44. Sterijino pozorje

Čekajući mir

Nekoliko dana pre svečanog otvaranja jedne od najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji poznati su svi, ili gotovo svi, elementi; Sve je, dakle, poznato samo još da NATO poštedi puteve i onaj jedini preostali most koji SR Jugoslaviju spaja s Novim Sadom, pa još da jedan od naših najraketiranijih gradova u ovom ratu ne bude meta i u vreme igranja festivalskih predstava, te da se do vojvođanske prestonice dobace glumci s tehnikom, rekvizitom i scenografijom

Nekoliko dana pre svečanog otvaranja 44. Sterijinog pozorja (26. maj) poznati su svi, ili gotovo svi, elementi vezani za odrzavanje ovog festivala, s razlogom klasifikovanog među najznačajnije kulturne manifestacije u zemlji. Zna se selektorov izbor, utvrđen je redoslad izvođenja i termin početka predstava (15 časova), svi učesnici su izrazili zadovoljstvo što su pozvani i uverenje da će se u naznačeno vreme pojaviti u Novom Sadu, pripremljene su odgovarajuće prateće manifestacije, utvrđena je cena ulaznica (20 dinara), postignut precizan dogovor da će ih svi gledaoci, osim zirija, platiti, javnosti su predočena i imena članova ocenjivačke komisije, odgovorni su obećali novac, nova finansijska konstrukcija je zatvorena. Sve je, dakle, poznato samo još da NATO poštedi puteve i onaj jedini preostali most koji SR Jugoslaviju spaja s Novim Sadom, pa još da jedan od naših najraketiranijih gradova u ovom ratu ne bude meta i u vreme igranja festivalskih predstava, te da se do vojvođanske prestonice dobace glumci s tehnikom, rekvizitom i scenografijom... Rečju, Pozorja će biti uprkos neizvesnosti koja je trajala sve do poslednjeg trenutka. Razloge koji su je uslovljavali u ovom času je suvišno navoditi, jer - rat je. Upravo zato je sudbina 44. Pozorja i dalje neizvesna, a svi pomenuti planovi su napravljeni na osnovu dobre volje i predviđanja Deda Miloja i famoznih Tarabića. Oni se, međutim, barem po pitanju Pozorja, nisu preciznije izjašnjavali. Što se odgovornih tiče, u njihov entuzijazam ne treba sumnjati s obzirom na to da je Sterijino pozorje manifesacija od izuzetnog društvenog značaja u čijoj organizaciji učestvuju različiti nivoi vlasti. Napose tu je i sama Drzava, koja se od početka ovog rata diči podatkom da ovdašnje institucije i manifestacije kulture besprekorno funkcionišu potvrđujući da je duh ovog naroda neuništiv. Da ova tvrdnja nije puka izmišljotina potvrđuju i pune sale onih domaćih teatara koji, bez obzira na ratne (ne)prilike, redovno prikazuju predstave, kao i ogromno interesovanje publike za predstojeći novosadski Festival.

SELEKCIJA: Tome je doprineo i izbor koji je za 44. Sterijino pozorje sačinio ovogodišnji selektor, dramaturg i knjizevnik Svetislav Jovanov. Njegova selekcija je savršeno precizna i dvostruko tačna. Odluka da pozove samo šest predstava (premda je ranijih godina bilo i po osam, uz jednu ili dve van konkurencije) manje je utemeljena na potrebi da se u ratu prištedi a više na činjenici da je ovdašnja pozorišna produkcija i kvantitativno i na planu kvaliteta osiromašena. Otuda se na Jovanovljevom spisku našlo šest predstava u postavci pet reditelja iz isto toliko pozorišta, a potencijalne lovce na kuriozitete neka (za sada) zadovolji podatak da je na toj listi tek jedan beogradski teatar, i to mimo do sada najjačih beogradskih favorita u koje spadaju Narodno, Atelje 212 ili Jugoslovensko dramsko pozorište.

