Srpsko-hrvatski apsurdi

Titlovanje i tiltovanje

U Zagrebu samo �to nije po�eo da se prikazuje (srpski) film Sr�ana Dragojevi�a Rane, a lokalni distributer je ve� slu�beno i mrtav-ozbiljan najavio da �e doti�no celuloidno delo biti titlovano na hrvatskom

Poznato je da u nekim varvarskim zemljama (Nema�ka, Italija, Francuska etc.) postoji neopisivo degutantan domoroda�ki obi�aj da se igrani filmovi sa drugih jezika sinhronizuju, tj. da lokalni glumci imaju nepresu�an izvor "tezgi" u "pokrivanju" glasova pravih filmskih aktera; tako je mogu�e da u mnogim naizgled normalnim zemljama ljudi uop�te i ne znaju kako zvu�i neponovljivo unjkanje Hemfrija Bogarta, odse�na tvrdo�a glasa razbesnelog Prljavog Harija ili neopisivo ljupko cvrkutanje Odri Hepbern u Doru�ku kod Tifanija; �ta tek re�i o �alosnom faktu da domoroda�ko stanovni�tvo ne nalazi ni�ta neprili�no u tome da D�on Vejn vi�e Komm, schnell! ili da agent Kuper, u trenutku kad ugleda Boba pa se zagrcne svojom neizbe�nom pitom od vi�anja, zavapi Mamma mia, che cosa... Sve su to, dakako, primeri dostojni ulaska u poznatu "Istoriju ljudske gluposti" Paula Taborija (koja vapi za novim, znatno dopunjenim izdanjem), ali sva je prilika da �e na ovim prostorima koliko za koji dan pluralitet �ovekolikog idiotluka dobiti kvalitet vi�e. U Zagrebu samo �to nije po�eo da se prikazuje (srpski) film Sr�ana Dragojevi�a Rane, a lokalni distributer je ve� slu�beno i mrtav-ozbiljan najavio da �e doti�no celuloidno delo biti titlovano na hrvatskom! Sada svi jezi�ko-filmski sladokusci nestrpljivo o�ekuju da vide kako se na hrvatskom ka�e, recimo, "M'r� u pi�ku materinu, budalo jedna", tek toliko da obogate fundus svojih poliglotskih znanja.

Eto, tako jedno napredno civilizacijsko dostignu�e - titl - na ovom nesre�nom potkontinentu postaje nova, beskrajnim potencijalom ispunjena, tehnika usavr�avanja ridikuloznosti. Zemlje-naslednice po�iv�e SFRJ mogle su, naime, da se ponose time �to bar u ne�emu pripadaju prosve�enom i kulturnom delu �ove�anstva, onom koji strane filmove titluje, ne kasape�i izvorno umetni�ko delo i ne debilizuju�i sopstvenu publiku. Me�utim, d�aba je radovati se: jezik, kultura i politika nisu ovde zbog toga manje perverzno isprepleteni, naprotiv. Hroni�no pate�i od hipertrofiranog sindroma narcizma malih razlika, balkanske ju�noslovenske nacije - ta�nije, njihovi dirljivo nedou�eni ali besprekorno isfrustrirani parapoliti�ki i parakulturnja�ki �reci - pani�no tra�e sve potencijalne belege svog "jedinstvenog" identiteta, sve simbole razlike koji �e potvrditi da njihova opstojnost nije tek puka romanti�arska fikcija. S religijsko-konfesionalnim varijetetima ta stvar jo� kako-tako funkcioni�e (mada samo po cenu ogromnih pojednostavljivanja i nedozvoljenih uop�tavanja), ali s jezikom nastaje pogolem, krajnje neprijatan problem: �etiri "sredi�nje" priznate ju�noslovenaske nacije (Srbi, Hrvati, Crnogorci, Muslimani-Bo�njaci) dele ne�to �to bi se, ni po babu ni po stri�evima, moglo nazvati zajedni�kim jezikom. Da prostite. Po�to je u ovom delu planete, iz nekih razloga, priznavanje same egzistencije nekog etni�kog partikulariteta �vrsto povezano s postojanjem vlastitog, s Drugima nedeljivog jezika, a ovo, pak, okrunjeno postojanjem vlastite, megasuverene dr�ave, danas vlasti postjugoslovenskih zemalja, ali i dominiraju�e kulturnja�ke elite, insistiraju na postojanju �etiriju samostalnih jezika: srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bosanskog. Pri tome niko nikada nije umeo suvislo da raspetlja ni da li, recimo, Srbin iz Ogulina ili Virovitice pri�a srpski (sa sve �licom i kruhom!) i da li Hrvat iz Sombora pri�a hrvatski (sa sve ekavicom, "lalinskim" otezanjem, hlebom, ka�ikom etc.), a kamoli da ustanovi nekakve "imanentne" razlike izme�u tih jezika, one koje ih �ine samostalnim entitetima. Oba�ka i to �to �e vam svaki upu�eniji jezikoslovac re�i da je krajnje neozbiljno i nenau�no verovati u nekakav "srpski karakter" hleba i "hrvatski karakter" kruha. A �ta tek raditi s bosanskim? Da li tim nelahkim jezikom govore samo Bo(h)�njaci (za�to se onda ne zove bo�nja�kim?) ili i bosanski Srbi i Hrvati? Ali, kakvi su onda to Srbi i Hrvati kad, pored �ivih i zdravih mati�nih jezika, govore druga�ije? A ako, pak, ne govore - po�em je taj jezik bosanski kad ga ve�ina Bosanaca ne govori? A �ta tek da radimo s mu�enim Crnogorcima, koji se, eno, et(n)i�ki dele na Srbocrnogorce i Montenegrocrnogorce, a govore do u glas isto, da ih ni majka razlikovala ne bi? Pitanja ima jo� bezbroj, a suverene "razlikovne" odgovore daju uglavnom samo politikantske zadribalde, provincijalno opsednute fantazmom suverenosti, a nesposobne da shvate �ak ni tako banalne stvari kao �to je fakat da Austriji nepostojanje "austrijskog jezika" uop�te ne smeta da bude samostalna dr�ava, a da gigasuverena globalna velesila SAD sasvim normalno koristi engleski, dakle jezik biv�ih kolonijalnih gospodara, bez ikakve �elje da konstitui�e nekakav "ameri�ki jezik" kao Simbol Samostalnosti. A nije da nema vrlo lako uo�ljivih jezi�kih razlika izme�u Britanaca i Amerikanaca. Samo se oni, u svojoj anglosaksonskoj �krtosti, jo� nisu odva�ili da se bace u tro�ak i, recimo, titluju Vudija Alena po londonskim bioskopima. Misle, jadni, da je dovoljno da ne�to bude glupo ili �ak idiotski, pa da to odmah ne treba da se radi...

