Sonja Gandi

Stvaranje heroine

Priča o neverovatnom stranačkom nesporazumu, ili nečemu što veoma podseća na to, ne bi smela biti slučajna u Indiji, naročito ako se neko od aktera zove Gandi, i ako je vreme predizborno, tim pre što se zemlja nalazi u potpunom rasulu, a prethodna, nacionalistička vlada nije uspela da (uspešno) okonča nuklearnu trku sa susednim Pakistanom, s kojim su već vođena tri neuspešna rata

Bungalov, kolonijalnog stila, u ulici Džanpat 10 u srcu Nju Delhija, koji je nasledila od pokojnog supruga Radživa bio je protekle sedmice pod opsadom. Hiljade pristalica smenjivale su se ispred Njenih vrata, izolujući je od spoljnog sveta. Jedna četrdesetogodišnja žena, po imenu Mandžu Sačdeva, pokušala je čak da se spali, kako bi uticala na promenu Njene odluke. Sačdeva se polila benzinom, ali je policija intervenisala u poslednjem času, sprečivši žrtvovanje pred kamerama svih vodećih svetskih TV stanica. Za vreme demonstracija Ona nije napuštala dom, otkazala je prethodno svoje sastanke, uključujući i pomen povodom osmogodišnjice atentata na bivšeg indijskog premijera Radživa Gandija. Ona, Sonja (Gandi se dosad valjda podrazumeva), Italijanka rođenjem, najnoviji je predstavnik dinastije koja, sa manjim pauzama, vodi drugu najmnogoljudniju državu na svetu poslednjih osamdeset godina.

OSTAVKA: Svet je zanemeo kada je Sonja Gandi, prošlog ponedeljka, podnela ostavku na funkciju predsednika Kongresne partije, na koju je pre tačno godinu dana izabrana (stupila je verovatno preciznija formulacija) kao spasilac jedine alternative nacionalistima i komunistima. Kao razlog, navela je pismo trojice visokih partijskih funkcionera u kome od nje zahtevaju da se ne kandiduje za premijera na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za kraj septembra. Bivši ministar odbrane Šarad Pavar, bivši predsedavajući parlamenta Purno Sagma i poslanik Tarik Anvar, neka vrsta sive eminencije Kongresne partije, napisali su prošlog vikenda da samo osoba rođena u Indiji može voditi Indiju. Iako nijedan od par stotina hiljada stranačkih odbora nije podržao stavove autora pisma, Sonja Gandi je pristala da udovolji njihovim zahtevima. Pismenu ostavku uručila je na sednici sedamnaestočlanog Radnog komiteta, vrhovnog tela Kongresne partije, u kome sede i autori pisma, okrenula se i otišla. Istog momenta povela se diskusija ko stoji iza Pavara, Sagme i Anvara, te sa kakvim pravom oni odlučuju o kandidatu za premijera. Pošto se utvrdilo da nemaju širu podršku, Radni komitet je prošlog četvrtka odlučio da ih, zbog kršenja stranačke discipline, suspenduje s partijskih funkcija na šest godina. Kongresna partija je svečano saopštila da želi povratak Sonje Gandi i ona je, zaista, u ponedeljak povukla ostavku.

Priča o neverovatnom stranačkom nesporazumu, ili nečemu što veoma podseća na to, ne bi smela biti slučajna u Indiji, naročito ako se neko od aktera zove Gandi, i ako je vreme predizborno, tim pre što se zemlja nalazi u potpunom rasulu, a prethodna, nacionalistička vlada nije uspela da (uspešno) okonča nuklearnu trku sa susednim Pakistanom, s kojim su već vođena tri neuspešna rata. Lideri iz porodice Gandi ("otac nacije" Mahatma, njegova kći Indira i njen sin Radživ) na izvestan način garantuju mir i prosperitet. No, sve troje su bili žrtve ekstremista, nakon čega je zemlja počela da tone. Sonja, Radživova udovica, preuzela je partiju, uspela da sruši koalicioni kabinet premijera Atala Beharija Vadžpajija, iz hindu-nacionalističke Baratija Džanata partije, ali je zakazala pri preuzimanju vlasti.

ŠTIMOVANJE JAVNOG MNJENJA: Indijski predsednik K. R. Narajanan raspustio je parlament 26. aprila, na predlog vlade u ostavci. Tom potezu je prethodilo glasanje o poverenju Vadžpajiju 17. aprila, kada je (bivšem) premijeru nedostajao jedan jedini glas. Narajanan je, tada, u dva navrata ponudio mandat za sastav vlade drugoj najbrojnijoj parlamentarnoj grupi, Kongresnoj partiji. Međutim, koaliciona ponuda Sonje Gandi nije zadovoljila Mulajama Singa Jadava, lidera socijalističke partije Samadžvadi. Navodno, Jadav se uplašio da bi paktiranje sa KP, direktnim protivnikom u ključnoj državi Utar-Pradeš, koja šalje 85 poslanika u savezni parlament, moglo ozbiljno da šteti njegovoj partiji, mada bi redovni izbori bili tek u martu 2002. godine. Kako je nagodba sa liderom socijalista propala, a bez nje nije mogla da računa na neophodnu većinu (272 poslanika), Sonja Gandi je vratila mandat. Nekoliko dana kasnije odbila je ponudu da podrži manjinsku vladu "trećeg fronta", pod vođstvom starog i vrlo cenjenog predsednika Komunističke partije marksista Jotija Basua, premijera države Istočni Bengal, čime je njen ugled ozbiljno uzdrman. Trojica bivših funkcionera KP zamerili su joj, pored zemlje rođenja, i političko neiskustvo, a zapadni analitičari tvrde da su Sonji Gandi neophodni savetnici koji "čvrsto stoje na zemlji".

Zemlju rođenja kao problem, naravno, naturili su nacionalisti. Bivši premijer Vadžpaji je u nekoliko navrata ukazao predsednici KP da je indijsko državljanstvo uzela tek 16 godina nakon venčanja sa Radživom, iako ustav precizno kaže da "svaki državljanin Indije može da obavlja javne funkcije", dakle bez obzira na datum kada je državljanstvo stekao. Pominjana je čak i mogućnost predlaganja amandmana na najviši zakonski akt, star 52 godine, ali se dalje od toga nije išlo.

KP je svim demonstracijama poslednje sedmice pokazala celokupnom stanovništvu da pitanje "stranog porekla" ne sme biti od presudnog značaja, izbivši Vadžpajiju jedini adut. Baratija Džanata, čiju trinaestomesečnu vladavinu oko 600 miliona birača dobro pamti, ozbiljno zaostaje. I malo je verovatno da bi tu razliku mogla nadoknaditi. Narod je u tri poslednje godine tri puta izlazio na birališta i sada priželjkuje stabilnu vladu, koja bi mogla povesti državu putem napretka. Indija je danas, bez sumnje, više nego ikad spremna za novog heroja, odnosno heroinu. Pitanje je samo da li se može govoriti o povratnom odnosu.

Sa druge strane, postoje mišljenja da Sonja nije trebalo da povuče ostavku. Tradicija atentata na njene prethodnike daleko je od niza nesrećnih okolnosti, te se taj njen potez gleda u izvesnoj meri, ako ne kao svesno samoubistvo, kao svesno stavljanje glave u torbu, zarad boljitka države, što je posve očekivano s obzirom na to da se ona zove Gandi.