Povratak u zatvor
Vasiljević kaže da je štedišama dužan 122 miliona maraka, a da
je ukupna imovina njegove firme vredna 150 miliona maraka. Za sada u stečajnoj
masi ima samo šest miliona maraka, što je dovoljno da svakom poveriocu
isplati 2,5 odsto vrednosti duga
Jezdimir Vasiljević se vratio u zemlju uz gotovo istu medijsku halabuku kao kad je '93. odlazio iz zemlje. Svoj povratak je najavio medijima, kao što je u martu '93. bežeći iz zemlje povezao sa sobom čak do Budimpešte grupu novinara da bi im na konferenciji za štampu rekao da se u zemlju neće vraćati. Gazda Jezdu je u četvrtak, po sletanju u Beograd, uhapsila policija i on sada u beogradskom Centralnom zatvoru "leži" jednomesečni sudski pritvor, određen još '94. godine zbog sumnje na krivično delo prevare. Protiv Vasiljevića postoji još krivičnih prijava, za prevaru i utaju. Istražni sudija Zoran Đorđević saslušavao ga je u petak nekoliko sati. Vasiljević je izjavio da je imovina njegovog Jugoskandika tolika da se iz nje mogu namiriti sva potraživanja štediša. Tvrdi da ima i dokaze, zapisane na kompjuterskim disketama koje je sa sobom doneo.
CRNOGORSKA
VEZA: Neposredno pre gazda Jezdinog povratka stečajni sudija
Jugoskandika naložio je, osam godina od otvaranja predmeta, da se
"prema postojećem stanju imovine Jugoskandika ispita mogućnost za
glavnu deobu". Prema postojećim podacima, najveći dužnici"Jugoskandika
su Republika Crna Gora, Narodna banka Crne Gore i crnogorski
Jugopetrol-Kotor. Vasiljević je svojevremeno, na oproštajnoj pres
konferenciji, optužio Mila Đukanovića, tada predsednika crnogorske
vlade, i Momira Bulatovića, koji je bio predsednik Crne Gore, za državni
reket.
Štedionica Jugoskandik otvorena je '91. godine. Velikim kamatama na devizne i dinarske uloge, skupom reklamom i obilnim deljenjem novca na sve strane u obliku "ulaganja" i sponzorstva, Vasiljevićeva firma uspela je da privuče desetine hiljada ulagača. Neki su u Jugoskandik ulagali i stotine hiljada nemačkih maraka. Gazda Jezda se hvalio mesečnim obrtom od 280 miliona dolara mesečno. Prve veze sa Crnom Gorom Vasiljević je ostvario početkom '92. godine, kada je sa crnogorskom vladom sklopio ugovor o iznajmljivanju ostrva Sveti Stefan na pet godina, za ukupno 570 miliona dolara. Prve dve mesečne rate, vredne po 2,5 miliona dolara, uredno je izmirio, ali je zapelo već kod treće, koja je morala da bude naplaćena iz kaucije koju je Vasiljević položio. Odmah potom su Jugoslaviji zavedene sankcije, pa je Vlada Crne Gore donela odluku da se otplata zakupa zamrzne. Vasiljević je potom na Svetom Stefanu organizovao šahovski "meč stoleća" Bobi Fiše- Boris Spaski, u koji je navodno uloženo 15 miliona dolara. Gazda Jezda je bio sponzor proslave prve godišnjice proglašenja Crne Gore za prvu ekološku državu na svijetu. Država Crna Gora odužila mu se tako što je organizacija šahovskog meča Fišer - Spaski proglašena za ekološki program godine.
Vasiljević je iste godine sa podgoričkom Bankom privatne privrede dogovorio da bankarske poslove obavlja koristeći njeno ime i dozvolu. Samostalnu dozvolu za te poslove nije imao. Da u tom poslu ne ide baš sve kako treba postalo je jasno krajem '92. Te godine je crnogorska vlada proglasila kotorski Jugopetrol za javno preduzeće i insistirala da se Vasiljeviću pod zakup izda nekoliko benzinskih pumpi. Gazda Jezda je potom počeo da Jugopetrolove tankove u Baru i Kotoru puni svojom naftom. Pošto Vasiljević nije poštovao obaveze prema štedišama, Banka privatne privrede je kod suda isposlovala zabranu raspolaganja benzinom vrednosti šest miliona maraka koja se u tom trenutku zatekla u crnogorskim skladištima.
SRPSKI BIZNISI: Vasiljević je poslovao i u Srbiji, pa Jugoskandik sada potražuje milionske devizne iznose od Elektronske industrije Niš, Jugoslovenske krznarske industrije, a potraživanja tog preduzeća od TV Palma i Beogradskog hipodroma predmet su sudskog spora. Polovinom marta održaće se ročište spora u kojem Jugoskandik od Narodne banke Jugoslavije potražuje nekih 30 miliona maraka, što u novcu, što u zlatu. Guverner Mlađan Dinkić je nedavno izjavio da su u NBJ-u nađene "neke zapečaćene vreće Jugoskandika", ali da oni nemaju dozvolu suda da ih otvore.
Gazda Jezda je trgovao i zlatom i oružjem. Bio je sklon da povelike sume bukvalno poklanja, u kešu i žiralno, pa je beogradski odbor Socijalističke partije Srbije, čiji je predsednik tada bio Nebojša Čović, sponzorisao sa 200.000 nemačkih maraka. Kad je stvar provaljena SPS je pare vratio, ali ostali "sponzorisani" nisu. Osim toga, Vasiljević je umeo da, slučajno ili ne, pravi povelike gubitke. Samo na jednoj transakciji sa naftom, u jesen '92. godine, Vasiljević je izgubio čak 12 miliona dolara. Nedugo posle Vasiljevićevog bekstva, iz Jugoskandikovog trezora je opljačkano oko 3,5 miliona dolara.
Zbog gazda Jezdinog načina poslovanja i opšteg haosa koji je u to vreme vladao, još uvek nije sigurno koliki je ukupan dug Jugoskandika prema štedišama. Procene se kreću između 100 miliona i 280 miliona maraka. Pouzdano se zna da se stečajnom sudiji prijavilo 84 hiljade štediša. Vasiljević sada kaže da je štedišama dužan 122 miliona maraka, a da je ukupna imovina njegove firme vredna 150 miliona maraka. Za sada u stečajnoj masi ima samo šest miliona maraka, što je dovoljno da svakom poveriocu isplati 2,5 odsto vrednosti duga.
Pred beogradskom Palatom pravde se na dan Vasiljevićevog povratka okupilo oko 500 ojađenih štediša. Oni, ma koliko to neverovatno izgledalo, traže da se Vasiljević pusti na slobodu, jer veruju da bi ih on u tom slučaju obeštetio. Bez obzira na to da li će ili ne Vasiljević sudovima pokazati valjane dokaze da mu je crnogorska vlada dužna najviše novca, otvaranje ove stare priče usred predizborne kampanje svakako neće koristiti Milu Đukanoviću. Vasiljević je pred dolazak rekao novinarima da se sa novim vlastima dogovorio da se brani sa slobode, što su svi upitani čelnici DOS-a opovrgli, pa je on ipak završio u zatvoru. Ipak, sigurno je bar nekima od njih milo što se gazda Jezda baš sad vratio.
Zoran B. Nikolić
