Nove knjige - Mihailo Konstantinovi�, Politika sporazuma

Usamljeni ministar legalnosti

Dnevni�ke bele�ke pravnog arhitekte sporazuma Cvetkovi�-Ma�ek (1939) i �oveka koji je u trenu shvatio su�tinu sporazuma Tito-�uba�i� (1944) danas deluju izvanredno aktuelno, jer svedo�e o beznade�noj poziciji prava naspram politike na na�im prostorima, kada na dnevni red do�e neophodno normativno ure�enje me�unacionalnih odnosa i interesa

Ve� samim svojim naslovom - "Politika sporazuma" - knjiga dnevni�kih bele�aka 1939-1941. i londonskih bele�aka 1944-1945. godine Mihaila Konstantinovi�a (agencija "Mir", Novi Sad) provokativno korespondira s na�im vremenom, kada srpsku politi�ku elitu vodi ideja konfrontacije i ekskluzivnog provincijalnog izolacionizma. No, odmah treba upozoriti da ta veza dnevni�kih zapisa jednog profesora-ministra i vode�eg pravnog eksperta Kraljevine Jugoslavije, od nesumnjivog zna�aja za srpsku istoriju, nije jednostavna i jednozna�na.

Stari Konstantinovi� pokaza�e u svojim zapisima da jeste za "politiku sporazumevanja", ali samo do granica jedne dr�avne ideje, samo do nivoa celovite pravne koncepcije nagla�eno centralno atributiranog federalizma i samo do onih sporazuma koji se kre�u u horizontu pravnog kontinuiteta i legaliteta. Pojednostavljeno, onda kada je trebalo spasavati Jugoslaviju politikom sporazuma izme�u Srba i Hrvata, on je svoje znanje stavio na raspolaganje politici. No, kada su na red do�li "sporazumi" sa nacisti�kom (Trojni pakt) i komunisti�kom ideologijom (Tito-�uba�i�), Mihailo Konstantinovi� je odbio takvo sporazumevanje i ostao na belegu svojih gra�anskih, civilnih uverenja. I to bez mnogo uvijanja.

Valja jo�, pre svake pri�e o sadr�aju ove zanimljive i va�ne knjige, naglasiti da je dnevni�ke zabele�ke Mihaila Konstantinovi�a priredio njegov sin, na� znameniti knji�evni istori�ar i kriti�ar, pisac, filozof i esejista Radomir Konstantinovi�, i to suprotno izri�itoj volji pokojnog oca (koji je u su�tini glavni junak i njegovog neobi�nog, vanserijskog romana "Dekartova smrt"). Radomir je nepo�tovanje volje pokojnog oca Mihaila u uvodnim napomenama obrazlo�io time da ne mo�e te bele�ke da osudi, posle i njegove smrti, na mogu�e zloupotrebe ili �ak uni�tenje, po�to ih smatra izuzetno i vi�estruko zna�ajnim kao "nenamernim svedo�enjem" o epohi koja "uprkos tome �to je njegova Jugoslavija u krvi razorena, jo� nije stigla svome kraju".

KO JE BIO MIHAILO KONSTANTINOVI�: U osnovnim biografskim podacima Mihaila Konstantinovi�a objavljenim na po�etku knjige zapisano je da je ro�en 10/23. marta 1897. godine u �a�ku, od oca Ilije, nadni�ara, i majke Pave (Ratkovi�), te da je rodom iz Sand�aka iz okoline Prijepolja. U srpsku vojsku stupio je kao dobrovoljac odmah po izbijanju Prvog svetskog rata, da bi se 1916. obreo u Srpskom univerzitetskom bataljonu u �ozjeu u Francuskoj - gde je zavr�io gimnaziju. Studije prava zapo�eo je u Lionu, ali ih je prekinuo da bi kao pripadnik francuske vojske u�estvovao u borbama na zapadnom frontu. Posle zavr�etka rata nastavio je studije i diplomirao u Lionu 1920. godine, a na istom univerzitetu je i doktorirao 1923. godine. Akademsku karijeru u Jugoslaviji po�eo je na fakultetu u Subotici 1924. godine, na katedri gra�anskog i me�unarodnog privatnog prava, a 1935. godine preme�ten je na Pravni fakultet u Beogradu.

