Tokio

Pornografija

Japanski parlament je ove nedelje doneo zakon o zabrani dečje prostitucije i pornografije. Izglasavanje ovog zakona predstavlja veliku pobedu pristalica međunarodnog prava i feminističkog lobija, koje se već više od dve godine bore sa oprečnim stavovima da bi takav zakon naškodio slobodi govora. "Jako sam srećna", izjavila je Majumi Morijama, ugledni pravnica koja se isticala u borbi da ubedi rascepkane opozicione partije da izglasaju ovaj zakon. Zakon će stupiti na snagu krajem ove godine, i predviđa kazne za sve one koji kupuju seksualne usluge od osoba mlađih od 17 godina, a takođe eksplicitno zabranjuje prodaju, distribuciju, štampanje, posedovanje, uvoz ili izvoz časopisa koji se bave dečjom pornografijom. Dosadašnji zakoni nisu predviđali kazne za konzumente dečje pornografije ili prostitucije, jer osumnjičeni imaju pravo žalbe pre nego što policija preduzme istragu. Izdavači pornografskih časopisa lako su izvrdavali stari zakon cenzurom eksplicitnije scene i zatamnjivanjem očiju ili nekih delova tela aktera. Tokijski kiosci i knjižare krcati su časopisima sjajnih korica sa kojih zavodljivo gledaju devojčice u bikinijima ili gaćicama koje više otkrivaju nego što skrivaju. Neki od časopisa, poput "Lolite" ili "Igre posle škole", prikazuju slike nagih petogodišnjih devojčica. Pored toga, japanske turističke agencije bogate su ponudama za ture u zemlje sa razvijenom dečjom prostitucijom, poput Tajlanda i Filipina. No, ništa se ne može meriti sa snagom interneta kada je reč o rasturanju pornografije. Interpol upozorava da čak 80 posto web stranica sa lascivnim slikama dece potiče iz Japana. "Teško je utvrditi tačan broj", rekao je viši policijski inspektor i jedan od zagovornika oštrijih zakona koji sankcionišu pornografiju, Keiji Goto. "Ali, jedno je sigurno, Japan je na prvom mestu u tom poslu na Internetu." Protiv zloupotrebe dece u ovakve svrhe sve češće dižu glas i stranci koji sa decom žive u Tokiju. Oni se žale da njihova deca ne mogu da se odbrane od pornografskih slika na internetu, jer često posećuju stranice sa zbunjujućim nazivima: "japanski tinejdžeri" ili "japanske lutke". Umesto lutki i igračaka, verovatnije je da će deca naleteti na sasvim drugačije sadržaje, namenjene mnogo starijoj publici sa neobičnim seksualnim sklonostima. Masaši Sekiguči, jedan od najvećih izdavača inkriminisanih časopisa, komentariše da će novi zakon nesumnjivo imati veoma nepovoljne posledice za ovaj biznis. "Lično sam protiv zarade preko zloupotrebe dece na ovaj način. Ali, naš vlasnik insistira na izdavanju ovakvih knjiga jer donose ogroman profit." Dok ostali u biznisu tvrde da je dečja pornografija već vekovima deo japanske kulture i tradicije, Sekiguči se sa takvim stavom ne slaže: "Ideja da i deca mogu biti objekat seksualne želje nova je u Japanu. Doskora je većina dece, naročito deca zemljoradnika, leti trčkarala naokolo gola upravo stoga što se na njih nije gledalo sa seksualnom požudom. Razvoj pornografske industrije promenio je tu tradiciju".

Zaliv Nia

Kit

Čeličnim harpunima i hicem iz puške kalibra .50, koja probija oklopna vozila, indijansko pleme Maka usmrtilo je sivog kita. Ovo ubistvo bilo je prvi legalni čin kitolovstva u američkim vodama u poslednjih 75 godina. Vođe indijanskog plemena ritualnim ubistvom sivog kita označili su oživljavanje svoje ribarske tradicije i ponosni povratak svojim korenima. Sedmorica lovaca u kanuima od kedra ipak nisu uspela da na vreme stignu do umirućeg kita i dovrše započeti ritual time što bi kitu zašili usta pre nego što ga izvuku na obalu. Žrtva ovog lova, mladunče sivog kita, potonulo je na dno Tihog okeana. Ceo spektakl pratile su mnogobrojne televizijske ekipe, a neki su snimali i iz helikoptera. Pripadnici plemena Maka okupili su se na obali Olimpijskog poluostrva u državi Vašington i zdušno navijali za lovce. Smrtonosni hici iz harpuna dočekani su ovacijama. Pohod na kita odobrila je federalna Komisija za kitove, preko koje je Klintonova administracija uputila više od 300.000 dolara pomoći plemenu Maka. "Strašno smo uzbuđeni", izjavila je Džodi Džonson, vlasnica lokalnog restorana, i pripadnik indijanskog plemena. "Ovo je vratilo smisao života mom narodu, kome je preko sedamdeset godina bilo zabranjeno da upražnjava svoje rituale." Početkom ovog veka donet je zakon protiv lova na sive kitove jer su dovedeni na ivicu istrebljenja. Sada ih u Tihom okeanu ima oko 24.000, a prestali su da budu ugrožena vrsta 1994. godine. Pleme Maka bilo je jedino indijansko pleme u Severnoj Americi kome je državnim ugovorom iz 1855. bio dozvoljen lov na kitove. "Ovo je istorijski trenutak, veliki dan za našu naciju", izjavio je Ben Džonson, predsednik plemenskog saveta za lov na kitove. Mučan lov na sivog kita, međutim, izazvao je lavinu nezadovoljstva ekologa i boraca za zaštitu životinja. Uz pripadnike plemena Maka, na obali su pristigli mnogobrojni demonstranti sa transparentima: "tradicija se može promeniti" i "zaustavite krvoproliće". Slavlje za pripadnike indijanskog plemena bilo je tragedija za zaštitnike čovekove okoline: "Ubili su inteligentnu i prelepu životinju, i to iz protivtenkovskog oružja. Ne vidim ništa veličanstveno u tom činu", izjavio je Pol Votson, vođa međunarodne organizacije za borbu protiv kitolovstva. Vođe plemena upozorili su da će kitove ubijati samo tokom nacionalnih svetkovina, a nipošto u komercijalne svrhe. Zakon im dozvoljava kvotu ubistva dvadeset kitova u roku od pet godina.

Peking

Hapšenje

Kineska grupa za zaštitu ljudskih prava upozorila je javnost da je Đijang Kišeng, bivši studentski vođa protesta na Trgu Tjenanmen, uhapšen u utorak 18. maja. Centar za ljudska prava i demokratiju saopštio je da je policija preventivno uhapsila bivšeg vođu studenata da bi sprečila obeležavanje desetogodišnjice krvavih prodemokratskih demonstracija u centru Pekinga. Protest je 4. juna 1989. ugušen u krvi, i veruje se da je preko stotinu demonstranata izgubilo život u okršaju sa kineskom vojskom.

Kineska vlada do danas nije saopštila tačan broj ubijenih i povređenih.