Muzika: Underworld

Elektronika za stomak

Britanska trojka je svojim tre�im ostvarenjem Beaucoup Fish, u svojoj tre�oj inkarnaciji izgleda postigla het-trik. Iako bez revolucionarnih pomaka, �tavi�e, sa arsenalom proverenih kombinacija, Underworld su ipak referentno mesto savremene muzike

Nekoliko albuma objavljenih tokom 80-ih sastava Freur osta�e zapam�eno samo po tome �to su dva �lana, Karl Hyde (gitara, vokal) i Rick Smith, sada �lanovi elektronske trojke Underworld. Ovaj bend iz Eseksa upotpunjava DJ Darren Emerson sa kojim su pod ovim imenom po�etkom 90-ih snimili jo� par nezapa�enih albuma, iako je njegovo prisustvo bitno uticalo na njihov muzi�ki izraz. Da nije bilo tre�eg poku�aja, tog �udnog spleta intuicije i upornosti, �ini se, tehno populacija bi se danas, uz odsustvo ovih promotera, osetno sporije �irila. Nastavljaju�i utabanim stazama svojih vrednih prethodnika - Dubnobasswithmyheadman (1994) i Second Toughest In The Infants (1996) - i novi album Beaucoup Fish (JBO, 1999) jeste uzbudljiva tehnoidna vo�nja koja nalazi svoje opravdanje i u trenucima kada izgleda preduga ili kada joj presu�i inspiracija. Iako bez revolucionarnih pomaka, �tavi�e, sa arsenalom proverenih kombinacija, Underworld su ipak referentno, nezaobilazno mesto savremene muzike. Hermeti�nim elektro-galopiranjem i sugestivnom sumanuto��u, njihovo ume�e vas uvek dovede u situaciju da se suo�ite sa groznicom urbanosti. Kao i u brojnim remiksima, bogatim singl izdanjima i projektima sa strane, zvukom u kasnim 80-im, ali sa senzibilitetom i promi�ljeno��u digitalnih 90-ih, Beaucoup Fish svoju repetativnost upu�uje stomaku, a ne glavi; hladan trans, umesto o�ekivane cerebralne avanture, ulazi u trbuh; dok sve vreme o�ekujete aperkat, Underworld vas iznena�uje udarcima u pleksus. Njihova veli�ina le�i ba� u tome �to su taj raskorak tona i intencije pretvorili u svoju prednost - prepoznatljivi oblici energije transponovani su u gu��u, sinteti�ku teksturu.

Od po�etne jedanaestominutne sage Cups, preko aktuelnog sjajnog singla Push Upstairs i numera u sli�noj diskoidnoj mantri, preko psihodeli�nog opu�tanja u Skym, pa do finala briljantne Something Like a Mama i ko�mara Moaner, �ire verzije koju znamo sa saundtreka za Betmen i Robina, Underworld zvu�e istovremeno i progresivno i regresivno. Tim minimalnim melodijskim zahvatima namera je da se muzi�ki subjekt potisne ispod racionalnog, u dimenziju podsvesnog - to je vrsta urbane animalnosti (u�estali nazivi �ivotinja i aluzije - riba, mace, onaj koji hrani �ivotinje, "Jumbo"...), to je poetika "izmenjenih stanja", strategija "korena privi�enja". Ova upadljiva sinemati�nost muzike Underworlda �ini se da nije slu�ajna kada se doda podatak da Hyde i Smith rade u engleskoj dizajnerskoj kompaniji Tomato, koja, pored ostalog, kreira svu vizuelnu stranu rada grupe. Na kraju, mora da se spomene i deo britanske kritike koja je pohvalila Underworld zbog doslednosti - njihovi standardi su, kako ka�u, i dalje visoki koliko i �iroki.

Underworld su suvi�e li�na drama da bismo ose�ali njene tragi�ne posledice, ali je istovremeno i tako sna�na da se nu�no ti�e svakog od nas. Tu�balice koje dolaze iz sveta ispod ovog bliske su svima koji boluju od povi�ene urbanosti. Underworld su zvuk nevidljivih gradova koje zami�ljamo.