U visoku politiku uveo ga je premijer Dragi�a Cvetkovi� 1939. godine, kada je trebalo sa�initi sporazum sa Hrvatima i makar privremeno preurediti Kraljevinu Jugoslaviju po delimi�no federalisti�kom dr�avnom modelu. Ministar u "Vladi sporazuma" postao je avgusta 1939. godine, a iz nje je istupio nakon pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i uo�i 27. marta i poznatog pu�a. Posle aprilske kapitulacije 1941. godine izbegao je u Egipat, potom pre�ao u Palestinu i Tursku, gde je prikupljao materijal o ratnim zlo�inima u Jugoslaviji. Na poziv dr Ivana �uba�i�a pre�ao je juna 1944. godine u London, ali nije prihvatio kombinaciju da stupi u vladu Tito-�uba�i�, eventualno kao ministar spoljnih poslova ili kao ministar i ambasador u Va�ingtonu ili u nekom drugom ministarskom svojstvu. U zemlju se vratio 1945. godine i ponovo se prihvatio nau�nog rada na Pravnom fakultetu. U nizu va�nih stru�nih poslova i zna�ajnih zakonskih projekata (o braku, odnosima roditelja i dece, o starateljstvu, o usvojenju, o zastarelosti potra�ivanja i o nasle�ivanju), poseban zna�aj ima njegova dosad jedina knjiga "Obligacije i ugovori, skica za zakonik o obligacijama i ugovorima" iz 1969. godine. Jedna knjiga, ali ona po kojoj se prakti�no sudilo �ak i pre nego �to je preto�ena u zakonik, koji je kod nas i danas na snazi.

SASTAVLJANJE I SPROVO�ENJE SPORAZUMA CVETKOVI�-MA�EK: Mihailo Konstantinovi� se, sa kolegama profesorima �or�em Tasi�em i Mihailom Ili�em, u pripremu sporazuma Cvetkovi�-Ma�ek (od 26. avgusta 1939) neposredno uklju�io 26. marta 1939. godine, na poziv tada�njeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragi�e Cvetkovi�a. U najkra�em, mada su Mihailo Konstantinovi� i drugovi pozvani da se u veliki politi�ki projekat svojevrsne nagodbe Srba i Hrvata u predve�erje Drugog svetskog rata uklju�e kao nestrana�ke li�nosti i samo kao pravni eksperti, oni su, a posebno s�m Konstantinovi�, dali zna�ajan doprinos toj "politici sporazuma", nakon istorijskog neuspeha "politike jedinstva".

Konstantinovi� je ve� pri prvom razgovoru sa Cvetkovi�em napomenuo da "ne treba cepidla�iti na nadle�nostima oblasti", a za svojevrsnu federalizaciju Jugoslavije predlo�io je generalno na�elo "op�te nadle�nosti dr�ave", jer je smatrao da samo ono predstavlja �vrstu branu konfederalizaciji zemlje. Vi�e puta �e Konstantinovi�, tokom pregovora o tekstu Sporazuma zapisati da Hrvati "zami�ljaju odnos banovine Hrvatske i dr�ave kao odnos dve jednake vlasti koje se stalno sporazumevaju". Taj njegov stav o op�toj nadle�nosti centralne vlasti (dakle nadle�nosti oblasti se konkretno izdvajaju, a ne da se za centralnu vlast nabrajaju "preostala" konkretna prava i domeni), po�to nije bio na liniji interesa Ma�eka i njegovih ekperata iz HSS-a, nije dosledno sproveden ve� je uzeto srednje re�enje - nabrojane su i nadle�nosti dr�ave i nadle�nosti banovine.

