Film: Borba za Oskara

Odsustvo sluha

Te�ko je u no�i koju nisu prospavali milioni bilo razlu�iti ko su pravi pobednici: nesporna je �etva Zaljubljenog �ekspira, a za vorholovskih petnaest minuta slave otimali su se Roberto Beninji i mogul Spilberg

Nagrada koja do 1935. godine nije imala ime, zvali su je statueta, �iji je vizuelni identitet nastao sasvim slu�ajno, na jednoj salveti za vreme jednog ne tako va�nog holivudskog ru�ka, postala je apsolutni kumir filmske umetnosti, oko koga se vrte filmske sudbine. Nakon no�i nezavisnih dugih no�eva, trijumfa Engleskog pacijenta i imperijalne osvete mo�nog Titanika, pred paranoi�nom promenom milenijuma - Holivud kao da je �rtvovao ovu prelaznu 71, nejubilarnu dodelu spremaju�i se za praznik zvani 2000. godina.

PO�TEDA: Te�ko je u no�i koju nisu prospavali milioni bilo razlu�iti ko su pravi pobednici. Nesporna je �etva Zaljubljenog �ekspira (sedam Oskara od trinaest nominacija, zaklju�no s nagradom za najbolji film), a za vorholovskih petnaest minuta slave otimali su se i Roberto Beninji (tri Oskara, sedam nominacija za �ivot je lep, uklju�uju�i i pomalo neo�ekivano odli�je za najboljeg glumca) i mogul Spilberg (pet Oskara, jedanaest nominacija za Spasavanje redova Rajana), sa evidentno nezaslu�enim priznanjem za najboljeg reditelja, drugim u njegovoj karijeri. Najboljeg filma i nije bilo. Bilo je to ve�e u kojem je Vupi Goldberg upu�ivala viceve na razne adrese, poku�avaju�i da se bar slede�e godine oslobodi bede vo�enja oskarovske no�i. Njena crna sabra�a su i ove godine statirala, a komi�ar Kris Rok je jo� jednom zavitlavao predsednika B.K. u stilu "Maksovizije".

Iako ne treba nastavljati praksu da se gubitnici progla�avaju moralnim pobednicima, evidentno je odsustvo sluha za genijalnost i suptilnost Terensa Malika, autora filma Tanka crvena linija, koji je sebe po�tedeo prisustva na sve�anosti.

SUZE: Neki su i plakali, poput Gvinet Paltrou, laureata nagrade za glavnu �ensku ulogu, kojoj je ovo potvrda da je zaista glumica, u �ta je te�ko poverovati. Plakala je i japanska rediteljka Keiko Ibi, dobitnica Oskara za kratki dokumentarni film, koja se zahvalila svojoj majci �to ju je poslala u Ameriku da snima filmove.

SPORNI KAZAN: Definitivno najstra�niji trenutak bila je pojava dobitnika nagrade za �ivotno delo, doajena Elije Kazana (ro�enog kao Kazan�oglu), za kojeg je nedavno otkriveno da je cinkario kolege u eri makartizma. Iako se njegovom filmskom opusu te�ko ne�to mo�e ozbiljno zameriti, veliki deo njegovih kolega nije ustao da ga pozdravi, a vreme�ni reditelj je u predinfarktnoj euforiji kazao tekst koji je nesre�na kombinacija zahvalnice i molbe za pomilovanje. "Da li sam se provukao", pitao je. "Da li treba jo� ne�to da ka�em?" Le�a su mu neubedljivo �uvali Martin Skorceze i Robert De Niro. Mo�da je ovo dobra prilika da se prisetimo onih koji su zbrisali u Evropu zahvaljuju�i po�rtvovanosti Kazana i njemu sli�nim. Nikolas Rej, D�ozef Louzi, kona�no i Stenli Kjubrik...

�lag na tortu sa politi�kim kremom predstavljao je domoljubivi govor crnog generala Pauela, o patriotizmu koji je neophodan kada je no� na grlu nacije. Sa ovom govorancijom, od re�i do re�i, dobro bi pro�ao na na�im lokalnim spontanim mitinzima podr�ke, samo kad se ne bi otkrilo da je Amerikanac.

Verovatno su najve�i i jedini dobitnici bra�a Vajnstin, Bob i Harvi, od kojih je ovom drugom zapala �ast da na kraju dr�i banku. Muzika ga je prekinula u trenutku kad se zahvaljivao svim slu�benicima svoje produkcione ku�e Miramax. A iza Miramaxa su ove godine stajale dvadeset tri nominacije, sto deset u poslednjih pet godina, a na slo�noj bra�i je bilo da odlu�e da li �e, na primer, za najbolji inostrani film da guraju Beninjija ili Centralnu stanicu, film jo� jednog gubitnika, Brazilca Valtera Salesa.

BUKA I BES: �ekspir se ne�e prevrtati u grobu jer je fiktivni momenat njegove biografije aristokratski duhovito poentirao veliki Tom Stopard, koji je jo� odavno zaklju�io da su Rozenkranc i Gildestern mrtvi. Kada je primio svoju 3,6 kg te�ku statuetu, �ija je tr�i�na vrednost dve stotine pedeset USD, i koja ne sme da se proda nikome osim Akademiji, uputio je �aoku u pravcu raskala�ne Beninjijeve radosti, bocnuo je i sopstvenu primadonu Gvinet Paltrou, zahvaljuju�i se svom agentu.

Da li je pri�a o Oskaru postala pri�a prepuna buke i besa koja ne zna�i ni�ta, pokaza�e ve� slede�a, milenijumska godina zvana dvehiljadita.