�AK: Ne dopada mi se njeno ime.
ORLANDO: Kad su je kr�tavali, niko nije mislio da vama uga�a.
�ekspir, Kako vam drago
Upravo
na stranicama "Vremena" sociolozi su nedavno primetili kako
postoje razli�iti na�ini da oni kojima je do toga stalo skrenu na sebe
pa�nju javnosti. Neki ljudi poku�avaju po�to-poto da budu zapa�eni i
samoreklamiraju�i se porodi�nim imenom i pogotovo upotrebom srednjeg
slova. Takvih je dodu�e, tvrde stru�njaci za self-marketing, u Srbiji
malo jer ovde malo kome ne�to zna�i �to je ne�ija pra-prababa nekada
bila poznata li�nost. Upu�eni u samoreklamiranje savetuju da je bolje ne
poigravati se srednjim slovom i ne graditi tako imid�.
Budu�i da sam u redakciji u kojoj radim jedini novinar koji u potpisu svojih tekstova ve� godinama upotrebljava srednje slovo (LJ.), priznajem da mi je zapa�anje sociologa o samoreklamiranju i poigravanju imenom i prezimenom pomalo pogodilo. Tim pre �to to ne �inim zbog poze, umi�ljenosti ili samoreklamiranja. Moji preci zaista nisu igrali zapa�enu ulogu u nacionalnoj istoriji da bih preko njih mogao da gradim imid�. LJ., koga tim srednjim slovom indirektno potpisujem ispod svojih tekstova, o tome najverovatnije nema pojma jer ga nisam obavestio, a redovno �ita samo novine koje pi�u o p�elarima-hobistima (o politici smo davno prestali da razgovaramo kada sam ga svojevremeno uhvatio kako mu�i mozak slu�aju�i "Argument vi�e" na Radio Beogradu). Prema sopstvenom imenu nikada nisam imao nekakav poseban odnos, od malena sam ga nosio kao razga�ene i udobne cipele, smatraju�i ga ne�im �to ti roditelji spuste u kolevku i o �emu je kasnije izli�no razmi�ljati. Oko mog imena, uostalom, i nije bilo previ�e spora � na svet sam do�ao prili�no neplanirano i nenadano, kao neka vrsta roditeljske kolateralne gre�ke, �to je zatim preto�eno u ono Nenad.
�ak bi se moglo re�i da sam bio i pomalo sre�an �to je s imenom sve ispalo tako obi�no i �to se ne zovem, recimo, Petar Kralj, kao na� poznati glumac. Se�am se pri�e da su ga kao studenta milicioneri jednom prilikom pitali za ime, a zatim, po�to su dobili odgovor, po�eli da ga lemaju zbog navodnog sprdanja s narodnom vla��u. Radovalo me je i to �to Stefanovi�a nije bilo previ�e u vrhovima biv�eg re�ima i �to ne moram da strepim da �e mi u nekoj ambasadi uskratiti vizu jer se slu�ajno zovem isto kao i neki podsekretar za privredu kome ne daju da iza�e iz zemlje. Nikada nisam imao ni nevolja kao kolega Mi�a Brki�, s kojim ve� drugi put radim u istoj redakciji, a kome su slali ispravke na tekstove koje nikada nije napisao. Jednom ga je na� biv�i zajedni�ki glavni urednik privremeno i suspendovao zbog �lanka koji je u drugim novinama napisao �ovek sli�nog imena.
Svome novinskom imenu dodao sam LJ. onog trenutka kada sam u nekada udobnim, razga�enim cipelama pre�esto po�eo da zati�em druge ljude sa istim imenom i prezimenom, i ustanovio da i s�m sve �e��e dospevam u tu�u obu�u. Jedan kolega s istim imenom i prezimenom dugo je pisao za "Dugu", a objavio je i nekoliko knjiga. Drugi sa istim imenom i prezimenom na BK televiziji sjajno prenosi utakmice italijanske fudbalske lige. U po�etku je bilo �ak i pomalo zabavno kada su me na ulici presretali poznanici i hvalili me ili psovali �to sam iz "izdajni�kog" "Vremena" najzad "pre�ao" u "Dugu" (koja je pre nekoliko godina va�ila za prili�no "patriotsku" redakciju), ili mi preko telefona zamerali oni �to su na BK hteli da gledaju Lacio-Juventus, umesto utakmice Roma-Parma. Bilo je i slu�ajeva da su oni �to su pro�itali knjigu koju je napisao Stefanovi� iz "Duge" svra�ali do mene i tra�ili da im napi�em posvetu sa LJ. Nekima od njih nije bilo dovoljno �to nisam bio tra�eni autor, jednostavno su �eleli da ipak popri�amo o onome �to ih je zanimalo.
Posle nekoliko godina upotrebe srednjeg slova stvari sa imenom krenule su, me�utim, gore nego ikada ranije. Po principu � jednom kolateralna gre�ka, uvek kolateralna gre�ka. Imenjak iz "Duge" (�oveka ina�e li�no ne poznajem) postao je u me�uvremenu �ef informativne slu�be Demokratske stranke (ili ne�to sli�no), a zatim i �lan upravnih odbora Studija B i Tanjuga. Neupu�eni novinari ovih redakcija od tada mi gotovo svakodnevno, �to direktno �to preko emisara, �alju poruke o tome kako bi trebalo da izgleda njihov uredni�ki kolegijum. Neki bi da se preporu�e, neki �isto da podsete kako se odavno znamo. Jedan suspendovani novinar RTS-a li�no je priznao kako me je nedavno tra�io u DS-u i kako je hteo da me zamoli da ga "preko �in�i�a vratim na posao", ali da me, na njegovu �alost, nije tamo prona�ao. Pre nekoliko dana vest o tome da sam "postao neki faktor u Tanjugu" pro�itao je i kom�ija koji mi je ljubazno pridr�ao vrata od lifta i va�no saop�tio � "ba� mi je drago da si napredovao". Vest o tome da sam "napredovao" do�la je izgleda i do LJ.-a, ali poznaju�i ga, ne verujem da o�ekuje da "preko �in�i�a" poradim na vra�anju emisije "Argument vi�e".
Slovo vi�e u mom imenu ne ozna�ava dakle ni�ta vi�e do broja onih cipela u kojima se jedino prijatno ose�am. To srednje slovo moglo bi, uostalom, da se pro�ita i ovako: ja, dole potpisani novinar "Vremena" izjavljujem da nisam �lan nijedne stranke niti upravnog odbora, da poznajem �in�i�a i da �u to poznanstvo sebi�no koristiti samo za dobijanje ponekog intervjua, da obo�avam da igram fudbal ali da ne radim na BK, i da me je za Tanjug savr�eno ba� briga.
Nenad Lj. Stefanovi�
