�eneva

Let oko sveta

Ono �to je Filijas Fog iz �uvenog Vernovog romana uspeo za 80 dana, koriste�i sva raspolo�iva sredstva toga vremena, nedavno je po�lo za rukom �vajcarskom psihijatru Bertranu Pikaru i engleskom instruktoru letenja balonom Brajanu D�onsu. S tom razlikom �to su Pikar i D�ons odlu�ili da svet obi�u u balonu. Ovo je prvi uspe�ni let oko sveta u balonu nakon dve decenije neuspelih poku�aja. Pored hrabrog tima, za uspeh su se pobrinuli povoljni vremenski uslovi i vrhunska tehnologija. Osim izbora prevoznog sredstva, i ulog razlikuje dvojicu avanturista od g. Filijasa Foga. Filijas Fog je za opkladu tra�io 20.000 funti, a D�ons i Pikar �e za uspeh svog poduhvata dobiti milion dolara. Brajtling Orbiter 3, kako se balon zove, do�ao je do fini�a u subotu 20. marta iznad Mauritanije, a poleteo je 1. marta, na Pikarov ro�endan iz - �vajcarske. Pikar je bio van sebe od uzbu�enja: "An�eli su uz mene, i stra�no sam sre�an", izjavio je preko satelitskog telefona �im se cilj ostvario. Njegov engleski saputnik bio je ne�to suzdr�aniji: "Popi�u �olju dobrog �aja, kao svaki pravi Englez", bile su prve D�onsove re�i. Nakon toga su re�ili da nastave s putovanjem, tj. da odlebde dalje. Pikar je radio-vezom javio senegalskim kontrolorima leta da nastavljaju za Egipat. "Ima o�i da im iskopam kad ih vidim", bila je prva reakcija Ri�arda Brensona, vlasnika kompanije Virgin Atlantic, �iji je poku�aj pro�le godine neslavno propao. "Ali, pre toga bih mogao da ih zagrlim i ponudim �ampanjcem", izjavio je Brenson za ameri�ki nedeljnik "Tajm". Od 1981. skoro dvadeset timova probalo je da svet obi�e balonom. �ika�ki milioner Stiv Foset, na primer, poku�ao je �ak pet puta da u�e u istoriju na ovaj na�in, ali je pao u Koralno more. To ga nije obeshrabrilo da poku�a ponovo, ali je nanovo bio prinu�en da se spusti u blizini havajske obale. Let balonom izaziva neverovatnu medijsku pa�nju, ali se postavlja pitanje �ta nagoni avanturiste i entuzijaste da istraju u tim poku�ajima. "Ne mogu vam opisati koliko je to va�no, najpre zbog drugih", izjavio je Foset. "To vam je kao da se popnete na Mont Everest, ili kao �to je bio va�an prvi let preko Atlantika." I zaista, �ta je jo� ostalo da se istra�i, koja zemlja da se otkrije, �ta jo� nije vi�eno? Pioniri su ve� obi�li oba pola, Atlantik su preleteli, Mont Everest je osvojen... ali do sada niko nije obleteo zemaljsku kuglu u balonu. Naime, balonom je nemogu�e upravljati i kormilariti u klasi�nom smislu, mogu�e je jedino hvatati povoljne vazdu�ne struje uz procenjivanje optimalne visine. Pre uzletanja Pikar je objasnio kako ceo svet, ali i konkurencija, do�ivljavaju �itav poduhvat: "Budale smo ako ne poletimo. Ako ne uspemo, onda smo nesposobnjakovi�i. A ako uspemo, onda je to lako i svako to mo�e da uradi." Ali, Pikar ima takore�i porodi�no zave�tanje da ostvari ovakav poduhvat. Njegov deda Ogist bio je prvi koji je balonom do�ao do stratosfere. Otac �ak ronio je do najdublje ta�ke okeana. Njegov partner u poduhvatu D�ons bio je zadu�en za tehni�ki deo posla. D�onsova supruga D�oana za svog mu�a ka�e da nije avanturisti�kog duha. "On je profesionalni pilot i izbegava rizike, ve� se oslanja na racionalno prosu�ivanje. Sam balon je �udo tehnike, za let je koristio kombinaciju vrelog vazduha i gasa, imao je toalet, ali je bio opremljen i faks-ma�inom i satelitskim telefonom. Nijedan prethodnik mu po tehni�koj usavr�enosti nije bio ravan.

Bagdad

Had�iluk

Po�etkom pro�le sedmice Irak je prekr�io osmogodi�nju zabranu letova nad svojom teritorijom, koja je uspostavljena odgovaraju�om rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Naime, spcijalni avion poleteo je iz Bagdada nose�i u Meku 110 starih i bolesnih ira�kih muslimanskih vernika kojima je to verovatno bila poslednja �ansa da ispune jedan od najzna�ajnjih muslimanskih verskih zaveta - da bar jednom u �ivotu odu na had�iluk. Samovoljna odluka Sadama Huseina da organizuje poletanje specijalnog aviona sa malim brojem putnika usledila je nakon neuspeha dogovora sa Komitetom za sankcije UN-a, kojim je prvobitno bilo predvi�eno da vi�e od 20.000 Ira�ana dobije mogu�nost da putuje u Meku. Prekr�aj zabrane letova osu�en je od strane Amerike i Britanije kao novi "cini�ni potez" Sadama Huseina koji malo toga ima sa verom a mnogo sa politikom, dok su Francuska i Rusija (kao i obi�no) izrazile neslaganje sa ovom procenom svojih kolega iz Saveta bezbednosti.