S druge strane, repertoar ovog Pozorja potvrdio je status nekih već godinama visoko rangiranih teatara, a posebno je afirmisao imena mlađe i srednje generacije ovdašnjih reditelja, koji praktično već određuju sudbinu jugoslovenskog pozorišta. Ansambl somborskog Narodnog pozorišta izvešće Nušićevo Sumnjivo lice u reziji Jagoša Markovića, predstavu koja nas suočava sa surovom stranom mentaliteta koji snagom svoje sirove (ali i okrutne) rudimentarnosti generiše određeni karakter vlasti. Ili je, moze biti, obrnuto - ko će ga znati kad smo mi u pitanju, ali i kada maštoviti Marković promišljeno "zavrti" urnebesnu Nušićevu komediju. I Sterijina Zla zena takođe je nastala u Somboru. Predstavu je rezirao Ljuboslav Majera. Na sebi svojstven način on je osavremenio literarno slabašnu Popovićevu jednočinku ostavši, međutim, ipak veran piscu; poigrao se odnosom između muškarca i zene da bi ukazao na snagu čeznje koja u čoveku otkriva ljudskost, davno zaturenu u svetu u kojem zivimo. Još jedna Majerina predstava se, sasvim opravdano, našla na spisku selektora - Otmica i voznesenje Julijane K Zeljka Hubača, u izvođenju glumaca Kruševačkog pozorišta pojačanih Predragom Ejdusom. Hubač je napisao dramu o Srbima i vlasti, svesno nušićevski intoniranu komediju o palanačkim odjecima zbivanja u "velikom svetu", ali i domaću verziju Romea i Julije, priču o iracionalnoj mrznji koju generiše palanačko politikantstvo, simovićevski sagledanu iz naročitog ugla, propuštenu kroz prizmu umetnosti, i to teatarske. Pa ipak, ovo nisu novi Šopalovići već komad koji se, posebno svojim završetkom, dotiče naše sadašnje nesreće.

NEKAD I SAD: Prestoničke teatre reprezentuju Rodoljupci Beogradskog dramskog pozorišta u reziji Gorčina Stojanovića. On je načinio savremenu a opet autentično sterijansku predstavu koja provokativno gura prst u oči vlastitoj eposi, smelu scensku igru bogatu univerzalnim značenjima i nama danas bliskim i prepoznatljivim znakovima. Iz Crne Gore na Pozorje stizu dve predstave: Zenidba kralja Vukašina Igora Bojovića, u izvođenju izvanrednih glumaca okupljenih u podgoričkom Dječjem pozorištu, i Karolina Nojber Nebojše Romčevića, nastala u produkciji budvanskog Grada teatra. Prvu je rezirao Milan Karadzić, drugu Nikita Milivojević, obojica poslednjih godina redovni učesnici festivala u Novom Sadu. Ako nas Vukašin, na primeru preuzetom iz naše nacionalne mitologije, podseća da se kompletna ovdašnja istorija zasniva na sukobu dva principa, borbi oprečnih pogleda na svet i na ratu međusobno isključivih tumačenja stvarnosti, pa tako svedoči o našem tragičnom usudu, onda nas drama o zivotnoj i profesionalnoj nesreći slavne nemačke dramske umetnice Karoline Nojber vraća večitoj temi slozenih odnosa koji se uspostavljaju na relaciji umetnost-stvarnost. Reditelj Milivojević je vrlo dobro znao da ovdašnja dramatična istorija nikada nije dozvolila da toj temi pristupamo s akademske distance. U obe predstave nastupaju sjajni glumci čija će igra biti praznik za sterijansku publiku.

RAT I MIR: Selekcija Svetislava Jovanova uspostavlja precizan a tačan balans između predstava nastalih po savremenim dramskim tekstovima, s jedne, i inscenacija osavremenjene dramske klasike, s druge strane. Odluka da se u konkurenciji za prestiznu Sterijinu nagradu za savremeni domaći dramski tekst nađu tri pisca, Igor Bojović, Nebojša Romčević i Zeljko Hubač, s obzirom na ponudu naših pozorišta u minuloj sezoni jeste pravedna. Sa stanovišta uvida u pomenutu ponudu, valja konstatovati i da izbor koji je načinio selektor nije rezultat kompromisa s ratom. Tačnije, repertoar 44. Pozorja najverovatnije bi ovako izgledao i da nas nije zadesila ova nesreća. No, rat više nije moguće izbeći kao jedan od parametara koji odlučujuće definišu sve aspekte aktuelne stvarnosti, pa i selekciju Pozorja. I sagledan iz tog ugla selektorov izbor je čvrst i tačan. Ali, o tome posle Pozorja. Razume se, ako ga uopšte bude.