U Beogradu je nedavno jedva spre�ilo notornog Radmila Marojevi�a i sli�ne duhovne gigante da �to prognaju, �to "posrbe" celokupnu hrvatsku knji�evnost; u Zagrebu su, pak, purgerski Veleumovi zapeli da izdaju Andri�a u "hrvatskom prevodu", u Sarajevu �efovi Dru�tva Liliputanaca jo� dumaju da li da oproste neukom i neve�tom Me�i Selimovi�u �to se neprili�no nacionalno izja�njavao. U dru�tvima obolelim od konradovske histerije identiteta - vidi belaja: �to histeri�nijeg, to la�nijeg i neuverljivijeg u svojoj te�nji za Apsolutnom Razlikom - stvari nu�no otklizavaju ka �istom, klini�kom ludilu. To je zakonit i neizbe�an skor duge i apsolutisti�ke vladavine onih koji su oboleli od sindroma malogra�anskog samoobo�avanja prvog lica mno�ine (sveto "Mi") i kolektivnog, bajagi "samoodbrambenog" narcizma. A ta boljka je zarazna i "kulturolo�ki" smrtonosna, tj. zombiraju�a: vidi�, ide �ovek, takore�i �iv, a mozak mu odavno preminuo u Gospodu. �ta �e�, �rtvovao ga za Nacionalnu Stvar! Otud je i aktuelni slu�aj titlovanja proizvod neizle�ivog tiltovanja u glavi. Ima toga svugde, opasno je samo kada postane znak samolegitimacije, lozinka Ispravnosti, kanon Nove Normalnosti. A ba� je to, dakle stanje histerije identiteta, ono u �emu �ivimo, uz neke folklorne razlike, na obe obale Dunava i Drine. Treba zato upozoriti putnike-namernike: Welcome to the jungle, and leave your brains at home. Tiltovati mo�ete i bez tog luksuznog pomagala.

Sr�an Dragojevi�

Ose�am ga�enje

"Ranije bih se slatko smejao takvim budala�tinama"

"Samo malo ranije smejao bih se slatko takvim budala�tinama koje su svojstvene ljudima svih nacija na ovim prostorima, ali u poslednjih par meseci imam ose�aj da sam psihi�ki ve� "pukao" i da mi takve stvari vi�e nisu sme�ne. Ose�am samo ga�enje prema svemu tome, sve vi�e sam uveren da je glupost naj�vr��a moneta na ovim prostorima i da �e tako ostati jo� dugo vremena", ka�e tim povodom reditelj Sr�an Dragojevi�.

"Siguran sam da zakoni u Hrvatskoj tako tretiraju svaki strani film. Po�to je hrvatski jezik prema njihovom Ustavu razli�it od srpskog jezika, de�ava se ne�to �to je po njihovim zakonima legitimna stvar. Ipak, ja na to mogu da gledam samo sa pozicija zdravog razuma, a ne iz perspektive zakonodavstva jedne suverene dr�ave."