Kasnije �e, kao ministar zadu�en za sprovo�enje Sporazuma, Mihailo Konstantinovi� stalno voditi borbu oko toga da li su nadle�nosti banovine ili dr�ave "isklju�ive" i stalno �e zagovarati ona pravna re�enja koja vlast, gra�anska prava i ekonomiju unutar zemlje ipak dr�e na okupu, makar pod simboli�kim znakom jedne kraljevske krune. Pri svemu ovome treba naglasiti da je veoma brzo, uprkos doslednom otporu nizu njihovih ideja, predloga, pa �ak i poku�aja podmetanja pojedinih uredbi i propisa, Konstantinovi� stekao veliki ugled kod vode�ih Hrvata onoga doba, kod Vlatka Ma�eka, Juraja �uteja, Ivana �uba�i�a i drugih. Do te mere da su ga �ak oni predlagali za ministra unutra�njih dela pred sam Drugi svetski rat, nasuprot tome �to ga je fa�isti�ka �tampa, kako u Italiji tako i u Nema�koj, stalno �ikanirala kao protivnika centralnih sila, anglofila, tajnog simpatizera Staljinovog Sovjetskog Saveza, itd.

Ina�e, zanimljivo je da glavni problem u sa�injavanju Sporazuma Srba i Hrvata nije bila podela nadle�nosti ve� odre�ivanje teritorije Banovine Hrvatske. To teritorijalno razgrani�enje mukotrpno je odre�eno - i to samo kao deo "privremenog sporazuma", kakav je on morao biti do neke legalne revizije oktroisanog Ustava Kraljevine iz 1931. godine. Razgrani�enje sa Banovinom Hrvatskom bilo je tim vi�e ote�ano po�to Cvetkovi� i knez Pavle nisu �urili i sa stvaranjem drugih federalnih jedinica, �to �e Konstantinovi� stalno tra�iti, i kao pravni ekspert i kao potonji glavni ministar za sprovo�enje Sporazuma. Konstantinovi�a je posebno brinulo to �to nije definisana "srpska jedinica", dok je, pored slovena�ke, bio u su�tini i za bosansku, muslimansku "�etvrtu pokrajinu".

Ve� iz ovih nekoliko ilustracija �italac mo�e zaklju�iti koliko su bile neopravdane optu�be koje je tradicionalna srpska politi�ka superstruktura (naro�ito iz starih radikalskih i redova nacionalisti�ke desnice) upu�ivala Konstantinovi�u - da je suvi�e popu�tao Hrvatima i da nije vodio ra�una o interesima Srba u jugoslovenskoj kraljevini. I�li su kasnije �ak dotle da su ga bez ikakvog osnova proglasili Cincarom koji trguje tu�im nacionalnim bi�em, a optu�ivali su ga i kao masona, jer je i sama Jugoslavija smatrana "masonskom tvorevinom". Konstantinovi� je zvani�no demantovao da je mason. I zbog toga je, valjda, posebno gajio gotovo prijateljski odnos sa uticajnim vladikom Nikolajem Velimirovi�em.

