovim izgledima u njemu. Petrovi�ev vrhunski obra�un sa knji�evnim eskapizmom upravo bi �itaoci koji ne ljube umetnost radi umetnosti i mla�i pisci koji u zamahu ustreptale potrebe da odu u nekom drugom pravcu, �to je legitimno htenje ali ne i opravdanje za poeti�ko nerazumevanje, morali visoko da vrednuju. Ukoliko se tome doda sa koliko je pa�nje potkopan smisao promene dinastija i smrti vladara, smene vlasti i ishoda ratova, parodijski predstavljeno me�uratno gra�anstvo sve sa stilskim name�tajem i sticanjem imetka, nakaznom pedagogijom, osuje�enim seksom i erotikom samo u mislima, u kakvom ambijentu i sentimentalizam prave ljubavi dobije sasvim druga�iji smisao, sve je to znak jednog posebnog dara za dvostruko kodiranje kojim suvereno vlada Goran Petrovi�. Manje nadareni �itaoci njegove proze u�iva�e u povr�nim lepotama, od jezika do gra�anske precioznosti, oni koji se malo bolje udube u njegovo pisanje prona�i �e jedan dublji pogled na svet u kojem se fantazija i ironija prepli�u onako kako to dvadeseti vek tra�i od moderne i postmoderne literature.
TRAVESTIJA �ITANJA: Niko ne mora da "cili�e" poput "odu�evljene srpske kritike", ali �ta to u ovako ne�noj i finoj prozi mo�e toliko da smeta da bi joj se iz nedelje u nedelju trebalo zajedljivo, �ak pakosno rugati? Kritika, me�utim, uop�te nije jednoglasna i ima sasvim razli�ite razloge i poglede na stvari. Pisac ovih redova, na primer, u�iva u izuzetnoj lepoti Petrovi�evog pripovedanja i knji�evnoistorijski zna�aj romana vidi i u tome �to se njime zaokru�uje jedno razdoblje kada je metafora biblioteke, knjige, pisanja i �itanja imala posebno va�nu poeti�ku ulogu. U srpsku knji�evnost je pre ta�no �etvrt veka ova metafora u�la sa tragi�kim patosom istorije u "Grobnici za Borisa Davidovi�a". U "Sitni�arnici" ona zavr�ava kao travestija �itanja, kao ironi�no preoblikovani sentimentalizam ljubavi i bekstva od realnosti. �ta sledi posle ove epohe treba tra�iti u novoj srpskoj prozi, mo�da kod Vladimira Tasi�a, Sa�e Ili�a, Sr�ana Te�ina... (ili onoj nepro�itanoj, kao kod Vladimira Dobrivojevi�a). U svojim prvim knji�evnim radovima oni se rastaju od ranijih poeti�kih modela, ali ostaje da prona�u i zaokru�e svoj svet � kao �to su to univerzitet i Oksford, ili mo�da Dositej u Haleu, ili o�aj ravnice... �im umesto gledanja u Ki�a, �to je obele�ilo kraj pro�log veka � da i ne pominjemo imitiranje i otu�na pore�enja sa njim � neko zaista u vremenu koje dolazi postane ono �to je Ki� bio za vreme koje za nama ostaje, osnovna poeti�ka dilema nove epohe bi�e razre�ena.
Aleksandar Jerkov
