Gavran u gradu

Da pijuckam pivo i da čitam, pored otvorenih vrata od terase, to mi trenutno izgleda predivno. Momentalno, to i činim. Puštam kasetu portugalske muzike, uzimam knjigu i čitam. Možda je ovo u stvari kratka pesma? Ali to je svakako nešto što ne možeš znati. Ovo su teški dani, teško je umiriti se, teško je popraviti se. Možda je sada to i nemoguće, ja se ionako ne sećam kada sam poslednji put stvarno bio dobar. Možda baš onda kada sam zadnji put radio ovo isto, čitao knjigu kraj otvorenih vrata od terase. Možda baš ništa drugo i nije valjalo?

Juče sam sa prijateljem sedeo na njegovoj terasi, sa podignutim nogama na ogradu gledali smo vrh krošnje velikog jasena i laste koje su kružile nebom. Terasa je na trećem spratu zgrade, u samom centru grada, i preko ulice je takođe jedna zgrada, i kad je sve tako zbijeno, vredi jedino podići noge na ogradu, zabaciti glavu i zagledati se ka nebu. Na krov te susedne zgrade iznenada je sleteo krupni crni gavran, i to na sam ćošak krova. Moj prijatelj je rekao da će se verovatno oglasiti, bučno, pošto je sam. Čekali smo, i nije, gavran je odleteo sa tog krova, niz ulicu. Koga sada interesuje opisivanje svega toga? Složili smo se da bi sada prijalo otići negde i posmatrati sve to, ali na miru.

Ne sećam se tačno ko je od nas dvojice to učinio, ali samo jednim pitanjem, priča je bila promenjena, i pažnja je bila usmerena na nešto drugo. Ali čak ni to, i to samo malo kasnije, više nije bilo bitno. Videli smo snažan bljesak, preko krovova sa leve strane, tamo gde je bio Dunav. I sa malo zakašnjenja, čula se tutnjava, i eksplozije. Moj prijatelj je telefonom nazvao svoju ženu, koja se u tom trenutku nalazila na poslu, na novobeogradskoj strani. Osim brige, pomislio sam, ništa drugo nije ni preostalo. Rekla mu je da su se tamo prozori snažno zatresli. Vratili smo se na terasu, i tog trenutka počela je da pada kiša, pravi pljusak. Uneli smo u stan sve one stvari, cigarete, čaše, pepeljaru. I onda, rastali smo se, izašao sam na ulicu, na kišu, koja je u međuvremenu ipak malo popustila. I svejedno, bio sam mokar kad sam stigao u svoj stan. Ej, a onaj gavran? Ne verujem ni da je on bolje prošao.