IZJA�NJAVANJE PROTIV TROJNOG PAKTA: Isto onako kako je gotovo "tvrdo" sprovodio na unutra�njem planu "politiku sporazuma", Mihailo Konstantinovi� je, sude�i prema njegovom dnevniku, bio protiv sporazumevanja sa Hitlerom i Musolinijem. U dramati�nim martovskim danima 1941. godine on �e vi�e puta i samom knezu Pavlu Kara�or�evi�u izlo�iti stanovi�te protiv pakta sa silama osovine, koje su taj pakt ultimativno tra�ile, obrazla�u�i to tezom da je "Pakt simbol kapitulacije", da je "nemogu�e voditi dve nepopularne politike: i spoljnu i unutarnju", te da ne treba slu�ati "stare i umorne generale" koji tvrde da je otpor nemogu�, ve� da treba "da se �uje i mi�ljenje i mla�ih, koji su za otpor", pa je u tom smeru pomenuo ime generala Simovi�a, a kasnije organizovao i njegovu audijenciju Dvoru mimo ministra vojnog. Taj isti general �e mu se kasnije u emigraciji odu�iti tako �to �e potvr�ivati stereotip o njegovom navodnom neodlu�nom dr�anju oko Pakta, a kad jednom prilikom bude prozborio o stvarnim doga�ajima iza zavese, taj general �e �ak poru�ivati i njegovu likvidaciju. Konstantinovi� je, me�utim, do poslednjeg �asa bio protiv Pakta, a kada je on potpisan dao je ostavku, kod koje je napokon ostao posle izvesnog kolebanja koje je izazvao zdru�eni pritisak Dvora i Hrvata - da ne izlazi iz vlade.

LONDONSKE BELE�KE 1944-1945: Jula 1944. godine pozvao je Ivan �uba�i� Mihaila Konstantinovi�a u London, ra�unaju�i da �e on prihvatiti da u�e u vladu koja je trebalo da se formira na osnovu sporazuma sa Titom. Na� junak se ponovo na�ao pred mogu�no��u da u�estvuje u jednoj "vladi sporazuma", ovoga puta vladi jednog "ideolo�kog sporazuma". Mihailo Konstantinovi� u svojim Londonskim bele�kama ve� 5. jula, a u London je stigao dan ranije, bele�i: "Partizanski ciljevi borbe imaju moje simpatije. Za mene se radi pre svega o obustavljanju gra�anskog rata. A to se Sporazumom ne posti�e. Bojim se da �e se posti�i protivno... Po Sporazumu vlada treba da izvr�i predaju legitimiteta partizanima. Ja sam optu�ivan da sam radio protiv Kralja i Srpstva, i to bez ikakvog razloga. Ne �elim da mi se to ponovo prebaci."

Ovoga stava Mihailo Konstantinovi� dr�a�e se narednih meseci veoma tvrdo i dosledno. Prema tome, ovaj �ovek vrlo strogog shvatanja integriteta sopstvene li�nosti, mada je va�io kao �ovek sporazumevanja, nije prihvatao sporazume po svaku cenu - preciznije re�eno, nije prihvatao sporazume na ra�un legaliteta, �ak i kada su mu dru�tveni revolucionirani prevrati bili simpati�ni. Jer, on je bio sin jednog siroma�nog nadni�ara.

Dimitrije Boarov

Odnos dr�ave i pokrajina

...Pretresli smo pitanja u vezi sa nameravanim sporazumom. Ja sam predlo�io da se nove oblasti nazovu pokrajinama, da se banovine ne ukidaju, ve� da se njihovim spajanjem na osnovu �lana 116. Ustava obrazuju pokrajine. Na �elo pokrajine imao je do�i namesnik koga postavlja kralj. Tasi� i Ili� su odbili ovaj predlog, ali su ga posle prihvatili, po�to im se u�inio namesnik neophodan organ kontrole. Za pokrajine smo predvideli zakonodavnu, izvr�nu i sudsku vlast. Sabor treba da ima zakonodavnu vlast zajedno sa kraljem...

Pitanje �asti

...Nama su misli i neposredne namere Nemaca nepoznate, pa je te�ko i doneti neki zaklju�ak. Ali jedna stvar je van svake sumnje: silazak Nemaca na jug preko Bugarske zna�i za nas smrtnu opasnost, jer prirodna, najkra�a i najbolja veza Nema�ke i obala Jegejskog mora vodi preko na�e zemlje. Stoga ne mo�emo pristati ni na kakav predlog koji �e Nemcima dati Solun. Po�to budu imali Solun oni �e nas naprosto zadaviti. Za nas je bolje da nas direktno napadnu nego da nas izolovane mrcvare. Jer �ak i kad bi na� kraj u oba slu�aja bio isti, ne bi put bio isti. U slu�aju napada i otpora na�a bi �ast bila �itava, a to �e zna�iti ne�to u trenutku likvidiranja ovoga rata.

Re� recenzenta, prof. dr Ranka Kon�ara

Okasnelo spasavanje Jugoslavije

Knjigu dnevni�kih zabele�aka Mihaila Konstantinovi�a recenzirao je na� poznati specijalista za istoriju 20. veka prof. dr Ranko Kon�ar. Zamolili smo ga da za "Vreme" najpre iznese mi�ljenje o tome kakav doprinos ova knjiga ima osvetljavanju istorijskog konteksta i sadr�aja svojevrsne srpsko-hrvatske nagodbe uo�i Drugog svetskog rata.

"Izuzetan je sadr�aj Dnevni�kih bele�ki za dublje promi�ljanje jugoslovenske zbilje uo�i i krajem Drugog svetskog rata. One jasnije i potpunije identifikuju dubinu srpsko-hrvatskih nacionalnih suprotnosti, ali i politi�ku dihotomiju o Jugoslaviji krajem rata. U pitanju su politi�ki kontrasti koji su inspirisani razli�itim nacionalnim interesima i pogledima na Jugoslaviju, koji su proizi�li iz karaktera rata 1941-1945. godine.

Hrvatske koncepcije i te�nje bile su politi�ki homogenije i udaljenije od ideje Jugoslavije. Imaju�i podr�ku masovnog nacionalnog pokreta, njihove te�nje pomeraju se sve vi�e ka desnim - nacionalisti�kim opcijama, nailaze�i na razumevanje i u spoljnom svetu. Ve� od 1929. godine u Hrvatskoj hvataju korena militantni nacionalizam i separatizam, koji se inspiri�u antijugoslovenstvom i antisrpstvom.

S druge strane, srpska politika nije shvatala ili nije htela da shvati da je Jugoslavija objektivno multietni�na i da se nacionalni pokret Hrvata razvio na otporu integralnom jugoslovenstvu i te�njama za radikalnijim re�enjem svog nacionalnog i dr�avnog statusa. U tom pogledu i me�unarodni procesi uo�i rata idu im na ruku.

Poku�aji da se tzv. hrvatsko pitanje i ranije re�i bili su uglavnom bezuspe�ni. U odbijanju da se hrvatsko pitanje po�ne re�avati posebno je bio uporan Milan Stojadinovi�, kao predsednik vlade. Njegovim padom 1939, Namesni�tvo je hrvatskom pitanju dalo politi�ki prioritet.

Dnevni�ke bele�ke Mihaila Konstantinovi�a omogu�avaju potpunije sagledavanje su�tine srpsko-hrvatskih ustavnih koncepcija i pogleda na Jugoslaviju. U sredi�tu njihovih pregovora je pitanje: kako ustavno urediti Jugoslaviju - na federativnim ili konfederativnim osnovama budu�i da su unitarne koncepcije izgubile istorijski raison d` etre, podr�ku dvora, vlade i nekih politi�kih partija.

Hrvatske koncepcije ostaju u okvirima jugoslovenske dr�ave, ali za Hrvatsku tra�e poseban polo�aj i prava. Mo�e biti sporno da li ideju Jugoslavije prihvataju kao trajno re�enje, o �emu postoje protivre�na mi�ljenja, ili je primaju samo kao etapu ka potpunoj dr�avnoj samostalnosti. Novija hrvatska istoriografija Ma�ekova opredeljenja smatra projugoslovenskim, ali i ocenjuje da je raspolo�enje ve�ine Hrvata za samostalnu dr�avu.

Hrvatske koncepcije izra�avaju i neskriveno nepoverenje prema funkcijama zajedni�ke dr�ave; ho�e dr�avu sa �to manje nadle�nosti, naro�ito u privrednim i finansijskim poslovima, pitanjima dr�avne bezbednosti i dr. Prote�iraju koncepciju savezne dr�ave unutar koje bi se konstituisala " slobodna Hrvatska" kao ravnopravna ugovorna jedinica sa dr�avom kao celinom - sli�no re�enjima koja su imali u Ugarskoj posle Nagodbe.

Nasuprot hrvatskim, srpska gledi�ta primat daju saveznoj dr�avi i njenim funkcijama. Za njih federacija u tom trenutku nije sporna, ali klju�nim pitanjem smatraju: kakva treba da bude ta federacija. U tom smislu za njih su dr�avni interesi iznad banovinskih. Preure�enje dr�ave mora biti u celini re�eno i neodvojivo od teritorijalnih pitanja i pitanja nadle�nosti dr�avne vlasti. Smatrali su da na jedan na�in imaju biti povu�ene granice, ako je re� o zajedni�koj federativnoj dr�avi, a na drugi, ako je re� o konfederaciji. Ovo gledi�te bilo je i sredi�nje u srpskim koncepcijama. Iza njega se objektivno krilo uverenje o oportunosti unutarnje forme federacije, koja bi direktnije zavisila od teritorijalnih ustupaka i pomeranja. Istovremeno, krije se i koncepcija o potrebi definisanja teritorijalno homogenije srpske banovine.

Izvesno je da su na tim osnovama i na�eni politi�ki kompromisi, s obzirom na probleme koji su se javljali u preciziranju teritorije Banovine Hrvatske i nadle�nosti centralne dr�ave.

"VREME": Name�e se i pitanje da li bele�ke Konstantinovi�a pokazuju uzaludnost poku�aja spasavanja Jugoslavije?

Mogu�e je razli�ito oceniti istorijske domete Sporazuma. Njegovi akteri verovali su da je na�ena politi�ka osnova za o�uvanje jugoslovenske dr�ave. Politi�ke stranke, me�utim, koje nisu u�estvovale u njegovom dono�enju, bile su kriti�ne prema njegovim osnovnim re�enjima. Izrazile su sumnju u njegovu prihvatljivost sa stanovi�ta jugoslovenskih ali i srpskih interesa, upozoravaju�i da iza njega ne stoji ve�ina srpskog naroda i da federalizacija Jugoslavije odra�ava i antijugoslovenske i antisrpske tendencije. Iza tih argumenata krilo se i opravdanje dotada�nje unitarne i centralisti�ke koncepcije ustavnog sistema Jugoslavije.

Nesporno je da Sporazum te�i o�uvanju Jugoslavije i da opredeljenje za njenu federalizaciju u tom istorijskom trenutku predstavlja radikalan zaokret, s obzirom na prethodne nacionalne i ustavne tendencije. Objektivno, u pitanju je izmirenje dva nacionalna interesa, koja su u sredi�tu jugoslovenske me�uratne zbilje i koja su bila u interesu o�uvanja Jugoslavije. U istoj istorijskoj ravni bilo je i pitanje Jugoslavije 1944-1945; tada se dovode u sklad razli�iti socijalni interesi, koji su izazvani karakterom rata 1941-1945. godine (oslobodila�kim i gra�anskim).

Mo�da je Sporazum do�ao prekasno da bi se proverila njegova politi�ka celishodnost; rat je onemogu�io njegovo dovr�enje i ostvarenje, ali su se u njemu izrazile one ustavne ideje koje su bile realnije za o�uvanje Jugoslavije. Na srpskoj strani u ratu se u�vrstila i sumnja u oportunost srpske integracije u jugoslovenskoj dr�avi, iz �ega �e proizi�i negativna odre�enja prema Sporazumu uop�te. Rat je pokazao da su politi�ke i nacionalne dihotomije na jugoslovenskom prostoru radikalnije no �to se to mislilo 1939. godine.